Ретко која фамилија или род имају предање о томе када су и где покрштени и усвојили одређеног светитеља као свог заштитника кога празнују као крсну славу. Такође, иако није чест случај, дешавало се да дође и до промена славе.
Али ми Мратинданци односно ми који славимо Стефана Дечанског или Светог Мину на крају крајева никада нећемо сазнати одговоре и на нека друга питања:
1. Да ли су наши преци по мушкој линији икада славили и Мартина метатезираног у Мрата
2. и самим тим примили хришћанство у раном средњем веку односно били покрштени од стране Рима,
3. или су можда као католици покрштени у касном средњем веку када је србска црква већ постала аутокефална и јасно православно-византијски дефинисана?
4. Да ли су славили Св. Стефана Дечанског или Св. Мину на крају крајева, те да ли слика/икона на зиду треба бити Дајбог/Велес са хромим вуком, Свети Мартин са исцепаним плаштом, Свети Стефан Дечански са лоренским крстом или Свети Мина? На крају сам мало банализовао, није грех ни све свете држати у кућу осликане на иконама, али слава сама по себи је ТРАДИЦИЈА и СЕЋАЊЕ НА ПРЕТКЕ, па је врло незгодно ако су због збрке око светитеља та традиција и сећање на претке изневерени! Надам се да ме разумете.
Везано за 1, 2 и 3 питање - сви су на Балкану почев од 1. века па на даље, па дакле и Словени (од 7.- 9. века), покрштени од стране Рима (постојало је западно и источно Римско царство), и све до Велике Шизме односно раскола 1054.године је то била једна црква.
Не рачунам оне који су сами приступили хришћанству још у време прогона хришћана.
Свети Мартин је од канонизовања до 1054.г. био заједнички светитељ хришћана. И вероватно се празновао истог дана...
Само је његов "култ" негде био више раширен, а негде мање.
Икона на зиду - топлина око срца! Веза са Богом и прецима преко све'ца као породичног заштитника и посредника.
Како и зашто су неки почели да славе овог, а неки оног Светог - остаје тајна.
Некада је на дан празновања неког Светог неки појединац или његово дете или породица спашено од смрти (болест, нека битка, глад), некада цело село или град.
Некад је на дан празновања неког од Светих неко примио хришћанство и тако...
Некад су узели за славу оног Светог коме је била посвећена месна црква или црква места из ког су се доселили на Балкан ....
Можемо да нагађамо ...