Аутор Тема: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)  (Прочитано 2274 пута)

Ван мреже Гвер

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 65
Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« послато: фебруар 04, 2019, 03:02:04 поподне »
Нисам био сигуран где да започнем тему али пошто су моји Гверићи из Шахиновића, општина Челинац код Бања Луке, нека буде овде. Један део је колонизован по Војводини после рата али има још преосталих Гверића у Шахиновићима.
Имамо и родбину Гвере. Њих има понајвише у Мркоњић Граду и Котор вароши, што је непосредна близина. Сви Гверићи које познајем славе Никољдан а исту славу имају и Гвере са којима сам причао.

Интересује ме наше порекло али и порекло презимена јер га налазим и у Далмацији, углавном на територији Српске Крајине што је занимљиво. Па сам тако прочитао да се презимена Гверић и Гверо спомињу у северној Далмацији у 18. веку, у селу Виналић 4км од града Врлике, подно Динаре. Врлика има православни храм Светог Николе из 1618., познат по традицији Чувара Христовог Гроба, старог обичаја који се одржавао сваке године после Ускршње литургије. И данас у Врлици има неколико породица Гверић али су ваљда католици. За те Гвериће стоји да су у Врлику дошли с прелаза 18. у 19. век са дрнишког подручја. Дрниш је свега 20-ак км југозападно од Врлике.

У дрнишком подручју су Гверићи насељавали Бриштане, где је и засеок Гверићи. То је на висоравни Миљевци, неколико км од Дрниша.

Најстарије помињање презимена Гверић до којег сам ја дошао је у попису од 6. јуна 1741. где се помињу два брата Фране и Гашпар, од оца Анђела, из Удина, у јединици далматинске коњице задарског племића Луја Детрика. На другом попису из 1762. начињеном у Задру налазим опет двојицу Гверића, Ивана и Јосипа, од оца Марка из Истре, у јединици Бенедикта Пасквалија. Десет година касније, 1772. налазе се на попису начињеном у Бергаму.

Накићеновић каже да су их (Гвере, Гвериће) довели Млечани из области данашње Италије, од краја 17. до краја 18. века, што ова два пописа из 1741. и 1762. и потврђују. Главно место сви ових представниптава било је у Прчњу, у којој је била и посвећена и црква Св. Николи.

Изнећу касније можда још неке информације, али за сада довољно. Изоставио сам и целу ту причу око породица Гвера и Гверини из Венеције а за коју пише да је заправо далматинског порекла. Гверини су грађани Задра а 1583. Илариј Гверини подиже цркву Светог Николе на Салима, то је одмах јужно од Задра. Не мислим да су Гверићи у икаквој вези са Гверинијима, али је занимљиво пратити развој и промену тог специфичног презимена у Далмацији.

Ако неко има било какве додатне информације нека слободно подели овде. :)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9258
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #1 послато: фебруар 04, 2019, 03:20:02 поподне »
Што се тиче потенцијалног италијанског порекла Гвера, рекло би се да је ту случај исти као и код других личко-далматинских презимена која су пратила сличне приче. Наиме, сви испадоше неке типично "домаће" хаплогрупе (I2a, итд.), па би се рекло да су та предања последица живота под Млечанима, утицај Фрунцуске у тим крајевима и сл.

Велике су шансе да сте исти род са Гверама I2-M423 из Бања Луке, будући да сви славите Никољдан. 

Ван мреже Змијање

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 46
  • I2-PH908
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #2 послато: фебруар 04, 2019, 08:31:09 поподне »
U selu Ljubačevo blizu sela Šahinovići ima takođe Gvera koji slave Nikoljdan, a ima ih i u mome selu Gornji Graci kod Mrkonjić Grada, i slave isto Nikoljdan.
"Ко се стиди свог поријекла, вазда рћa довијека!" - Петар II Петровић Његош

Ван мреже Гвер

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 65
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #3 послато: фебруар 04, 2019, 09:56:54 поподне »
Што се тиче потенцијалног италијанског порекла Гвера, рекло би се да је ту случај исти као и код других личко-далматинских презимена која су пратила сличне приче. Наиме, сви испадоше неке типично "домаће" хаплогрупе (I2a, итд.), па би се рекло да су та предања последица живота под Млечанима, утицај Фрунцуске у тим крајевима и сл.

Велике су шансе да сте исти род са Гверама I2-M423 из Бања Луке, будући да сви славите Никољдан. 


