Неандерталци

[Небо_Сав]

Нова студија холандских истраживача сугерише да неандерталце није нужно отерала инвазија хомосапијенса пре 40.000 година, већ нешто друго.

http://elementarium.cpn.rs/teme/otkrica/kako-je-losa-sreca-oterala-neandertalce-sa-zemlje/

О сајту:
Елементаријум је научнопопуларни портал Центра за промоцију науке. Сајт се налази на адреси www.elementarijum.rs. Специјализован за популарну науку, Елементаријум свакодневно преноси занимљивости и новости из науке, али и све значајне вести из научне заједнице. Портал прати и научнопопуларне догађаје у Србији и најављује активности Центра за промоцију науке.  Но, Елементаријум пре свега карактеришу научнопопуларни текстови који шире знање, културу науке и подстичу научну писменост. Писани на јасан, разумљив и занимљив начин, садржаји сајта обрађују теме које се тичу читаоца, објашњавајући их помоћу наукe.

[Један разуман]

Pre svega, Neandertalci nisu izumrli nego su inkorporirani u savremno stanovništvo svih kontinenata osim Afrike. Prosečan Evropljanin ima oko 3,5% neandertalskog porekla.

Ljudi istražuju Y-chromosome pre 1 milenijuma ili mitohondrijsku DNK pre 2 milenijuma a to je samo jedan predak od 1.073.741.824 muških predaka odnosno jedna od cca 1.152.921.504.606.847.000.000 predakinja.

OK, to je karikatura,, jer postoji kolaps predaka, tj neki srodnici su se seksali i stvarali potomstvo, ali prosto reč je o UŽASNO MALOM procentu naše DNK, više stotina miliona puta manjem nego procenat naše neandertalske DNK u odnosu na muškog pretka, a u odnosu na pra- x 2 na 60 stepen -majku to je nezamislivo mali broj.

Dakle, to je prvo. Drugo je besmislenost oslanjanja na DNK analizu jer ona daje tako mali procenat bilo kakve izvesnosti.

Ali najvažnije je to da MI SVI OSIM CRNIH AFRIKANACA JESMO Neandertalci, onoliko koliko se ta podvrsta ljudi sačuvala. Naravno, neki ljudi imaju i primese gena Denisovana, idr. Moguće da nam je to dalo neke prednosti u odnosu na ljude u Africi koji nemaju neandertalske gene.

I važno je i to da je taj upliv verovatno nastao tako što su se žene poreklom iz Afrike parile sa muškarcima Neandertalcima, jer se onda to dete rađalo među našim precima i tu preživljavalo, a obrnuti slučajevi gde su se moderni ljudi parili sa Neandertalkama su stvarali decu rođenu u plemenima Neandertalaca koja su izumrla sa Neandertalcima.

Anyway...

[Мића]

I važno je i to da je taj upliv verovatno nastao tako što su se žene poreklom iz Afrike parile sa muškarcima Neandertalcima, jer se onda to dete rađalo među našim precima i tu preživljavalo, a obrnuti slučajevi gde su se moderni ljudi parili sa Neandertalkama su stvarali decu rođenu u plemenima Neandertalaca koja su izumrla sa Neandertalcima.

Управо је обрнуто, јер од свих тестираних, тренутно живих мушкараца на овом свету (не говорим о археогенетским истраживањима), до сад није пронађен ни један мушкарац који има неандерталску Y хаплогрупу (по правој мушкој линији), за МтДНК нисам сигуран, што значи да је тих неколико процената наше генетике коју смо наследили од Неандерталаца део наше аутозомалне генетике.

Драго ми је да се заинтересовао за тему, охрабрујем те да даље читаш и да погледаш овај одличан видео:

Ево сјајног предавања професора Свантеа Паба о мешању неандерталаца и модерних људи, и још много чему:

<a href="https://www.youtube.com/v/R1R8yrEGAgw" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/R1R8yrEGAgw</a>

Drugo je besmislenost oslanjanja na DNK analizu jer ona daje tako mali procenat bilo kakve izvesnosti.

Закључак ти је погрешан, вероватно си помешао Y ДНК (по правој мушкој линији) и аутозомалну (општу) генетику.

Жив био!

[Мића]

Ljudi istražuju Y-chromosome pre 1 milenijuma ili mitohondrijsku DNK pre 2 milenijuma a to je samo jedan predak od 1.073.741.824 muških predaka odnosno jedna od cca 1.152.921.504.606.847.000.000 predakinja.

