Y-DNK Nemanjića

[Gorance]

Ух, на многим местима сам наишао на овај податак. Д. Антуновић, Љ. Ковачевић итд. Међутим, све ове тврдње треба узети са резервом, јер су у питању само спекулације. Највећи изазов за те истраживаче је чињеница да је Михајло изгледа имао чак 11 синова. Такође, често понављање имена у породицама отежава идентификацију – најстарији унук је обично носио име деде. Процеси у српским земљама пре династије Немањића били су све само не једноставни, али постоји једна константа: на жупански, кнежевски или краљевски трон могао је доћи само онај који је био непосредно повезан са постојећом династијом или династијама. Сваки покушај довођења неког аутсајдера је пропао, и пре и за време Немањића. Петрослав је, према неким родословима, био Бодинов брат по оцу, будући да је Бодин наводно био из првог, а Петрослав из другог брака. Још једном, ово су све само спекулације, али количина информација указује на то да је ова област истраживања била веома занимљива, како у 19. веку, тако и раније што је и очекивано.

Вукан је удао своју ћерку за Владимира,Бодиновог синовца. Не верујем да би је удао за блиског рођака. Зато сам питао за извор.

[Ивица Јовановић]

Мислим да Грбљановић није био Бодинов синовац. Он би требао да је из војничког сталежа па се уздигао. Али претпоставимо да јесте и ајмо да избројимо колена: Јевросима, Вукан, Немања, Завида, Урош I, Вукан, Петрислав, Михајло, који би требао бити последњи заједнички предак ако је Илијан Бодинов синовац. То је седмо колено ако не грешим, а православна црква је у средњовековној Србији, као и у другим православним земљама, дозвољавала брак међу племством унутар четвртог колена сродства. То значи да се брак могао склопити између двоје људи који су били рођаци до четвртог степена сродства, укључујући и тај степен. Брак између Јевросиме и Илијана је био могућ по црквеним канонима, није се водило као близак род.

[Ивица Јовановић]

Ктиторски натпис кнеза Мирослава са цркве Св. Петра у Бијелом Пољу дефинитивно потврђује да је се његов и отац Стефана Немање звао Завида. Остаје питање да ли је из то имао и крштено име или нешто друго што би га у спидима могло повезати са именом или титулом Урош (II).

[Ивица Јовановић]

Ктиторски натпис кнеза Мирослава са цркве Св. Петра у Бијелом Пољу дефинитивно потврђује да је се његов и отац Стефана Немање звао Завида. Остаје питање да ли је из то имао и крштено име или нешто друго што би га у спидима могло повезати са именом или титулом Урош (II).

Списима то јест

[Гргур]

Ктиторски натпис кнеза Мирослава са цркве Св. Петра у Бијелом Пољу дефинитивно потврђује да је се његов и отац Стефана Немање звао Завида. Остаје питање да ли је из то имао и крштено име или нешто друго што би га у спидима могло повезати са именом или титулом Урош (II).

Како ктиторски натпис потврђује да им је отац био Завида,кад се у натпису не спомиње Стефан Немања ?
Како знаш да Стефан Немања и Завида нису били браћа и да им је мајка дала необична и несвакидашња имена по топонима из Бојке (Завидово и Неманице) из свог родног краја (Дробњачко предање) јер је била Лужанка као што су и они били пореклом Лужани досељени у Лушку жупу у долини Зете и старој Херцеговини ?

[Ивица Јовановић]

Зато што из безброј других извора имамо информацију да је хумски кнез Мирослав, ктитор цркве Светог Петра у Бијелом Пољу, брат Стефана Немање. Поред тога, постоје извори који помињу Завиду као оца Стефана Немање. Што се топонима у Бојки тиче, с обзиром на временску разлику, верујем да је тешко да се било ко тога сећао крајем 12. и почетком 13. века. Лужани као племе су и мени привукли пажњу, посебно зато што их смештају на простор старе Херцеговине, помињу да су суседи Шпањима итд. Али то може бити и именица изведена од речи "луг", не нужно од Лужица. Што се свете лозе Немањића тиче, мислим да су повезани са Војислављевићима преко оних које зову Вукановићима. На тај начин, Рашка и Дукљанска династија суштински би биле изданци истог стабла. Наводи се да је Десислава побегла у Дубровник пред Немањом, који је био рођак последњег Војислављевића. Да ме не схватите погрешно, нема сумње да су Срби дошли из Бојке, али постоји велики дисконтинуитет између почетка 7. века и времена првих Немањића, и ту је свашта могло да се деси. Могло је чак доћи и до замене владарске династије, замене мушке лозе. Зашто? Зато што траг Војислављевића по мушкој линији води до легендарних Беле и Крајине у Хуму, а не до Часлава (Властимировића). Остаје отворено питање које сам пре неког времена поставио а оно гласи када и због чека почиње да се користи титула Урош.

