У мојих такова обичаја нема. Дапаче старало се дати дјетету баш разно име од предачкога. Једино се примјети, да су несловенска имена баш риједка.
1.Стојко,
2.Бјелан, Перица, Саво,
3.Петар, Раде, Осте, Дане, Гојко
4.Недељко, Радомир, Живко, Драган, Жељко, Зоран, Владо, Винко, Миодраг, Раденко, Слободан
5. Миленко, Милан, Ранко, Дане, Дражен, Мирко, Мишел, Даниел, Дарко
Ето то је за 5 покољења почев од 1850.
Види се склоност. Некако су баш они с несловенским именима били неки несрећници па сви изгинули у рату без потомства.
Пето покољење од 1988+ има неке егзотизме због познатих футбалиста и сличнога.
Женска имена су исто претежно словенска типа Станојка, Стоја, Цвијета, Цуја но има и хришћанских Ђуја. У средњим покољењима преовладавају Слободанка, Миланка, Драгана, Драгојла, Драгица, Новка, а у најмлађем Тања, Свјетлана, Драгана, Мира, Горана, Гордана, Биљана, Слађана итд.