И не само то, чини ми се онако одокативно да је одређен број италијана са северног подручја типски доста близак нама. Пронашао сам доста Гверина из северне Италије који би физички комотно могли да прођу за неке наше далматинце.


Ево и неких историјских и лингвистичких сазнања о самом имену, можда ће бити занимљиво неком историчару или лингвисти, а можда ме и исправе ако грешим.

Пронашао сам спомињање имена "Gveric" и на територији данашње Немачке. Otto von Guericke (1602 - 1686), немачки физичар и градоначелник Магдебурга. На његовој статуи у том граду име је написано као: Otto v. Gvericke, с тим што сам прочитао да немачка презимена са суфиксом -ке означавају словенско порекло, дакле Gveric-ke. Званично припада старој пруској породици из Магдебурга.

Занимљиво, на северу Немачке, недалеко од Магдебурга, било је племе Варини (Warini, чувари, заштитници) које се на енглеском звало Werns. Сматра се да су оригинално били германи а словенизовани након доласка Ободрита (Бодрића), те су постали словенско племе Warnabi/Wrani/Varni. Можда су били словени од самог почетка, ко зна, а њихово име у англо-саксонском облику Werns ме подсећа на Верни. Верност и вера јесу уско повезани са концептом чувања, брањења. Касније су Франци имали пуно проблема са њима и једва их покорили, а и након тога суочавали су се са доста побуна. Можда је због тога на старофраначком реч за немир, рат, побуну. била реч "werre". Одатле долази модерна реч "war" за рат. Романски језици додају префикс гу- испред сваке речи на "w", па је одатле настало француско "guerre" и италијанско "guerra". И неке енглеске речи попут guardian, guerrilla задржавају почетно гу- и то првобитно значење: гардијан, гвардијан, чувар.
Преко романских језика та се реч потом раширила по Европи. У Енглеској се јавља након доласка Нормана па у британским хроникама налазим презиме Gueric. У Француској се популаризује преко каролиншког витеза Гверина де Монтглавеа.

Преко Италије је то име вероватно и стигло у Далмацију, па тако 1245. у Дубровнику живи Домања де Гвереро (на другом месту стоји Гверерис), судија и саветник. Домања је вероватно био словен јер постоји списак женских чланова породице и имена су: Првослава, Деса, Добра, Драга. Овај род је наводно изумро 1304. а занимљиво да су се све жене из ове породице удале за тадашње најугледније дубровачке породице, нпр. Volcasse (Вукасовић), Зриева, Рањина, Мајнерио и Кросио.
У 16. веку налазим помен задарске породице Гверини, али то сам већ споменуо раније. Иларије Гверини 1583. на Салима зида цркву Светог Николе а бројни Гверини бивају кнежеви, судије, бележници и надзорници у Задру и околини, нпр. на острву Корчула, све до 18. века.

Занимљиво да и сами италијански чланци говоре да су венецијанске породице Гверини и Гвера далматинског порекла.

Ја бих највише волео да пронађем има ли икакве везе између Гверића који су поменути 1741. из Удина и 1762. из Истре са данашњим Гверићима. Нигде на нету нисам успео да ископам о томе.

U selu Ljubačevo blizu sela Šahinovići ima takođe Gvera koji slave Nikoljdan, a ima ih i u mome selu Gornji Graci kod Mrkonjić Grada, i slave isto Nikoljdan.

Мој деда из Шахиновића је Живко Гверић, прадеда Благоје а чукундеда Петар. Нисам још имао прилике да обиђем те крајеве а волео бих да сазнам од када су Гверићи у Шахиновићима и одакле су евентуално дошли.

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 306
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #4 послато: фебруар 04, 2019, 10:16:12 поподне »
Мој деда из Шахиновића је Живко Гверић, прадеда Благоје а чукундеда Петар. Нисам још имао прилике да обиђем те крајеве а волео бих да сазнам од када су Гверићи у Шахиновићима и одакле су евентуално дошли.

Највероватније половином или у другој половини 19. века са крајњег запада Босне (Гламоч, Петровац или Босанско Грахово). У исто време са истог подручја у Котор Варош и Мркоњић Град долазе и Гвере.

Ван мреже Гвер

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 65
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #5 послато: фебруар 05, 2019, 12:39:28 поподне »
То би нас онда још више приближило Гверићима из Виналића код Врлике, смештајући нас свега 20-30км од њих, па се питам има ли ту сродства, иако су они католици а ми православни. За те из Врлике пише да су дошли из Бриштана код Дрниша. Има и данас Гверића у Бриштанима.

