Аутор Тема: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)  (Прочитано 2273 пута)

Ван мреже Гвер

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 65
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #40 послато: мај 24, 2019, 12:48:52 поподне »
Цитат
Побогу Гвер, мани се католичког поријекла твоје породице , какви црни италијани би прешли од млечана , турцима у вољу , а тек у то вријеме промијенили вјеру, појединац могуће али у промилима, а цијеле породице тежак случај.То је вријеме кад се бјежало од глади и биједе, а то што сугеришете је потпуно обрнуто-идеш у биједу  итд.

Моја главна теза је заправо супротна, а то је да су католички Гверићи од православних и да је до поделе дошло када је део њих одведен у Венецију преко Далмације где су примили римокатоличку веру и попримали италијанска имена, као што су Анђело Гверић, Гашпаро Гверић, Франческо Гверић који су се 1740-их вратили у Задар. И то све преко млетачке војне службе. Огранак који је задржао православну веру се населио с ове стране Динаре, и то су Гвере у Пеуљу од којих би требало да су и моји Гверићи. Не могу другачије да објасним порекло презимена и разлог промене из Гверо у Гверић код наших а да нема везе са овим другим Гверићима, поготову што су врлишки Гверићи у непосредној близини, односно буквално преко пута Динаре, 20км од Гвера у Пеуљу. Плус, Врлика има стару српску историју. Све ми је то јако сумњиво и не кажем да је апсолутно тачно али ја и даље не могу да одбацим овај наратив.

Многи Срби (у њиховој литератури нас звали морлаци) су искоришћени од стране Млетака. Баш сам данас читао како су се одвијале борбе око Врлике и Дрниша у том периоду и да су Млеци звали Србе да им се придруже у борби против Османллија, у замену за земљу. И баш сам читао како је задарски племић Грегорије Детрико (од старе породице Детрић) био један од вођа млетачких снага у тим ратовима у 17. и почетком 18. века у тим крајевима. Па управо су Гверићи 1740-их били у личној јединици једног другог Детрика, Луја Детрика и населили управо Дрниш и Врлику. О овоме сам планирао да пишем детаљније касније али добро.

Ван мреже Гвер

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 65
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #41 послато: мај 24, 2019, 01:03:07 поподне »
Даћу један сличан пример. У истом том Задру је у 15. веку била породица Гверчевић. Спомиње се Гргур Гверчевић, очигледно Србин (или да кажем Словен) а већ 100 касније Гверчевичћи примају италијанска имена и чак им се и презиме мења. То име налазим у „Становништво Задра у другој половини 16. и почетком 17. века“, али само као фуснота. Наиме, у тој књизи под "Guerzo* Lorenzo 1582" (пошто је 16. век) стоји белешка:

*Гргур Гверчевић је био год. 1465. приор хоспитала св. Мартина.

Повезују тог Лоренца са Гргуром, ваљда у смислу сродства? Ако је тако, 100 година касније и од Гверчевића добијамо „Гверцо“ (или како већ).  Да забуна буде још већа, 4 године касније, 1586., такође у Задру, заведен је Лоренцо Гверини. Да ли је то исти тај Лоренцо?

Пронашао сам још неколико штурих података о том Гргуру. Помиње се 1422. када купује "три гоњаја винове лозе" на острву Шкољић код Задра и на још пар места где купује и продаје куће.
Ево тих цитата:

Цитат
Tu kuću je par dana ranije 3. ožujka 1435. godine svećenik Juraj Milgostić kupio od Jurja Gverčevića pokojnoga Alegreta, stanovnika Zadra, za osamdeset libara.“
Godine 1436., dana 19. listopada, svećenik Juraj zvan Hudobica, glagoljaš, dozvolom Jurja Gverčevića stanovnika Zadra, prodaje polovicu kuće koju posjeduje sa svećenikom Jurjem zvanim Plepelica svome bratu Ivanu.
Tri godine kasnije 14. siječnja 1452. Juraj Gverčević prodaje dio kuće, tj. polovicu kuće što ima sa svećenikom Jurjem zvanim Plepelica, župnikom Sv. Eufemije na Ugljanu, svećeniku Jurju Plepelici, za cijenu od 30 libara, a teren i zidine kuće nalaze se pokraj samostana sv. Nikole u Zadru.

Ser Georgius Guercevich civis Jadre non per errore sed sponte et ex certa scientia iure proprio et in perpetuum per se suosque heredes et sucessores dedit vendidit et tradidit dopno presbitero Georgio Plepeliza de littera sclava parochiano Ste Eufemie de Insula Sti Michaelis.. suam medietate m unius sui loci isve terreni.

Последњег Гверчевића којег проналазим је Франческо Гверчевић (стоји и као Фране) из 1605., у насељу Дикло код Задра. Касније у Задру налазим само Гвериније, нпр. трговац Анзоло Гверини 1631.

Остаје питање, ко су ти Гверчевићи, одакле су, где су нестали?

Ван мреже Гвер

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 65
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #42 послато: мај 25, 2019, 02:11:21 поподне »
"Карагићи-Гвере"


На овој слици је засеок Гвере код Пеуља. Преузето са "Огњиште Босанско Грахово". У опису стоји "Карагићи-Гвере", претпостављам да је то неки суседан засеок.
То је једина фотографија коју сам успео пронаћи преко нета.
Ево га и на старој мапи (у питању је аустроугарска мапа из 1869. ако се не варам). Гвере су тачно између Горњих и Доњих Пеуља:



На истој тој мапи пронашао сам и Шахиновиће. Опростите ако су мало теже за преглед. Црква Св. Николе је око 2км југоисточно.




Ван мреже Гвер

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 65
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #43 послато: мај 31, 2019, 07:31:58 поподне »
Да додам да у Хрватској, у плашчанској долини има Срба Гверића са славом Ђурђевдан. Пише да су те породице већином из Херцеговине, досељене почетком 17. века. Ако неко има било какве информације о њима нека слободно подели.

Ван мреже Банска крајина

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 104
Одг: Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)
« Одговор #44 послато: мај 31, 2019, 08:15:10 поподне »
Да додам да у Хрватској, у плашчанској долини има Срба Гверића са славом Ђурђевдан. Пише да су те породице већином из Херцеговине, досељене почетком 17. века. Ако неко има било какве информације о њима нека слободно подели.

Плашчански Гверићи не спадају у старе породице плашчанских Срба. Према подацима из 1725. године, пописане су 152 породице на подручју Плашког и међу њима није било Гверића.