Аутор Тема: Жумберачки ускоци  (Прочитано 18855 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9494
Одг: Жумберачки ускоци
« Одговор #20 послато: мај 27, 2014, 01:00:48 поподне »
Тудор, крштено име једног Жумберчанина, по својој форми одаје бокешко или зетско порекло његовог носиоца. Овакво име носе често Власи српских манастирских хрисовуља. Али је тог имена било и у другим крајевима. У 15. веку је било у Бару људи, који су се звали Tuder, Tudro. На територији старе Зете и Боке има географских објеката, који данас носе имена изведена од овога имена, као Тудоричко Поље и брдо Тудорица у Копиљу у Пиперима и село Тудоровићи у Боки. Било је додуше и у другим крајевима оваквих сеоских имена, као Тудорче Село у Топлици у време цара Душана и село Тудорци између Мораве и Кучајне у време кнеза Лазара. Али је вероватније, да је уз толике друге Зећане, Бокеље и Травуњане и Тудор Кнежинић дошао из тих крајева.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9494
Одг: Жумберачки ускоци
« Одговор #21 послато: мај 27, 2014, 01:20:36 поподне »
Херацима је по својој прилици порекло у јужној Херцеговини. Додуше и у другим крајевима има спомена на људе овога имена и презимена, но нпак их је највише овде. У Херцеговини постоје два средњевековна гробна натписа; један је у селу Деранима на гробу некога Херака, а други у Бољунима код Стоца на гробу Радосава Хераковића. Године 1405. настала је белешка о Хераку Милошевићу из катуна Малешеваца. Братство Хераковићи у племену Његушима у Црној Гори по традицији води порекло такође из Херцеговине од Никшића. А Херцеговци су старином и данашњи Хераци У Луштици у Боки Которској. Из других крајева треба споменути Херака Радонића, ктитора манастира Добриловине из год. 1609. и данашње Хераковиће у ваљевској Тамнави, од којих су једни из ваљевске Подгорине, а други с Мокре Горе у Старом Влаху. Свакако су ови тамнавски Хераци из још веће даљине, а Подгорина и Мокра Гора су само етапе у њиховој сеоби.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9494
Одг: Жумберачки ускоци
« Одговор #22 послато: мај 27, 2014, 07:59:04 поподне »
Шимраци у Жумберку имају својих истоимењака само још у Боки, у селу Сасовићи код Херцег-Новог. Додуше, народна традиција им доводи порекло из Босне. Али фра Андрија Качић, који је био ближи старим временима, него данашњи израштај, вели, да су Жимбраковићи "од Зажабља". Ни његов навод није поуздан, јер га је узео из неког пописа владара и властеле, који је попис, с обзиром на податке, сумњиве вредности, као што су обично сумњиви и други слични пописи.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9494
Одг: Жумберачки ускоци
« Одговор #23 послато: мај 27, 2014, 09:26:22 поподне »
Шобатовићи својим именом сећају на оне разне Шобе, Шобиће, Шобајиће, Шобадине итд., који се налазе по јужној Херцеговини и по Црној Гори, те стога и В. Скарић мисли да су пореклом из ових крајева, јер у другим крајевима, изузевши оне који су касније насељени православним народом, нема оваквих имена. Име звучи туђински и сећа на романско име Sabatius, које је било у средњем веку у употреби у целом приморју, па и у Дубровнику и Улцињу.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9494
Одг: Жумберачки ускоци
« Одговор #24 послато: мај 27, 2014, 10:27:39 поподне »
Врањеше (у списку од 1551. имa седам ускока, који се зову Wranesch) је тешко локализовати и одредити им ранију постојбину, јер има велики број села и локалитета по Босни и Србији, који носе њихово име. Али имајући на уму, да су из полимских крајева иселиле многе породице и у Босну и у Србију, постоји вероватноћа да су и жумберачки Врањеши из Полимља. Ту и данас постоји знатан број породица, које ово име носе као породично презиме, а сматрају се аутохтоним становницима овог краја. И изворни крај реке Љубовиђе у Полимљу зове се Врањеш. Није невероватно, да су жумберачки Врањеши одавде и да су преко северозападне Босне доспели у Жумберак. Па ипак, није сваки Врањеш одавде. Напред је споменут у приморској области и Врањеш Данчуловић.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9494
Одг: Жумберачки ускоци
« Одговор #25 послато: мај 29, 2014, 11:22:52 пре подне »
Голеши - Има више села овога имена по разним крајевима (Охрид, Полимље, Романија, Травник, Бања Лука) али се чини да су жумберачки Голеши донели своје име из полимских Голеша.