Да ствар буде још компликованија, прочитао сам на једном месту да су се Гверићи у Бриштанима презивали Јурић. Да цитирам:

Цитат
Prezime je s jezičkog gledišta nastalo od italijanskog guerra, što znači rat ili ratovanje.  Kako je starina Gverića u Brištanima (miljevački dio drniške općine), gdje su se prezivali Jurić, vjerojatno je neki pripadnik ovoga roda bio istaknuti ratnik ili pak sudionik nekih sukoba s "ratnim obilježjima", pa je dobio nadimak Gvero, što će kasnije postati prezimenom.
Ne treba smetnuti s uma i činjenicu da je u Jezerima na Murteru 1678. godine zabilježeno prezime Gverac.
Gverići su u Vinalić doselili na prijelazu iz 18. u 19. stoljeće, jer se prvi put susreću u austrijskom zemljišniku iz 1830. god. kad je zabilježena obitelj Ante Gverića. U martiriju franjevačkog samostana u Šibeniku zabelježeno je da je 16. studenog 1887. godine u 73. godini života preminuo fra Ivan Gverić stariji iz Vrlike. Dakle, taj svećenik rođen je 1814. godine.

Podrijetlo hrvatskih rodova Vrličkog područja, str. 142.


Не знам колико се може веровати овом хрватском извору али он ми је за сада најближи и једини траг.

У Бриштанима заиста постоји засеок Јурић а презиме се спомиње 1693. а данас је наводно изумрло у Миљевцима. Међутим пронашао сам и засеок Гверићи у Доњим Бриштанима, у њему се налази локва Ровањ и близу је националног парка Крка. Пише да је цела околина данас запуштена.
Ако су Гверићи у Бриштанима заиста били Јурићи онда су се раздвојили вероватно почетком 18. века. Можда су од тих Гверића ови у попису из 1741. и 1762. где су били у служби млетачких јединица.

Међутим проналазим да је било Јурића тада и у Врлици, већ у првом попису становништва из 1692. где је један од четири харамбаша Павле Јурић. Од тих Јурића пише да су настали Оклопчићи а вероватно нису у сродству са Јурићима из Бриштана.


Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1294
  • R1b>BY611>YZ2705>BY200954
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #6 послато: фебруар 05, 2019, 10:58:34 поподне »
Гверићи у Бриштанима



Гверићи у Виналићу



У Хрватској се изворно јављају само у ова два села. Има их и мало у Славонији и градовима, али су тамо сигурно доселили из Бриштана или Виналића.

Ван мреже Гвер

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 65
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #7 послато: фебруар 06, 2019, 10:57:49 пре подне »
Хвала вам на овим мапама. Видим да се и код Бриштана налази црква Св. Николе, лоцирана сада у националном парку Крка. Православна црква Св. Николе у Врлици је изграђена 1618. па се опет потврђује правило да Св. Никола "прати" Гвериће.

Ево и она два пописа које сам спомињао из 1741. и 1762.
Овде се спомињу (бр. 40 и 41) Фране и Гашпар Гверић, од оца Анћела, из Удина. Има и других породица наводно из Удина па могуће да су једноставно тамо стационирани по војној дужности? И списак је начињен у Удинама.



Други списак је из "Abecedni Popis Pripadnika Mletačkih Postrojbi 1703 - 1797". Овде се спомињу у попису из Задра 1762. и Бергама 1772., али се наводи да су из Истре, претпостављам да мисле на полуострво Истра. На Истри има и острво Свети Никола што је занимљива случајност.


А ево га и Јован Гверић (Giovanni Guerich) из Врлике. Преузето из "Schematismo della diocesi di Spalato-Macarsca 1846".


И пронашао сам на сајту "gedmatch" неку Кату Гверић, рођ. 1777. и удату за Јуру Вранчића, али не пише одакле је.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1294
  • R1b>BY611>YZ2705>BY200954
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #8 послато: фебруар 06, 2019, 11:22:43 пре подне »
Giovanni може бити и Иван и Јован. У овом случају би требало да је Иван.

Питање је да ли имате икакве везе са овим Гверићима, поготово због тог италијанско порекла. Било би добро да урадите тестирање Y хромозома, ако већ нисте.

