Аутор Тема: Жумберачки ускоци  (Прочитано 25011 пута)

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1365
Одг: Жумберачки ускоци
« Одговор #60 послато: Јун 06, 2018, 12:34:38 поподне »
Једушевац, Копривнички Бреги

Jedusevac is located in the municipality Koprivnički Bregi, in Koprivnica-Križevci County at an elevation of 120 meters above sea level and it covers the area of 6.72 km² (2.59 sq. miles). According to the 2011 census report, there were 117 inhabitants. It is largely populated by Croats (84%), but also Serbs (16%). Nearby places: Koprivnički Bregi, Delovi, Vlaislav, Borovljani, Plavšinac, Hlebine, Štaglinec, Glogovac, Srdinac and Bakovčica.

Most common surnames

   Today   In the past

1.   Мехкек           Мехкек
2.   Пишкор           Пишкор
3.   Карловић           Собочанец
4.   Ритоша           Тонклин
5.   Столник           Антуновић
6.   Радошевић   Блажек
7.   Тонклин           Дукић
8.   Бооз                   Хабузин
9.   Јаушић           Иворек
10.   Коленко           Карловић
11.   Пехарда           Маркек
12.   Ђуриш           Мркшић
13.   Анцел           Пехарда
14.   Антуновић   Петриш
15.   Губерац           Радошевић
16.   Хабузин           Рубчић
17.   Стазић           Стазић
18.   Вучковић           Столник
19.   Шешет           Штрбац
20.   Блажек   

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1365
Одг: Жумберачки ускоци
« Одговор #61 послато: Јун 06, 2018, 12:52:48 поподне »
Сеоба Жумберачких ускока у Крижевачку капетанију(1540-1542.)
Објављено 31.12.2012. објавио админ

  Калник- утврда из ускочких времена

Ова сеоба до сада није суставно  и темељито обрађивана у повијесним радовимаа  стога доносимо кратки увод у тему која заслужује пажњу и то у година када се слави црквено заједништво. Тијеком тридесетих година 16.стољећа  у четири сеобе на подручју Жумберка досељен је велик број Ускока из Босне, Херцеговине и Далмације. Деветогодишње суставно насељевање Жумберка ускочким становништвом од стране Бечког двора имало је за циљ у коначници оформирати стабилни војни дистрикт који ће послужити као чврста војна база у борби против надирућих Османлија. Након што су војне власти 1539.завршиле процес насељавања, у слиједећој услиједио је војни преустрој Жумберка, који је тада био утемељен на феудалној основи.
Оснивањем Жумберачке капетаније 1540. године проведена је управна реорганизација Жумберка из дотадашњег феудалног у строго војни дистрикт, што је значило да сва власт из руку феудалаца прелази у руке војних власти које су имале сједиште у аустријском градићу Бруку на Мури. У вријеме када се формирала Капетанија на ширем подручју Жумберка  било је према одређеној процјени око двије тисуће ускока са својим обитељима. За тако велики број војника војне власти у Бруку (и касније Грацу) нису могле осигурати службу у Жумберку стога је започео процес пресељења дијела Ускока у друге капетаније, али и неке утврде на сјеверозападу Хрватске које су имале потребе за војним посадама. Први Ускоци упућени су из Жумберка у Крижевачку капетанију већ у ожујку 1540.год. гдје су их њемачки војни заповједници размјестили у предвиђена насеља. Велика скупина Жумберачких ускока (око 400 војника) примљена је у службу Крижевачке капетаније у свибњу 1542.год. након што је Двор у Бечу одобрио средства за њихов у плаћу.Из Жумберка на подручје Крижевачке капетаније  досељење су ускочке обитељи у ова насеља:

-у насеље Болфани: Брнчићи, Ђурашевићи, Ковачевић, Латковић, Рапљеновић, Северовић, Селаковић и Шајатовић;
– у насеље Велики Поганец: Богдановић, Црљеница, Херак, Кекић, Ковачевић, Маринковић, Перис, Поповић, Штибић и Шајатовић;
– у насеље Војаковац: Клисурић, Маринковић и Поповић;
– у насеље Плавшинци: Милаковић, Грубачевић, Вујчић, Секулић, Штрбац и Шајатовић
– у насеље Горње Средице: Ковачевић, Крајачић, Милаковић, Рајновић, Клисурић и Стакић;
– у насеље Трешњевицу: Бубановић, Вуковић, Корсдић, Рашић, Релић, и Станић;
– у насеље Ровиште: Вучинић, Радмановић, Виковић, Гвоздановић, Решковац, Црљеница, Ратковић, Добричић, Булић и Рајаковић;
– у насеље Болч: Басташић, Вукић и Вуковић;
– у насељу Влашку Капелу: Богдановић, Поповић, Павић, Петковић, Вуковић и Видовић;
– у насељу Салник: Буквић, Рашић, Крајачић, Вукшић, Басташић, Гарапић и Маговац
Од досељења Ускока у Крижевачку капетанију па све до пожара који је уништио гркокатолички манастир у Марчи (1739.), тијеком готова два стољећа, ови су ускоци припадали под црквену надлежност марчанског бискупа а касније због недостатка властитих свећеника и удаљености од жумберачке матице у свих десет насеља подљежу асимилацији. Осим губитка ускочке гркокатоличке “царске вјере”  услиједила је и потпуна културна асимилација која се манифестирала у потпуном нестајању жумберачке ускочке народне ношње са изворним динарским народним везом. Унаточ свим повијесним недаћама у народу је ипак остала свјест да су потомци краљевских Жумберачких ускока о чему свједоче  још само славна прадједовска презимена. Ова повијесна тема у будућности свакако заслужује озбиљнији хистографски приступ у оквиру знаности.

Даниел Вранешић

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 892
  • I2-Z16982
Одг: Жумберачки ускоци
« Одговор #62 послато: Јун 06, 2018, 03:29:37 поподне »
Драган Вукшић

https://snv.hr//file/attachment/file/vuksic.pdf


Унапријед се извињавам на "скретању са теме" али одавно нисам прочитао (данас летимично) нешто боље!

Посебно препоручујем поглавље "PISMA GABRIJELA KOSTELJNIKA BISKUPU DIONIZIJU NJARADIJU" (стр. 346 па даље)

Давно сам читао Magnum Crimen, али ипак се сјећам да је тамо Виктор Новак често помињао Јанка Шимрака. Чини се да Вукшић има другачији став па зато каже:

Цитат
U razgovoru s boljim poznavaocima Šimrakovog života i dela zamereno mi je da sam »blagonaklon« prema Šimraku. Prihvatio sam kritiku, ali se nisam obavezao da promenim stav, sve dok sam ne saznam više o Janku Šimraku. Nastojaću, a nadam se i da ću imati prilike.[/quote]

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Жумберачки ускоци
« Одговор #63 послато: Децембар 15, 2018, 05:04:50 поподне »
Унапријед се извињавам на "скретању са теме" али одавно нисам прочитао (данас летимично) нешто боље!

Посебно препоручујем поглавље "PISMA GABRIJELA KOSTELJNIKA BISKUPU DIONIZIJU NJARADIJU" (стр. 346 па даље)

Давно сам читао Magnum Crimen, али ипак се сјећам да је тамо Виктор Новак често помињао Јанка Шимрака. Чини се да Вукшић има другачији став па зато каже:

Цитат
U razgovoru s boljim poznavaocima Šimrakovog života i dela zamereno mi je da sam »blagonaklon« prema Šimraku. Prihvatio sam kritiku, ali se nisam obavezao da promenim stav, sve dok sam ne saznam više o Janku Šimraku. Nastojaću, a nadam se i da ću imati prilike.[/quote]

Придружујем се овом коментару.

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Жумберачки ускоци
« Одговор #64 послато: Децембар 15, 2018, 05:08:31 поподне »
Драган Вукшић

https://snv.hr//file/attachment/file/vuksic.pdf

Popis Srba Žumberčana do 1551. godine

Ovaj deo popisa Srba Žumberčana naslovljen je: »Srbi u okolini Žumberka.
Srpska sela i zaseoci u Žumberku i okolini. Popis Srba Žumberčana
prema mestima u kojima su stanovali. Popis Srba Žumberčana bez oznake
mesta«.