OK, to je karikatura,, jer postoji kolaps predaka, tj neki srodnici su se seksali i stvarali potomstvo, ali prosto reč je o UŽASNO MALOM procentu naše DNK, više stotina miliona puta manjem nego procenat naše neandertalske DNK u odnosu na muškog pretka, a u odnosu na pra- x 2 na 60 stepen -majku to je nezamislivo mali broj.

Dakle, to je prvo. Drugo je besmislenost oslanjanja na DNK analizu jer ona daje tako mali procenat bilo kakve izvesnosti.

О односу генетике по правој мушкој линији (Y-хромозом) и укупне (аутозомалне) генетике имаш овде:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4990.msg128318;topicseen#msg128318

[Један разуман]

Управо је обрнуто, јер од свих тестираних, тренутно живих мушкараца на овом свету (не говорим о археогенетским истраживањима), до сад није пронађен ни један мушкарац који има неандерталску Y хаплогрупу (по правој мушкој линији), за МтДНК нисам сигуран, што значи да је тих неколико процената наше генетике коју смо наследили од Неандерталаца део наше аутозомалне генетике.

Ne postoji samo jedna Y grupa Neandertalaca, ima ih mnogo više i naravno da ih više nema jer su se menjale s vremenom.

Međutim upravo je onako kako sam rekao: deca rođena ženama iz Afrike od očeva Neandertalaca su rađana u plemenima ljudi iz Afrike i opstajala u tim plemenima i imala potomke sa ljudima iz Afrike.

Moguće je da su to bila mahom ženska deca i da su ženska deca takvih parova imala više potomaka, odnosno da nema nijednog muškog deteta oca Neandertalca i majke iz Afrike koje je imalo direktnu mušku liniju do danas.

Moguće je i da se Y hromozom menjao (kao što se skoro uvek menja kroz 20-30 generacija, tj prosečno 600-900 godina). Ali u svakom slučaju, deca rođena od oca iz Afrike i majke Neandertalke su se rađala u neandertalskim grupama i sasvim sigurno nisu odlazila u pleme iz kojeg je poreklom bio njihov otac i kad su izumrli 100%-tni Neandertalci, i ta deca tj njihovi potomci su izumrli.

To je vrlo prosto i vrlo očigledno, nema tu nikakve filozofije.

Pozdrav.

[НиколаВук]

Ne postoji samo jedna Y grupa Neandertalaca, ima ih mnogo više i naravno da ih više nema jer su se menjale s vremenom.

Međutim upravo je onako kako sam rekao: deca rođena ženama iz Afrike od očeva Neandertalaca su rađana u plemenima ljudi iz Afrike i opstajala u tim plemenima i imala potomke sa ljudima iz Afrike.

Moguće je da su to bila mahom ženska deca i da su ženska deca takvih parova imala više potomaka, odnosno da nema nijednog muškog deteta oca Neandertalca i majke iz Afrike koje je imalo direktnu mušku liniju do danas.

Moguće je i da se Y hromozom menjao (kao što se skoro uvek menja kroz 20-30 generacija, tj prosečno 600-900 godina). Ali u svakom slučaju, deca rođena od oca iz Afrike i majke Neandertalke su se rađala u neandertalskim grupama i sasvim sigurno nisu odlazila u pleme iz kojeg je poreklom bio njihov otac i kad su izumrli 100%-tni Neandertalci, i ta deca tj njihovi potomci su izumrli.

To je vrlo prosto i vrlo očigledno, nema tu nikakve filozofije.

Pozdrav.

Колико год да се Y-хромозом мењао, он није могао да "мутира" у неандерталски, а све данашње Y-хаплогрупе воде порекло од A0 која је из Африке, дакле није очувана Y-хаплогрупа нити од неандерталаца нити од денисованаца нити од неке друге врсте хоминина, већ само и искључиво од анатомски савремених људи. Исто тако није очувана ни једна мтДНК хаплогрупа која је од неке друге врсте хоминина. Осим сценарија који сте написали (неандерталац отац - савремени човек мајка), могућа је и обрнута ситуација, да је савремени човек отац а мајка неандерталка. Исто као што може да "нестане" Y-хаплогрупа, може да се деси и са мтДНК хаплогрупом (1. пример - отац неандерталац добија само кћерку/кћерке, 2. пример - неандерталка добија само сина/синове који својој деци не преносе њену мтДНК), али део генетике који нема везе са Y-ДНК и мтДНК свакако остаје и то су ти генетски трагови неандерталаца на које наилазимо. Скоро је била вест о проналаску кости девојчице која је приликом смрти била стара 13 година а која је била хибрид прве генерације између денисованаца и неандерталаца (отац денисованац, мајка неандерталка). Кост је стара око 90 000 година и потиче из пећине Денисова у алтајском крају. Уједно је то и показатељ да не можемо напречац доносити суд о друштвеној структури код раних хоминина, јер је девојчицина мајка, неандерталка, у пећини живела заједно са припадницима врсте њеног оца. Не знам откуд је тврдња да су се деца рађала искључиво у групама њихових мајки "проста и очигледна". Просто и очигледно је да су обе опције биле могуће, што налаз ове девојчице и потврђује.

