Sinobadovići se javljaju u okviru grupe Ugaraka na tom području, no to naravno ne znači da su nužno i genetski Ugarci. Naime u Ugarcima se javlja i rod Mudrokapića koji jasno asocira na toponim selo Mudrokapa u Ljubomiru koje se javlja 1533., i 1701 g., a na tom području naravno jesu i genetski vlasi Ugarci R-PH506.
Međutim Ugarci su imali i drugi katun na području Ljubinja u blizini Vlahovića, vjerovatno veza potiče otuda.
Selo Vlahovići se pod tim imenom javlja u jednom defteru iz druge polovine 16 v. kao drugo ime sela Bijoska. A Bijoska je još od 1462. poznato mjesto vlaha Vlahovića.
U arealu dalmatinskih Ugaraka se javljaju i npr. Tintori (primićuri 1550. pod knezom Ugarkom) koji su J-Y22063. Dakle nakon preseljenja Ugarci se izdvajaju i nameću se ostalim vlaškim grupama kao predvodnici, a njihova se plemenska imena vjerovatno gube.
Što se tiče nekog ambiguiteta oko genetike Vlahovića. Bijela Vučihnić se pominje u izvorima od 1423. do 1435. Poznat je samo njegov sin Vlađ, kao i njegov sin Vukosav.
Seoba mitskog Rada Bijelića u Žrvanj od kojeg navodno potiču Dangubići nije održiva. Naime još u vrijeme kada je "postojao" Rad Bijelić, Žrvanj je bilo ljetno stanište vlaha Nenkovića. Tek mnogo kasnije na samom kraju 15 v. ono postaje selo koje su osnovali vlasi Nenkovići, tako da se Dangubići trebaju povezivati primarno sa Nenkovićima (podgrupa Burmaza) a ne sa Vlahovićima.
Dakle Dangubići nisu Vlahovići a Zeće, Čolići to jesu.
____________________________
Onomastikon vlaha Vlahovića sadrži neke antroponime koji su rijetki ali koji ukazuju na veze sa istočno-romanskim arealom.
Guguljan - u 16 v. na jugu Balkana sva sela Aromuna/Cincara sela imaju veliki broj nosioca ličnog imena Gogo (na albanskom Gogo/Gogë znači Vlah).
Boboje - Bobul je također bio vrlo čest antroponim kod Cincara/Aromuna.
Samo na osnovu ovoga teško da vlasi Vlahovići nemaju i dalje porijeklovne veze sa Cincarima ili prije grupama njima srodnim kakvih je još bilo na teritoriji današnje S.Makedonije u 13 v. ali su u 14. v. asimilirani.
Dakle kroz rodove poput Vlahovića (i naravno drugih) potvrđuju se pisanja Bogumila Hrabaka i ostalih autora na toj tematici. Tu se radi o migracijama 13./14. v., a TMRCA procjene su okvirne i nikad sasvim precizne. To da su se desile neke migracije iz doba Bugarsko-Vizantijskih ratova nije potkrepljeno ikakvim opipljivim dokazima, i sigurno to ne može biti slučaj za vlaške grupe Hercegovine.
Треба знати да су углавно сви катуни били генетички хетерогени и да су се поједине породице мање или више истицале.
Сложио бих се да су Модрокапе (Требињска брда), Угарци (Љубомир) и њен огранак, затим Влаховићи и Бурмази и огранци били у међусобној корелацији. Туда је и пролазио пут од Старог Сланог до Љубиња и даље, који је повезивао ова мјеста. Становници тих мјеста су били изузетно активни и помињани у дубровачким изворима (Плишчићи, Угарци, Влаховићи, Бурмази...)
Бијоска је највјероватније данашње Убоско, а тако је пописано и 1533. године "Biyoska".
Дангубићи су старосједиоци и у некој генетичкој блискости са Бајатима (Самарџићи), Илићима и Гашићима из Дола. Сви славе Аранђеловдан.
Ако би се нашло генетичког трага ових родова у околини мјеста гдје су првобитно живјели Синобади, можда се може извести правац миграције и вријеме.
Име Гугуљан бих прије везао за животињско поријекло (можда од голуба или грлице који гугучу), као и вук и слично. Не треба превише залазити у неку мистику кад су у питању средњовјековни катуни, њихово поријекло, имена и слично. То су углавном старосједиоци и дају имена која су тада била атрактивна.
Кад је у питању презиме Синобад, не би било лоше поредити га са Шилобад, које је настало на југу Херцеговине и наводно означава мршавог (танког) и високог човјека. Шило је оштри ручни алат за обраду дрвета са којим се убада. Кад је неко као шило, значи да је брз, окретан и продоран. Набада док хода јер је висок и има дуге и мршаве ноге.
"Бад" сам у рјечнику нашао да је у Далмацији исто што и "бод" - убод, набод, набад.
На икавици је "сино" уствари сијено. Како је у Далмацији икавица, није немогуће да је предак набадао сијено вилама, или су алатку за купљење сијена тако називали. И ја нагађам, али по мени то има највише смисла. Свакако презимена су се углавном устаљивала током 17. и 18. вијека.
