Аутор Тема: Бурсаћи и њима сродни родови  (Прочитано 741 пута)

Ван мреже wiola

  • Гост
  • *
  • Поруке: 11
Одг: Бурсаћи и њима сродни родови
« Одговор #20 послато: октобар 12, 2020, 07:48:10 поподне »
Тај слој српског становништва у Саници, насељаван је херцеговачком струјом, преко Купреса, то се бар може закључити на основу пописа Клишког санџака из 1550. године. Међутим, у Херцеговини нисмо наишли на ову хаплогрупу.

Са друге стране, постоји генетичка веза са родом Алимпијевштака из Старог Влаха. Очигледно су се на простору Босанске Крајине, судећи по још неким резултатима, сусретале обе струје и херцеговачка и старовлашка.

Нит која на основу пописа 1550. године, налази помен у селу "Требун" на извору Санице у нахији Кључ, где делује да су становници свеже насељни у то погранично подручје, касније је ту највероватније била нахија Саница која се први пут спомиње тек 1574 и то на територији каменградског кадилука, али је највероватније основана раније и била у саставу кадилука Неретва.  У попису 1550 у Требуну се спомињу само два православна Радослав син Милића, становник Малкоч-беговог чифлука у Купресу и Радослав син Милорада, становник истог чифлука. Додатно се спомиње и муслиман Касим, син Илијаса становник истог чифлука у Купресу. Када се погледа наведени чифлук (стр 164. истог пописа) налази се Владко, син Милићев и Ахмед син Илијасов.

Нахија Купрес спомиње се први пут 1516 године у саставу кадулика Неретва, у тој нахији се налазило 12 џемата влаха у исто толико села.                                    Дакле купрес је био пролазна тачка, али могуће је да је нека грана остала.   

Мислим да је битно питање када је дошло до издвајања родова у посебна презимена (Судећи по бројности појединих породица, делује да је то било могуће и пре 1692 и сеобе у Плавно и кроз Плавно).                                                           

Такође делује да историја родова је у блиској вези са поседима Малкоч-бега, санџак бега Босанског, а касније и Херцеговачког санџака, који је син Кара Осман-бега.

Ван мреже wiola

  • Гост
  • *
  • Поруке: 11
Одг: Бурсаћи и њима сродни родови
« Одговор #21 послато: октобар 12, 2020, 07:55:42 поподне »
Битан извор је и "Stanovništvo sela Plavno - prema mletačkom popisu iz 1735./36. godine (izvor DAZD) " http://plavno.rs/ , где се спомињу Бурсаћи :
"*brojevi predstavljaju ukupan broj duša u pojedinoj porodici
Bursać Milan - 19
Bursać Toma - 2?
Bursać Obrad - 26"

Који су тада још живели у очигледно бројним породичним задругама, које су вероватно тек у наредном периоду постале извор расељавања.

Ван мреже Акса

  • Косовци
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 611
Одг: Одг: Бурсаћи и њима сродни родови
« Одговор #22 послато: октобар 13, 2020, 08:39:24 поподне »
Zahvaljujem na ulozenom trudu u sistematizaciji rasprostranjenosti.
Kao doprinos tome dajem i prostorni raspored koji sam krenuo da pravim,  sa komentarima o izvoru, link https://www.google.com/maps/d/edit?hl=en&mid=1RQeu6ZheDpwfehjbEv_d0PzxWEAnezuJ&ll=44.72964711252661%2C15.920396362822501&z=8


Можеш да ми одобриш приступ? Шта ти мислиш када су се издвојили Зељковићи од Бурсаћа и прозвали тим презименом?

Свака част на труду, Аксићу. Добар материјал да се из њега уради мапа присутва овог рода у Крајини. Јеси ли провјеравао Шематизам пакрачке епархије из 19. вијека и Лексик презимена Хрватске? Вјерујем да ових презимена има и на Кордуну и Банији, али нису обухваћени етнографском литературом.

Не нисам и није ми позната та литература о пачкрачкој епархији.