 Zbog značaja ovog dokumenta i podataka koje sadrži, donosim ga
onako kako ga je objavio dr Aleksa Ivić, uz neke opaske radi pojašnjenja i
preciznosti navedene u zagradi.

»Prilikom seobe Srba u Žumberak 1530. i 1538. godine zauzeli su
doseljenici stalno boravište u ovim varošicama, selima i zaseocima:
 Kalje,
Oštrc, Drage, Radatovići, Kašt, Sošice, Pećno, Mrzlo polje, Grabar, Stojdraga,
Rude, Grabarak, Krašnji vrh, Kostanjevac, Kupčina, Priseka, Budinjak,
Kalovo (Kalje), Pribićani (Pribić), Dragoševci, Poklek, Podbrežje, Vinica,
Kostel, Semić, Mehovo, Metlika, Črnomelj, Pleterje, Šenternej, Kočevje,
Vivodina, Kravljak, Cerovica, Cvetašin, Dvorišće, Vrtački, Grič, Brašljevica,
Marindol, Bojanci, Veliko i Malo lešće, Tupčina, Glušinja vas, Osredak,
Dragoč vrh, Javor, Pogana jama, Sveti Juraj, Hrestovo (Reštovo), Priselje,
Stupe, Vrhovac, Kovačev vrh, Jugorje, Dol, Tisovac, Lipovac, Ditmardol,
Vražlena vas, Gornji Visoč, Mišljendol, Goljak, Magnješevac, Vodanev, Šičevac,
Tomaševo selo, Gorenski vrh, Vodic, Vrani potok, Malinac, Tihočaj,
Vresović, Škril, Dane, Oštritag, Sopote, Osojno, Jezernice i Šnota.


Ван мреже Aleksandar R21

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 66
Одг: Жумберачки ускоци
« Одговор #65 послато: Децембар 17, 2018, 01:50:58 пре подне »
Da li neko zna neke detalje o poreklu plemićke (baroni i grofovi) porodice Radoj(i)čić -Delišimunović. Da li oni mogu imati srpsko poreklo?
Poreklom po podacima od Ivana Radojčića kaštelana Klisa.
Njihov grb je identičan grbu Radojičića iz nekih drugih grbovnika.




Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11628
Одг: Жумберачки ускоци
« Одговор #66 послато: Децембар 03, 2021, 10:36:04 пре подне »
Y-ДНК резултати до сада тестираних потомака Жумберачких ускока:

Бадовинац, Никољдан, I2-M423
Бадовинац, Никољдан, I2-S17250
Бадовинац, Никољдан, G2a-L42
Данчуловић, Никољдан, I2-Z16983
Драгишић, Никољдан, J2b-M205
Дунискварић, Ђурђевдан, I2-Z17855
Кекић, Никољдан, G2a-L42
Љубановић, Аранђеловдан, I2-Z17855
Плавац, Јовањдан, J2b-M205
Рапљеновић, Ђурђевдан, I2-S17250
Шајатовић, Никољдан, R1a-M417
« Последња измена: Децембар 03, 2021, 12:39:47 поподне Лука »

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3337
Одг: Жумберачки ускоци
« Одговор #67 послато: Децембар 03, 2021, 12:24:24 поподне »
Y-ДНК резултати до сада тестираних потомака Жумберачких ускока:

Бадовинац, Никољдан, I2-M423
Бадовинац, Никољдан, I2-S17250
Бадовинац, Никољдан, G2a-L42
Данчуловић, Никољдан, I2-Z16983
Драгишић, Никољдан, J2b-M205
Дунискварић, Ђурђевдан, I2-Z17855
Кекић, Никољдан, G2a-L42
Љубановић, Аранђеловдан, I2-Z17855
Плавац, Јовањдан, J2b-M205
Рапљеновић, Ђурђевдан, I2-S17250
Шајатовић, Никољдан, R1a-M417

Резултати Жумберчана могу бити интересантни за становништво из сљедећих области: Срб, Унац, Гламоч и Цетина.

