Аутор Тема: Шаренци-Красојевићи R1a-YP4278  (Прочитано 43826 пута)

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2683
  • Васојевић
Одг: Шаренци-Красојевићи R1a-YP4278
« Одговор #180 послато: Септембар 13, 2020, 03:42:04 поподне »
Од Ивковића имамо за сада само једног тестираног и он потиче од Ивковића из Доњег Дрежња (Невесиње). Ивковићи из Доњег Дежња су се, по неком њиховом прорачуну, одвојили од оних из Бијеле Рудине око 1700. године, али би ту везу требало потврдити тестирањем некога из гране породице која је остала у Бијелој Рудини, где их и данас има. За ову породицу важи да су на простору Бијеле Рудине од давнина. Проблем са тестом Ивковића је тај што нема вредности за два маркера који изгледају важни за субкласификацију унутар групе YP4278: DYS481 и DYS549. Такође, на DYS576 има вредност 18 уместо уобичајених 19, што лако може бити скора мутација на овом брзом маркеру, мада оставља могућност да су Ивковићи ипак нешто удаљенији од уже групе Шаренаца-Кресојевића. Због свега овога би тестирање Ивковића из Бијеле Рудине било значајно, али нажалост нисам још успео да нађем кандидата.

За Ивковиће немамо ниједан једини маркер, пошто је тај резултат са 23andMe. Само знамо основну хаплогрупу. Било би добро да се неко од њих тестира, као што си рекао.

Ван мреже Rigel

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 319
Одг: Шаренци-Красојевићи R1a-YP4278
« Одговор #181 послато: Септембар 13, 2020, 06:04:35 поподне »
За Ивковиће немамо ниједан једини маркер, пошто је тај резултат са 23andMe. Само знамо основну хаплогрупу. Било би добро да се неко од њих тестира, као што си рекао.

Када сам поменуо тестираног који потиче од Ивковића из Доњег Дрежња и његов хаплотип, мислио сам на Ивковића из Пожарнице код Тузле (слава Св. Никола). О свом пореклу је написао:

”Моја лоза Ивковића је из села Пожарнице испод Мајевице, 6 километара источно од Тузле. Ивковићи су у Пожарници, тачније њеном засеоку Вис, и оближњим Чакловићима, живјели до 1992. године, када су, као и читаво село, протјерани. Предање о породичном поријеклу које је мени пренио стриц Вићентије Мико Ивковић иде овако: Пожарнички Ивковићи воде поријекло од два брата (Васиљ и Стојан) која су дошла из села Доњи Дрежањ код Невесиња тридесетих година 19. вијека. ”

Са друге стране имамо тестираног Фржовића из Невесиња (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1491.msg90625#msg90625), који би такође требало да потиче од Ивковића из Доњег Дрежња, али је испао I2-PH908. Резултат другог Ивковића, за кога је наведено да директно потиче из Дрежња, и који је тестиран код 23andme, па знамо само да је R-M417, ипак указује да је хаплогрупа Ивковића из Дрежња вероватно R1a-YP4278.

Наравно, директна потврда би била корисна, а посебно тестирање Ивковића из њихове матичне области, Бијеле Рудине.


Ван мреже Rigel

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 319
Одг: Шаренци-Красојевићи R1a-YP4278
« Одговор #182 послато: Октобар 27, 2020, 10:19:07 поподне »
Недавно је тестиран члан познате бокељске породице Каменаровић из Доброте (link), код којих постоји дуго породично предање да потичу од херцеговачких Кресојевића. Још од XVIII века, ако не и од раније, они као породични грб користе грб Красојевића из илирских грбовника, незнатно измењен, пре свега у погледу боја. Претпостављам да су од млетачких/аустријских власти морали добити дозволу за употребу и јавно приказивање овог грба. Ово је приказ грба на палати Каменаровића у Доброти:



Занимљиво је да се у нашој етнографској литератури не наводи податак о њиховом пореклу од Кресојевића, као што је Небојша већ навео када је представио резултат. У сваком случају, хаплогрупа Каменаровића се не поклапа са хаплогрупом Шаренаца и њима сродних породица.

Поставља се онда питање на основу чега се Шаренци и њима сродне породице доводе у везу са средњовековним Кресојевићима? Мислим да се о томе није детаљније писало на овој теми.

