Овде ми звучиш као "адвокат неког другог војвођанства" наспрам српства Војводине...не може се увек правно дословце извлачити из контекста, само зато што 1918те Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца није имала унутрашње уређење које би у себи садржало Србију, Хрватску и Словенију као три јединице...
Изгледа да је Пречанин увек онај с друге стране.
1918-те су одржане скупштине, једна за Срем, друга за Бачку, Барању и Банат, које су се изјасниле за припајање Србији. То се тешко може легитимно сматрати за припајање Војводине Србији, што због недефинисаних граница подручја које се припаја, што због тога што су у бирању тих скупштина учествовали углавном Срби, Буњевци и други Словени, али не и већина становника територије некадашње или данашње Војводине. У погледу легалности, већи је проблем што Србија није прогласила припајање тих територија себи, већ уједињење са Државом СХС у КСХС. Правно, те територије постају део КСХС Тријанонским споразумом, извором траума у Мађарској и дан данас, док се на 1918 и не осврћу.
Суштина није у томе да ли је Војводина формално постала део Србије 1918 или 1945, већ да становници Војводине до 1989 нису осећали да су део Србије, па је за њих Србија била подручје јужно од Дунава и Саве, а Србијанац човек одатле. Републичка власт се није осећала у Војводини, већ се за све питао Нови Сад. Куриозитет: аутобуси ГСП Београд и сада возе само до "границе", једино сам за време ванредног стања доживео да неки уђе на војвођанску територију, али не дубоко, само 300-400 метара.
УжаС је ужа Србија или како су је још звали Србија ван покрајина, данас је зову централна Србија.
Не знам шта би то било "друго" или "прво војвођанство", али подржавам ритски иредентизам, повратак Панчевачког рита Панчеву, да ли се то важи? Панчево до Крњаче. Трудим се да будем адвокат историје и науке уопште, трагања за истином, а у контексту ове теме откривања када су и како називи за становнике појединих региона настали и зашто су се одржали, иако су се границе које су их условиле мењале. Такође и адвокат толеранције, на пример сматрам да не треба звати неког онако он не жели да га зову, али и да не треба проглашавати неки назив за увредљиви производ спољних и унутрашњих завера, ако он има и своје историјско објашење и традицију коришћења, а сам по себи није увредљив.
Потражио сам по форуму помињање Хрваћана, значајна за ову тему:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2145.msg123557#msg123557 ,
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4486.msg118332#msg118332 ,
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1917.msg102899#msg102899 .