https://www.nature.com/articles/d41586-018-06004-0
https://en.wikipedia.org/wiki/Denny_(hybrid_hominin)

[Милош]

Ne postoji samo jedna Y grupa Neandertalaca, ima ih mnogo više i naravno da ih više nema jer su se menjale s vremenom.

Međutim upravo je onako kako sam rekao: deca rođena ženama iz Afrike od očeva Neandertalaca su rađana u plemenima ljudi iz Afrike i opstajala u tim plemenima i imala potomke sa ljudima iz Afrike.

Moguće je da su to bila mahom ženska deca i da su ženska deca takvih parova imala više potomaka, odnosno da nema nijednog muškog deteta oca Neandertalca i majke iz Afrike koje je imalo direktnu mušku liniju do danas.

Moguće je i da se Y hromozom menjao (kao što se skoro uvek menja kroz 20-30 generacija, tj prosečno 600-900 godina). Ali u svakom slučaju, deca rođena od oca iz Afrike i majke Neandertalke su se rađala u neandertalskim grupama i sasvim sigurno nisu odlazila u pleme iz kojeg je poreklom bio njihov otac i kad su izumrli 100%-tni Neandertalci, i ta deca tj njihovi potomci su izumrli.

To je vrlo prosto i vrlo očigledno, nema tu nikakve filozofije.

Pozdrav.

На Yfull се може видети како се гранало стабло. На основу досадашњих истраживања, и тестираних како старих костију, тако и модерних људи, лако се могу закључити неке ствари. На стаблу се уочава грана А00 која је паралелна А0-Т. А0-Т је заправо хомо сспијенс, док је А00 хаплогрупа архаичних људи Африке, који су се мешали са модерним људима. Ове две групе су најближе гледајући Y хромозом. Неандерталци припадају грани А000. Они су паралелни овим двема групама. Њихови огранци још увек нису пронађени међу данашњим мушком популацијом (иако бих волео), као ни А0000 хаплогрупа Денисоваца. Не знам како ти схваташ промене на Y хромозому, али очигледно није онако како замишљаш.

За разлику од људи, чије су групе међусобно сарађивале, Неандерталци су живели у малим групама, без интеракције са другим неандерталским групама. То их је и коштало опстанка.


https://youtu.be/GDPFiCYcePM

https://www.yfull.com/tree/

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4833433/#!po=2.08333

https://www.marres.education/haplogroups.htm



Е сад смо ми неразумни и дошао је један да нас уразуми. То је одлика данинг-кругер ефекта.

[нцп]

https://www.sciencemag.org/news/2020/01/relics-washed-beaches-reveal-lost-world-beneath-north-sea

Lost world revealed by human, Neanderthal relics washed up on North Sea beaches

By Andrew Curry Jan. 30, 2020 , 2:00 PM

[нцп]

https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-48014663

Analizom samo jednog zuba, mogu se saznati mnoge stvari o njegovom vlasniku, poput pola ili godina starosti.

Ali detaljna analiza zuba starog više od 100.000 godina može da otkrije mnogo više - odgovor na pitanje ko smo i odakle dolazimo.

Zbog toga je izuzetno značajno otkrivanje kutnjaka u pećini Pešturina u blizini Niša koji dokazuje prisustvo neandertalaca na ovim prostorima, smatra Predrag Radović iz Narodnog muzeja u Kraljevu, član tima koji je radio na istraživanju.

„Ljudski fosili otkrivaju kako smo nastali i ko su naši preci", kaže Radović za BBC na srpskom.

Kako se navodi u saopštenju Filozofskog fakulteta u Beogradu, gornji kutnjak pronađen u pećini u Jelašničkoj klisuri prvi je „pouzdano identifikovani fosil neandertalca sa teritorije Srbije".

