Аутор Тема: Повијестни извори о стварању Бошњака или Босанаца  (Прочитано 412 пута)

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 697
  • I-S17250>Y4882>A1328
Повијестни извори о стварању Бошњака или Босанаца
« послато: јун 18, 2019, 11:39:29 поподне »
Хасан ибн Торхан ибн Давуд ибн Јакуб
или Хасан Торхановић Давудовић Јакубовић Прушчак, а поријеклом философ исламснких наука ал-Кафи ал-Босневи, рођен 1544. године у босанском Брусцу, за себе пише:
Цитат
Мој отац, ал-Лах му се смиловао, приповиједао ми је, као и њеки његови врстњаци, да је мој прадјед Јакуб живио 127 година и да је доселио у околину Прусца као христјанин из Скадра. Ал-Лах га упути у ислам након долазка владара Мехмеда Фатиха на ова пространства. Живио је у исламу све до почетка владавине владара Сулејмана Величанственога. Мој дјед Давуд, ал-Лах му се смиловао, живио је окол седамдесет година, учествовао у многим бојевима и погинуо у обсади тврђаве Вране у Хрватској. Мој отац, ал-Лах му се смиловао, живио је у срећи и задовољству 96 година, а умро у Прусцу.
Чуо сам од моје матере, ал-Лах јој се смиловао, да сам ја, божијом вољом, рођен у петак након икиндије намаза у мјесецу рамазану 951. године по хиџри, за вријеме владања праведнога Сулејмана, сина султану Селиму, сина султану Бајазиду, сина султану Мухаммеду, ал-Лах им се свима смиловао.

Иако су му коријени из Скадра, познат је као Босневи, што не знају би ли превели као Босанац, Бошњак или Бошњанин.
Доселивше се у Прусац, прадјед му би прозван Прушчак.
Овдје се, по мојему нахођењу, увиђа једно својство језика, а то је словотворни окрајак -јак, који се находи у именима Прушчак (Присц-јак), Бошњак (Босн-јак).

Сам наставак -јак- је сложен из -ј, које означава припадност и -ак, које указује на сврстање или представљање неке скупине.
к примјеру, Јовањи је који се веже за Јована, па је Јовањ дан; лужњи је који се веже за луг, а када се лужњему допише -ак, онда је то представитељ једне врсте лужњак (лужњи храст); тако се творе и купусњак (купусњи врт); воћњак (воћњи врт); рибњак, пашњак итд.

Разлика између Бошњака и Бошњанина и Босанца је сљедећа:
(босн-ј-ак) Бошњак је човјек, који је имао неке везе с Босном, додијељен њој, да врши неку службу у њој, па када куда одсели, представља Босну;
(босн-ј-анин) Бошњанин је човјек, који живи у Босни, али га спомињу у каком другом мјесту говорећи о њем ( становник Босне);
(босн-ац) Босанац је човјек, којему се не наглашава, да је њен становник, него припадник у смислу духовном, по биту и нарави.

Закључак:
1) Именице облика - јанин могу се изводити само из имена мјеста или предјела: Боснјанин, Египтјанин, Поморјанин, Загорјанин и означавају становнике тих простора.
2) Именице облика -ац, Босанац, Поморац, Загорац, Херцеговац, односе се више на племенске подјеле по менталитету, као врста неких етноса. Словотворни окрајак -ац вазда означава неку особину; лукавац је тко је лукав, прљавац је тко је прљав, мислилац - тко је мислио, а Босанац -тко има особине људи из Босне. Тако и дан данас у Војводини живе Босанци, али не можеш за њих рећи, да су Бошњаци или Бошњани.
3) Именице облика -јак, као бошњак односе се на представника неке врсте и то не мора бити човјек, но може бити чин, врста дјела или предмета настала у Босни итд. Тако је србљак једна врста зборника црквених пјесама настала у Средњевјечију у србској земљи.



« Последња измена: јун 18, 2019, 11:41:03 поподне сɣнце »

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 221
Одг: Повијестни извори о стварању Бошњака или Босанаца
« Одговор #1 послато: јун 19, 2019, 08:05:05 пре подне »
1) има и неких именица са наставком -јанин које не потичу од тога: крстјанин, мирјанин.
2) овде мало претерујеш. Знамо сви да именице попут "Босанац", а нарочито "Херцеговац"  :), носе читаву карактеролошку повест, али то је тек надградња. Овај наставак је просто један од најчешћих кориштених за именовање становника нечега или порекла неоткуда, па ако се покаже осим тога да су носиоци некаквог карактерног типа, онда добија и то значење. Загорац га свакако има, али Тетовац мислим да нема. Има ли га Горанац?
3) србљак се зове тако јер су у њему службе српским светитељима

Што се тиче наших Бошњака/Бошњана/Босанаца, ал-Лах им свима помогао, имају цели 21. век да реше ту збрку и да одлуче шта су и ко су. Мада су започели у судијској надокнади времена.

