Аутор Тема: Бурсаћи и њима сродни родови  (Прочитано 14501 пута)

Ван мреже Rimidalv

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 543
Одг: Бурсаћи и њима сродни родови
« Одговор #40 послато: Мај 19, 2021, 11:45:02 поподне »

Вребачки Павловац, Госпић: Бурсаћи (3 к. Ђурђевдан), пописани 1915.


Ново Чикатово, Глоговац: Бурсаћ (1 к. Ђурђевдан). Пореклом су из Могорића — Госпић.


Iselјavanja iz Pavlovca u Lici:
- 1781. godine su pojedinci kao vojni obveznici-graničari Vojne krajine upućeni u Žabalј (Šajkaški batalјon). Evidentirani su pod prezimenima Bursać i Bursaćev. Zbog potreba vojne službe, prekomandovani su i u Gospođince 1784. godine i Šajkaš 1788.godine,
- Rastovac kod Grubišnog polјa u Slavoniji, doselili posle 1795. godine iz Pavlovca.



За ово би ми била потребна референца.

Ван мреже Hussar

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 27
  • I1-Z63>Y13946>Y51867>PH220
Одг: Бурсаћи и њима сродни родови
« Одговор #41 послато: Октобар 17, 2025, 10:21:22 поподне »
Трубар, Дрвар: Зељковићи (27 к. Ђурђевдан). Сви су у Вагану. Ту где су им сада њиве, у Пољицу, био онда све сами трњак, па они тек по доласку искрчили и очистили земљу. Био тада у Вагану и неки Лаздрк Танкосић. Он опсује волу ухо. Бег га због тога протера са земље и он отсели у Пишталине (срез крупски). Пре буне један огранак Зељковића отсели под Гомилу (срез крупски).
Бастаси, Дрвар: Зељковић (1 к. Ђурђевдан). Дошао из Трубара после рата као уљез код Каменка.
Шиповљани, Дрвар: Зељковић (1 к. Ђурђевдан). Прешао нз Прекаје пре 80 г.
Палучци, Дрвар: Зељковић (кућа? Ђурђевдан).
Пишталине, Б. Крупа: Зељковићи (20 к. Ђурђевдан) је стариначка породица. Населили су се пре 100 г. из Трубара.
Босанска Крупа: Зељковићи (4 к. Ђурђевдан) из Перне, где су дошли из Трубара.
Перна, Б. Крупа: Зељковићи (2 к. Ђурђевдан) из Трубара.
Дугопоље, Доњи Лапац: Зељковићи (7 к. Ђурђевдан), пописани 1915.
Штрпци Мали, Б. Грахово: Зељковић (1 к. Ђурђевдан). Приведен после окупације са Шајиновца у кућу Агића.
Штрпци Велики, Б. Грахово: Зељковић (1 к. Ђурђевдан), доста одавно овде.
Глушци, Богатић: Зељковић ( 1 к.), из Лике; досељени 1921. године.
Зељковић, Ђурђевдан, кућа? - парохија Гомионица (Бањалука), пописани 1882.
Зељковић, Ђурђевдан, кућа? - парохија Рекавица (Бањалука), пописани 1882.

ЗЕЉКОВИЋИ: 65 куће

Тестиран је Зељковић из Палучца код Дрвара, има исти хаплотип као и Бурсаћи.

Боривоје Милојевић је приликом истраживања Купрешког и Гламочког поља 1921. године, забележио муслимане Зељковиће у три насеља са око десетaк кућа:
Бегзићи, Гламоч: Зељковићи су у Гламоч дошли из Далмације.
варош Гламоч: Зељковићи (5 кућа) јесу староседеоци.
варош Гламоч: Солаци (3 куће) јесу староседеоци. Један од породице Зељковића (такође староседелаца) ушао је у кућу Солака и лримио име те породице; од њега су данашњи Солаци.
Хасићи, Гламоч: Зељковић из Гламоча.

Имају два предања да су старинци у Гламочу, а друго је да су у Гламоч доселили из Далмације. Можда је неко од Зељковића прешао на ислам, пошто неко од ових помињу досељавање у Гламоч из Далмације. Свако је могао да добије презиме по зеленим очима, нису сви Зељковићи истог порекла.


Поздрав,

Ово је предање које је мој стриц чуо од једног Зељковића, сасвим случајно, упознавши га у Сарајеву, који је поријеклом из Гламоча. По ономе што му је тај господин испричао, била су двојица браће Зељковића, живјели су негдје у околини Гламоча за вријеме бега Филиповића, били су трговци стоком у то вријеме, трговали су негдје у Далмацији. Један брат је имао породицу, док други није. Пошто су спремали неку већу трговину, зафалило им је новца, те су новац позајмили од гламочког бега, међутим док су стигли до Далмације, један од браће је новац прокоцкао/изгубио, и то брат који није имао породицу.

Пошто су се бојали да ће их бег погубити због тога (нису имали да врате), брат који је имао породицу, је покупио своју породицу и запутио се преко Млиништа до Подгорје/Ивовца. По причи његова породица и још 3-4 куће је заједно кренуло пут Подгорје (оно што стриц није успио да испрати је да ли су све куће били Зељковићи). Било је Зељковића у Подгорји (са лијеве стране пута, кад се иде ка Гламочу, и било их је доста више у Милетићима, недалеко од Подгорје, али са десне стране пута када се иде ка Гламочу), по ономе што стриц каже, најстарији гробови Зељковића у Подгорји су око 1800те године. Такође, као и сви остали Зељковићи, славе Ђурђевдан.