Međunarodni tim stručnjaka iz Kraljeva, Beograda i kanadskog Vinipega, objavio je rezultate analize fosila u časopisu Journal of Human Evolution.

Ko su bili neandertalci?
„Ovo je prvi neandertalac sa prostora centralnog Balkana, ne samo Srbije", ističe Radović, master geologije i kustos prirodnjačke zbirke Narodnog muzeja u Kraljevu.

Neandertalci su podvrsta čoveka koji su se po anatomiji razlikovali od modernih ljudi, objašnjava Radović.

Nastali su pre oko 400.000 godina u zapadnoj Evropi, a zatim su se širili ka Aziji i stigli čak do Sibira.

[Бећар]

Недаван чланак на тему генетике Неандерталаца даје нам више значај у време КОВИД-19.  Макс Планк институт у Лајпцигу (Немачка) је нашао директну везу измећу 6 гена низа трећег хромозома Ненадерталаца и подложности компликацијама од болести које доноси вирус COVID-19 (SARS-CoV-2). 

The major genetic risk factor for severe COVID-19 is inherited from Neandertals https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2020.07.03.186296v1

По оцени Макс Планк научника и коментара из Шведске Каролинска института медицине, око 8% Европе има ову исту групу од 6 гена која статистички доводи до већих проблеме са овим вирусом. Ова група гена, на хромозому #3, је заступљена код 30% данашњих људи јужне Азије, нарочито Бангладеша и делова Индије.  Медјутим само 4% у Источној Азији и скоро 0% у Африци. Даљи коментари које је објавио Нју Јорк Тајмс, наводе да смо ми изгубили већину Ненадерталских гена јер су вероватно били инферирорни за наш опстанак.  Ипак ген који жене имају за повећану плодност-трудноћу су од неандерталаца и још увек са нама. Изгледа да смо и сакупили неке од отпорности на друге вирусе из шире облати Русије (Северна Азија) од Неандерталаца.

Тако да је једна од хипотеза да ово група гена на хромозома #3, је накнадна мутација која је давал отпорност Неандерталцима од вирусиа пре 60.000 година. Међутим, сада утиче на претерану реакцију имуног система на инфекције мутација сличних вируса типа SARS-CoV-2.

DNA Inherited From Neanderthals May Increase Risk of Covid-19 https://www.nytimes.com/2020/07/04/health/coronavirus-neanderthals.html

[Прерад]

Везано на претходну поруку и вијест о КОВИД-19, на овом линку је исто објашњено нешто једноставније за нас лаике.

A recent large-scale study on Spanish and Italian COVID-19 cases identified the minor variant of rs11385942 as the polymorphism most strongly associated with severe infection. The authors defined COVID-19 infections as ‘severe’ when they required hospitalization due to respiratory failure [R].

The risk variant was most common among patients who required mechanical ventilation when compared to those only needing oxygen supplementation. Additionally, hospitalized patients carrying two copies of the risk allele were in average 7 years younger than the rest [R].

Interestingly, this variant is practically always inherited together with 12 other minor alleles. These polymorphisms form a genome region that entered the modern genome from the Neanderthals and is especially common in South Asian and European descendants.


Primary SNP: rs11385942

    ‘AAA’ = Associated with severe COVID-19 infection, need for mechanical ventilation, and younger age at hospitalization
    ‘AA’ = Not associated with severe COVID-19 infection
    83% of the world population only carries the major allele
    The variant is most common in South Asian descendants, less so in people with European ancestry, and extremely rare in the rest of ethnicities

Proxy SNPs:

rs10490770

    ‘T’ = Not inherited with the risk variant of rs11385942. Not associated with severe COVID-19 infection.
    ‘C’ = Inherited with the risk variant of rs11385942. Associated with severe COVID-19 infection.
    Only 2% of the world population is ‘CC’
    The genotype distribution is very similar to that of rs11385942

rs35731912

    ‘C’ = Not inherited with the risk variant of rs11385942. Not associated with severe COVID-19 infection.
    ‘T’ = Inherited with the risk variant of rs11385942. Associated with severe COVID-19 infection.
    Only 2% of the world population is ‘TT’
    The genotype distribution is very similar to that of rs10490770 and rs11385942

Они који су тестирани код ДантеЛабса могу провјерити поменуте СНП-ове преко њихове алатке DNA Explorer. БАМ фајл се такођер може претраживати на компјутеру са алатком IGV.

