Аутор Тема: Ostojici, Kotroman(ov)ici, Jablan(ov)ici  (Прочитано 27496 пута)

Ван мреже Павловић

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 105
  • I2a-PH908
Одг: Ostojici, Kotroman(ov)ici, Jablan(ov)ici
« Одговор #60 послато: Март 17, 2024, 10:13:41 пре подне »
Stablo nije pravljeno po sukcesivnoj liniji, nego su ga nekako povezivali prema srodstvu. Npr. crvenom bojom sam izdvojio Pavla Radenovica i njegove sinove.
https://ibb.co/S3xxRTy

Inace, moguce je testirati haplogrupu Nenada, Alberta ili Dalibora, a i oni imaju sinove.
« Последња измена: Март 17, 2024, 10:19:46 пре подне Павловић »

Ван мреже Павловић

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 105
  • I2a-PH908
Одг: Ostojici, Kotroman(ov)ici, Jablan(ov)ici
« Одговор #61 послато: Март 17, 2024, 10:58:13 пре подне »
Obrad, koji se spominje na hrvatskom linku, potice od "Ivanica", odnosno Ivanisa, Radoslavovog sina, koji navodno nije umro novembra 1450. (dubrovacki arhiv) nego 1463. "za vrijeme mira ubijen od Turaka", kao "gospodar Trebinja i Popova Polja".
« Последња измена: Март 17, 2024, 11:00:00 пре подне Павловић »

Ван мреже barbarylion

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1701
  • I2-PH908>Y56203
Одг: Ostojici, Kotroman(ov)ici, Jablan(ov)ici
« Одговор #62 послато: Март 23, 2024, 02:04:37 поподне »

Ван мреже barbarylion

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1701
  • I2-PH908>Y56203
Одг: Ostojici, Kotroman(ov)ici, Jablan(ov)ici
« Одговор #63 послато: Март 23, 2024, 02:09:36 поподне »
Na stablu su svi podaci sa ovog linka:
https://www.plemstvo.hr/obitelji/pavlovicI

Pavlovići nisu Hrvati niti ikakvo hrvatsko plemstvo.
Ovo je svojevrsna doza idiotizma koja je nepodnošljiva.
Pogotovo što vidim da svojataju i Pavla Radenovića itd.
Ti ljudi treba da se leče u ustanovama zatvorenog tipa.
Slično kao kad ovi Rimokatolici iz Mostara i okoline svojataju Kosače.

Ван мреже Maša Komadina

  • Гост
  • *
  • Поруке: 14
Одг: Ostojici, Kotroman(ov)ici, Jablan(ov)ici
« Одговор #64 послато: Јул 31, 2024, 04:53:23 поподне »
Pavlovići nisu Hrvati niti ikakvo hrvatsko plemstvo.
Ovo je svojevrsna doza idiotizma koja je nepodnošljiva.
Pogotovo što vidim da svojataju i Pavla Radenovića itd.
Ti ljudi treba da se leče u ustanovama zatvorenog tipa.
Slično kao kad ovi Rimokatolici iz Mostara i okoline svojataju Kosače.

Не знам колико су на форуму прихваћени ставови и налази Горана Шарића, али бих га у-оволико цитирала из наредног чланка:



са:
https://razgovoriosmislu.wordpress.com/2018/10/23/intervju-goran-saric-istoricar-koji-je-uzbrukao-balkan/

Питање изучавања оно мало нам доступних, и питање је колико и како-кад меродавних и аутентичних докумената о историји Балкана уопште, а поготову ако би у објективну призму узели и ону стару, римску: "Divide et impera" (са дубокоумним освртом на 1054. и поделу на Западно и Источно, а оно ~ оба римска царства, са фактима да су тамо неки двоверни (две вере ~ минимум, ако мене неко пита) КрстиЈани тј. тзв. Богумили били затечени на сред среде једне такве поделе, а да је некакав ђед РасТудије ~ верски лидер Катара ~ столовао у Босни) ~ je..., па, мало је рећи ~ компликовано.