Ван мреже wiola

  • Гост
  • *
  • Поруке: 11
Одг: Одг: Бурсаћи и њима сродни родови
« Одговор #23 послато: октобар 13, 2020, 09:21:20 поподне »
Можеш да ми одобриш приступ? Шта ти мислиш када су се издвојили Зељковићи од Бурсаћа и прозвали тим презименом?

Мислим да сада може да се види јавно преко линка :
https://www.google.com/maps/d/edit?mid=1RQeu6ZheDpwfehjbEv_d0PzxWEAnezuJ&usp=sharing

Још увек немам став, скупљам податке и изворе, у овом моменту ми делује пре 1692, нарочито имајући у виду бројност Бурсаћа у Плавну по попису 1735/1736, а и описане миграције Бурсаћа (од Владимира), делује да су се кренули исељавати тек након 1750, што је касно да , да би се постигла толика бројност Зељковића, а негде има и податак да је Стојан зељковић са Мајком први дошао у Трубар око 1720, што има смисла, али нисам успео да нађем меродаван извор за ту тврдњу.

Додатно ме збуњује формирање самог презимена, јер колико сам схватио задржавање истог презимена је било или код властеле или под утицајем Мађара и Аустријанаца. Као и Зељковићи католици у Ускопљу (Горњи Вакуф), где је из књига извучено цело стабло које иде до 1760 и Ловре Зељковића који је рођен у Ливну и дошао у Ускопље.

Ако се има у виду да је Саница у непосредној близини Јајачке Бановине која је потпала под Турке 1527, а на неки начин и Бихаћа који је пао 1592 , као могућност ми се намеће да су породице превучене приликом Турских сталних упада.

Додатни проблем је што је Саница била гранична између Санџака, па је изгледа нема у опширном попису Босанског Санџака из 1604, а податак који Бурсаћи наводе као везу презимена на Змијању, горње Соколово, доста је танка нит, али опет једини и најстарији помен, "Baština Bursaka Vučerinova, u posjedu Dragojla Markova" стр. 397 свеска 4

Ван мреже wiola

  • Гост
  • *
  • Поруке: 11
Одг: Бурсаћи и њима сродни родови
« Одговор #24 послато: октобар 13, 2020, 09:39:03 поподне »
Делује ми вероватна теза да су родови превучени крај 17. и почетком 18. века, да су Зељ. и део других родова међу каснијима досли, да није било за њих места, па су се враћали у Турска погранична подручја, а верујем да се нису могли вратити у Саницу јер је тада био талас избеглица Муслимана са изгубљених територија.
« Последња измена: октобар 13, 2020, 09:50:15 поподне wiola »

Ван мреже Акса

  • Косовци
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 611
Одг: Бурсаћи и њима сродни родови
« Одговор #25 послато: октобар 14, 2020, 10:07:09 поподне »
о Врањешима и да наведем изворе..

Што се тиче Врањеша. Тестирани су двојица један је из Карловца слава непозната, припада хаплогрупи R1b-P312, други је из Санског Моста, слави Ђурђевдан и припада хаплогрупи I2-Y4882>A1328, тестирани је из неког места око С. Мост, може бити из Г. или Д. Раткова, Дујаковца, Кадине Воде или из неког другог места. Ово значи можда да Врањеши нису сродни Бурсаћима.  Презиме Врањеш није ретко, а није ни индикативно презиме, распрострањено је у Крајини и Далмацији и има несродних родова са више различитих крсних слава. Ја би рекао да су за Бурсаће битни Врањеши са Тромеђе и Лике, управо тамо где има највише Бурсаћа и других, на том простору има Врањеша са славом Ђурђевдан, треба њих проверити и тестирати. 

извор:
Милан Карановић - Поуње у Босанској Крајини, 1925.
Саво Накићеновић, Книнска Крајина, 1920.
Петар Рађеновић - Села парохије Крњеуше у Босни, 1923.
Петар Рађеновић - Бјелајско Поље и Бравско, 1925.
Милан Карановић, Саничка Жупа, 1924-1928.
Радослав Грујић - Племенски Рјечник Личко-крбавске Жупаније, 1915.
Боривоје Милојевић– Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко Поље, 1921-22.
Петар Рађеновић - Унац, 1933-34.
С. Бурсаћ и В. Бурсаћ - Расељавање породице Бурсаћ из Плавна у Далмацији, 1692-2012.
Презимена Срба у Босни '', Ђорђе Јањатовић, Сомбор, 1993. (1882.године)
Татомир Вукановић, Дреница, 1933-34.
Атанасије Урошевић, Косово - 1931-35.
Љубомир Павловић, Ваљевска Тамнава, 1912.

