Прије неколико дана сам аутом прошао преко Дувањског поља па су ми одмах пали на памет генетички резултати дувањских Срба. ОНи су увијек били мањина у католичком окружењу, али су се водили као прилично стари досељеници. Ако сам добро упратио, тестирани што с маркерима што без маркера од дувањских Срба су:
Билановићи, R1a
Важићи, I2-PH908>Z16983
Велимири, I2-PH908
Вуковићи, E-V13>А18844
Зелени, E-М123>Y177539
Карани, N2-FGC28435
Милисави, E-V13>А18844
Занимљиво је да су православци старији у неким селима од католика. Милисави и Вуковићи су били старинци у селу Црвенице, које је одавно већ сасвим католичко. Међутим, ово "старинци" треба схватити условно, јер су и Милисави и Вуковићи, који су евидентно од истог рода, ипак само доста рани досељеници из источне Херцеговине. Још 1530. године Црвенице су уписане као мезра (пусто насеље), дакле су Вуковићи и Милисави били досељеници с краја 16. вијека. Њихово предање казује да су старином из Црне Горе, а и генетика то добрим дијелом потврђује.
Дувањско поље је пало под Турке крајем 15. вијека. Занимљиво је да се посада тврђаве Хум, јужно од Ливна, а западно од Дувна, предала Турцима још 1468. године. Међутим, питање је колико су Турци ефективно контролисали толико истурену тачку на западу. Како год, пописали је у попису 1468. Дувно је свакако морало пасти под Турке до 1477. године, када се помиње први пут и истоимена турска нахија. Зато и чуди да је добар дио дувањских насеља био пуст све до пописа 1530. године.
Српско становништва Дувна, бар те породице које се помињу као стариначке, су из тог првог таласа насељавања у 16. вијеку. Донекле су имали везу са српским зонама на подручју Купреса (Малован, Равно, Вуковско), али су свеједно било изоловани у католичком окружењу. Дедијер је оставио сљедећи запис везан за дувањске Србе: "To je било у вријеме кад овуда није било цркава ни сталних попова већ би попови путовали, читали часове и светили водицу на врелима и студенцима."