На почетку ове теме, наведена су нека од породичних предања Шаренаца, Бабића и других породица код којих постоји традиција о заједничком пореклу и које све славе Лазаревдан. Постоје разне верзије тих предања, са неким сличним елементима али и бројним разликама. Значајан заједнички елеменат јесте да већина тих предања укључује досељавање у Рудине из западних крајева данашње Црне Горе у време османске власт:

-  досељавање из села Шаранци у Црној Гори (код Шаренаца)

-  досељавање из Кобиљ Дола у Цуцама (код Бабића и Авдића, можда и код Шаренаца)

-  одсељавање из Вукодола у Цуцама (забележено код Кривокапића који су се касније населили у Цуце и нису повезани са овим родом)

-  досељавање из Трешњева у Цуцама (код Жерајића)

-  досељавање из села Врбе у Његушима (код Батинића)

-  досељавање из Будве (ово сам недавно чуо од тестираног Стајића као породично предање за које је и он сам недавно сазнао)


Такође је детаљ који се често помиње у предањима да сви они потичу од Кривокапића, тј. да су се, док су живели у Црној Гори, презивали Кривокапићи. Овде треба нагласити да нема патрилинеарне генетичке повезаности овог рода са Кривокапићима. У неким варијантама ових предања се наводи да су првобитно, пре доласка Турака, живели на подручју Рудина (Плана) или Гацка као значајан род под именом Кресојевићи или Кнежевићи, а да су по доласку османске власти морали да се склоне у Црну Гору, да би се тек касније вратили у Херцеговину. Овај део о Рудинама или Гацку као првобитној постојбини се наводи само у неким верзијама предања, па се поставља питање да ли је Црна Гора (вероватно Цуце) била стара постојбина овог рода или су се они само привремено ту настанили. Овим се питањем бавио Јован Ердељановић у својој књизи ”Стара Црна Гора”. Да цитирам његов закључак:

”Биће, да су сви ти родови пореклом од неког старог и угледног братства српског у Гацком. А како се у њиховим предањима помињу и Вукодо и Кобиљи До и Трешњево у Цуцама и Кчево у Црној Гори и Колашин, Шаранци, Пива и Плана у Херцеговини, као места, у којима су се бавили и из којих су се разилазили, излази као највероватније, да су се делови тога браства били разбегли на разне стране, а највећа група од њих да је била дошла у Цуце, једни у Вукодо а други у Кобиљи До и у Трешњево, па се затим, после неког времена, из Цуца иселили и већином вратили у Херцеговину. Дакле цела та велика група херцеговачких брастава и родова не само да није пореклом од цуцких Кривокапића, него без сумње није пореклом ни од цуцких старинаца. И само њихово опште и несумњиво веома старо крсно име, Лазарева Субота, говори против њихова порекла из Цуца, јер се у Цуцама не зна да је икада било браства са тим крсним именом.”

Тестирање је потврдило да поменута група херцеговачких родова није истог порекла као Кривокапићи. Такође, Лазарева Субота као заједничка слава ових породица је по свему судећи заиста стара. На то указује и процена на основу BigY тестова да су Шаренци и Стајићи имали најближег заједничког претка пре ~600-800 година. С друге стране, неке од породица које славе Лазаревдан и које су део предања о заједничком пореклу, испале су друге хаплогрупе (Зимоњићи и Парежани).

Корисно за одгонетање питања о постојбини овог рода у пред-турском периоду би могло бити дубље тестирање породица које су по основном хаплотипу на 23 маркера блиске роду Шаренаца, али које не славе Лазаревдан и чија је најстарија позната постојбина, бар током XVII века, била на подручју Вилуса и Грахова, дакле близу Цуца. Ту мислим на Елезовиће, Драганиће, Кешељевиће и Андријашевиће. Дубље тестирање Ивковића са Бијеле Рудине (врло близу Плане), под претпоставком да Ивковићи из Дрежња, који су YP4278, заиста потичу од њих, би такође дало значајне информације, пошто се ради о роду који не слави Лазаревдан, а сматрају се старим становништвом у Рудинама.

Што се тиче времена када је дошло до преласка или повратка ових породица у Херцеговину, у време османске власти, то се вероватно десило средином или крајем XVI века. Ово је процена коју наводе Петар Шобајић и Андрија Лубурић и која одговара неким документима из тог периода (о томе у наредном посту), док Ердељановић, с друге стране, сматра да се то одиграло касније, током XVII и у првој половини XVIII века. Ја бих почетак XVII века сматрао најкаснијим периодом када се долазак/повратак могао одиграти, из разлога које ћу касније навести.


Ван мреже Rigel

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 319
Одг: Шаренци-Красојевићи R1a-YP4278
« Одговор #183 послато: Октобар 28, 2020, 12:05:57 пре подне »
Док сам се у претходном посту бавио предањима о пореклу породица које означавамо као род Шаренци-Кресојевићи, овде ћу обратити пажњу на документе који могу бити од помоћи у тумачењу прошлости овог рода и везе са власима Кресојевићима.