Клисуре као породично име налазимо у Полимљу у селима Сјеверину и Кошутици, где се сматрају старинцима. Име Клисура (мушко и женско) и Клисур (мушко) јавља се неколико пута у Пећском и Крушевском Поменику. Ова два поменика имају више него други, имена из рашких и полимских крајева.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9494
Одг: Жумберачки ускоци
« Одговор #26 послато: мај 29, 2014, 06:33:44 поподне »
Кошљанину или Кожљанину (Martin Khoschlanin) тешко је одредити његову ранију постојбину, јер двоструко читање његовог презимена дозвољава различите претпоставке у погледу његовог порекла. Ако се споменути Мартин звао Кошљанин онда може бити пореклом из Кошаља у Азбуковици у Србији. Но ако се звао Кожљанин онда му је ранија постојбина могла бити у Рашкој (Кожаљ, заселак Мрчковине у сјеничком срезу и село Кожље у срезу дежевском) или у сарајсвском крају (Кожље у џемату Средњем). А не би било немогуће ни да је чак од Скопља (село Кожље у скопском округу).

Прелућани су од Фоче. На старом друму измећу Фоче и Чајнича има један вис, који је на једној старој историјској карти обележен именом Ргеlučje. Народ овога краја зове га Прелуће.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9494
Одг: Жумберачки ускоци
« Одговор #27 послато: мај 29, 2014, 06:46:28 поподне »
Селаци су несумњиво из Рашке или Васојевића. По Србији и Босни има много географских имена, чија су имена изведена од имена Селак. Врло вероватно да су се сви ти Селаци, који су оставили трагова у топономастици Србије и Босне, разишли из рашко-васојсвићкога центра радијално по овим земљама. У Рашкој постоји заселак Селаковац у срезу Дежеви. То је најјужнија тачка, која је сачувала сећање на некога Селака. На другом крају, у Васојевићима, сачувала је народна песма спомен на неког Селака Васојевића.

У једном турском документу из друге половине 16. века, постоји податак да се једна кнежина или џемат у околини Скендер-Вакуфа (срез Котор-Варош у Босни) звала Кнез-Селак. Вероватно је то некадашња Милан-Кнежина. У тој кнежини је живео тада кнез или неки други богат и угледан човек, по имену Аранит. Ово име води у далеке јужне крајеве на српско-арбанашкој етнографској граници. Треба поменути и арбанашке Араните, сроднике деспотице Анђелине Бранковић.
« Последња измена: мај 29, 2014, 06:51:52 поподне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9494
Одг: Жумберачки ускоци
« Одговор #28 послато: мај 29, 2014, 07:23:44 поподне »
Сјеверовић може 6ити пореклом из крајева, који леже између Трнова (у сарајевском округу у Босни), Фоче, Пријепоља, Моравице, Ужица и Рогатице, јер се ту налази шест села, која носе имена слична или истоветна са презименом Томаша Сјеверовића (Сјеверовац, Сјеверооићи, Сјеверско, Сјеверим). Друга слична географска имена долазе само спорадично у Качеру у Србији и у дубичком срезу у Босни

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9494
Одг: Жумберачки ускоци
« Одговор #29 послато: мај 30, 2014, 04:35:30 поподне »
Стијићи су из Васојевића. где их има и данас (Стиовићи) и одакле су и они у Горњем и Доњем Драгачеву, који славе васојевићку крсну славу Св. Александра Невског.

Тараши - У селу Славогостићима у Херцеговачкој Шуми има једна стариначка породица, која се презива Тараш. За Херцеговачко порекло жумберачких Тараша има још индиција. У херцеговачком селу Бољунима је сахрањен неки Богавац Тарах Бољуновић. У Гатачкој Површи у Херцеговини постоји село Тарајин До, названо, по традицији, именом породице некога Станише Тараје. Од гатачких Тараја би могли бити Тараили у селу Голој Главици у Херцеговачкој Шуми, који знају да су се досслили из Гацка. Сва је прилика да су имена Тараја и Тараило првобитно гласила Тарахија и Тарахило. У оваквом облику би имаили неке везе са Тарахом Бољуновићем и жумберачким Тарашима.