Локације СНП-ова:

rs11385942 (insert A) - chr3:45876460-45876461 (GRCh37.p13) / chr3:45834968-45834969 (GRCh38.p12)
rs10490770 (C) - chr3:45823240 (GRCh37.p13) / chr3:45864732 (GRCh38.p12)
rs35731912 (T) - chr3:45889949 (GRCh37.p13) / chr3:45848457 (GRCh38.p12)
rs13081482 (T) - chr3:45908116 (GRCh37.p13) / chr3:45866624 (GRCh38.p12)
rs35044562 (G) - chr3:45867532 (GRCh37.p13) / chr3:45909024 (GRCh38.p12)
rs35624553 (G) - chr3:45867440 (GRCh37.p13) / chr3:45825948 (GRCh38.p12)
rs71325088 (C) - chr3:45862952 (GRCh37.p13) / chr3:45821460 (GRCh38.p12)
rs13078854 (A) - chr3:45861932 (GRCh37.p13) / chr3:45820440 (GRCh38.p12)
rs17713054 (A) - chr3:45859651 (GRCh37.p13) / chr3:45818159 (GRCh38.p12)
rs35508621 (C) - chr3:45880481 (GRCh37.p13) / chr3:45838989 (GRCh38.p12)
rs35081325 (T) - chr3:45889921 (GRCh37.p13) / chr3:45848429 (GRCh38.p12)
rs73064425 (T) - chr3:45901089 (GRCh37.p13) / chr3:45848429 (GRCh38.p12)
rs34288077 (G) - chr3:45888690 (GRCh37.p13) / chr3:45847198 (GRCh38.p12)

[CosicZ]

Недаван чланак на тему генетике Неандерталаца даје нам више значај у време КОВИД-19.  Макс Планк институт у Лајпцигу (Немачка) је нашао директну везу измећу 6 гена низа трећег хромозома Ненадерталаца и подложности компликацијама од болести које доноси вирус COVID-19 (SARS-CoV-2). 

The major genetic risk factor for severe COVID-19 is inherited from Neandertals https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2020.07.03.186296v1

По оцени Макс Планк научника и коментара из Шведске Каролинска института медицине, око 8% Европе има ову исту групу од 6 гена која статистички доводи до већих проблеме са овим вирусом. Ова група гена, на хромозому #3, је заступљена код 30% данашњих људи јужне Азије, нарочито Бангладеша и делова Индије.  Медјутим само 4% у Источној Азији и скоро 0% у Африци. Даљи коментари које је објавио Нју Јорк Тајмс, наводе да смо ми изгубили већину Ненадерталских гена јер су вероватно били инферирорни за наш опстанак.  Ипак ген који жене имају за повећану плодност-трудноћу су од неандерталаца и још увек са нама. Изгледа да смо и сакупили неке од отпорности на друге вирусе из шире облати Русије (Северна Азија) од Неандерталаца.

Тако да је једна од хипотеза да ово група гена на хромозома #3, је накнадна мутација која је давал отпорност Неандерталцима од вирусиа пре 60.000 година. Међутим, сада утиче на претерану реакцију имуног система на инфекције мутација сличних вируса типа SARS-CoV-2.

DNA Inherited From Neanderthals May Increase Risk of Covid-19 https://www.nytimes.com/2020/07/04/health/coronavirus-neanderthals.html

Неколико чланака о вези неандерталског наслеђа и подложности вирусу Covid-19.
https://www.oranews.tv/i-mbijetove-covid-19-ndoshta-duhet-te-falenderosh-paraardhesit-e-tu-te-neandertalit/
https://politiko.al/english/bota/i-mbijetove-covidit-ndoshta-per-kete-duhet-te-falendh-paraardhesit-e-tu-i430901
https://www.world-today-news.com/the-association-of-dna-inherited-from-neanderthals-with-severe-cases-of-covid-19-is-being-studied/
https://www.nature.com/articles/s41586-020-2818-3
https://www.nature.com/articles/s41586-020-2818-3.pdf
https://bopato.com/zimbabwe/risk-of-severe-coronavirus-linked-to-neanderthal-genes-from-60000-years-ago/

[Драган Обреновић]

https://www.discovermagazine.com/planet-earth/a-leading-theory-behind-neanderthal-extinction-may-surprise-you

"...