Почећу од документа који Радмило Пекић сматра доказом за директну везу средњовековних Кресојевића и породице Шаренац. То је документ из 1613. године, који је Богумил Храбак нашао у дубровачком архиву и који помиње у својим радовима. Ту се наводи Јован Милошевић Шаренац из Кресојевића, као јемац за Секулу Алексића при Алексићевом транспорту робе за Софију (Организатори караванског превоза из јужне Херцеговине у XVI и XVII веку, Трибунија 08, 1984). Ово је, колико знам, и први забележени помен презимена Шаренац у тим крајевима. Навод ”из/од Кресојевића” се може сматрати одредницом за припадност Јована Милошевића Шаренца власима Кресојевићима, али исто тако може указивати на искључиво географску локацију. У нешто каснијем попису села и земље санџака Крка, Клис и Херцеговина из 1701./1702., наводи се село ”Планица и Планик и Красојевић”, за које је утврђено да је данашња Плана, што указује да се термин Красојевић у то време употребљавао (и) као географска одредница. Плана је једно од ретких конкретних места која се могу везати за влахе Кресојевиће на основу помена Вукослава Вукашинића од Кресојевића из Плане у документу из 1408. године. У Плани и у суседним Пађенима је Радмило Пекић пронашао топониме, као што су Кресове гомиле и Кресова Дола, који би могли бити повезани са Кресојевићима. Још један интересантан податак јесте да се управо у селу означеном као ”Планица и Планик и Красојевић” у дефтеру из 1701. наводе Матија и Милутин, синови Шакоте. Шакотићи су једна од породица које по традицији припадају роду Шаренаца-Кресојевића, што је потвђено и тестирањем. Они сада не живе у Плани, али се један од заселака тамо и даље зове Шакотићи. Документ из 1613., у коме се помиње Јован Милошевић Шаренац, без обзира да ли ”из/од Кресојевића” посматрамо као географску одредницу или као припадност власима Кресојевићима, указује да је овај род био на подручју Рудина почетком XVII века. Томе у прилог иде и натпис на каменом луку Авдића џамије у Плани где пише да је она првобитно подигнута 1617. године. Према предању, њу је подигао Авдо Авдић, један од припадника рода који ће касније дати Шаренце, Бабиће и остале, након што је прешао на ислам. Авдићи пореклом из Плане још нису тестирани, колико је мени познато.

Оно што се може закључити јесте:

-  веза средњовековних влаха Кресојевића и Плане је евидентна на основу поменутог документа из 1408., затим на основу назива Красојевић за цело село или део села у попису из 1701, као и на основу сачуваних топонима у том крају.

-  Плана је место које повезује неколико породица из рода Шаренаца-Кресојевића: Шакотиће на основу пописа из 1701. и плањског засеока које се назива Шакотићи; Бабиће и Авдиће као породице које тамо и даље живе, или су до недавно живеле; Шаренце на основу помена Јована Милошевића Шаренца из 1613., ако одредницу Кресојевић схватимо као географску.

Оно што је под знаком питања јесте да ли су Шаренци (и остале породице из овог рода) [1] директни потомци влаха Кресојевића, који су се крајем XV или почетком XVI века иселили са свог матичног подручја у Рудинама, да би се до почетка XVII века вратили у област Плане или [2] немају директну везу са власима Кресојевићима, већ су једноставно населили област Плане, која је у то време по већ несталом/расељеном влашком катуну била звана Кресојевић, па је тако и сам назив Кресојевићи ушао у нека од предања овог рода.

Ако гледамо до сада обрађене документе из дубровачког архива, приметно је да се за разлику од ранијег периода, током XVI века и касније Кресојевићи врло ретко помињу, и то искључиво као појединци у крајевима ван својих матичних области: у области влаха Бобана 1513., у Дубровнику 1519., у Барлети 1588. (не знам да ли се мисли на Барлете код Госпића), у Сарајеву 1612. Ово јасно указује на расељавање са Рудина и расформирање катуна Кресојевића крајем XV века, што одговара паду Херцеговине под турску власт. Богумил Храбак је писао о насељавању херцеговачких влаха у Далмацију и у том смислу је поменуо катун Кресојевића на острву Рабу који се помиње 1495. године. У контексту расељавања из Херцеговине од краја XV века, вреди поменути и становништво које се из Бањана одселило у Усору и касније даље на запад. Међу овим становништвом се у XVIII веку (нисам сигуран за раније) бележи презиме Кресојевић и краћа форма Кресовић. Данашњи Кресојевићи и Кресовићи којих има у Лици, Далмацији, Славонији и Босанској Крајини би требало да потичу од овог миграторног пута. Није ми познато да је ико од тих данашњих Кресојевића/Кресовића тестиран. Ако су они заиста даљим пореклом из Бањана, као што пише Момчило Мићовић у својој књизи ”Бањани”, питање је да ли је њихово презиме настало независно у XVI/XVII/XVIII веку или је очувано још из времена када су напустили источну Херцеговину.