Бадовинци имају влашко име. Дечанска н арханђеловска хрисовуља имају међу Власима много људи, који се зову овако, а бањска само двојицу. У хрисовуљама се они зову Балдовим. Међу которском властелом у 13. и 14. веку, нарочито у породици Драго, чести су Балдуини. И дубровачки кнез од 1328. год. зове се Балдовин, а тако се исто зове год. 1333. и казнац српског краља. Иако врло ретко, исто су име имали и меропси српске средњевековне државе, као онај Балдовин у селу Преком Лугу у дечанском властелинству. У топономастици је име доста ретко. Познато је само име села Балдуенци у битољском крају, село Бадовинци у Мачви и село Бадовине у вишеградском срезу у Босни.

Главници (Vugkhaschin Glaunigkhouitsch, Radin Glaunighk) нису нигде оставили трагова своје егзистенције осим у имену села Главника у лабском срезу на Косову.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9494
Одг: Жумберачки ускоци
« Одговор #30 послато: мај 30, 2014, 04:41:41 поподне »
Дучићи су стекли своје презиме по врло распрострањеном имену Дука, које се у српским крајевима јавља у позном средњем веку. Име је у обичају у 14. веку у Скадру и Дривасту. Један Влах Ђурашевац дечанске хрисовуље презива се Дучић. Село Дучина у срезу космајском у Србији зове се 1395. год. Дучино. Познијих времена Дука је врло често мушко име у Боки Которској. Али се и по другим крајевима у топономастици налазе имена која сећају на Дуку. Стога није могуће жумберачке Дучиће фиксирати у један крај. За Дуку Ђурмановића је већ напред речено, да је пореклом из приморске области.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9494
Одг: Жумберачки ускоци
« Одговор #31 послато: мај 30, 2014, 05:02:39 поподне »
Којчин (Khoytschin) је врло ретко име, па оно мало примера не дозвољава сигурно локализовање у један крај или област. Из прошлости је познат један Којчин из села Водног у околини манастира Добриловине на Тари. У данашње време живи породица Којчиновић у Скопској Црној Гори и породица Којчин у Власини. Село Којчиновац у Јањи у срезу Бијељини у Босни свакако ће бити каснијег постанка.

Оливеровиће није могуће сигурно локализовати на основу њиховог имена. На основу историјских имена (Оливер, мушко име код Спилта 1080. и у Задру 1209. год.; Оливер, велики властелин цара Душана; Покрајац Оливеровић, властелин војводе Сандаља) жумберачки Оливеровићи могу бити пореклом из разних крајева. Није ништа боље ни са топопмастичким подацима (Оливерово Поље у Бањанима; Оливеровићи, село у Никшићкој Жупи; Аливеровићи, село у општини Храсно у срезу сјеничком у Рашкој).

Романовић је свакако пореклом с југа. Роман као влашко име долази у арханђеловској хрисовуљи и међу Власима у Фогарашу и Мармарошу. Али се и један меропах у селу Бохорићима у дечанском властелинству зове тако. Села, изведених од овога имена, има у Власини и Масурици у Србији и у Босни у срезовима Фочи, Зворнику. Приједору и Градишкој. Босанска села су без сумње добила имена по људима из јужних крајева.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9494
Одг: Жумберачки ускоци
« Одговор #32 послато: мај 30, 2014, 05:17:57 поподне »
Име и презиме Скоројевић (Skhorossaw Abrennouitsch, Juanisch Schoroieuitsch) су вероватно влашкога порекла. Неколико Влаха жичке, бањске и дечанске хрисовуље имају слична имена (Скоромир, Скориша, Скорота, Скоровој). У Крушевском Поменику налази се име Скоросав четири пута, али се не зна у коме крају.

И Секулићи имају такво једно име, које се не може нигде фиксирати, јер је и у топонамастици и као презиме садашњих породица врло раширено. Сем тога оно се у прошлости појављује касније. Нема га међу манастирским Власима, а ни иначе га нема пре 16. века. Изузетак је Твртко Секуловић, ђак босанскога краља Томаша. Али се на основу топономастичких података и презимена може тврдити, да су жумберачке Секуле и Секулићи из српских крајева, почевши од мора па преко Црне Горе, Полимља и Ибра.

