Из недавно објављеног препринта Ancient genomics support deep divergence between Eastern and Western Mediterranean Indo-European languages у којем је извршена кластеризација великог броја древних узорака на основу дељених IBD уломака имамо занимљиву мапу распростирања једног од пред-степских кластера који је по свему судећи добар кандидат за генетски траг популације у којој се користио предачки језик савременог језика Баска.

Занимљиво је да су овом кластеру припадали и узорци из GAC културе, која је имала генетски утицај на CWC и Bell Beaker. Стога би било добро видети има ли и лингвистичких веза између неког древног језика сродног језику данашњих Баска и индоевропских језика различитих од грчког и јерменског.
Богами ова дистрибуција пред-степских кластера неодољиво подсећа на
Ханс Крахеов непознати
језик староевропске хидронимије.


Овај језик има необичну велику фреквенцију вокала "a", резонантских сугласника те сугласника "s" што није одлика ИЕ језика. Без обзира на ово, сам Крахе је веровао да се ипак ради у ИЕ језику. Међутим 2003. г. немачки лингвист
Тео Венеман поставља хипотезу да се ради о
пред-ИЕ језичкој фамилији Старе Европе, тзв.
васконској језичкој породици чији је последњи преживели представник баскијски језик. Поред баскијског, у ову групу он сврстава
аквитанијски који је био распрострањен са обе стране Пиринеја и за који се сматра да је нестао у раном средњем веку, затим лигурски, можда иберијски и неки језици западно-медитеранских острва као што је нурагијски.
По свему судећи ова популација је у већем делу Европе крајем неолита и у бакарном добу потпуно заменила прве пољопривреднике који су колонизовали Европу преко Балкана, код нас познатије као носиоце старчевачке и винчанске културе. С обзиром да је ова популација пољопривредника имала повећан удео WHG генетике (око 35%) и доминирајући удео мезолитских хаплогрупа, вероватно је значајно, ако не и пресудно, утицала на паневропски феномен обнове WHG генетике током бакарног доба. Велики део грана хаплогрупе I код данашњих германских народа изгледа да потиче од ове популације, а у ту групу бих укључио и хаплогрупу I1.
На мапи изнад недостају узорци из Британије, јер је преузета из рада у којем нису узети у обзир британски узорци јер је фокус био на медитеранским популацијама, али верујем да би кластер 0_1_1 доминирао Британијом. Археолошки се припадници овог кластера могу повезати са мегалитског културама северне и западне Европе. Највероватније ова култура потиче са Пиринејског полуострва, а чини ми се да би се и генетика њених носилаца могла добро уклопити у такво место порекла.
Оно што је још занимљивије, да Тео Венеман сматра да је ширење ове језичке породице према остатку Западне и ка Централној Европи почело управо из области Пиринеја, тачније из Аквитаније, слично овом болдованом делу твог цитата. Ова његова хипотеза није прихваћена од стране лингвиста, али ми се чини да је то урађено у пакету због једне друге његове хипотезе која је изазвала још веће котроверзе, а то је појава семитских језичких елемената на атлантској обали у време Феничана или Картагињана, нисам баш сигуран, и њихов суперстратни утицај на германске језике.