Ван мреже Rigel

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 319
Одг: Шаренци-Красојевићи R1a-YP4278
« Одговор #184 послато: Октобар 28, 2020, 12:21:43 пре подне »
На простору Рудина свакако постоји дисконтинуитет током XVI века између последњих помена средњовековних влаха Кресојевића и појаве рода Шаренаца, Бабића, Авдића и осталих породица као могућих потомака Кресојевића. Тај прекид би се временски могао добро уклопити у нека од предања ових породица која говоре о привременом преласку из Херцеговине у Цуце по доласку османске власти и потоњем повратку у Плану. Остаје, међутим, и даље отворено питање да ли су ове породице директни потомци средњовековних Кресојевића.

Колико је мени познато, не постоји гробље на простору Рудина за које се може тврдити да је припадало власима Кресојевићима. Ако би постојало, то би био директан начин да се провери веза са Шаренцима. Наравно, уз ограду да је врло могуће да овај катун није укључивао само сроднике по мушкој линији.

Занимљиво је да у општини Шавник у Црној Гори постоји некропола која се зове Кресојевића гробље. О њој је писао Михаило Зорић у чланку ”Стећци у Бијелој и око ње” 1973. Он наводи остатке бројног катуна који сведоче о живој сточарској активности у околини некрополе и помиње катун Кресојевића из дубровачких извора, али не објашњава дислоцираност овог гробља у односу на области у којима су забележени средњовековни Кресојевићи.


Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 996
Одг: Шаренци-Красојевићи R1a-YP4278
« Одговор #185 послато: Октобар 28, 2020, 12:35:19 поподне »
Ако има родова који не припадају генетици Кресојевића, а имају предање да су од њих, онда би то била претпоставка да су и власи Кресојевићи били хетерогени, као и многи други. 

Зар резултат „Кресојевића„ из Попова, поријеклом са југа, није управо доказ да је било миграција на Бобанима?

Није ми литература при руци, да није био неки стари стећак од неког Ивковића?

У попису 1701, пописана је особа заборавио сам име, син Ивке, који би могао бити родоначелник Ивковића.

Ван мреже Rigel

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 319
Одг: Шаренци-Красојевићи R1a-YP4278
« Одговор #186 послато: Октобар 28, 2020, 06:13:28 поподне »
Ако има родова који не припадају генетици Кресојевића, а имају предање да су од њих, онда би то била претпоставка да су и власи Кресојевићи били хетерогени, као и многи други.

Сасвим је могуће и чак вероватно да власи Кресојевићи нису били сви повезани патрилинеарно. Али претпостављам да је постојао један доминантан род око кога се формирао читав катун и коме су се касније можда прикључивали несродни појединци или породице.
 
Зар резултат „Кресојевића„ из Попова, поријеклом са југа, није управо доказ да је било миграција на Бобанима?

Средњовековни Кресојевићи су се вероватно раселили на различите стране од краја XV века. Да ли ти Кресојевићи из Попова имају неко предање да потичу од влаха Кресојевића? Нисам нашао било шта о њима. Чак ни претрага на форуму ми није дала резултат тог тестираног.

Име Кресоје/Красоје није толико често, али се могло јавити независно од катуна Кресојевића. Мислим да је код Усорчана ово био случај.

Није ми литература при руци, да није био неки стари стећак од неког Ивковића?

У попису 1701, пописана је особа заборавио сам име, син Ивке, који би могао бити родоначелник Ивковића.

У попису из 1701. се заиста наводи:

Selo Bila Rudina
Stari posjednici i sadašnji padišahovi podanici su:
Rašo, sin Ivka, kuća i. Nastanjen na svom mjestu.
...


Као што сам већ писао, Ивковићи би били веома занимљиви за дубљу анализу, али прво би требало тестирањем потврдити да дрежањски Ивковићи заиста потичу од рудинских Ивковића.

У Бијелој Рудини постоји гроб за који се верује да припада неком Ивељи Ивковићу. Ивковић, који је раније био активан на форуму, га је помињао:

Заборавих за ово: https://www.facebook.com/udruzenje.ivkovic.5/posts/176859019814589

Откопали су гроб за који мисле да је Ивеље Ивковића, који је наводно учествовао у Косовском боју, и шаљу кости на ДНК анализу. Видјећемо да ли ће шта бити од тога.
Ево и написа на крсту:

https://www.facebook.com/photo.php?fbid=181212389379252&set=pcb.181212452712579&type=3&theater

Покушао сам да сазнам нешто више о том гробу, али нисам успео. Линк са натписом на крсту нисам успео да отворим, тако да не знам шта је тачно исписано. Међутим, на основу фотографије крста коју сам нашао на сајту удружења Ивковића ми не изгледа као да има очуван натпис.