Ван мреже wiola

  • Гост
  • *
  • Поруке: 11
Одг: Бурсаћи и њима сродни родови
« Одговор #26 послато: октобар 17, 2020, 05:15:37 поподне »
Велико, Очијево, Дрвар: Танкосићи (15 к. Ђурђевдан). Доселили из Дугопоља (Лика) пре 130 г. Дошао овамо Петар Танкосић са своја четири сина: Исом, Марком, Гавром и Јандријом. Кад је „Вранцуз” владао Далмацијом, Јандрија утече из Задра испод пушке, па не смедне остати у Плавну него с браћом и с оцем побегне у Ваган, после две године у Дугопоље, а ускоро потом овамо у Очијево. Пре њих биле овде Шипке па прешле на Стјењанин. Било тада врло мало искрчене земље, свуда около велика планина. Пре 90 г. Марко пређе одавде на Мало Очијево
Мало Очијево, Дрвар: Танкосићи (18 к. Ђурђевдан). Сви су под Ивовцем. Доселили из Дугопоља пре 130 г. у В. Очијево, а пре 90 г. прешли овамо били овде пре њих Родићи. Дигао их спахија па отселили у „Босну“. Марко Танкосић дадне спахији краву и овај га насели овде. Било тада врло мало крчевине, а све остало шума. Пре 65 г. отселио одавде Исо Танкосић у Брезичане (Приједор). Однио у врећи мачку и она се четврти дан вратила овамо.
Трубар, Дрвар: Танкосић (1 к. Ђурђевдан). Прешао овамо из Дугопоља.
Дугопоље, Доњи Лапац: Танкосићи (12 к. Ђурђевдан), пописани 1915.
 

ТАНКОСИЋИ: 55 кућа
Тестирани је Танкосић из Великог Очијева, дели исти хаплотип са Бурсаћима, Зељковићима и Момчиловићима.
Иако је из исте књиге, има нешта различит  цитат :"Давидац Танкосић био превећ непокоран и загрижљив, није дао на се и барабчио се с Турцима и задавао им јада, и често загризао у њих,  па доста их богме и смакао. Стога његов отац Петар не могао остати у Вагану него пресели у Дугопоље, под "Вранцуза". С њим досели и једна кућа Зељковића, Давидац ни овамо није мировао него се и даље носио с Турцима и задавао им јада, кад год би ударали на ове стране. Повраћао и одбијао Асанагу Пећког и друге зулумћаре и пљачкаше, кад су се овамо залијетали, те робили и палили. Дочекивао их код Осмина Камена и није их пуштао да пређу у Калдрму и Тишковац. "
Е сад прича се поклапа у делу да је Отац Петар прешао у Дугопоље за време "Вранцуза", али у првој се не спомиње Давидац, а у другој остала 4 брата.

У списку из 1791 је пописан Давид Танкосић из Трубара, где сазнајемо да је имао 40 година, односно један од искусинјих крајишких Фрајкора, и могуће је да је то управо овај Давидац који се спомиње.

Додатно у матичним књигама из 1831 : https://www.poreklo.rs/2015/03/25/maticne-knjige-parohije-osredci-osredci-kaldrma-dugopolje-vagan-drenovac-i-tiskovac-iz-1831-godine/

Се спомињу у Дугопољу:
Никола Танкосић и Марија, 12.02.1831.г добијају сина Теодора, кум Георгије Павковић из Дугопоља
Вид Танкосић и Ружица, 08.04.1831.г добијају кћи Ђурђију, кум Илија Зорић из Осредака
Сава Танкосић, кумује на рођењу детета Јовану Зорићу из Калдрме

На жалост недостаје једна генерација између, како би се повезала имена за време Француза (почетак 19. века) и 1831.