Пробао сам јуче и у тој пошти у улици Војислава Илића. Морам рећи да сам ми је ту најмање фалило да одобре слање. Службеница је одмах препознала о чему се ради, двоумила се да ли да прихвати пошиљку, али се нажалости ипак определила за супротну опцију и попут осталих упутила ме је да одем у царинску пошту.
Потом сам отишао код мојих пријатеља из детињства чији отац већ преко тридесет година ради као поштар. Дао сам му кутију са узорком, коверту са папирима, као и листић са адресом на коју пошиљка треба да буде упућена. Али ето, жена на шалтеру коју он дуже време познаје је баш данас решила да "ревносно" обавља свој посао, те је затражила од њега да отвори коверту и прегледа садржај, па је тако и та опција пропала.
Једино што ми је онда преостало јесте да одем у Угриновачку и замолим запослене тамо да приме пошиљку. За оне неупућене, тамо постоје два улаза - царинска пошта и пошта за физичка лица. У овом другом рекли су ми да они ни под разно то не смеју да приме и да се обратим царини. Радница у царинској је рекла да је то реду, да могу слободно да пошаљем и упутила ме је да се вратим код колегиница преко пута. Оне ме опет нељубазно одбијају, уз образложење да је то могло раније да се шаље, али ето од ове године су променили прописе и потпуно је забрањено. Вратих се ја онда у царинску, објасним жени да ме шалтеруше и даље шаљу назад, након чега се у разговор укључио један њен колега и потврдио да моја пошиљка никако не може да буде прихваћена и додатно објаснио да ДНК узорке могу искључиво да шаљу наше лабораторије другим лабораторијама у иностранство тј. правна лица другим правним лицима, а нипошто физичка.
Ето мене сад код куће. Потрошио сам узалудно неколико сати свог живота само зато што је у овој држави све наопачке и на сваком кораку институције и запослени у њима гледају да те омаловажавају, унизе и психички унаказе док не изгубиш потпуно вољу за животом. Тренутно ми је преостало само да контактирам Dante Labs и тражим од њих рефундацију. Барем да сачувам тих 200 евра, ако ништа друго.