« Последња измена: Октобар 28, 2020, 06:23:18 поподне Rigel »

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 996
Одг: Шаренци-Красојевићи R1a-YP4278
« Одговор #187 послато: Октобар 28, 2020, 07:02:28 поподне »
Сасвим је могуће и чак вероватно да власи Кресојевићи нису били сви повезани патрилинеарно. Али претпостављам да је постојао један доминантан род око кога се формирао читав катун и коме су се касније можда прикључивали несродни појединци или породице.
 
Средњовековни Кресојевићи су се вероватно раселили на различите стране од краја XV века. Да ли ти Кресојевићи из Попова имају неко предање да потичу од влаха Кресојевића? Нисам нашао било шта о њима. Чак ни претрага на форуму ми није дала резултат тог тестираног.


У попису из 1701. се заиста наводи:

Selo Bila Rudina
Stari posjednici i sadašnji padišahovi podanici su:
Rašo, sin Ivka, kuća i. Nastanjen na svom mjestu.
...


Као што сам већ писао, Ивковићи би били веома занимљиви за дубљу анализу, али прво би требало тестирањем потврдити да дрежањски Ивковићи заиста потичу од рудинских Ивковића.

У Бијелој Рудини постоји гроб за који се верује да припада неком Ивељи Ивковићу. Ивковић, који је раније био активан на форуму, га је помињао:

Покушао сам да сазнам нешто више о том гробу, али нисам успео. Линк са натписом на крсту нисам успео да отворим, тако да не знам шта је тачно исписано. Међутим, на основу фотографије крста коју сам нашао на сајту удружења Ивковића ми не изгледа као да има очуван натпис.


Некако сам увјерен да Р1а родови са ширег подручја Херцеговине, су претежно остаци неке властеле. И за вријеме Турака су успјели задржати православље, а имали су и своју земљу. Авдић се негдје појавио, чини ми се са другачијом хаплогрупом од Кресојевића.

За један поповски род сам мислио на онај што припада роду Шаренаца. Пошто си члан, имаш приступ тој информацији.

Да, мислио сам на тог Ивка.

Тачно је да је потврда најбоља, али немам претјерану сумњу, јер се Шаренац и остали припадници рода и Ивковић нису могли нигдје срести осим у Бијелој Рудини.

Иако нисам стручан, на основу виђених крстова рекао бих да је овај крст из новијег доба 18. вијек, што би се уклапало у тезу да је онај Ивко родоначелник.

Ван мреже Rigel

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 319
Одг: Шаренци-Красојевићи R1a-YP4278
« Одговор #188 послато: Октобар 29, 2020, 01:50:59 пре подне »
Авдић се негдје појавио, чини ми се са другачијом хаплогрупом од Кресојевића.

Хвала на информацији. То ми је промакло. Значајан податак и прилично неочекиван. Пронашао сам тај резултат на форуму. Претпостављам да у Билећи није било других Авдића, али би требало то проверити.

Авдић, муслиман, Билећа, I2-S17250


A V D I Ć (m), u Planoj (Bileća). Prema Dedijeru, Avdići i Babići (p) najstarije su porodice u ovom selu. "Oni vele da su jedno pleme i danas se svojataju." Prema porodičnom predanju, porijeklom su iz Kobilj—Dola u Crnoj Gori od bratstva Krivokapića. Jedno drugo predanje kaže da su porijeklom od Kresojevića iz Šaranaca pod Durrnitorom, odakle je jedan od trojice braće Kresojevića došao u Rudine (Bileća), prešao je na islam i dobio ime Avdija. Po njegovom imenu porodica je uzela prezime Avdić. Zabilježeno je i predanje po kome su Avdići "bili jedno pleme sa pravoslavnim porodicama: Babićima, Čokorilima, Bogovićima, Kneževićima, Stajićima, Šarencima i Zimonjićima, pa zato pop Bogdan Zimonjić nije nikada htio udariti na dio Plane gdje žive Avdići". Priča se da je Avdo Avdić sagradio u Planoj "sebi džamiju, a majci crkvu koje su udaljene jedna od druge 500 metara".

Судећи по предањима ових Авдића из Билеће, за очекивати је било да испадну J2a-S8230 (Кривокапићи), или R1a-YP4278 (Шаренци).

За ове Авдиће се иначе везује и прича о пореклу муслимана Кустурица.