Ван мреже Гвер

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 65
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #9 послато: фебруар 06, 2019, 11:30:52 пре подне »
Урадићу тестирање свакако јер ми је то у плану већ неко време. Да ли је свеједно ако то урадим у Србији или негде у иностранству?
Видео сам на форуму да су Гверићи из Бања Луке I2, па претпостављам да ћу и ја добити исти резултат јер су моји одатле.
Пронашао сам неколико слика Гверића из Врлике и Бриштана и физички веома подсећају на неке чланове моје породице. Знам да то ништа не значи и може бити случајност.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1294
  • R1b>BY611>YZ2705>BY200954
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #10 послато: фебруар 06, 2019, 11:48:26 пре подне »
У Србији се ради на 23 маркера за 50 евра (преко Порекла). Можете и у иностранству детаљнија испитивања, али је доста скупље. Тај Гверић I2a је тестиран преко 23andme у Америци, али ти резултати не дају много информација, осим гране којој припадају у ширем смислу. Код нас би добили маркере упоредиве са другим резултатима, па би се видело која су вам презимена блиска.

Ван мреже Гвер

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 65
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #11 послато: фебруар 06, 2019, 12:03:48 поподне »
Да ли се мора ићи у Београд за то тестирање?

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7253
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #12 послато: фебруар 06, 2019, 11:10:42 поподне »
Да ли се мора ићи у Београд за то тестирање?

Не мора, али је плаћање нешто компликованија ствар, уколико се не врши из Србије.

Ван мреже Андрић

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 241
  • I2-PH908
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #13 послато: фебруар 10, 2019, 08:56:42 поподне »
Gvere u Gornjim Gracima koji slave Nikoljdan imaju takođe predanje o porijeklu iz Italije, bolje rečeno da im je prijašnje prezime bilo Guerini ?.
"Народност ми Србинска, Ум и душа славјанска." - Петар II Петровић Његош

Ван мреже Гвер

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 65
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #14 послато: фебруар 11, 2019, 08:55:43 поподне »
Gvere u Gornjim Gracima koji slave Nikoljdan imaju takođe predanje o porijeklu iz Italije, bolje rečeno da im je prijašnje prezime bilo Guerini ?.

Да, и ми имамо исто то предање али не знам одакле потиче. А за поделу на Гвере и Гвериће имамо предање да се у једном тренутку род раздвојио на Гвере и Гвериће, али да смо иста фамилија. Колико знам и данас имамо рођаке Гвере и сви славимо Никољдан.

Моја хипотеза на основу свега што сам до сада прочитао је да су сви данашњи Гверићи (а вероватно онда и Гвере) у некаквом сродству и да су се временом, стицајем околности, раздвојили на католике и православне. Не уплићем се овде уопште ни у политику ни религију јер мене само интересује објективно порекло рода и презимена. Могуће је и да грешим и да нису сви Гверићи у сродству, али је то по мени мање вероватна опција.

Рецимо, Гверићи из Виналића надомак Врлике. Поред географске близине и присутне православне цркве Св. Николе из 1621. у самој Врлици, дакле нашег породичног свеца, ту је и очигледна физичка сличност између наших и њихових чланова породице. А онда сам пронашао и да Гверићи из Бриштана, одакле су пореклом Гверићи из Виналића, исто тако деле физичку сличност која је сувише велика да би се тек тако игнорисала.

Дакле имамо исто презиме које није баш толико уобичајено па да кажемо да је случајност, географску близину, физичку сличност па чак и присуство породичног свеца Св. Николе.

Да има неких веза са Италијом показује и први помен презимена управо у том облику Гверић, које сам ја успео пронаћи, почетком 18. века, у северној Италији у граду Удине. Двојица браћа Гверића - Фране и Гашпар, стари 19 и 21. годину од оца Анђела. Пошто је попис из 1741. изгледа да је онда било Гверића у Удину и у 17. веку. За то треба да прочешљам архив у Удину или Венецији, што је за мене немогућа мисија. Оно што могу са сигурношћу да кажем је да 100% нису били изворни Италијани већ италијанизирани словени, а било је доста таквих на тлу северне Италије. Чак и ако немамо никакве везе са тим Гверићима из Удина, то опет показује везу самог презимена са Италијом.