Све ће се то открити када, попут Мађара, неко ко буде дошао после нас почне са озбиљнијим тестирањима наше властеле, укључујући и саме Немањиће.

[Гргур]

Зато што из безброј других извора имамо информацију да је хумски кнез Мирослав, ктитор цркве Светог Петра у Бијелом Пољу, брат Стефана Немање. Поред тога, постоје извори који помињу Завиду као оца Стефана Немање. Што се топонима у Бојки тиче, с обзиром на временску разлику, верујем да је тешко да се било ко тога сећао крајем 12. и почетком 13. века. Лужани као племе су и мени привукли пажњу, посебно зато што их смештају на простор старе Херцеговине, помињу да су суседи Шпањима итд. Али то може бити и именица изведена од речи "луг", не нужно од Лужица. Што се свете лозе Немањића тиче, мислим да су повезани са Војислављевићима преко оних које зову Вукановићима. На тај начин, Рашка и Дукљанска династија суштински би биле изданци истог стабла. Наводи се да је Десислава побегла у Дубровник пред Немањом, који је био рођак последњег Војислављевића. Да ме не схватите погрешно, нема сумње да су Срби дошли из Бојке, али постоји велики дисконтинуитет између почетка 7. века и времена првих Немањића, и ту је свашта могло да се деси. Могло је чак доћи и до замене владарске династије, замене мушке лозе. Зашто? Зато што траг Војислављевића по мушкој линији води до легендарних Беле и Крајине у Хуму, а не до Часлава (Властимировића). Остаје отворено питање које сам пре неког времена поставио а оно гласи када и због чека почиње да се користи титула Урош.

Све ће се то открити када, попут Мађара, неко ко буде дошао после нас почне са озбиљнијим тестирањима наше властеле, укључујући и саме Немањиће.

M.Orbini piše da se posle smrti zahumskog kneza Miroslava digla buna u zemlji od strane vlastele, i da je za zahumskog kneza od strane vlastele bio proglašen za kneza Petar,a da je Miroslavljeva udovica sa svojim desetogodišnjim sinom Andrijom bila proterana iz zemlje. Zahumski knez Miroslav kako se iz jednog istorijskog izvora da zaključiti, nije bio višeu životu 1199. godine. Kako je Miroslav u vreme Nemanjine abdikacije bio u životu, to je on morao umreti u vremenu od 1197-1199. godine. A to bi značilo da je Miroslavljev sin Andrija morao u to vreme imati 10 godina. On se stoga morao roditi između 1187-1189. godine. U to vreme, po Savinoj hronologiji, Nemanja je morao imati 73-75 godina života. Pretpostavimo da je Miroslav bio Nemanjin rođeni brat. Kako bi u tom slučaju, Miroslav bio stariji brat, to bi otud proizilazilo, ako bi smo uzeli da je Miroslv bio stariji od Nemanje, ako ne više, najmanje jednu godinu, da bi Miroslavu moralo biti najmanje između 74-76 godina života kada mu se rodio sin Andrija. Bilo bi, međutim, sumnjivo da bi Miroslav u toj starosti mogao imati dece. A to bi dalje značilo da bi Miroslav, u to vreme kada mu se rodio sin Andrija, morao biti daleko mlađi čovek, da je morao imati daleko manje od 74-76 godina života. Ako bi tako bilo, onda bi dalje iz toga proizilazilo da je Miroslav morao biti ne stariji, nego daleko mlađi čovek od Nemanje. A pošto je Nemanja bio najmlađi među svojom braćom, to Miroslav nije mogao biti Nemanji rođeni brat.

[Ивица Јовановић]

Алтернатива томе би онда могла бити да је Мирослав братанац Стефана Немање. Другим речима Завида би у том случају био Немањин старији брат а Немања чича Мирославу. Не би битно променило чињеницу да припадају истом роду. Велика разлика Завиде и Немање би могла направити ту пометњу да га поједини списи наводе као Немањиног оца а не брата. У том случају би отац обојице био највероватније Деса чија је сестра била удата у Чешкој. По тој логици је могуће да је и Десина супруга могла доћи повратно из Чешке. Говоримо о времену када се Вукановићи наслањају на запад због чега Византинци доживљавају фрас. Све је могуће. Могуће је утврдити и каква је веза Десе са Немањићима јер је сахрањен у ктиторском гробу Цркве Светог Петра код Требиња, наводно.