KUSTURICA (m), u Podgorju i Planoj (Bileća). Prema predanju, potiču od "jednog Ciganina" iz Ćustendila, kojeg je Avdija Krivokapić doveo na Planu. U Podgorje su došli sa Plane. Priča se da je čuveni Arslanagića most na Trebišnjici sagradio neki Kusturica iz Carigrada, a ima pisaca koji gradnju mosta pripisuju nekom Babiću, koji se poslije prelaska na islam nazvao Kusturica. Od Kusturica sa Plane potiče poznati filmski rediteлј Emir Kusturica. Ima ih nastanjenih i u Mostaru.


Ван мреже Rigel

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 319
Одг: Шаренци-Красојевићи R1a-YP4278
« Одговор #189 послато: Децембар 12, 2020, 04:44:01 поподне »
Стигли су и резултати теста 111 маркера за Елезовића из Церовице/Тупан/Бањани. Очекивано, има поклапање са другим Елезима, Елезовићима из Херцеговине, као и са родом Шаренаца/Кресојевића. Од карактеристичнијих вриједности издваја се 390=26 коју дијели са још неким (не свим) Елезима, Елезовићима. На већем броју маркера од досутпних у ФТДНА бази најближа су поклапања са Цветковићем из источне Србије (9 разлике на 111 маркера) и Стајићем из Херцеговине (5 разлике на 67 маркера).

Очекују се и резултати BIgY теста. претпостављам да би у коначници могао припадати подграни R1a-Z282>Z280>CTS1211>Y35>YP4278>Y109474>BY30743>Y144943

Након дугог чекања, стигли су резултати 111 STR-маркера за Елезовића. Најближи су му Цветковић (генет. дистанца 9 на 111 маркера) и Стајић (генет. дистанца 10 на 111 маркера), док је код Шаренца приметно више специфичних мутација (генет. дистанца 14 на 111 маркера). Међутим, имајући у виду географију и расположиве BigY резултате, за очекивати је да се у стаблу овог рода грана Елезовића одвојила након одвајања гране Цветковића. Видећемо када се заврши BigY анализа за Елезовића.

За даљу прошлост хаплогрупе YP4278 на Балкану и дефинисање нових грана, одлична вест је да су Милојевић (Крушиљево, Свилајнац) и за сада једини Албанац које је YP4278 (из Gollobordë, област Dibër; нажалост, није ми познато његово презиме) наручили WGS код DanteLabs.

« Последња измена: Децембар 12, 2020, 04:51:07 поподне Rigel »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6910
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Шаренци-Красојевићи R1a-YP4278
« Одговор #190 послато: Децембар 12, 2020, 09:11:22 поподне »
и за сада једини Албанац које је YP4278 (из Gollobordë, област Dibër; нажалост, није ми познато његово презиме) наручили WGS код DanteLabs.

Становништво области Голог Брда је словенског порекла, а и данас тамо живе припадници македонске националне мањине.

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BE%D0%BB%D0%BE_%D0%91%D1%80%D0%B4%D0%BE_(%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82)

https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BE%D0%BB%D0%BE_%D0%91%D1%80%D0%B4%D0%BE
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Rigel

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 319
Одг: Шаренци-Красојевићи R1a-YP4278
« Одговор #191 послато: Јануар 20, 2021, 10:28:28 поподне »
На FTDNA се пре пар недеља појавио нови BigY тестирани који са Лазаровим из Бугарске формира нову грану FT223890, паралелну са нашом BY30743. Naжалост, нисам никако успео да дођем до података о овом тестираном. Нисам га пронашао ни у једном пројекту нити га има међу STR поклапањима Шаренца, Стајића и Цветковића. Чак ни земљу порекла није навео… Контактирао сам Лазарова пошто се њему овај непознати тестирани сигурно налази међу поклапањима, али нисам још добио одговор.





Ван мреже Rigel

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 319
Одг: Шаренци-Красојевићи R1a-YP4278
« Одговор #192 послато: Март 19, 2021, 03:17:30 поподне »
Значајан резултат за хаплогрупу R1a>>YP4278:

Преносим вести са групе Српског ДНК пројекта на FTDNA. Данас је био врло "плодоносан" дан, пристигли су резултати 3 BigY700 теста. Синиша их је све прокоментарисао, почињем са резултатом Елезовића:

"Објављени су резултати BIGY700 теста Елезовића, Матијевдан, Вилуси, Никшић. Као што се очекивало припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>YP4278>BY30749>BY30743. Ова грана, која је средњовјековне старости, досад је регистрована код Срба у Херцеговини и у источној Србији. Елезовић је негативан на два SNP-a који се налазе испод BY30743: Y144946 и Y144943, а који одређују грану карактеристичну за род Шаренаца Кресојевића (славе Лазареву суботу). Иако немам пуни приступ резултатима, посредно видим да Елезовић не дијели ниједан приватни SNP са тестираним из источне Србије, који припада грани BY30743. Може се рећи да Елезовић припада трећој подграни хаплогрупе R1a-BY30743. Евидентно је да грана BY30743 има одређену разноврсност на тлу Херцеговине. Резултат Елезовића уједно представља SNP профилацију разгранатог рода Драганића/Елезовића са подручја Вилуса, слављеника Матијевдана и Аранђеловдана, а чијих исељеника има широм српског простора."


