Аутор Тема: Владимир Дворниковић - карактерологија Југословена  (Прочитано 4752 пута)

Đorđo

  • Гост
Владимир Дворниковић - карактерологија Југословена
« послато: децембар 29, 2013, 09:13:47 поподне »
Владимир Дворниковић - карактерологија Југословена

http://www.4shared.com/office/1TdHLb5z/Vladimir_Dvornikovic_-_Karakte.html?

Не волим ову врсту "науке" али има добрих опсервација због којих је вреди прочитати

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9138
Одг: Владимир Дворниковић - карактерологија Југословена
« Одговор #1 послато: децембар 30, 2013, 02:43:59 поподне »
"...Ми се не можемо отети утиску неке нарочите импресивне живости која избија из целе слике. Сва та оштра, конвексна лица, и дубоке очи са јако истакнутим обрвама као да продиру у нас, као да нас испитивачки мотре или нешто говоре.... Вертикална линија доминира, све тежи некуд увис, високо усправно - пре свега сам висок стас ових горштака, па чак и сама висока ка темену зашиљена брахикефалска лобања! Све оштро, ћошкасто, наглашено: тип који се не угиба, не узмиче пред сударом, спреман на замах и одговор..."

Одломак из књиге који лепо описује супериорност динарске расе. :)

Đorđo

  • Гост
Одг: Владимир Дворниковић - карактерологија Југословена
« Одговор #2 послато: децембар 30, 2013, 06:31:44 поподне »
Човек је геније, ретко користим тај епитет

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Владимир Дворниковић - карактерологија Југословена
« Одговор #3 послато: јануар 23, 2014, 08:45:14 пре подне »
Човек је геније, ретко користим тај епитет

Дворниковић је у етнопсихологију ушао много дубље од Цвијића. Мислим да је ово његово дјело Карактерологија Југословена ремек-дјело.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9138
Одг: Владимир Дворниковић - карактерологија Југословена
« Одговор #4 послато: фебруар 19, 2014, 01:30:01 пре подне »
"...Аналогије и конвергенције у староилирском, влашком, албанском и словенском људском медију могу се и у безброј историских и социјалних облика документовати. Да напоменемо само неке: стари Илири, као прави Динарци, фанатични су браниоци своје земље и слободе — Албанци исто - Југословени динарци исто.

Илири, чим су се научили легионарској ратној вештини, прво што чине — дижу устанак, Црногорци, Србијанци, Херцеговци, чим мало ослаби Турска, или су јој руке негде заузете, улучују прилику да и опет дођу до своје изгубљене слободе. Када су Турци закорачили на Балкан, ко једини даје озбиљног отпора и рве се више од сто година са азиским завојевачем? Балкански Динарци: Срби и Арбанаси! Савршенијег егземплара илирско-албанског стародинарског типа не можемо замислити од Ђорђа Кастриоте („Скендербега")..."

Скендербег



"...Али аналогија иде и даље. Ни Илири ни Југословени не освајају ван своје земље; они су најјачи у одбрани, на свом дому и огњишту. Више ратници него војници, они немају среће у ратовању ван своје отаџбине као ни у тежим „интернационалним заплетима". Једина експедиција средњевековних Срба да нападну непријатеља (Турке) далеко ван своје земље свршила се катастрофом (на Марици код Черномена 1371).
Једини случај у коме је један хрватски средњевековни владалац (краљ Звонимир) хтео да поведе неку војну операцију взн граница Хрватске, стао га је главе: био је убијен од побуњених Хрвата који нису хтели да се одвајају од жена и деце.

Али — када је требало у туђој служби, под туђим владаоцем пролити крв, и на некој најудаљенијој тачци ове Земље — и опет нико на свету није био бољи од Илира, Албанаца и једног великог дела Југословена! Паралелност је дубока и сама се собом намеће. Од илирских војника није било бољих спасилаца Римске империје, и то по свим кутовима Азије и Африке..."
« Последња измена: фебруар 19, 2014, 01:55:01 пре подне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9138
Одг: Владимир Дворниковић - карактерологија Југословена
« Одговор #5 послато: јун 06, 2014, 08:49:23 поподне »


" Динарци су, по својим расним обележјима, изнијансирани нарочито у два супротна правца: једно крило упућује нас на север, ка нордијцима, а друго на арменоидни азијски исток. Ово ће бити разлог што су неки антрополози Динарце прогласили мешавином или "недовршеном" расом, и довели је у крвно сродство с једне стране са Нордијцима, а с друге с Арменидима. "


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9138
Одг: Владимир Дворниковић - карактерологија Југословена
« Одговор #6 послато: октобар 30, 2014, 11:04:21 поподне »
" Другачији је био келтски елеменат који је такође продирао у етничке и расне слојеве из којих је поникао данашњи југословенски човек. Према Илиру, као и према тешком Герману, Келт је био лакши, покретнији, више медитеранац.