[Гргур]

Тако је !
Деса је највероватније био отац Завиди и Стефану Немањи а забуна је вероватно настала јер су Мирослав и Стефан Немања били приближних година и владали у исто време са две српске државе.
U Ansbertovoj istoriji krstaške vojne njamačkog cara Fridriha I ima nekoliko pasusa u kojima je riječ o Nemanji, Stracimiru i Miroslavu. Kada je Fridrih na svom putu, stigao na granicu Nemanjine države, Ansbert kaže da su ga kod Ravna dočekali izaslanici velikog župana Srbije i Raške i njegovog rođenog brata, takođe velemoćnog kneza. A kada je Fridrihstigao u Niš, Ansbert kaže da su ga tamo svečano dočekali veliki župan Nemanja i njegov rođeni brat Stracimir. Na oba mesta, Ansbert je dakle, za Stracimira upotrebio naziv „rođeni brat“ – „germanus“. Govoreći o osvajanjima koja su učinili Nemanja i Stracimir, Ansbert kaže da su isti kneževi, sa svojim trećim bratom Miroslavom, otrgli od grčke vlasti Niš i ceo predeodo Sredca i prisvojili ga sebi. A govoreći o ženidbi Miroslavljevog sina Toljena ćerkom istranskog markgrofa i „vojvode Dalmacije“ Berhtolda od Andehsa, Ansbert kaže da su veliki kneževi Srbije i Raške („magni comites de Seruigia et Rassia“) tj. Nemanja i Stracimir, hteli uprisustvu carevom i pod njegovim pokroviteljstvom da završe pregovore, započete ranije, o udaji ove kćeri Bertholdove za sina svoga brata Miroslava, kneza i vladaoca Helmenije i Kracije („comitis et principis Chelmanie et Crazzie“). U oba slučaja Ansbert je za Miroslava upotrebio naziv „brat“ – „frater“. Ansbert je dakle, govoreći o Stracimiru upotrebio jedan genealoški termin, a govoreći o Miroslavu, drugi. Ansbert je mogao i Stracimira nazvati opštim nazivom „brat-frater“, ako nije hteo da pravi genealošku razliku između Stracimira i Miroslava. A Ansbert je mogao da pravi tu razliku u srodstvu, jer nije bio samo pisac o ovim događajima, nego i lični učesnik u njima, pa je mogao pouzdano znati da li je Mitroslav bio Nemanji isto onakav srodnik kakav je bio Stracimir. I kad Ansbert srodstvo Stracimirovo i Miroslavljevo sa Nemanjom označava različitim genealoškim terminima, onda je on svakako hteo da kaže da su samo Nemanja i Stracimir bili rođena braća.

[Христифор]

Мени и даље није јасно да не можемо да сазнамо хаплогрупу  Немањића у сутон 2024 године.  С друге стране одмах у суседству Мађари тестираше гро својих средњовековних владара.

[kocovic]

Мени и даље није јасно да не можемо да сазнамо хаплогрупу  Немањића у сутон 2024 године.  С друге стране одмах у суседству Мађари тестираше гро својих средњовековних владара.

Meni nije jasno kako ne možeš da pošalješ poštom ili nekim drugim servisom za pošiljke biološki uzorak u inostranstvo bez neke laboratorijske potvrde ili čega već. Neko testira srednjovekovne vladare, a neko je i dalje u srednjem veku.

[Ивица Јовановић]

А при томе се Харвардовцима и осталима омогућава да неометано тестирају на стотине узорака. И то узорака који Србима нису од великог значаја у контексту средњег века. Владо Георгијев би рекао рекао: неко би се јелте нервирао  Али нема сврхе и остаје само да будемо стрпљиви.

[Ивица Јовановић]

