Што се тиче древних Бугара морам овдје изложити једну ствар. Постоји једно сведоштво тога како су ти Бугари звали свога бога и то сведоштво се користи, да се покаже како су ти Бугари били ирански или памирски народ.
В друг подобен документ на арабски език се дава названието на главния бог на ранните българи, наред с това при другите важни народи от древността. Авторът на този ръкопис е известният хронист от източноиранския град Балх, Ел-Балхи (El-Balhi), роден около 850 г., който пише следното. “ Интересно е, че всички народи имат свое название на Създателя. Арабите го наричат Аллах (Allah) в ед. число, а другите богове наричат Иллах (Illah); персийците го наричат Хормузд (Hormuz), Изед (Ized), Яздан (Yazdan). В Заратуштра той се нарича Хормуз (Hormuz), но аз също така чух названията Ход – ехт (Khod- Eht) и Ход – Борехт (Khod-Boreht), което просто означава Той Самият. Индийците и народът на Синд (дн. Пакистан) го наричат Шита Вабит (Shita Vabit) и Махадева (Mahadeva – велик бог). Тюркският народ го нарича Бир Тенгри (Bir Tengri), което означава “Бог Единственият”. Християните от Сирия го наричат Лаха Раба Куадусса (Laha Raba Kuadussa). Евреите го именуват в техния език Елохим Адонай (Elohim Adonai) или Яхия Ашер Яхия (Ehie Asher Ehie). Елохим значи “бог” на техния език. Аз чух българите да наричат Създателя с името Едфу (Edfu) и когато ги попитах как те наричат своя идол, те ми отговориха – Фа (Fa). Аз също попитах коптите какво е тяхното име на Създателя. Те отговориха Ахад Шанак (Ahad Shanak)”. [M. Tahir, Le livre de la creation de el-Balhi. Paris, 1899, v. IV, p. 56].
Извор: ВЪРХУ ПРАБЪЛГАРСКАТА РЕЛИГИЯ, Иван Танев ИвановОво "Едфу" равњају с неким памирским називом за сунце, те Иванов наставља писати овако:
Съществува обаче още един, четвърти начин, с който иранците от района на планината Белур (дн. Памир) са наричали Слънцето: ягнобски aftoba, пущу aftaba, шугнански oftob, гиляндски efteb, язгулемски oftoba, сариколски oftab - Слънце /VS-ETD/. Точно това название практически съвпада с посоченото от Ел-Балхи като древнобългарско название, Едфу. Овако објасњење пренесено је и у Википедију. Када сам се позабавио записом Ел-Балхи на арабским нашао сам, да је то читање Едфу намјештено и криво, јер како је случај са старијим арабским записима, нека писмена скоро па не можеш разликовати једна од других при брзопису. Што се тиче записа "едфу" ,
ف (фа) веома се лако брка с
ق (каф), те је вјеројатније да запис Ел-Балхи каже, да Бугари свога творца називају
идку, а идола
ка. Ово сасвим одговара турачкому
ıduk / ıdık - "свети" које се спомиње и у најранијим орхонским записима као епитет разних богова (у турскому овому одговара edgü), а
ка одговара турачкому
кам (ујгур. гон, монг. он-гон)
како зову шамана. С тим је бугарски језик без сумње турачки.