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 697
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Повијестни извори о стварању Бошњака или Босанаца
« Одговор #2 послато: јун 19, 2019, 04:25:06 поподне »
1) има и неких именица са наставком -јанин које не потичу од тога: крстјанин, мирјанин.
2) овде мало претерујеш. Знамо сви да именице попут "Босанац", а нарочито "Херцеговац"  :), носе читаву карактеролошку повест, али то је тек надградња. Овај наставак је просто један од најчешћих кориштених за именовање становника нечега или порекла неоткуда, па ако се покаже осим тога да су носиоци некаквог карактерног типа, онда добија и то значење. Загорац га свакако има, али Тетовац мислим да нема. Има ли га Горанац?
3) србљак се зове тако јер су у њему службе српским светитељима

Што се тиче наших Бошњака/Бошњана/Босанаца, ал-Лах им свима помогао, имају цели 21. век да реше ту збрку и да одлуче шта су и ко су. Мада су започели у судијској надокнади времена.

Горанац је једна од накарадних ријечи позне Југославије. Ти људи како у средњевјековним списима тако и до данас себе називају горанима. Ријеч настала од горјани, но у србском рј твђа у р, па бива Горани.
Горјанин нема исту нуансу као горац, загорац, црногогац идт.
Споменувши граматички окрајак -ац, нисам се посветио укупности смислова, које исти може носити, но уобћио колико се могло, на случај назвања људи у коррелацији с тим одакле потичу или којим особеностима располажу.

Да објасним читатељству што то мени значи окрајак.
Наставак је једна од оних несрећних кованица младе хрватско-србске школе за потребе научне терминологије, настала по њемачком узору Aufsatz што је у њих механички елемент који се накачи на осовину, но у нас наставити и настављати првобитно су значили подучавати, зато се и каже настава и наставник. Руси суффикс кажу окончание, а ми имамо лијепу ријеч окрајак, коју су употребљавали и рани просвјетитељи.

Да се вратим на окрајак -ац и када се употребљава.

Од глагола : пијевац - који има способност пјевати; за разлику од пјевач - онај који то чини, јер то жели или пјеватељ - који то чини, јер му је то улога или дужност;

Од придјева: светац - који је свет; старац- који је стар; црнац - који је црн; дакле -ац - онај који има својство;

Када се додаје именицама, -ац их само умањи или смегша, слично као -ић: двор, дворац, стол, столац, праг, пражац, брат, братац, уј, ујац, зид, зидац; а када су именице женске додајеш им -ица, трава, травица, а када су стедњега рода -це, грло, грлце, дрво, дрвце.

Заиста -ац се употребљава и за означење људи, но не означава само житеља предјела, као -јанин, него носи ознаку и једне културне категорије или бита. Како рекох Босанаца и дан данас има у Војводини, а Херцеговаца у Србији и Црној Гори.

Накарадна творба назива мјештана с помоћу -анац представља опет неспособност Загребачке школе мислити по словјенски, но све по њемачку узору, јер су прво знали говорити њемачки, па су потом учили хрватски. Тако су чувши, да Њемац каже Шпаниер, Мароканер, Бразилианер, Францозе, Италиенер само буквално замијенили -ер на -ац и добили Мароканац, Бразилианац, Шпанац, Француз, Кинез. Заправо нема смисла, да ми трпамо у те ријечи додатно -н или -уз или -ез, али Београд прима олахко све што му је Загреб изумио без критичности и противљења. Од оваквих Шпанац, Мароканац, Бразилианац прошири се као куга то и на Србијанац, Пироћанац, Горанац, Аустријанац итд.

Народне ријечи из прошлости које се огледају и у презименима су Хрваћанин, Србљанин, Биограђанин, Загребљанин, Атињанин, те на крају крајава грађанин, сељанин, држављанин и по тому би се требало равнати и начињавати нове ријечи, да све буду уредне и смислене.

Уобште је је и сам назив Србија, као све државе на -ија неприродан за један словјенски језик. Словјенским начином ваља рећи онако како је и писало у старини "србска земља" или краће "србска", како су и Пољска, Чешка, Словачка, Хрватска, Бугарска, Њемачка итд.
Но гдје не влада правилан наук ту се и кује накарадно и нелијепо, па се спајају неспојиве ствари, туђи окрајци и словјенско коријење, те се скују зајебанција, оскудација, циганлук, лоповлук, Србија. Онда изволимо казати љубанција, преваранција, договоранција, Бугарија, Хрватија, Швеција, Њемчија, Грција, Чешија. Звучи просто нескладно и глупо и тога се треба оканити.