Тај некад врло распрострањени етнички тип живи још данас асимилован у најдубљим ћелијама извесних народа, нарочито Француза и Ираца, иначе само још у неколико очуваних фрагмената. После велике провале Келта у IV веку налазимо и на Балкану Келто-Илире, тако да је тешко једне разликовати од других (Јаподи су н.пр. били келтизовано илирско племе) — слично као што се на источној страни Балкана стапају Трачани и Скити. После своје преисториске културне епохе Келти се појављују на широком подручју средње Европе као помало медитеранизовани и урбанизовани културни тип који је морао далеко да узмакне пред сировим и рустикалним Германима. На Балкану могли су својим медитеранским елементом и извесним културним сродством са латинизмом (Л. Франц!) да постану посредни медиј за бржу романизацију Илирика. Као медитеранце карактерише старе Келте и познати преисторик Хернес: „Витешки народ, нагао, пустолован, борбен, хвалисав, речит, љубитељ сјаја и блиставила. Зато су и били смели завојевачи или бар храбри најамници у туђој војсци"! — углавном данашњи јужни Французи. Видели смо како је Фује у својој „Психологији француског народа" насликао темпераменат и пенушавост античких Гала, тог етничког темељног слоја данашњег француског народа.

Н. Жупанич сматра да је келтске пенушаве природе, лаке сангвинике и друштвене ведрине, остало понајвише у темпераменту панонског словеначког типа. Можда би се исто могло казати и за хрватско-кајкавску варијанту. "

" У том нордиско-балканско-малоазиском амалгаму разазнају се главии првобитни елементи и слојеви, у разним нијансама и степенима, од северозапада према југоистоку југословенске етничке територије. Аутохтони балкански тип избија у тој комбинацији најјаче, слично као у Француза келтски или у Шпанаца иберски. Нордиски траг — са својим прасловенским, северњачким, елементом губи се на дубљем Балкану све више на старобалканском и медитеранском животном тлу.

Доласком на Балкан Југословени су претрпели дубоке трансформације у телесном и душевном погледу. Према степену и нијансама те трансформације можемо да разликујемо: претежно северњачко словенски тип на северном и северозападном, панонском, окрајку, прасловенском типу релативно најближи — и јужнији, балканско-словенски у којем је старобалканска, трако-илирска подлога — са преисториским медитеранским и малоазиским компонентама — избила најснажније и у току средњег века створила један нови расни и психички тип — балканског, динарског Југословена. "

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9138
Одг: Владимир Дворниковић - карактерологија Југословена
« Одговор #7 послато: фебруар 01, 2015, 07:44:50 поподне »
Расни типови на простору некадашње Југославије (Владимир Дворниковић):




Динарци са Златибора


"Чисто" динарско лице


Динарац


Динарац


Динарац


Динарац


Динарац са медитеранским упливом


Динарац (Н. Тесла)


Динарац


Динаризовани Медитеранац (И. Мештровић)


Динарац - Арменоид (Б. Нушић)


Арменоид (Србија)


Алпид - Динарац (Хрватска)


Балтид - Динарац (Ј. Веселиновић)


Алпид - Динарац


Медитеранац (Далмација)


Медитеранска раса (Србија)


Динарац - Нордид (Словенија)


Нордијска раса (Хрватско Загорје)


Алпид - Туранид - Динарац (Србија)


Два основна динарска типа код нас (према Дворниковићу) - нордоидни (Дробњаци) и арменоидни (Горња Херцеговина)















Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1242
Одг: Владимир Дворниковић - карактерологија Југословена
« Одговор #8 послато: новембар 07, 2017, 02:48:13 поподне »
О карактеру и ћудима српског народа, смештеног између источњачког човекољубља и западне себичности у својој књизи "Анатомија српске душе" писао је проф. др Драгослав Словић.
"В. новости" су својевремено књигу објавиле у облику фељтона. Поседујем књигу и много шта се из ње може сазнати о нама, али нисам могао до сада да је представим због дужине текста. Случајно, наишао сам на овај фељтон.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:256395-Srpska-dusa-na-dve-vatre

http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279982-Pesma-puna-tuge