Тако је !
Деса је највероватније био отац Завиди и Стефану Немањи а забуна је вероватно настала јер су Мирослав и Стефан Немања били приближних година и владали у исто време са две српске државе.
U Ansbertovoj istoriji krstaške vojne njamačkog cara Fridriha I ima nekoliko pasusa u kojima je riječ o Nemanji, Stracimiru i Miroslavu. Kada je Fridrih na svom putu, stigao na granicu Nemanjine države, Ansbert kaže da su ga kod Ravna dočekali izaslanici velikog župana Srbije i Raške i njegovog rođenog brata, takođe velemoćnog kneza. A kada je Fridrihstigao u Niš, Ansbert kaže da su ga tamo svečano dočekali veliki župan Nemanja i njegov rođeni brat Stracimir. Na oba mesta, Ansbert je dakle, za Stracimira upotrebio naziv „rođeni brat“ – „germanus“. Govoreći o osvajanjima koja su učinili Nemanja i Stracimir, Ansbert kaže da su isti kneževi, sa svojim trećim bratom Miroslavom, otrgli od grčke vlasti Niš i ceo predeodo Sredca i prisvojili ga sebi. A govoreći o ženidbi Miroslavljevog sina Toljena ćerkom istranskog markgrofa i „vojvode Dalmacije“ Berhtolda od Andehsa, Ansbert kaže da su veliki kneževi Srbije i Raške („magni comites de Seruigia et Rassia“) tj. Nemanja i Stracimir, hteli uprisustvu carevom i pod njegovim pokroviteljstvom da završe pregovore, započete ranije, o udaji ove kćeri Bertholdove za sina svoga brata Miroslava, kneza i vladaoca Helmenije i Kracije („comitis et principis Chelmanie et Crazzie“). U oba slučaja Ansbert je za Miroslava upotrebio naziv „brat“ – „frater“. Ansbert je dakle, govoreći o Stracimiru upotrebio jedan genealoški termin, a govoreći o Miroslavu, drugi. Ansbert je mogao i Stracimira nazvati opštim nazivom „brat-frater“, ako nije hteo da pravi genealošku razliku između Stracimira i Miroslava. A Ansbert je mogao da pravi tu razliku u srodstvu, jer nije bio samo pisac o ovim događajima, nego i lični učesnik u njima, pa je mogao pouzdano znati da li je Mitroslav bio Nemanji isto onakav srodnik kakav je bio Stracimir. I kad Ansbert srodstvo Stracimirovo i Miroslavljevo sa Nemanjom označava različitim genealoškim terminima, onda je on svakako hteo da kaže da su samo Nemanja i Stracimir bili rođena braća.

Ово сте одлично приметили. А пошто се то два пута дешава, без да се рецимо догоди да и Мирослава назове германус већ искључиво фратер свакако да то није случајно. Фратер није само брат у ужем смислу, али може и бити, док је германус дефинитивно брат од истих родитеља. Да је Мирослав Немањин рођени брат и он би био германус. Овде видимо да није.

[vid.knezevic]

Порекло и веза је утврђено преко брата Мирослава. Преко записа на крају Мирослављевог јеванђеља, где се помиње Мирославов отац Завида а затим преко ктиторског натписа на цркви св Петра и Павла, потрврђује се да је Мирослав Завидин син. На основу других записа се потвђује да су Миросав и Немања били браћа , и по оцу и по мајци. Крсташки писци , по сусрету Барбаросе и Немање наводе да су Немања , Страцимир и Мирослав рођена браћа, а потом један запис који се тиче Немањиног заузимања власти у Дукљи који потиче од барског надбискупа Григорија помиње да је последњи владар Дукље кнез Михајло III ,био угрожен од стране својих ујака Мирoслава и Немање .На основу наведеног се зна да су Мирослав и Немања били браћа и да им је отац био Завида.

[Exiled]

А зашто ,рецимо, не дозволимо себи и овакво размишљање? Ако су Руси имали ту "привилегију и част" да им Шведи(Викинзи),Рјурици,буду оснивачи државног устројства кроз облик који се у историји третира као Кијевска Русија зашто и ми Срби не би имали устројитеља који долази из тог миљеа. Преведено, најближи овом сценарију је I1a.

[Христифор]

То је и више него реална опција. Само да дочекамо да то и утврдимо ДНК анализом.

[Exiled]

То је и више него реална опција. Само да дочекамо да то и утврдимо ДНК анализом.

То дочекати нећемо али зар лепота није у ишчекивању😊

[ДушанВучко]

Руси прихватају то јер се код њих то знало још од доласка Рјурика у Русију, али код нас нема основе за такву претпоставку (да су Немањићи страног порекла). Ми смо ту међу реткима у Европи који су имали владаре искључиво из свог корпуса (још можда Пољаци, не пада ми још на памет ко)

[Exiled]

Руси прихватају то јер се код њих то знало још од доласка Рјурика у Русију, али код нас нема основе за такву претпоставку (да су Немањићи страног порекла). Ми смо ту међу реткима који су имали владаре искључиво из свог корпуса (још можда Пољаци, не пада ми још на памет ко)

Доказ?

[ДушанВучко]

Доказ?

За шта?