Претходне теорије о изумирању Неандерталаца су се базирале на претпоставкама о њиховој инфериорности у односу на модерне људе. Ипак, ниједан истраживач није тестирао идеју да су они били подједнако способни за опстанак као ми. Дакле, уместо да претпоставимо да постоје разлике између нас и Неандерталаца, Весен и његове колеге су пошли од претпоставке да смо функционално били на истом нивоу. Да ли би и под том претпоставком Неандерталци можда изумрли?

Примењујући симулације биолошке одрживости које се користе за праћење угрожених врста као што су тигрови, они су укључили три кључна фактора који често одређују судбину угрожених врста: парење у сродству (ендогамија), „Али ефекат“ (Allee effect) и стохастичност – ефекте природних непогода као што су поплаве, суше, земљотреси и сл.

У суштини, желели су да искористе процене броја неандерталаца како би утврдили да ли демографски фактори као што су прибегавање ендогамији, варијације у бројностима полова, случајни догађаји као што су поплаве или суше, и тешкоће у проналажењу партнера могу објаснити нестанак Неандерталаца.

А по њиховом моделу - могло би. Неандерталци су провели већи део свог постојања у популацијама чија бројност је стално била на ивици изумирања, објашњава Весен. Случајне варијације у репродуктивном потенцијалу и величини популације, у комбинацији са ендогамијом који смањује и плодност и преживљавање, могли би довољно да објасне нестанак наших рођака.

Можда су модерни људи играли неку улогу, али можда и није била таква конкурентност међу њима, каже Весен. Ако су модерни људи блокирали миграционе путеве које су користили неандерталци, можда смо посредно допринели њиховом изумирању присиљавајући их да све више прибегавају ендогамији, чак и без директног контакта са њима, каже он.

..."

Интересантна хипотеза... Могла би да објасни и разлоге гашења појединих грана старих хаплогрупа у Европи, типично сачињених од ловаца сакупљача, који су вероватно живели у релативно малобројним скупинама и стога били константно изложени ризику од изумирања, из истих разлога као и Неандерталци (слаб потенцијал за одбрану од других агресивнијих група, угроженост природним непогодама, принуђеност на ендогамију и сл.).

[filipi]

https://www.academia.edu/63716418/Geolo%C5%A1ke_i_tipolo%C5%A1ke_karakteristike_paleolitskih_musterijenskih_kamenih_alatki_iz_Kru%C4%8Devi%C4%87a_kod_%C4%8Citluka_Prvo_otkri%C4%87e_neandertalskih_artefakata_u_niskoj_Hercegovini_Geological_and_typological_characteristics_of_Paleolithic_Mousterian_stone_tools_from_Kru%C4%8Devi%C4%87i_near_%C4%8Citluk?pop_sutd=false

Geološke i tipološke karakteristike paleolitskih-musterijenskih kamenih alatki iz Kručevića kod Čitluka - Prvo otkriće neandertalskih artefakata u niskoj Hercegovini -- Geological and typological characteristics of Paleolithic-Mousterian stone tools from Kručevići near Čitluk

[Кековац]

Нова хипотеза о неандерталцима из пера Дејвида Рајха:

Hypothesis: A modern human range expansion ~300,000 years ago explains Neandertal origins

Слободни превод сажетка:

Овај рад демонстрира изводљивост хипотезе да су Неандерталци формирани када се популација која је користила нове артефакте каменог доба левалуа типа проширила пре 250-400 хиљада година. У Европи, опсег њиховог ширења је обухватао подручје где су живели људи попут оних из налазишта Сима де лос Хуесос (Јама са костима), што је довело до великог мешања са локалним архаичним људима и настанка популације која је носила 95% архаичне генетике (Неандерталци); ако је овај миграциони талас био праћен родно пристрасним мешањем то би довело до једноставног одговора на питање зашто су Неандерталци задржали Y и митохондријске хаплогрупе модерних људи. У Африци, мешање са локалним архаичним људима је довело до много скромнијег архаичног генетског уплива код модерних људи што је довело до генетских разлика видљивих и код савремених људи. Ова хипотеза нуди објашњење за четири збуњујуће сличности између модерних људи и Неандерталаца: дељене митохондријалне и Y хаплогрупе, дељени левалуа артефакти и генетско наслеђе настало мешањем пре 200-300 хиљада година, упркос генетској сродности између Неандерталаца и Денисовљана.

