Поријекло Крсне Славе

[barbarylion]

Radi se o Radosavu ( ili Radoslavu)višeslaviću ?
Čisto da preciziramo?

@сɣнце

[Ивица Јовановић]

У најмању руку је нетачно и неприкладно назвати га "тешко лупетање". Оно представља покушај хронолошкога биљежења догађаја скрпљенога на основу старијих подложака који су били на располагању и колико је састављач могао посложити у својој глави. У њем сигурно има елемената који одговарају збиљи и елемената који су производ заблуде; ако се поступа брижно и савјестно може се разазнати који су добри елементи и они могу послужити реконструкцији али одбацити све уз ријечи "тежко лупетање" је по мени немарно.

У смислу да се не би требао некритички сагледавати. У спису има драстичних грешака. У описима су погрешни и датуми и имена и титуле. Али то не значи да се описани догађај није десио, само у неком другом веку и са другим ликовима.

*** видим да си то и написао на претходној страни, о Чаславу. Шта нам све то говори,? То нам говори да је у народу циркулисало магловито сећање на догађаје од пре неколико векова али кроз безброј препричавања заборавили су те за нас битне детаље.

[Ивица Јовановић]

Ево једног доброг примера:

Adi 15 giugno, in giorno di S.to Vido, et fo martedi, fu battaglia tra Bosnessi et Gran Turco, li quali Bosnessi furono Despot Lazar Re de Bosna, et Vuch Brancovich, et Vlatcho Vuchovich Voivoda; et fu gran ocisione tanto de Turchi, quanto de Bosnessi, et pochi tornorno in suo paese. Et Zar Murat e stato amazato, et Re de Bosna; et la vittoria non se ha dato, ne a Turchi, ne a Bosnessi, perche fu gran ocisione. Et fu la battaglia in Kosovo polje.

Дана 15. јуна, на дан Светог Вида (Santo Vido), у уторак, догодила се битка између Босанаца и великог Турчина, где су Босанце предводили деспот Лазар, краљ Босне, војвода Бранковић и Влатко Вуковић војвода. Била је то велика битка између Турака и Босанаца, али се мало ко вратио кући. Цар Мурат је убијен, као и краљ Босне, али победа није припала ни Турцима ни Босанцима, јер је уследила велика подела након битке на Косову пољу.

Година коју нисам превео је тачна (1389.), тачна су имена и презимена али су погрешне титуле те се Лазар назива деспотом и краљем Босне а Срби се називају Босанцима. Не помиње се начин на који су вође погинуле. Битка код Варне је с друге стране добро описана, врло опширно. Стефана Душана називају краљем Босне (Re Stiepan de Bosna), и то у тексту где су описани догађаји, имена и датуми тачни. Тачна су чак и имена чиновника на Душановом двору (Bucchia - Бућа). Није ми јасно су направљени такви пропусти. Стефан Душан се назива народним именом Стјепан а његово народно име је Душан, Стефан је крштено име и титула, те би Stеphanos било правилније. Интересантан текст и свакако заслужује пажњу посебно у контексту дешавања пре устоличења Немањића.

[НиколаВук]

Љетопис почиње овако:


Дубровник је подигао краљ Радосав Bello, син Стефана Bello, рођен у Риму од босанске лозе по очевој линији, а по мајчиној од Римљана; који је био краљевске лозе краља Радосава, кога је његов син Берислав протерао, као што ће бити описано у следећим записима, и ово је било 457. године после рођења Исуса Христа, нашег Господа, што стоји записано у хроникама.

• године подигнута је кула на обали мора од стране краља Радосава Bello; тој кули дао је име Каштел Лаве, што на римском значи тврђава. У ту кулу смјестио је 50 синова босанских велможа као заложнике за своју безбједност, а ти велможе су дошли с краљем Радославом из Рима. Он је тамо положио све своје благо и свете реликвије, које је донео из Рима, међу којима су св Петруњела, св Доминијела, св Нереј, св Ахилеј и Панкрације, глава и руке и стопала св Срђа и Бакхо, и многе друге свете реликвије; такође два комада дрвета Христовог крста, које су данас у цркви Светог Стефана код Пустерне, и подигао је цркву Светог Срђа и Светог Бакха у поменутом замку, јер је то био његов знамен.”

Наравно да ту не одговарају године, али наратив одговара наративу о зидању града Дубровника какав је дат у љетопису Попа Дукљанина. Према њему не Берислав него Часлав је прогнао отца Радослава из Ластве те овај пребјегао кроз Апулију у Рим. Чаславова власт се завршава његовим погинућем у рату против Угра, те власт преузима зет му Тихомил. У међувремену Радослав се оженио Римљанком и добио сина Петрислава, а Петрислав се исто оженио Римљанком и имао сина Павлимира и њега назову Bello јер се истакао као храбар ратник. Ради немира у Риму и позван својим саплеменицима долази са 50 велможа у Груже и ту недалеко од некадашњега Епидаура подиже Дубровник. Око њега се окупљају србске велможе и у Требињу бива окруњен за краља. Једино му се није покорио жупан Рашке, потомак Тихомила с ријеке Лима. Бело га је затим побио на Ибру и дохватио себи и Рашку, те основао цркву апостола Петра, а до ње и тврђаву која се по њему прозове Бело. Изненада умире у Требињу те бива сахрањен тамо у цркви арх. Михаила, а жена Римљанка му 7 дана послије упокојења му рађа сина ваљда по имени Тјешимир.


Тога Радослава помиње и Порфирогенит као предходника Мутимира (влада 851-891).
Упад Арабљана на Јадран није се десио 740 него по поузданим изворима 840.


Овдје се може наћи поравњење те повијести у Дукљанина и Анонима. [size=78%]chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://www.iib.ac.rs/assets/files/IC50(2003)-TZivkovic-LegendaOPavlimiruBelu.pdf[/size]


Оно за шта су користни ови извори је спомен тога одкуда је насељен Дубровник и први помен појаве родовских светаца.

Оснивање Дубровника, као и цркве Св. Петра код Новог Пазара, је свакако старије од времена Часлављеве владавине током 10. века, како се то овде приповеда. С обзиром на драстичне грешке у хронолошкој нити, не бих већу вредност придавао ни догађајима које описује, јер се из њих ништа корисно и недвосмислено не може издвојити а да не буде под сумњом да је прекривено разним каснијим легендарним и митолошким слојевима.