Жумберачки војвода Ресан Шишмановић би могао бити пореклом из северних крајева Старе Србије. Стари споменици доста ретко спомињу Шишмане, али су ти ретки спомени сконцентрисани у овај крај. Овако се зове један Влах Гунцат арханђеловске хрисовуље и један меропах у селу Стрелцу у дечанском властелинству. И онај Шишман Ботић од Јелеча, ђак Алибега Влаховића у год. 1470. изгледа да је од старосрбијанског Јелеча. И данашња топономастика овога краја чува сећање на Шишмана (Шишмановци у бившем кадилуку Гњиљане и Шишманово у ђаковичком крају).

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9494
Одг: Жумберачки ускоци
« Одговор #33 послато: мај 30, 2014, 05:43:14 поподне »
Крсне славе жумберачких ускока:

http://www.zumberacki-vikarijat.com/krsne-slave-zumberackih-uskoka/
« Последња измена: мај 30, 2014, 05:53:14 поподне Небојша »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7568
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Жумберачки ускоци
« Одговор #34 послато: јун 08, 2014, 03:20:38 поподне »
Недавно смо се били дотакли Валвасорове Славе Војводине Крањске. Овде сад имамо издвојено и оно конкретно везано за ову тему.

Андра Гавриловић - Валвасор о српским ускоцима

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Жумберачки ускоци
« Одговор #35 послато: јул 17, 2014, 01:09:59 поподне »
Крсне славе жумберачких ускока:

http://www.zumberacki-vikarijat.com/krsne-slave-zumberackih-uskoka/

До које мјере иде негирање сопствене историје можда најбоље показује овај списак крсних слава код жумберачких "ускока". Иако су још у оригиналним списима у 16. вијеку ови "ускоци" јасно означени као Срби и Расцијани, иако се зна да су у 17. и 18. вијеку постали унијати, иако имају иста презимена и исте крсне славе као њихови презимењаци православни Срби у Крајини (Штрбци у Крајини славе Ђурђевдан, а Штрбци гркокатолици у Жумберку св. Јурја), иако говоре истим источнохерцеговачким ијекавским наречјем као и остали Срби у крајини, на горњем сајту Жумберачког викаријата нећете нигдје наћи српско име. На споменику досељења Жумберчана данас се сјаји шаховница.

