Синобади J1-L620>L136>ZS4393>ZS4416>ZS4452>ZS9949

[Грк]

Не знам јесу ли то ти Малкочи. Можда их има више разнородних.

[sinobadm]

Поменута породица Мудрокапа, односно Мудрокапић, је специфична јер се једино код њих помињу муслиманска имена. Поред тога, нису заступљени као друге породице, али се њихова присутност бележи најраније, већ 1575. године.

Такође, запазио сам неколико промена презимена. Најупадљивија је код најприсутнијих Цетињана, где долази до промене у Хераковић. Потом, примећена је промена у оквиру породице Раичевић, која се такође јавља као Дубчић, Дунчић и Дубичић. Код Синобада се помиње Вуин Драгићевић пок. Драгића Синобадовића (1612, 1616).

Овде наводим списак наведених породица у катуну Угарци наведених у чланку Кристијана Јуарана из 2015. године:

Цетињанини / Хераковићи

• Лазар син Петра Хераковића (1608, 1616)
• пок. Петар Хераковића (1638)
• Рађен (Ragnen) (1616) син Херака (1616) Цетињанина
• Радоња (1616, 1638) син Вукмана (1616, пок. 1638) Цетињанина
• Радивој (1616) и Петар (1616) Цетињанин
• Раин пок. Херака Цетињанина (1638)
• Вушко пок. Петра Цетињанина (1638)
• Јован пок. Радивоја Цетињанина (1638)

Синобадовићи

• браћа Цвитко (1608, 1612, пок. 1638) и Петко Синобадовић (1608, 1616, 1631)
• Стјепан Синобадовић (1608, 1612, 1616)
• Радул Синобадовић (1612, 1616)
• Радашин Синобадовић (1612)
• Вуин Драгићевић пок. Драгића Синобадовића (1612, 1616)
• Радман Синобадовић (1640)

Петковићи

• Петар пок. Павка Петковића (1612)
• Малеш (1626, 1631, 1638) и Вујин (1631) синови Радована Петковића (1626, пок. 1631, 1638)
• Миљен Вуина Петковића (1638)
• Шуљ (Sugl) Петковић (1631, 1640)
• Чул (Ciul) Петковић (1640)
• Раосав, нећак Шуља Петковића (1631)

Сушићи

• браћа Божитко (1608, 1638) и Вушко (1608, 1638, 1640) Сушић
• Вукмир Сушић (1612, 1616)
• Пријо (Prigio) Сушић (1616)
• Радивој нећак Божитка Сушића (1638)
• Лука син Вушка Сушића (1638)
• Вушко Сушић (1638, 1640)

Влатковићи

• удовица пок. Радака Влатковића (1608) и син Раич (Raiz) (1608)
• Миховил/Михајло (1616, 1631, 1638) и Радоје (1631, 1638) синови Вуице (1608, 1616, пок. 1631, пок. 1638) Влатковића
• Вук (1638) син Вукића Влатковића (1616, пок. 1638)
• Јован, нећак Радака Влатковића (1638)

Раичевић / Дубчић / Дунчић / Дубичић

• браћа Лазар (1608, 1616) и Тома Раичевић (1608, 1616)
• Лазар и Тома синови пок. Раича Дунчића (1626)
• Лазар и Тома Дубичићи (1638)
• Хусаин Раичевић (1608)
• Хусаин Раича Дубчића (1616)

Ивановићи

• браћа Чул (Zul) (1608) и Вуин (1608, 1612) Ивановићи
• Вукеља пок. Раича Ивановића (1612)
• Миљен син Вучина Ивановића (1616)
• Вуин Ивановић (1612)

Вулићи

• браћа Иван (1608, 1612) и Раосав (1608) Вулић
• Пријо син Раосава Вулића (1616)
• Милашин, син Милашина Вулића (1638)

Мудрокапа / Мудрокапић

• Вук Мудрокапић (1575)
• Мустафа пок. Ивана Мудрокапића (1612, 1616)
• Махмут Мудрокапа (1640)

Стилић

• Абрам (1608, 1638) син Ивана Стилић (1608, 1616, пок. 1638)
• Милош Стилић (1608, 1616)
• Стјепан Стилић (1638)

Лулићи

• Вукас Лулић (1608, 1616, 1638, 1640 Сулић (Sulich))
• Стјепан Лулић (1608, 1616)