Прва група српских досељеника дошла је у Жумберак из Гламоча и Унца 1530. године. Убрзо им се 1531. године придружила група из Срба. Група из Цетине је у Жумберак дошла 1538. године. Цетињани су као посљедњи насељени на крајњој западној тачки Жумберка (дио Жумберка који прелази у Словенију), а пошто није било довољно мјеста једна група Цетињана насељена је у Мариндол и Бојанце. Чини се да су се у српству ипак најдуже одржали досељеници из Цетине.

Било би занимљиво видјети да ли се могу успоставити неке генетичке везе из овог истраживања Врлике и Жумберка. При томе мислим на старије врличко становништво прије сеоба 1690-тих.

На I2a Пројекту је присутан Словенац Старешинич из Беле Крајине, који Y-4882 и уклапа се у крајишки род Родића.
« Последња измена: Децембар 03, 2021, 12:40:19 поподне Лука »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11628
Одг: Жумберачки ускоци
« Одговор #68 послато: Децембар 05, 2021, 11:38:51 поподне »
Y-ДНК резултати до сада тестираних потомака Жумберачких ускока:

Бадовинац, Никољдан, I2-M423
Бадовинац, Никољдан, I2-S17250
Бадовинац, Никољдан, G2a-L42
Данчуловић, Никољдан, I2-Z16983
Драгишић, Никољдан, J2b-M205
Дунискварић, Ђурђевдан, I2-Z17855
Кекић, Никољдан, G2a-L42
Љубановић, Аранђеловдан, I2-Z17855
Плавац, Јовањдан, J2b-M205
Рапљеновић, Ђурђевдан, I2-S17250
Шајатовић, Никољдан, R1a-M417

Још двојица Жумберчана са 23andMe:

Голубић, Јовањдан, Жумберак, I2-S17250

Постоје и неки Голубићи I2-Z17855 на 23andMe, такође се појављују у поклапањима једног Жумберчанина, али није сигурно да су одатле.

Смиљанић, Ђурђевдан, Дољани Жумберачки, N2-P189.2

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 302
Одг: Жумберачки ускоци
« Одговор #69 послато: Децембар 07, 2021, 11:10:10 пре подне »
Резултати Жумберчана могу бити интересантни за становништво из сљедећих области: Срб, Унац, Гламоч и Цетина.



Додао би и српско становништво из подручја Билогоре јер су пресељавања вршена после из Жумберачког горја ка Билогори. Постоје идентична презимена у обе регије. Нпр. Кекић. Кекићи у Билогори се и данас већим делом изјашњавају као Срби, за ове у Жумберку сам на пописи из 60их (мислим 1963.) налазио да су се изјашњавали као Срби, док имамо и примере оних који се изјашњавају као Хрвати као нпр. пензионисани гркокатолички владика Никола Кекић који је из Жумберка. 

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Жумберачки ускоци
« Одговор #70 послато: Јануар 13, 2022, 04:56:50 поподне »
Смиљанић, Ђурђевдан, Дољани Жумберачки, N2-P189.2

Одлично да се и код унијата Жумберчана потврдила N2, јер се тиме потврђује правац сеоба српских N2 у 16.веку, из Херцеговине преко Унца и Северне Далмације према западнијим крајевима. Претпостављам да би Смиљанићи могли бити ближе повезани са неким српским породицама из Лике (Прибић-Крбавица) и Далмације (Дукић-Вариводе).

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11628
Одг: Жумберачки ускоци
« Одговор #71 послато: Јануар 29, 2022, 09:09:48 поподне »
Још један резултат из Жумберека:

Огњановац, Јовањдан, I2-CTS5966

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 302
Одг: Жумберачки ускоци
« Одговор #72 послато: Јануар 31, 2022, 03:05:14 поподне »
Унапријед се извињавам на "скретању са теме" али одавно нисам прочитао (данас летимично) нешто боље!

Посебно препоручујем поглавље "PISMA GABRIJELA KOSTELJNIKA BISKUPU DIONIZIJU NJARADIJU" (стр. 346 па даље)

Давно сам читао Magnum Crimen, али ипак се сјећам да је тамо Виктор Новак често помињао Јанка Шимрака. Чини се да Вукшић има другачији став па зато каже:

Цитат
U razgovoru s boljim poznavaocima Šimrakovog života i dela zamereno mi je da sam »blagonaklon« prema Šimraku. Prihvatio sam kritiku, ali se nisam obavezao da promenim stav, sve dok sam ne saznam više o Janku Šimraku. Nastojaću, a nadam se i da ću imati prilike.