Још само да додам да Елезовић за сада има 6 новела код FTDNA, али да се од њих само 2 налазе у регионима које YFull узима као релевантне за своје калкулације. То ће утицати на извесно смањење процене TMRCA за подграну BY30743.

Елезовић је већ убачен на стабло (за сада само са VCF фајлом):

https://www.yfull.com/tree/R-BY30743/

Ван мреже Rigel

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 319
Одг: Шаренци-Красојевићи R1a-YP4278
« Одговор #193 послато: Мај 19, 2021, 12:26:05 пре подне »
135. Рудаковић, Св. Врачи, Сивчина, Ивањица

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278>BY30743. Најближа поклапања има са тестиранима из рода А7, од већине припадника овог рода разликује се на само 1 или 2 маркера. Нажалост, од осморице припадника овог рода који је концентрисан претежно на подручју Старог Влаха, јаван је само резултат Јовановића из Кавадара код Рековца, и Рудаковић се од њега разликује на само 1 од 23 маркера.

Rudakovići, 6 K. (Vračevi), istog su roda sa Petrovićima (Bikama i Krejama) u Barama i Kuvekalovićima i Milinkovićima y Preseci, a imaju istu slavu i potiču od istog  pretka od Mirkovića u Preseci. Rudakovića danas ima u: Beogradu (4), koji su ranije odseljeni, Ivanjici (2), Viči (Dragačevu), Subotici (2) M Vršcu.

https://www.poreklo.rs/2018/06/03/poreklo-prezimena-selo-sivcina-ivanjica/

Тестирање становништва Старе Рашке и Старог Влаха у организацији ”Порекла” је на том подручју (прецизније у општинама Нова Варош и Ивањица) открило више родова који су R1а>>YP4278. Један део њих има хаплотипове који се потпуно уклапају у групу потврђених припадника ниже подгране R1а>>YP4278>BY30743 (где спадају родови Шаренаца-Кресојевића и Елезовића-Елеза из источне Херцеговине и род Цветковића-Пешинаца из Понишавља/Лужнице). Други део тестираних има специфичну комбинацију појединих STR вредности (DYS390=24, DYS576=18, DYS570=18) и у ову другу групу улазе Рудаковићи из Сивчана чији су резултати данас објављени у оквиру Светског ДНК месеца. Рудаковићи су огранак Мирковића из Пресеке (Ивањица) који такође славе Св. Враче. За Мирковиће се у литератури наводи да су ”међу најстаријим становницима овог краја”.

Занимљиво је да су у овој групи и потомци једног значајног рода из рашке области који је на том подручју документовано барем од прве половине 17. века, а највероватније и од раније. Док Рудаковићи-Мирковићи славе Св. Враче, потомци овог рода чије име не могу навести јер је са затвореног дела форума, славе Св. Николу. У овој групи је и једна породица која слави Св. Аранђела. Све то указује на дуже присуство у рашкој области. Било би веома значајно SNP профилисати ову групу са специфичном комбинацијом STR вредности и установити где се налазе на стаблу у односу на Шаренце-Кресојевиће, Елезовиће-Елезе и Цветковиће-Пешинце. Тренутно је на нивоу R1а>>YP4278>BY30743 чак 8 SNP-ова и можда би тестирање некога из ове групе дефинисало нову грану одвојену изнад нивоа Шаренаца, Елезовића и Цветковића.

« Последња измена: Мај 19, 2021, 12:28:56 пре подне Rigel »

Ван мреже CosicZ

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 407
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Шаренци-Красојевићи R1a-YP4278
« Одговор #194 послато: Мај 22, 2021, 07:09:40 пре подне »

За даљу прошлост хаплогрупе YP4278 на Балкану и дефинисање нових грана, одлична вест је да су Милојевић (Крушиљево, Свилајнац) и за сада једини Албанац које је YP4278 (из Gollobordë, област Dibër; нажалост, није ми познато његово презиме) наручили WGS код DanteLabs.
На https://rrenjet.com/databaza-publike/ има и један R1a-YP4278 из Скадра.