Вучедушевићи

• Раосав Вучедукoвић (Vuceducouich) (1608, 1612)
• Рајко Вучедушевић (1616, 1631, 1638)

Остала имена: Трњена (Targnena) (1608), Вукосава Скоротић (Scorotich) (1608), Лазар Петровић (1612), Вуин Дубравић (1612), Вуин Дубровчић (1616), Огњен пок. Марка Тодорића (1612), Раич Радаковић (1616, 1638), Стипанац Марковић (1626, 1638, 1640), Рађен (Radgien) Радановић (1638), Марко, нећак Вукосава Скоробуха (1638), Марко (1631, 1638), нећак Вукосава Скоротића (пок. 1631, 1638), Петар, син Андрије Видовића (1642), Андрија Остојић пок. Вида (1643), Шимун Ковачевић пок. Петра (1643).

[Exiled]

Поменута породица Мудрокапа, односно Мудрокапић, је специфична јер се једино код њих помињу муслиманска имена. Поред тога, нису заступљени као друге породице, али се њихова присутност бележи најраније, већ 1575. године.

Такође, запазио сам неколико промена презимена. Најупадљивија је код најприсутнијих Цетињана, где долази до промене у Хераковић. Потом, примећена је промена у оквиру породице Раичевић, која се такође јавља као Дубчић, Дунчић и Дубичић. Код Синобада се помиње Вуин Драгићевић пок. Драгића Синобадовића (1612, 1616).

Овде наводим списак наведених породица у катуну Угарци наведених у чланку Кристијана Јуарана из 2015. године:

Цетињанини / Хераковићи

• Лазар син Петра Хераковића (1608, 1616)
• пок. Петар Хераковића (1638)
• Рађен (Ragnen) (1616) син Херака (1616) Цетињанина
• Радоња (1616, 1638) син Вукмана (1616, пок. 1638) Цетињанина
• Радивој (1616) и Петар (1616) Цетињанин
• Раин пок. Херака Цетињанина (1638)
• Вушко пок. Петра Цетињанина (1638)
• Јован пок. Радивоја Цетињанина (1638)

Синобадовићи

• браћа Цвитко (1608, 1612, пок. 1638) и Петко Синобадовић (1608, 1616, 1631)
• Стјепан Синобадовић (1608, 1612, 1616)
• Радул Синобадовић (1612, 1616)
• Радашин Синобадовић (1612)
• Вуин Драгићевић пок. Драгића Синобадовића (1612, 1616)
• Радман Синобадовић (1640)

Петковићи

• Петар пок. Павка Петковића (1612)
• Малеш (1626, 1631, 1638) и Вујин (1631) синови Радована Петковића (1626, пок. 1631, 1638)
• Миљен Вуина Петковића (1638)
• Шуљ (Sugl) Петковић (1631, 1640)
• Чул (Ciul) Петковић (1640)
• Раосав, нећак Шуља Петковића (1631)

Сушићи

• браћа Божитко (1608, 1638) и Вушко (1608, 1638, 1640) Сушић
• Вукмир Сушић (1612, 1616)
• Пријо (Prigio) Сушић (1616)
• Радивој нећак Божитка Сушића (1638)
• Лука син Вушка Сушића (1638)
• Вушко Сушић (1638, 1640)

Влатковићи

• удовица пок. Радака Влатковића (1608) и син Раич (Raiz) (1608)
• Миховил/Михајло (1616, 1631, 1638) и Радоје (1631, 1638) синови Вуице (1608, 1616, пок. 1631, пок. 1638) Влатковића
• Вук (1638) син Вукића Влатковића (1616, пок. 1638)
• Јован, нећак Радака Влатковића (1638)

Раичевић / Дубчић / Дунчић / Дубичић

• браћа Лазар (1608, 1616) и Тома Раичевић (1608, 1616)
• Лазар и Тома синови пок. Раича Дунчића (1626)
• Лазар и Тома Дубичићи (1638)
• Хусаин Раичевић (1608)
• Хусаин Раича Дубчића (1616)

Ивановићи

• браћа Чул (Zul) (1608) и Вуин (1608, 1612) Ивановићи
• Вукеља пок. Раича Ивановића (1612)
• Миљен син Вучина Ивановића (1616)
• Вуин Ивановић (1612)

Вулићи

• браћа Иван (1608, 1612) и Раосав (1608) Вулић
• Пријо син Раосава Вулића (1616)
• Милашин, син Милашина Вулића (1638)