Други брат, без породице је изашао пред бега мољећи за опроштај, који је добио уз услов да промјени вјеру. Такође је за жену узео/добио ћерку гламочког бега и тако су се ти Зељковићи полако настанили у центру Гламоча, гдје су живјели све до Другог свјетског рата. У Другом свјетском рату, пошто нису били про-усташки орјентисани, нису хтјели помагати усташког команданта, уплашени за своју сигурност, преселили су се на просторе Бањалуке, да би након тога се одселили у друге градове (Сарајево, Тузла,…). Они који су остали у Гламочу, су вјероватно потомци тог Зељковића (мислим да су сви муслимани).

Да прича буде занимљивија, тај човјек чим је упознао мог стрица, питао га је одакле је, да ли је поријеклом из Подгорје/Бараћа, на шта му је рекао да су рођаци и испричао цијелу причу.

С обзиром да сам ја једам од ретких који се у мојој фамилији интересује за наше поријекло, када год бих упитао свог дида, он се не може сјетити даље од свог прадида, али такође не постоји јасно предање о поријеклу, као ни један до сад тестирани Зељковић из тог поднебља, можда баш из разлога јер су бјежали и скривали се, па нису хтјели да се зна, па је тако и пало у заборав. Оно што не разумијем је, па ако су бјежали па ваљда би бар презиме промијенили 😅.

Ван мреже Јован Цветковић (Ивановић)

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 40
  • Р1б М269 Куманово-Горњи Вртогош (Врање)-Краљево
Одг: Бурсаћи и њима сродни родови
« Одговор #42 послато: Децембар 05, 2025, 08:05:14 поподне »
Да ли сте видели сајт САБОР БУРСАЋА, где они пишу да су српска породица из места Бурса из Турске, да је бурса кожна торба, а да су они трговали тако тим торбама па им је од тога презиме, као да од овог презимена потичу неке холандске династије које су оснивале БЕРЗУ трговачку, и да је етимолошки то повезано? То им је на сајту њиховом званичном, шта се зна о томе? Има ли истине или не? И јесу ли сродни Груборима као што се негде пише?
Порекло је светиња. Преци су живи! Ђедовина Стара Србија!

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2596
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Бурсаћи и њима сродни родови
« Одговор #43 послато: Децембар 06, 2025, 08:43:05 пре подне »
Да ли сте видели сајт САБОР БУРСАЋА, где они пишу да су српска породица из места Бурса из Турске, да је бурса кожна торба, а да су они трговали тако тим торбама па им је од тога презиме, као да од овог презимена потичу неке холандске династије које су оснивале БЕРЗУ трговачку, и да је етимолошки то повезано? То им је на сајту њиховом званичном, шта се зна о томе? Има ли истине или не? И јесу ли сродни Груборима као што се негде пише?

Управо сам отишао на њихов сајт да видим то чудество, што би рекла моја покојна баба. Повезали су романски назив за торбу, град у Турској и светску берзу, све преко презимена Бурсаћ. Само ми није јасно како нису додати и Немањићи. То њихово писаније ћу да сачувам као класичан пример бајковитог родослова.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14358
Одг: Бурсаћи и њима сродни родови
« Одговор #44 послато: Децембар 06, 2025, 10:03:44 пре подне »
Управо сам отишао на њихов сајт да видим то чудество, што би рекла моја покојна баба. Повезали су романски назив за торбу, град у Турској и светску берзу, све преко презимена Бурсаћ. Само ми није јасно како нису додати и Немањићи. То њихово писаније ћу да сачувам као класичан пример бајковитог родослова.

И треба рећи да генетички нису исто са Груборима. Дакле 10 од 10 нетачних информација. Свака част !

Ван мреже ⲥуⲛцⲉ

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2090
  • I-A1328
Одг: Бурсаћи и њима сродни родови
« Одговор #45 послато: Децембар 08, 2025, 02:07:42 поподне »
Бурсаћ спада у исти разред презимена с Кораћ, Бараћ, Прцаћ, Цупаћ, који се састоје из именица кора, бара, прч/прц (јарац) + аћ.
-аћ твори сљедеће ријечи стухаћ (стуха), голаћ (голи пуж), зубаћ (риба са зубима). Сви ови називи и презимена претежно се находе у сјеверној Далмацији и Крајини.
Сљедећи тај образац изгледа очигледно, да је презиме настало од предка којега су прозвали Бурсаћ по бурси како су по венетачки називали мјешину господа по Дубровнику, Спљету и Задру, а остали сељаци по турски кеса/ћеса а по старом србском мошња.
Разлог зашто некога тако прозвати није ни важан и могао је услиједити у шали и забави међу дјечацима. Није уобичајно користити -аћ за продавца, него више за некога ко се везује за неки предмет који га одликује; највјеројатније је носио венетачку градску бурсу, док су остали (који су га тако прозвали) носили обичне турске ћесе/кесе.
« Последња измена: Децембар 08, 2025, 02:13:09 поподне ⲥуⲛцⲉ »
„В каждом человеке — солнце. Только дайте ему светить.“