[CosicZ]

https://www.instagram.com/p/DWQogMpDC3l/

Откриће међународног тима у чијем раду су учествовали и српски научници објављено је у престижном научном часопису Proceeding of the National Academy of Sciences of the United States of America (PNAS)
 
Недавна студија која обухвата нове генетичке и археолошке податке показала је да је код последњих неандерталаца у Европи дошло до смене популација која је резултирала умањењем варијабилности генског фонда неандерталаца непосредно пре њиховог нестанка – пре око 40.000 година. У овој студији, међународни истраживачки тим предвођен професором Козимом Постом (Cosimo Posth) из Сенкенберг центра за људску еволуцију и палео-средину Универзитета у Тибингену, је дошао до резултата који указују на драматичне промене у генетичкој историји европских неандерталаца. У раду тима су учествовали и проф. Душан Михаиловић са Филозофског факултета у Београду и проф. Мирјана Роксандић са Универзитета у Винипегу.

У раду су саопштени резултати анализа мирохондријалне ДНК десет неандерталских индивидуа,  укључујући неандерталца из пећине Пештурина код Ниша. Утврђено је да су се рани неандерталци из Пештурине, пећине Стајнија у Пољској и пећине Мезмајскаја у Русији генетички доста разликовали, али да је касније дошло до њихове хомогенизације. Резултати генетичких анализа и обимне археолошке грађе су показали да је почетком климатског захлађења пре 75.000 година дошло до агрегације неандерталских група на подручју југозападне Француске и да се та популација пре 65.000 година проширила ка другим деловима Европе. Сви касни неандерталци воде порекло од те линије.

Истраживања су, такође, показала да се број неандерталаца пре 45.000 година нагло смањио. Према ауторима студије, одсуство генетичке разноврсности и географска изолованост преосталих неандерталаца могли су значајно да утичу на њихово коначно изумирање пре око 40.000 година.

https://www.pnas.org/doi/10.1073/pnas.2520565123

Archaeological sites from which Neanderthal mtDNA sequences have been reported with at least 85% covered positions. Sites with mtDNAs generated in this study and previously published mtDNAs from MIS 5-4 and MIS 3 Neanderthals are depicted as indicated in the legend. For sites that have yielded mtDNA for more than one individual, their numbers (n) are provided below or next to the site names.

Molecular dating analysis and effective population size estimation as calculated using a Bayesian coalescent skyline approach implemented in BEAST v.2.6.7 (Materials and Methods). Four newly generated sequences with more than 93% completeness are included in this analysis and reported in red (SI Appendix, Table S8). (A) Maximum clade credibility tree of highly preserved mtDNA Neanderthal sequences with the mean and 95% HPD intervals of the divergence dates indicated on major nodes. (B) Molecular dating of the mtDNA sequences for nonradiocarbon dated individuals, while the dates of radiocarbon dated individuals used as time anchors are indicated with asterisks. (C) Bayesian Skyline plot reporting the change in effective population size (Ne) of western Neanderthals over the time between 90 ka and 40 ka (median value bordered by 95% HPD intervals). The blue and red dashed vertical lines indicate the times for the start of the sharp decline in Ne and the minimum Ne, respectively.

[Мића]

„Svako od nas nosi 1-3% gena neandertalaca.“

Na Zemlji su pre 50.000 godina živele dve vrste ljudi. Jedna smo bili mi, ljudi iz vrste Homo sapiens, a druga neandertalci, naši najbliži rođaci.
Neandertalci su više od 200.000 godina naseljavali Evropu i delove Azije, preživeli nekoliko ledenih doba, a onda su za svega 3.000 godina potpuno nestali.
Dugo su smatrani primitivnim bićima nesposobnim za bilo šta osim pukog preživljavanja, dok novija istraživanja pokazuju da su neandertalci, pored otkrića vatre, razvili sofisticirane tehnike lova, ukrašavali tela, sahranjivali mrtve, pa čak i oslikavali zidove pećina. Njihovo naglo izumiranje jedna je od najvećih misterija ljudske vrste.
O neandertalcima, njihovih karateristikama, načinu života, društvenim odnosima, kontaktu sa modernim ljudima i izumiranju, u novoj epizodi podkasta razgovaramo sa dr Dušanom Mihailovićem, redovnim profesorom i upravnikom Odeljenja za arheologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Naš sagovornik je jedan od vodećih stručnjaka za paleolit u jugoističnoj Evropi. Već dve decenije vodi istraživanja čiji rezultati menjaju razumevanje rane praistorije cele Evrope, na lokalitetima u pećinama Mala i Velika Balanica kod Sićeva i Pešturina u Jelašničkoj klisuri.
U Maloj Balanici je 2006. pronađen fragment donje vilice star oko pola miliona godina, najstariji ljudski fosil na području Srbije.
U Velikoj Balanici su otkriveni zubi neandertalaca stari 300.000 godina, što ih čini najstarijim fosilom neandertalaca u istočnoj Evropi. Dr Mihailović istraživanja vodi u saradnji sa profesoricom Mirjanom Roksandić, sa Univerziteta u Vinipegu u Kanadi.