Мудрокапа / Мудрокапић

• Вук Мудрокапић (1575)
• Мустафа пок. Ивана Мудрокапића (1612, 1616)
• Махмут Мудрокапа (1640)

Стилић

• Абрам (1608, 1638) син Ивана Стилић (1608, 1616, пок. 1638)
• Милош Стилић (1608, 1616)
• Стјепан Стилић (1638)

Лулићи

• Вукас Лулић (1608, 1616, 1638, 1640 Сулић (Sulich))
• Стјепан Лулић (1608, 1616)

Вучедушевићи

• Раосав Вучедукoвић (Vuceducouich) (1608, 1612)
• Рајко Вучедушевић (1616, 1631, 1638)

Остала имена: Трњена (Targnena) (1608), Вукосава Скоротић (Scorotich) (1608), Лазар Петровић (1612), Вуин Дубравић (1612), Вуин Дубровчић (1616), Огњен пок. Марка Тодорића (1612), Раич Радаковић (1616, 1638), Стипанац Марковић (1626, 1638, 1640), Рађен (Radgien) Радановић (1638), Марко, нећак Вукосава Скоробуха (1638), Марко (1631, 1638), нећак Вукосава Скоротића (пок. 1631, 1638), Петар, син Андрије Видовића (1642), Андрија Остојић пок. Вида (1643), Шимун Ковачевић пок. Петра (1643).

Имаш и Хусеина Раичеивића, није посебно битно али кад већ апострофираш.

[sinobadm]

Приметио сам и једно име које може да има јеврејско порекло "Абрам (1608, 1638) син Ивана Стилић". Апострофирам да су Мудрокапе / Мудрокапићи имали муслиманска имена јер сам на први поглед мислио да је структура тог катуна Угарак хомогена. Међутим могу да видим да су имена и презимена врло разноврсна.

Иначе, наишао сам на занимљив пост о породици Мудрокапа / Мудрокапић. Претпостављам да вам је већ познато.
Наводим линк: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6401.0

[sinobadm]

Видим да је корисник Грк већ поменуо ову расправу. Мени су посебно привукли пажњу подаци да је Јован Синобад 1692. године добио кућу у Модрином селу, која је раније припадала "un Turco detto Modre" (одређеном Турчину званом Модре). Такође, занимљиво је да је Покровник добио назив Модрино село управо по породици Мудрокапа / Мудрокапић.

[sinobadm]

Хтео бих да пренесем још неколико података које је изнео корисник Посо у расправи Угарци Модрокапићи, а који се односе на списак породица и имена. Он наводи да су Цетињанини, након завршетка Морејског рата, добили друга презимена, од којих је једно Корлат (св. Никола). Такође, он наводи занимљив податак да се Шуше помињу као Сушићи. Осим тога, помиње везу између Радаковића и Влатковића. Конкретно, прави везу да је Раич Радаковић (видети испод списка део остала имена) потомак Радака Влатковића.

[Ojler]

Последњих педесетак порука се баве искључиво Синобадима и немају много везе са насловом ове теме, па би било примереније да се преместе на тему о Синобадима.

[sinobadm]

Хтео бих да питам да ли је закључак расправе на овој страни да су наведене влашке заједнице у ствари Цинцари (Аромуни), односно да су били део источно-романских миграција које су током 13. и 14. века кретале са простора Северне Македоније, Грчке и Бугарске, ширећи се на запад према Црној Гори, Херцеговини и Далмацији? Племенске групе попут Бурмаза, Влаховића, Угарака и Плишчића могле би бити део овог миграционог таласа, што је утврђено кроз присуство специфичних антропонима (Гугулјан, Бобоје), који се јављају и код Цинцара. Ипак, када је реч о влашким катунима, не можемо говорити о чистим етничким групама, већ о заједницама које су биле генетски и културно хетерогене. Угарци су се дакле након миграција наметнули као предводници другим влашким групама, асимилујући у себе заједнице различитог порекла.

[sinobadm]

Последњих педесетак порука се баве искључиво Синобадима и немају много везе са насловом ове теме, па би било примереније да се преместе на тему о Синобадима.