KRSNE SLAVE ŽUMBERAČKIH USKOKA

OBITELJSKO PREZIME

OBITELJSKI SVETAC/KRSNA SLAVA

BACAN   Sv. Nikola
BADOVINAC   Sv. Nikola
BALIĆ   Sv. Nikola
BASTAŠIĆ   Verige sv. Petra
BJELOPAVLOVIĆ   Verige sv. Petra
BLAGOVIĆ   Sv. Nikola
BOGDANOVIĆ   Sv. Nikola
BOIĆ   Sv. Nikola
BRAČIKA   Sv. Arhanđel Mihael
BRATELJ   Sv. Juraj
BRATIĆIĆ   Sv. Nikola
BRDAR   Sv. Nikola
BRNČIĆ   Sv. Nikola
BRZOVIĆ   Sv. Juraj
BUBANOVIĆ   Sv. Nikola
BULIĆ   Sv. Nikola
BUKVIĆ   Sv. Nikola
BURIĆ   Verige sv. Petra
CAR   Sv. Juraj
CRLJENICA   Sv. Ivan
CVJETIŠIĆ   Sv. Nikola
ČAČILO   Sv. Nikola
ĆEIĆ   Sv. Nikola
ČUČIĆ   Sv. Nikola
DAMJANOVIĆ   Verige sv. Petra
DANČULOVIĆ   Sv. Nikola
DEANOVIĆ   Sv. Ivan
DEJANOVIĆ   Sv. Nikola
DELIMARIĆ   Sv. Nikola
DELIVUK   Sv. Ivan
DEROV   Sv. Nikola
DOBRIČIĆ   Sv. Nikola
DRAGELJ   Sv. Juraj
DRAGIŠIĆ   Sv. Nikola
DRAGOVIĆ   Sv. Nikola
DRAKULIĆ   Sv. Nikola
DRKUŠIĆ   Sv. Nikola
DUČIĆ   Sv. Nikola
DUNISKVARIĆ   Sv. Juraj
DURALIJA   Sv. Nikola
ĐURAŠIN   Sv. Nikola
ĐURAŠEVIĆ   Sv. Nikola
GAJSKI   Sv. Nikola
GARAPIĆ   Sv. Nikola
GOJKO   Sv. Nikola
GOLEŠ   Sv. Nikola
GOLUBIĆ   Sv. Ivan
GRUBAČ   Sv. Nikola
GRUBAČEVIĆ   Sv. Nikola
GRUBEŠIĆ   Sv. Nikola
GVOZDANOVIĆ   Sv. Nikola
GUDALJ   Sv. Nikola
GUROVIĆ   Sv.Nikola
HARALOVIĆ   Sv. Ivan
HERAK   Sv. Nikola
HERAKOVIĆ   Sv. Nikola
HODANOVAC   Sv. Ivan
HRANILOVIĆ   Sv. Stjepan
HRNJAK   Sv. Nikola
JELENIĆ   Sv. Toma
JURIĆ   Sv. Juraj
KARLOVIĆ   Sv. Nikola
KEGLJEVIĆ   Sv. Juraj
KEKIĆ   Sv. Nikola
KESERIĆ   Sv. Juraj
KLISURIĆ   Sv. Juraj
KORDIĆ   Sv. Vasilije
KOVAČEVIĆ   Sv. Nikola
KRAIĆ   Sv. Stjepan
KRAJAČIĆ   Sv. Nikola
KULJAJ   Sv. Nikola
LASIĆ   Sv. Juraj
LATINČIĆ   Sv. Nikola
LATKOVIĆ   Sv. Stjepan
LJUBANOVIĆ   Sv. Aranđel Mihael
MAGOVAC   Sv. Nikola
MAKAR   Sv. Nikola
MALIĆ   Sv. Nikola
MARINKOVIĆ   Sv. Aranđel Mihael
MILAKOVIĆ   Sv. Nikola
MILČINOVIĆ   Sv. Juraj
MILKOVIĆ   Sv. Stjepan
MILJENOVIĆ   Sv. Nikola
MIRKOVIĆ   Sv. Nikola
MIROSAVAC   Sv. Ivan
NOSETIĆ   Sv. Nikola
OBRADOVIĆ   Sv. Nikola
OGNJANOVAC   Sv. Ivan
OSTRMAN   Sv. Nikola
PAVIĆ   Sv. Juraj
PAVKOVIĆ   Sv. Nikola
PAUNOVIĆ   Sv. Nikola
PERENČEVIĆ   Verige sv. Petra
PERIS   Sv. Ivan
PETKOVIĆ   Sv. Nikola
PLAVAC   Sv. Ivan
POLJAK   Verige sv. Petra
POPOVIĆ   Verige sv. Petra
POSINAK   Sv. Nikola
POTURIČIĆ   Sv. Nikola
POŽAR   Sv. Nikola
PREDOVIĆ   Sv. Nikola
PRUŠĆEVIĆ   Sv. Dimitrije
RADATOVIĆ   Sv. Nikola
RADIĆ   Sv. Nikola
RADMANOVIĆ   Sv. Stjepan
RADOŠ   Sv. Juraj
RAĐENOVIĆ   Sv. Nikola
RAIĆ   Sv. Nikola
RAJAKOVIĆ   Sv. Nikola
RAJNOVIĆ   Sv. Ivan
RAPLJENOVIĆ   Sv. Juraj
RAŠIĆ   Sv. Lazar
RATKOVIĆ   Sv. Nikola
REBA   Verige sv. Petra
RELIĆ   Sv. Juraj
REŠKOVAC   Sv. Vasilije
ROMANOVIĆ   Sv. Vasilije
RUDMAN   Sv. Juraj
RUŠNOV   Sv. Ivan
SELAKOVIĆ   Verige sv. Petra
SEKULIĆ   Sv. Nikola
SEVEROVIĆ   Sv. Juraj
SILIĆ   Sv. Nikola
SIROČIĆ   Sv. Nikola
SMIČIKLAS   Sv. Aranđel Mihael
SMILJANIĆ   Sv. Juraj
STAKIĆ   Sv. Nikola
STANIĆ   Sv. Juraj
STANIČIĆ   Sv. Aranđel Mihael
STIĆ   Sv. Aranđel Mihael
STIPANOVIĆ   Sv. Ivan
STRAHINIĆ   Sv. Nikola
SUMINA   Sv. Nikola
ŠAJATOVIĆ   Sv. Nikola
ŠANDOR   Sv. Aranđel Mihael
ŠIMRAK   Sv. Nikola
ŠOBATOVIĆ   Sv. Nikola
ŠTRBAC   Sv. Juraj
TUPAC   Sv. Juraj
VIDOVIĆ   Sv. Nikola
VIŠOŠEVIĆ   Sv. Nikola
VLADIĆ   Sv. Nikola
VRANEŠIĆ   Sv. Juraj
VRAPČEVIĆ   Sv. Aranđel Mihael
VRBIĆ   Sv. Nikola
VUČINIĆ   Sv. Vasilije
VUJČIĆ   Verige sav. Petra
VUKČEVIĆ   Sv. Nikola
VUKIĆ   Sv. Nikola
VUKOBRAT   Sv. Ivan
VUKOVIĆ   Sv. Nikola
VUKŠIĆ   Sv. Nikola
VUKASOVIĆ   Sv. Juraj
ZUBOVIĆ   Sv. Nikola
ŽIVKOVIĆ   Sv. Juraj
ŽERAVICA   Sv. Nikola
ŽUĆAK   Sv. Nikola