Не знам има ли истинских веза са Гверинијима осим у предању, али знам да је постојала породица Гверини у Далмацији, о којима сам мало већ писао па се извињавам на понављању. Прочитао сам о тој породици све што сам могао ископати преко нета и знам да су били грађани Задра и спомињу се углавном од Иларија Гверинија који је 1583. изградио цркву Св. Николе на Салима. Не бих да залазим у домен теорија завера али смешно ми је што опет налазим Св. Николу уз помињање овог имена. Е сад, читајући италијанске изворе сазнао сам да су Гверини далматинског порекла, а не италијанског. Конкретно мисле на венецијанску породицу, односно два рода - Гверини и Гвера, која су по њима највероватније сродна и дате им неке повластице и грофовије на североистоку Италије. Мени се ту чини да се ради о словенскм роду који је италијанизован преко Венеције и током векова обитавао на релацији Венеција - Далмација. Заправо, када сам питао о мом презимену једног нашег историчара који се бави родословима и пореклом породица, он ми је рекао да Гверићи, Гвери, Гвере имају две линије, једну преко Венеције односно Млетачке републике у дубоки Балкан а другу преко Дубровника, чиме је отприлике потврдио све оно што сам до сада прочитао.
Те Гвериније налазим у Далмацији дакле од тог 16. века све до 18. И све ту негде између Дубровника и Задра. Рецимо 1602. надзорник Омиша је Марин Гверини. Занимљиво да се код Омиша река Цетина улива у Јадран а на извору Цетине је Виналић где су Гверићи. А близу Омиша је и Корчула где су Гверини исто присутни, нпр. кнез Паоло Гверини 1525.

Е сад да ли је предање о Гверинијима само мит или не, не знам, али ако има истине, не видим на које друге би се Гвериније мислило ако не на ове који су буквално насељавали иста подручја пре њих.

У мојим белешкама видим да поп Саво Накићеновић спомиње Гвериније који славе Никољдан и који су се у 16. веку населили из Босне у Книнску Крајину. Спомиње се насеље Жагровић које је крај Книна и такође има православни храм Св. Николе из 1537. Тај храм је старији од оног из Врлике око 100 година, а раздаљина између њих је свега 20-ак км. Не знам имају ли они везе са Иларијем Гверинијем који исто зида цркву Св. Николе 1583. Сувише је све ово замршено да би се истраживало само преко нета.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1294
  • R1b>BY611>YZ2705>BY200954
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #15 послато: фебруар 11, 2019, 09:42:34 поподне »
Свиђа ми се ваше писање и свака част на подацима до којих сте дошли. Само сте претерали са повезивањем цркава Светог Николе и ваше славе :)

Ван мреже Гвер

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 65
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #16 послато: фебруар 11, 2019, 10:11:52 поподне »
Свиђа ми се ваше писање и свака част на подацима до којих сте дошли. Само сте претерали са повезивањем цркава Светог Николе и ваше славе :)

Знам на шта мислите. Нисам наравно мислио да су те цркве подигли Гверићи или нешто слично већ их сматрам неком врстом могућег путоказа или занимљиве случајности. Од Бриштана до Врлике, од тог Жагровића које спомиње Накићеновић до Истре (острво Св. Никола), свуда се налази храм посвећен Св. Николи.
А још сам се предомишљао да ли да напишем да је Удине такође познат по старој цркви Св. Николе. То би ипак било превише.  :D
Хвала вам.  :)

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 306
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #17 послато: фебруар 16, 2019, 06:53:51 поподне »
Следеће ствари би могле бити интересантне за ову тему односно Гвере/Гвериће:

Прва ствар је то да је по свему судећи матично село Гвера и Гверића, из ког су се исељавали у околину Гламоча, Бања Луке, Мркоњић Града, Челинца и Котор Вароши, Пеуље код Босанског Грахова:

Гвере; (старо презиме: Милишићи) доселили су се из Пеуља крајем 18. века. Овде су „прекужили кугу“. Славе Св. Николу.

https://www.poreklo.rs/2013/10/22/poreklo-prezimena-selo-glavica-glamoc/

Гверо — две куће. Славе Никољдан. Доселили из Пеуља (срез ливањски) пре 80 година. Тамо су живели у јакој задрузи од 73 чељади. Седам година узастопце тукао их град (лед). Због тога се раселе на разне стране.

https://www.poreklo.rs/2012/04/24/prezimena-selo-tuk-d%C5%BEevar-bosanski-petrovac/

Гвере су живеле у Пеуљама (у Грахову); одатле је дошао њихов прадед у Главице; из овог села прешао је њихов дед у Биличић; а њихов отац је купио земљу и дошао у Хозиће око 1878. год.

https://www.poreklo.rs/2013/10/22/poreklo-prezimena-selo-hozic-glamoc/

Друга ствар која би могла бити интересантна је помињање старог презимена Милишић код Гвера из Главице код Гламоча.