С обзиром да се овде расправља о несретној БиХ, а да је она била епицентар таквих збивања (мистерију динарског типа да не помињемо) ~ најближе садашњости што томе можемо прићи је из епизоде емисије "Na rubu znanosti: Starovjerci" у којој је гост аутор књиге од неизмерне важности, због чега ево описа исте:

"Istraživač kulturnog nasljeđa Pavao Medvešček prije pedesetak godina susreo se sa slovenskim starovjercima.
Zadobio je povjerenje čuvara pradrevne tradicije koja je preživjela samo zato što je razvila veliko umijeće prikrivanja.
Svjesni da njihov način života neumitno izumire, otvorili su se Pavlu Medveščeku uz uvjet da nekoliko desetljeća sačuva njihove tajne.
Što je on i učinio pa je tek nedavno svoja saznanja objavio u knjizi "S nevidljive strane neba". Temeljno načelo starovjeraca bila je povezanost s prirodom od koje su učili, poštovali je, živjeli s njom, osjećali je i osluškivali.
Stoga bi se starovjerstvo moglo nazivati i ''prirodovjerstvom''.
Zapravo i nije riječ o vjeri, nego o načinu života naših predaka koji je do danas možda i potpuno nestao jer najmlađi pripovjedač u knjizi "S nevidljive strane neba" bio je rođen 1908. godine." "

У ширем контексту би могли разматрати и случај попут онај: Boyaryna Morozova -е, пореклом од Prokopy Feodorovich Sokovnin -a, тј. случај архиепископа Avvakum -а, и новотарија уведених у њихово време у црквену праксу, а од стране патријарха Никодима (читав сукоб, иначе, је прелаз са Kapha Nashak на Kubera mudra -u, с тим што свештенство од нека доба за себе задржава ексклузивно право да користи Surya мудру. )

Народну припадност на какву смо ми на Балкану данас навикли није истоветна оној коју кроз мрак желимо проучавати.

Већина онога што ми данас познајемо као властита имена су у ствари средњевековне титуле, а које су у различитим крајевима могле имати и различите облике, те једног истог човека ословљавати толико двојако до непрепознатљивости.

У та имена свакако спадају и Стефан (јЕсте Бан), и Урош. Вуке и Курјаке, Волк-е, Вул, ... да не помињемо.

Такођер постоје и замене појединих гласова КГХСЦ, БВ, а поготову самогласници који могу и нестајати и имати их вишка.

Неретко су у нама доступној историји имена до којих долазимо у ствари описи карактера владара или личности у зависности како их је потоње становништво доживљавало.

Мене је посебно изненадио један случај са јунаком из Африке, (а за ког управо сад схватих да ми прави дилему и са називима Сафет и Саво) након чега сам за саму себе оставила фус ноту:
"(šta li može biti zajedničko Dejanovićima - Dragašima iz 13. veka sa Vrmom koji se u "De administrando imperio" Konstantina Porfirogeneta u 10. veku pominje kao naseljeni grad ORMOS. 🤔 !? (osim što pripadaju nekom tribe~alu)).", а у опису ког гласи:

"DejaZMACH
(ደጃዝማች däjazmač, short for Dejenazmach, Commander of the main army) – a military title meaning commander of the central body of a traditional Ethiopian armed force composed of a vanguard, main body, left and right wings and a rear body.
Marcus equates this to a count.
The heirs of the "Leul Rases" were titled Leul Dejazmach (ልዑል ደጃዝማች ləul däjazmač) to elevate them above the non-imperial blood Dejazmaches.
*
Dejazmach Balcha Safo (Amharic: ባልቻ ሳፎ; 1863 – 6 November 1936), popularly referred to by his horse-name Abba Nefso, was an Ethiopian military commander and lord protector of the crown, who served in both the First and Second Italo-Ethiopian Wars."

Тако да, као што је евидентно, ако се гледа шира слика (нпр. ону од Кушита), а не кроз "уско грло" само ~ може се доћи и до тога да су и Дејани, и Волци и Болци (случај околине места Крбава нпр.), можда некако повезиви и са БалШама, а ~ у најмању руку ~ са косом / hair ~ као Дабишом.