Слажем се да је питање фокуса расправе важно, али сматрам да су Синобади и Влаховићи (данашњи Зечићи и Чолићи) релевантни за ову тему јер деле исту хаплогрупу J-ZS9949, што указује на потенцијалну заједничку миграцију и порекло. Главно питање је да ли су они чинили језгро влашких заједница, које су се кретале из Северне Македоније, Грчке и Бугарске ка Херцеговини, Босни и Далмацији, или су пак део интегрисаних заједница различитог порекла које су се касније прикључиле овим катунима. Ако је први случај тачан, онда је питање влашких миграција кључно, јер би указивало на континуитет једне специфичне популационе групе кроз историју. Ако није, онда се расправа треба више усмерити на посебно порекло Синобада и Влаховића, без везе са влашким катунима у ширем смислу. Остаје да се утврди да ли су Цетињанини, Мудрокапе и друге породице заиста повезане са овом групом или представљају други миграциони ток, што би могло разјаснити да ли тема остаје у контексту влашких миграција или треба бити прецизније дефинисана.

[Грк]

Ако није, онда се расправа треба више усмерити на посебно порекло Синобада и Влаховића, без везе са влашким катунима у ширем смислу. Остаје да се утврди да ли су Цетињанини, Мудрокапе и друге породице заиста повезане са овом групом или представљају други миграциони ток,

Овдје се усмери, као и евентуално вријеме преласка предака Синобада из Херцеговине.

И ови Корлати- Цетињанини су симптоматични, јер се управо у близини Влаховића и Ненковца налази село Корлати.

[sinobadm]

Мислим да са овим подацима имамо неколико важних праваца за даље истраживање. Први корак био би детаљнија анализа хетерогености катуна, сада када су презимена пописана, како бисмо у потпуности расветлили генетску структуру катуна Угарци. Даље, потребно је испитати хаплогрупе катуна у Херцеговини и проверити да ли постоје значајна поклапања, што би могло дати ширу слику о миграционим токовима и пореклу ових заједница. Поклапање је већ утврђено за хаплогрупу J-ZS9949, али остаје да се види у којој мери се ова повезаност шири и на друге породице.

Ево покушаја одређивања генетске структуре катуна на основу доступних података:

• Цетињанини / Хераковићи / Корлати – нема података
• Синобадовићи / Драгићи (Ђурђевдан, Далмација – Книнско Поље) – J1a > J-ZS9949
• Петковићи (Никољдан, Далмација – Маовице/Врлика) – R1b > R-FT73970
• Сушићи / Шуше (Аранђеловдан, Херцеговина – Шћеница, Љубомир/Требиње) – R1b > R-A274
• Влатковић / Раичевић – нема података
• Вулић, Мудрокапа / Мудрокапић, Стилић, Лулићи, Скоротић – нема података

Ако се додатним истраживањима утврди још генетских поклапања, то би могло значајно допринети разумевању генетске структуре катуна Угарци и њихових могућих веза са катунима у Херцеговини.

[sinobadm]

Ово запажање о Јовану Синобаду и Модрином селу (видети пост Одговор #896) отвара занимљиво питање могуће родбинске везе између Синобада и Мудрокапића. С обзиром на то да је једна породица била православна, а друга муслиманска, било би логично претпоставити да је Синобад добио кућу као резултат нове политичке и војне ситуације након ослобађања Книна 1684. године. Међутим, чињеница да су обе породице биле у истом катуну ме наводи на другачији закључак – могуће родбинске везе или неку врсту наследног или имовинског захтева. Ово би могло указати на раслојавање исте породице на различите конфесионалне групе – једни су остали православни, други су прешли у ислам.

[sinobadm]

Распитао сам се у вези са презименима и дошао до неких потенцијално значајних информација. Презиме Цетињанин / Хераковић има могућу везу са Ераковићима у Братишковцима. Такође, замолио сам Зрно да провери податке за Дрнишку крајину, јер би ту могло бити додатних трагова о овој породици. Осим тога, презиме Корлат је забележено у Биовичином селу, што може бити важно за истраживање веза између Цетињанина / Хераковића и Корлата након Морејског рата.

[sinobadm]

Пронашао сам податке о Ераковићима, који су вероватно потомци Цетињана / Хераковића, са српског ДНК пројекта: Ераковић (Никољдан, Братишковци/Скрадин) J2 > J-Y155375 и Ераковић (Ђурђевдан, Штиково/Дрниш) R1a > R-YP4278. Овим смо расветлили генетику најзаступљеније породице Цетињанин, као и генетску структуру катуна Угарци, где сада имамо све утврђене хаплогрупе: Синобадовићи (J1a > J-ZS9949), Петковићи (R1b > R-FT73970), Сушићи / Шуше (R1b > R-A274). Ово нам даје бољу слику о генетској хетерогености катуна.