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Жумберачки ускоци
« Одговор #36 послато: јул 17, 2014, 04:25:27 поподне »
Ови родови постоје у мом селу (а постоје и на Жумберку). Занимљиво да се славе поклапају.
- Богдановићи, Никољдан
- Милаковићи, Никољдан
- Павићи, Ђурђевдан
- Релићи, Ђурђевдан




Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Жумберачки ускоци
« Одговор #37 послато: јул 17, 2014, 07:56:41 поподне »
Ови родови постоје у мом селу (а постоје и на Жумберку). Занимљиво да се славе поклапају.
- Богдановићи, Никољдан
- Милаковићи, Никољдан
- Павићи, Ђурђевдан
- Релићи, Ђурђевдан

Истраживао сам ових дана нешто о породици Вигњевић, па сам тако дошао и до Жумберка. ТРеба рећи да је мала енклава (села Мариндол, Бојанци, Пауновићи, Милићи), она у Словенији, у Белој Крајини, и до данас остала српска и православна.

Занимљиво је да неке породице у Бојанцима имају предање да су од ријеке Бојане у Црној Гори и да су и име новом сел дали по ријеци Бојани.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9494
Одг: Жумберачки ускоци
« Одговор #38 послато: јул 18, 2014, 02:47:40 поподне »
Вигњевићи су из Гацка. Помиње се Плишчић Вукац Вигњевић, против кога је поднесена тужба у Дубровнику. Тужбу је поднео Зур Милошевић због отимачине на Гацконском пољу.

Вукац Вигњевић био је влашки војвода из Плиске код Зборне Гомиле на Гацконском пољу. Он је био син Вигња Плишчића, сина Вукосава Плишчића "кнеза над свим влашким кнезовима у држави краља Рашке и Босне." Стећак Вигња Плишчића ситуиран је пред Земаљским музејем у Сарајеву, а однесен је из Гацка са Великих гребница 1963. године.

Ово су подаци из књиге Новака Мандића: "Српске породице војводства Светога Саве". Према овоме, једни Вигњевићи су потомци Вигња Плишчића. У дубровачким историјским изворима јавља се Вукац Вигњевић 1. фебруара 1436. године.

Вигњевићи су одселили из Гацка у некој од сеоба у XV или у XVI вијеку.

 

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Жумберачки ускоци
« Одговор #39 послато: јул 18, 2014, 03:04:03 поподне »
Вигњевићи су из Гацка. Помиње се Плишчић Вукац Вигњевић, против кога је поднесена тужба у Дубровнику. Тужбу је поднео Зур Милошевић због отимачине на Гацконском пољу.

Вукац Вигњевић био је влашки војвода из Плиске код Зборне Гомиле на Гацконском пољу. Он је био син Вигња Плишчића, сина Вукосава Плишчића "кнеза над свим влашким кнезовима у држави краља Рашке и Босне." Стећак Вигња Плишчића ситуиран је пред Земаљским музејем у Сарајеву, а однесен је из Гацка са Великих гребница 1963. године.

Ово су подаци из књиге Новака Мандића: "Српске породице војводства Светога Саве". Према овоме, једни Вигњевићи су потомци Вигња Плишчића. У дубровачким историјским изворима јавља се Вукац Вигњевић 1. фебруара 1436. године.

Вигњевићи су одселили из Гацка у некој од сеоба у XV или у XVI вијеку.
Довољно је погледати турски попис Херцеговине и видјети колико се често јавља име Вигањ.
Нагађање о томе да су сви Вигњевићи потомци овог гатачког Вигња је у најмању руку смијешно.