« Последња измена: Јул 31, 2024, 04:58:16 поподне Maša Komadina »
"Познај својој капи ћуд"

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1677
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: Ostojici, Kotroman(ov)ici, Jablan(ov)ici
« Одговор #65 послато: Јул 31, 2024, 06:04:19 поподне »
Јако тешко. Нико не спори могућност да су некаква тајна друштва постојала али је то више пракса запада, интензивно тек од развијеног средњег века па на овамо. На нашим просторима су тајна друштва тог типа савремена појава, од 19. века. Не верујем ни у могућност да је постојала заједница тзв. старовераца која је преживела. Још мање верујем да је то био кружок који је чувао некакву тајну Илирског порекла или писма. Генетика је показала да савремени динарци нису потомци Илира, бар не у значајној мери и сигурно не патрилинеарно у опипљивом проценту. Ни Илира ни Трибала. Ни први ни други нису дочекали Словене на овим просторима. Једино племе-род за који може да се сматра да су били поштеђени романизације су Беси и још једно њима блиско племе. Беси су, читајте Срејовића, били они који су Трачанима давали свештенике. Динарски тип има своје објашњење, писано је о томе на више тема овде. Што се тиче тог Dejazmach Balcha Safo, колико год ишчашено звучало можда је такав неки делија постојао  :D Ко зна, можда је то био неки Лексо Саичић пре Лекса Саичића. Када чујем такве приче увек се сетим оног црногорца који је бодигард кинеском цару у Чкаљином филму Пут око света. И не, нисам фан веселог теолога из Ријеке. Огроман број младих људи заинтересованих за порекло и генетику је непоправљиво одвео у криву страну. А и огрешио се о Порекло.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM

Ван мреже Maša Komadina

  • Гост
  • *
  • Поруке: 14
Одг: Ostojici, Kotroman(ov)ici, Jablan(ov)ici
« Одговор #66 послато: Јул 31, 2024, 08:01:59 поподне »
Јако тешко. Нико не спори могућност да су некаква тајна друштва постојала али је то више пракса запада, интензивно тек од развијеног средњег века па на овамо. На нашим просторима су тајна друштва тог типа савремена појава, од 19. века. Не верујем ни у могућност да је постојала заједница тзв. старовераца која је преживела. Још мање верујем да је то био кружок који је чувао некакву тајну Илирског порекла или писма. Генетика је показала да савремени динарци нису потомци Илира, бар не у значајној мери и сигурно не патрилинеарно у опипљивом проценту. Ни Илира ни Трибала. Ни први ни други нису дочекали Словене на овим просторима. Једино племе-род за који може да се сматра да су били поштеђени романизације су Беси и још једно њима блиско племе. Беси су, читајте Срејовића, били они који су Трачанима давали свештенике. Динарски тип има своје објашњење, писано је о томе на више тема овде. Што се тиче тог Dejazmach Balcha Safo, колико год ишчашено звучало можда је такав неки делија постојао  :D Ко зна, можда је то био неки Лексо Саичић пре Лекса Саичића. Када чујем такве приче увек се сетим оног црногорца који је бодигард кинеском цару у Чкаљином филму Пут око света. И не, нисам фан веселог теолога из Ријеке. Огроман број младих људи заинтересованих за порекло и генетику је непоправљиво одвео у криву страну. А и огрешио се о Порекло.

Својевремено, средином 2015., кад су се хаплогрупе тек популаризовале међ нама, "ситном рајом", сам се упустила у нека слободна тумачења дотадашњих налаза и претпоставке о некаквим пореклима појединих групација, али сам доживела страшан линч и интернет "булинг" од стране одређеног дела популације наше данашње државе који је био презанешен ставовима Јована Деретића ~ на ког лично посматрам као на лика из филма Шишање ког глуми Предраг Ејдус.

Нисам се изненадила појавом предака нит ромске нит E-V13 популације у добу неолита, енеолита, али су ме фасцинирали И1 и И2 резултати у то време, ни не слутећи у то време чији би мој отац потомак моао бити. Брат (много старији од мене) до дана данашњег је одбијао да ми учини и тестира се о мом трошку, шта више ~ дрзнуо се да тера контру и да негира наше порекло са стабла из села из ког су наши после Првог устанка дошли, и на ком стоји да смо ти који јесмо, и да умишља како само, ето, ми нисмо одатле, а сви остали наши у овом селу јесу.

У то неко наредно време су ме шокирали налази из Лепенског вира највише, из разлога што сам до тада R1b доживљавала као римске и германске (евентуално Хетитске) крволоке, али су ми донекле објаснили сличност артефаката оданде са неким другим са сасвим другог краја света,

Највише сам се прибојавала могућности да сам потомак R1b Келта или Римљана, и управо ~ јер породично имамо "кратак фитиљ" и ратоборни смо, и склони да "ни папи, ни попу прекаду не плаћамо" тј. својеглаве инатџије са проблемом са ауторитетима, с обзиром да сам повукла на јаке очеве гене, имам "аристократско бледило", на коси ми пробија црвенкаст пигмент, и сви очеви су имали некако зеленкасто плавкасте очи, с тим да су моје шућмурасто смеђкасте, са зеленим ивицама и шарама ~ сам се, јер смо и горостасни (деда је имао чак 2м и 10цм) надала да смо Динароиди.