<a href="https://www.youtube.com/v/PZlVU5bsuC0" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/PZlVU5bsuC0</a>

[Кековац]

Нови рад о неандерталцима First multi-individual Neanderthal mitogenomes from north of the Carpathians у којем су објављене митохондријалне хаплогрупе осам неандерталаца из пећине Стајнија недалеко од Кракова, старих око 100.000 година.

У раду је дата слика филогенетског стабла у којем се види да су сви узорци припадали типичним неандерталским гранама, које су пронађене широм Европе у том периоду и да је постојала солидна разноврсност у оквиру ове популације, иако су три узорка имала исти хаплотип, што указује на сродство по директној женској линији. На филогенетском стаблу се може приметити и да је филогенетски најближи огранак неандерталске митохондријалне гране наша грана, мада у оквиру неандерталске постоји једно јако старо одвајање, у којем се налази узорак Hohlenstein-Stadel - HST, стар око 120.000 година.

Ако идемо према још базалнијим гранама долазимо да заједничког претка људско-неандерталске гране са једне стране и гране коју чини један старији неандерталац из налазишта Сима де лос Хуесос (Јама са костима) и денисовљани. Према најновијој Рајховој хипотези ова дрзга грана би била оригинална неандерталска, изумрла током претпостављеног раног мешања неандерталаца са савременим људима пре 200-300 хиљада година.

[Ивица Јовановић]

Нови рад о неандерталцима First multi-individual Neanderthal mitogenomes from north of the Carpathians у којем су објављене митохондријалне хаплогрупе осам неандерталаца из пећине Стајнија недалеко од Кракова, старих око 100.000 година.

У раду је дата слика филогенетског стабла у којем се види да су сви узорци припадали типичним неандерталским гранама, које су пронађене широм Европе у том периоду и да је постојала солидна разноврсност у оквиру ове популације, иако су три узорка имала исти хаплотип, што указује на сродство по директној женској линији. На филогенетском стаблу се може приметити и да је филогенетски најближи огранак неандерталске митохондријалне гране наша грана, мада у оквиру неандерталске постоји једно јако старо одвајање, у којем се налази узорак Hohlenstein-Stadel - HST, стар око 120.000 година.

Ако идемо према још базалнијим гранама долазимо да заједничког претка људско-неандерталске гране са једне стране и гране коју чини један старији неандерталац из налазишта Сима де лос Хуесос (Јама са костима) и денисовљани. Према најновијој Рајховој хипотези ова дрзга грана би била оригинална неандерталска, изумрла током претпостављеног раног мешања неандерталаца са савременим људима пре 200-300 хиљада година.

Muddle in the middle, што би се рекло  Та популација са којом су се рани неандерталци помешали се често назива популацијом савремених људи или прецима хомо сапиенса. Врло често их таквима називају на интернету. Али та популација се од предака савремених људи одвојила пре око 500 до 450 хиљада година, а са неандерталцима мешала преко око 350 до 200 хиљада година. Не знам да ли би популација која се од наших предака одвојима пре 500 хиљада година могла назвати прецима савремених људи. Можда би боље било да се назове четврта линија, блиска популација или ghost population. Мирјана Роксандић би их највероватније класификовала као бодоенсис или базални човек. Од те популације, која суштински води и ка нама, се одвојила једна грана која излази из африке и меша се са неандерталцима. Та популација је највероватније овако нешто изгледала:

https://www.sciencenews.org/article/broken-hill-skull-fossil-may-be-from-african-ghost-population?utm_source=email&utm_medium=email&utm_campaign=latest-newsletter-v2&utm_source=Latest_Headlines&utm_medium=email&utm_campaign=Latest_Headlines

[Ивица Јовановић]

Када смо већ код те теме ево занимљивог чланка:

https://journals.plos.org/plosone/article?id=10.1371/journal.pone.0054608

Ту се наводи да вилица BH1 из Мале Баланице: сугерише могућност постојања не-неандерталске пре модерне линије на овом подручју (suggested the possibility of a non-Neanderthal pre-modern lineage in the area).