Вукшић је иначе написао још једну књигу у издању новосадског Прометеја мислим. Књига је биографија гркокатоличког свештеника, просветног радника, песника, писца и делимично политичара Јована Храниловића. Мени се стилски више свидела него књига о Унијаћењу у Жумберку. Иначе је Вукшић написао књигу о свом селу Радатовићи и сада је у потрази за издавачем.

Костељникова писма су значајна теолошка расправа из 20-ог века. Ја имам копије тих писама и имам чврст план да за коју годину иста научно обрадим, па видећемо шта ће из тога свега да произађе.
« Последња измена: Јануар 31, 2022, 03:23:33 поподне Uzi »

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 302
Одг: Жумберачки ускоци
« Одговор #73 послато: Јануар 31, 2022, 06:07:46 поподне »
Пар слика из Радатовића (Жумберак):

Спомен плоча Јовану Храниловићу на цркви у Радатовићима: https://ibb.co/8mCLpt2
Поглед од цркве ка Словенији тј. Метлици. На слици може да се примети и радатовићко гробље испод цркве: https://ibb.co/T0vYVFB
Гркокатоличка црква Ускрснућа господњег: https://ibb.co/zf4HT2M
Некадашња основна школа. Данас се у овом објекту налази завичајна збирка. Објекат је закљулан: https://ibb.co/9c0t0Vp
Знакови поред пута... Ако скренете десно наилазите на Дучиће и даље ка Брезовици Жумберачкој и Метлици. Ако скренете лево наилазите на Голеше и Вукшиће: https://ibb.co/GvSjdLJ
Једна до ретко функционалних кућа у Радатовићима, ловачки дом: https://ibb.co/6t1yfJm
Многе друге изгледају нажалост овако: https://ibb.co/qg5z6zS

Мислим да тренутно у Радатовићима стално не борави више од 15ак људи, углавном старије животне доби. Ту је једна породица Радић која се доселила из Загреба или околине и узгаја псе у Жумберку, те држи неку врсту апартмана за планинаре и сл.
Деце у Радатовићима мислим да има један ђак, који школу похађа у Метлици, која је Радатовићима најближи центар али у другој земљи, те би становници истих морали нпр. да иду на званични гранични прелаз да уђу у Словенију уместо на незванични који им је на 5 минута колима. Контрола најчешће нема, а локална словеначка полиција има разумевања за мештане. Проблем је више када дође патрола из нпр. Марибора да контролише, онда се пишу казне.
Гркокатоличка парохија Радатовићи тренуно је упражњења. Свештеник (Украјинац) је напустио село и отишао у Метлику, тако да су Радатовићи сада део парохије Метлика.

То је укратко о Радатовићима. Читав крај је демографски мртав. За Жумберак сам то знао и раније, али нисам очекивао да је тај тренд и на словеначкој страни већ прилично узео маха. У жумберачком селу Драге (видим да је један од тестираних из Дољана, то је село поред Драга), које се налази на словеначкој страни, по мојим информацијама више нема ни једног становника са сталним местом пребивалишта у Драгама. Ситуација у Метлики је исто јако лоша. Ја сам био врло изненђен колико је Метлика оронула и "мртва".

Ево пар слика и из Метлике:

https://ibb.co/C8Mf0wC
https://ibb.co/8jhVh8p
https://ibb.co/NtH5xwD
https://ibb.co/yh0q6pV
https://ibb.co/gjK37Lj
https://ibb.co/Z2k5D4N
https://ibb.co/qnftptJ
https://ibb.co/zFFp5zK
https://ibb.co/t2qY2mN

У центру места су функционални колико сам видео зграда општине, црква, старачки дом (нова градња), један кафић, једна винотека (са кафићем) и продавница регионалних производа. Све делује искрено прилично отужно и немам сумње да је демографска судбина овог краја запечаћена.