Како год, добар низ година сам прескочила са даљим бављењем хаплогрупама и фокусирала се да повремено истражујем могуће порекло Куча, а понекад и Васојевића приде, знајући тек толико да сам оданде, и бесомучно покушавајући да ишчитавам и покушавам да рашчивијам средњи век, поготову на Балкану. Наравно да то нисам чинила онолико доследно и неопходно као заљубљеници у средњи век, јер моје симпатије иду ка цивилизацијама пре нове ере, али је такво што бивало свакако неопходно уколико бих хтела икад сазнати ~ ко сам.

Када су се појавили масовнији резултати анализе Куча, не знам да ли може неко да замисли шок при мојој спознаји да сам потомак неког избледелог Египћанина. Још онолика идоктринираност од малих ногу у Србољубље, а схватам да нисам Словен, и да су ми, премда јако далеки, људи са Јужне стране моста у Косовској Митровици ~ ипак некаква далека својта.

Тешим се и спознајом да смо, иако са саме границе, на стаблу албино Африканаца као Е-BY165837 ипак јако јако далеки рођаци, и анализом из 1931. : "Трагови гостинске обљубе код нашега народа" Др. Илије М Јелића, док све ређе претражим табелу ~ има ли који Коматина из ЦГ или Комадинић из Србије да се тестирао, да евнтуално потврди да смо и баш ми ти. И онда ~ бум, 3. комшија од мене ка истоку, и 3. комшија ка северу се тестирају и ја ипак, ненадано, добијам потврду да сам e-BY165837 потомак.

И онда, некако недуго потом, све остале коцкице се саме сложе са свим оним што сам дотад скупљала и само маштала да можда добије неки смисао ~ са пећином Земуница, местима Биско и Опанци код Ловрећа, и два места ни на 20км источно и западно од Омиша, а пак заједно и са оним што је мој јадни отац, који је био 1934., и који је 1945. остао сироче, ипак некако запамтио као предање своје породице, и кроз гусле свога стрица, а због чега је био исмеван уколико би се и дрзнуо да о томе прича.

И наравно ~ сетим се ПортуГалије и Сеурба :)

Гледе друштава и уроте од "времена па до сад" ~ изненадили би се причама о одабраним или невидљивим 8 кроз многе народе, културе, и епохе, и о томе ~ шта нам је све сакивено пред очима, или о чему мало знамо. Нпр. ~ на Истри постоји место Рим, и недалеко од њега постоји и парк споменик глагољици. Да не ширим причу ~ само сам хтела рећи да је до истине тешко доћи, али није немогуће ако се гледа шира слика и кроз симболику ~ зна шта се гледа, а компаративна религија и компарација генерално, а не ксенофобичност и искључивост ~ нас једино до истине и могу довести. Поплава већих размера је било више, а шта су све оне и којекуда све избацивале, и као генетске јединке чинила симбиознима, је па тек прича за себе. Највише говори камен...
« Последња измена: Јул 31, 2024, 08:06:58 поподне Maša Komadina »
"Познај својој капи ћуд"

Ван мреже Gorance

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 750
Одг: Ostojici, Kotroman(ov)ici, Jablan(ov)ici
« Одговор #67 послато: Август 05, 2024, 03:19:05 поподне »
Имена Дејан и поготово Дамјан би требало да су пандан западњачког Демиан. Исправите ме ако грешим. С друге стране имамо помодарство имена у одређеним периодима. Од некада преовлађујућих старословенских Властимир,Мутимир...преко првих хришћанских-Петар,Стефан...па опет народских-Гојко,Обрад,Вукоје Вучина,Вук...(да не идемо даље у деминутиве  ;D) Па  од 90-их на овамо-Александри,Петри,Огњени, Анастасије,Теодоре,Саре...Све прелепа имена,само што се свако друго дете зове тако. Врхунац од короне на овамо су Манга имена,да их не помињем. Ал шта ми старији знамо?Тако да не бих Дејане доводио у везу са неком егзотиком. Довољне су нам Манге од кад је Дизни умро. :P