[sinobadm]

Такође запазио сам могућу везу између презимена Вучедушевић и Вучемиловић (ово презиме постоји у Далмацији), што би могло указивати на заједничко порекло ових породица. Презиме Вучемиловић је забележено у Качићевој „Корабљици“ (Razgovor ugodni naroda slovinskoga) око 1700. године, што указује на њихово присуство у Далмацији већ у том периоду. У 18. веку, ова породица је била присутна у селу Јежевић, близу Врлике, где су били једна од бројнијих породица.

Презиме Вучедушевић је ретко. Према доступним подацима, ово презиме је присутно у Црној Гори, посебно у областима као што су Пива и Никшић. Породице са овим презименом су традиционално славиле Светог Јована Крститеља (Јовањдан) као своју крсну славу. Постоје индиције да је презиме настало од личног имена Вучедуш, што је сложеница од имена Вуче и Душан.

[Ojler]

Такође запазио сам могућу везу између презимена Вучедушевић и Вучемиловић (ово презиме постоји у Далмацији), што би могло указивати на заједничко порекло ових породица.
...

На какву везу мислиш?

Sent from my SM-A556B using Tapatalk

[sinobadm]

Да будем прецизнији, запазио сам да је Вучемиловић једино презиме у Далмацији које има сличност са Вучедушевић, што отвара могућност да су ове породице некада имале заједничко порекло. Посебно с обзиром на то да су оба презимена доста ретка, а утврдили смо присутност оба презимена на истој локацији у истом историјском периоду. Кључно питање би било да ли постоји усмено предање код породице Вучемиловић које говори о некој промени презимена. Такође би било корисно испитати крсну славу и могућа генетска поклапања како бисмо утврдили да ли је ова веза само фонетска или има дубље историјске основе.

[Ojler]

Да будем прецизнији, запазио сам да је Вучемиловић једино презиме у Далмацији које има сличност са Вучедушевић, што отвара могућност да су ове породице некада имале заједничко порекло. Посебно с обзиром на то да су оба презимена доста ретка, а утврдили смо присутност оба презимена на истој локацији у истом историјском периоду. Кључно питање би било да ли постоји усмено предање код породице Вучемиловић које говори о некој промени презимена. Такође би било корисно испитати крсну славу и могућа генетска поклапања како бисмо утврдили да ли је ова веза само фонетска или има дубље историјске основе.

Значи, то што оба почињу на "Вуче"  је сличност која завређује пажњу?

Sent from my SM-A556B using Tapatalk

[sinobadm]

• Оба презимена су ретка, што указује на малобројну почетну популацију, а знамо да су ретка презимена често последица разгранатих малих родова из 17. века.
• Историјска потврда презимена у истом региону у истом периоду, што показује да су обе породице биле присутне у Далмацији у 17. и почетком 18. века.
• Присуство промена презимена у истом окружењу, што значи да није неуобичајено да је могло доћи и до измене од Вучедушевић → Вучемиловић.
• Фонетска трансформација је могућа, нарочито ако је презиме настајало по особини ("душеван"), а не директно од личног имена (Душан), што би могло повезати "Душевић" са "Миловић".

[sinobadm]

Мој циљ у истраживању структуре катуна Угарак у Далмацији почетком 17. века био је да утврдимо да ли је ова заједница била хомогена или хетерогена. Уколико би структура била хомогена, или ако бисмо могли да идентификујемо језгро са истим генетским пореклом, онда бисмо могли аналитички пратити миграције влашких популација у ширем историјском контексту, укључујући везе са Цинцарима (Аромунима) у 13. и 14. веку. Међутим, анализа је показала супротно – катун Угарак, иако је бројао релативно мали број породица, био је изненађујуће генетски разнолик, што указује на етничку хетерогеност. Ово је потврђено како генетском структуром, тако и разноликошћу личних имена. С обзиром на овај закључак, видим већу вредност у расправи о овој хаплогрупи у прављењу везе између Синобада и Влаховића, него у покушају да се кроз овај случај истражују влашке миграције у ширем историјском периоду.