Ван мреже Rigel

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 319
Одг: Шаренци-Красојевићи R1a-YP4278
« Одговор #195 послато: Мај 22, 2021, 05:31:14 поподне »
Међу хаплотиповима са СДП, налазе се и неки са DYS481=23. Као што сам напоменуо у неком од ранијих постова на овој теми, сви YP4278 хаплотипови ван простора Балкана, које сам до сада нашао, имају DYS481=23. С друге стране, на Балкану доминира вредност DYS481=24. Ову вредност деле Лазаров и Шаренци-Кресојевићи, чије су се линије раздвојиле пре најмање 1200 година, што указује да се мутација 23>24 вероватно догодила рано током или непосредно пре словенског насељавања Балкана и то у линији која ће дати велику већину балканских YP4278. За сада, једино у Србији, од балканских држава, има YP4278 хаплотипова са DYS481=23.

Цитат
Цитат: drajver  Август 16, 2020, 09:40:28 пре подне
Ово си добро уочио, рекао бих да се промјена 481=23>24 десила већ на нивоу BY30749. Мањи број српских 481=23 ( од јавних видио сам само једног) могу бити и посљедица повратне мутације.

Могуће је да су ови хаплотипови које имам у својој табели тестирани у оквиру неког од ранијих пројеката друштва и да их зато више нема у јавној табели СДП. Овде ми је било индикативно то што су готово сви од тих десетак хаплотипова са DYS481=23 из југоисточне Србије, Поморавља и КиМ.

Док чекамо да се Милојевићев резултат са DanteLabs појави на YFull стаблу, морам да напоменем да сам омашком код неких не-јавних резултата на 17 маркера последњу вредност забележио као маркер DYS481 уместо DYS635. Заправо су Милојевић и Милосављевић из Свилајнца као и једна неповезана херцеговачка породица за сада једини тестирани са DYS481=23 на Српском ДНК пројекту (а и шире гледано на Балкану), тако да је највероватније у питању скорија повратна мутација.

Ван мреже Rigel

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 319
Одг: Шаренци-Красојевићи R1a-YP4278
« Одговор #196 послато: Мај 22, 2021, 05:43:02 поподне »
На https://rrenjet.com/databaza-publike/ има и један R1a-YP4278 из Скадра.

Приметио сам тај резултат на албанском пројекту, али се нажалост не може видети његов хаплотип.


Ван мреже Rigel

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 319
Одг: Шаренци-Красојевићи R1a-YP4278
« Одговор #197 послато: Мај 25, 2021, 01:27:01 поподне »
Док чекамо да се Милојевићев резултат са DanteLabs појави на YFull стаблу.....

Милојевић (Крушиљево, Свилајнац; Св. Трифун) је заправо испао R1а>>Y2902*. Сигурно је иста грана и Милосављевић (Свилајнац; Св. Трифун).

Прелиминарно је са звездицом док му траје обрада резултата на YFull-у, мада ме не би изненадило и ако остане на том нивоу.

https://www.yfull.com/tree/R-Y2902/


« Последња измена: Мај 25, 2021, 01:28:46 поподне Rigel »

Ван мреже HandsomestOfThemAll

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 70
  • I2 > PH908 > Y84307
Одг: Шаренци-Красојевићи R1a-YP4278
« Одговор #198 послато: Мај 25, 2021, 03:28:01 поподне »
Милојевић (Крушиљево, Свилајнац; Св. Трифун) је заправо испао R1а>>Y2902*. Сигурно је иста грана и Милосављевић (Свилајнац; Св. Трифун).

Прелиминарно је са звездицом...


Kušiljevo bez "r" je prigradsko naselje, takoreći predgrađe Svilajnca.

https://www.google.com/maps/place/%D0%9A%D1%83%D1%88%D0%B8%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%BE/@44.265478,21.1650696,13z/

Ван мреже Rigel

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 319
Одг: Шаренци-Красојевићи R1a-YP4278
« Одговор #199 послато: Мај 27, 2021, 03:21:54 поподне »

Kušiljevo bez "r" je prigradsko naselje, takoreći predgrađe Svilajnca.

https://www.google.com/maps/place/%D0%9A%D1%83%D1%88%D0%B8%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%BE/@44.265478,21.1650696,13z/

Тачно. Погрешио сам када сам преписивао име насеља из табеле пројекта.

У сваком случају, сада остаје да сачекамо да се тесираном из Голог брда (Gollobordë) заврши анализа код DanteLabs. Надам се да ће резултате проследити на YFull и да неће бити изненађења у погледу гране на R1а стаблу, као са Милојевићем.

« Последња измена: Мај 27, 2021, 03:27:20 поподне Rigel »