У Мрђановцима и суседном Новом Селу код Купреса постојала је, или можда још увек постоји род Милишића који слави Никољдан:

Милишићи су такође стари досељеници непознатог порекла. Славе Св. Николу. Били су једно време у селу Љуши (у Јању).

https://www.poreklo.rs/2013/09/21/poreklo-prezimena-selo-mr%C4%91enovci-kupres/

На попису из 1991. године, пописано је чак 94 особе са презименом Милишић у Новом Селу код Купреса, и 22 особе у Мрђановцима код Купреса.

У шематизму из 1882. године, ови Милишићи су забележени под презименом Милиша у парохији Вуковско код Купреса, док се презиме Милишић са Никољданом као крсном славом помиње у истом шематизму у парохији Оборци код Доњег Вакуфа. Реч је готово извесно о истом роду.

Што се тиче евентуалне везе Гвера/Гверића са Милишићима из Мрђановаца, то само тестирање може разрешити наравно.
« Последња измена: фебруар 16, 2019, 06:56:23 поподне Лука »

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 306
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #18 послато: фебруар 20, 2019, 06:11:49 поподне »
Следеће ствари би могле бити интересантне за ову тему односно Гвере/Гвериће:

Прва ствар је то да је по свему судећи матично село Гвера и Гверића, из ког су се исељавали у околину Гламоча, Бања Луке, Мркоњић Града, Челинца и Котор Вароши, Пеуље код Босанског Грахова:

Гвере; (старо презиме: Милишићи) доселили су се из Пеуља крајем 18. века. Овде су „прекужили кугу“. Славе Св. Николу.

https://www.poreklo.rs/2013/10/22/poreklo-prezimena-selo-glavica-glamoc/

Гверо — две куће. Славе Никољдан. Доселили из Пеуља (срез ливањски) пре 80 година. Тамо су живели у јакој задрузи од 73 чељади. Седам година узастопце тукао их град (лед). Због тога се раселе на разне стране.

https://www.poreklo.rs/2012/04/24/prezimena-selo-tuk-d%C5%BEevar-bosanski-petrovac/

Гвере су живеле у Пеуљама (у Грахову); одатле је дошао њихов прадед у Главице; из овог села прешао је њихов дед у Биличић; а њихов отац је купио земљу и дошао у Хозиће око 1878. год.

https://www.poreklo.rs/2013/10/22/poreklo-prezimena-selo-hozic-glamoc/

Друга ствар која би могла бити интересантна је помињање старог презимена Милишић код Гвера из Главице код Гламоча.

У Мрђановцима и суседном Новом Селу код Купреса постојала је, или можда још увек постоји род Милишића који слави Никољдан:

Милишићи су такође стари досељеници непознатог порекла. Славе Св. Николу. Били су једно време у селу Љуши (у Јању).

https://www.poreklo.rs/2013/09/21/poreklo-prezimena-selo-mr%C4%91enovci-kupres/

На попису из 1991. године, пописано је чак 94 особе са презименом Милишић у Новом Селу код Купреса, и 22 особе у Мрђановцима код Купреса.

У шематизму из 1882. године, ови Милишићи су забележени под презименом Милиша у парохији Вуковско код Купреса, док се презиме Милишић са Никољданом као крсном славом помиње у истом шематизму у парохији Оборци код Доњег Вакуфа. Реч је готово извесно о истом роду.

Што се тиче евентуалне везе Гвера/Гверића са Милишићима из Мрђановаца, то само тестирање може разрешити наравно.

Према књизи "Гламоч, насеља и становништво" из 1989. године, Гвере и Гверићи јесу пореклом од Купрешких Милишића.

Ван мреже Гвер

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 65
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #19 послато: фебруар 20, 2019, 09:24:02 поподне »
Према књизи "Гламоч, насеља и становништво" из 1989. године, Гвере и Гверићи јесу пореклом од Купрешких Милишића.

Хвала Лука на овим информацијама. Зна ли се у ком периоду је дошло до одвајања?
Што се тиче Милишића, пронашао сам случајно неког Пухоја Милишића Ласинића из 1473. у Конављу, јужној Далмацији. А пронашао сам и презиме „Milisich“ с краја 16. века у Задру. То ми звучи као Милишић.