« Последња измена: јун 19, 2019, 04:33:51 поподне сɣнце »

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 221
Одг: Повијестни извори о стварању Бошњака или Босанаца
« Одговор #3 послато: јун 19, 2019, 05:23:40 поподне »
Дал и Руси потпадоше под тај утицај, па звоју земљу зову Русија, уместо да је зову Рус (са дугим акцентом)?
Србија/Сербија/Сервија - дал је то последица турске ил загребачке школе? Како се пише та земља на старим мапама (старими земљовиди)?

Шпанац нема окрајак -анац, него -ац, јер је стављен на корен шпан (стсл ћосав; Шпанија - земља ћосавих  :D )
Кад ми Срби пречани диванимо како је прешао 1848. "Книћанин са 300 Србијанаца", јел то стварно зато што смо их правили преко швапских Србијанера? Није тад још било загребачке школе, није се још знало за Ђорђа Поповића и његове будуће наопаке подвиге.
Ја би за све житеље Србије рекао Србијани, као што је предлагао покојни владика Данило. Ту би се ти сложио.
Руси и тако сад кажу. Руси су Руси, а становници сви ђутуре (=скупа, заједно, одреда) јесу Росијани.

Наставити значи и продужити, зар не? Зато и реч наставак не мора пасти под осуду. Окрајак је код нас (н)угао од леба, а може бити, да прости ово беседиште, и нешто што вири с мушког чељадета; па не марим, нек буде и суфикс. Како би онда именовали префикс? Предметак? А инфикс? Уметак?

Ако је светац онај који је свет, ко је светитељ? Рачуна ли се стари словенски у ишта?

Не рече ми ништа за пет букви лоповскије? Ако си то смислио лично, ејвала ти, што би рекли Бошњаци/Бошњани/Босанци.
« Последња измена: јун 19, 2019, 05:32:14 поподне Јосиф из Трбушнице »

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 697
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Повијестни извори о стварању Бошњака или Босанаца
« Одговор #4 послато: јун 19, 2019, 08:25:43 поподне »
Дал и Руси потпадоше под тај утицај, па звоју земљу зову Русија, уместо да је зову Рус (са дугим акцентом)?
Србија/Сербија/Сервија - дал је то последица турске ил загребачке школе? Како се пише та земља на старим мапама (старими земљовиди)?

Шпанац нема окрајак -анац, него -ац, јер је стављен на корен шпан (стсл ћосав; Шпанија - земља ћосавих  :D )
Кад ми Срби пречани диванимо како је прешао 1848. "Книћанин са 300 Србијанаца", јел то стварно зато што смо их правили преко швапских Србијанера? Није тад још било загребачке школе, није се још знало за Ђорђа Поповића и његове будуће наопаке подвиге.
Ја би за све житеље Србије рекао Србијани, као што је предлагао покојни владика Данило. Ту би се ти сложио.
Руси и тако сад кажу. Руси су Руси, а становници сви ђутуре (=скупа, заједно, одреда) јесу Росијани.

Наставити значи и продужити, зар не? Зато и реч наставак не мора пасти под осуду. Окрајак је код нас (н)угао од леба, а може бити, да прости ово беседиште, и нешто што вири с мушког чељадета; па не марим, нек буде и суфикс. Како би онда именовали префикс? Предметак? А инфикс? Уметак?

Ако је светац онај који је свет, ко је светитељ? Рачуна ли се стари словенски у ишта?

Не рече ми ништа за пет букви лоповскије? Ако си то смислио лично, ејвала ти, што би рекли Бошњаци/Бошњани/Босанци.

Н у шпанац је дио основе, но навео сам примјер, јер је створен по узору на њемачко "шпаниер". Ако њемци сп читају као шп, морамо ли и ми? Ми бисмо ваља требали рећи хиспанска земља.
Русска интеллигенција 18. вијека била је таква, да је од малих ногу боље говорила французски но говор народа. У оно доба није био један русски народ и један русски језик, но четири. У то доба биле су двије велике струје, једна црквена, која се до тада служила црквенословенским, а друга западњачка, која је вељела уметати многе иностране ријечи и склопове. У доба Пушкина све су измијешали, те усвојили многе црквенословенске ријечи, многе западњачке, као и многе татарске и иранске. С друге стране Чеси и Словенци су почели чистити свој језик од германских ријечи, Грци од турских, а Турци од персских.
Углавном, србска интеллигенција Војводине онога доба није јадна знала ништа друго, но опонашати Русе са својим славјаносербским метежом, а остала Србска земља била је неписмена и неука, те су тек млади студенти Југословени постали мало учени, но опет нису сами марили за језик, но су узимали што им се давало, па смијешали са својим народним.
Стога имамо накарадне ријечи као водоник, кисеоник, а Хрвати још горе водик, кисик. Окрајак -ик ставља се само при означењу шума, липовик, багреник, брезик. Кад се хоће означити елемент, ваљало би рећи водотвор, кослотвор, угљетвор јер ови елементи творе воду, кислину, угаљ итд.

Од пет букви, прва је буква је П, а задња А, па се ти домисли.