Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 4580640 пута)

Ван мреже Ивковић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 41
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6020 послато: Септембар 17, 2018, 08:13:19 поподне »
Тодоровић, Јовањдан, Пожарница, Тузла

Припада хаплогрупи N2-P189.2>FGC28435. У питању је раније тестирани Тодоровић са 23andMe, који се сада тестирао на 67 маркера код FTDNA. Вредности Тодоровића које одударају од модалног FGC28435 хаплотипа су:

DYS439=13

DYS458=19

DYS449=29

DYS425= двострука вредност 12-13.


Уколико неко има више информација о овим Тодоровићима било би пожељно да напише.

Тодоровићи су то презиме добили у Пожарници, по претку Тодору, који је дошао ''из Херцеговине'' са браћом Јованом и Петром. Од Јована су Јовановићи, а од Петра Петровићи, сви живјели у Пожарници до 1992. Не зна се како су се раније презивали ни кад су се доселили, али по бројању кољена уназад, рекао бих да се ради о средини 19. вијека.

Оцу тестираног је причао истраживач Никола Лакета да су Тодоровићи од пивских Лакета из Плужина. Овај резултат чини се и да упућује на Пиву, али морамо чекати да се тестира неки Лакета.

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6021 послато: Септембар 17, 2018, 08:16:18 поподне »
Тодоровићи су то презиме добили у Пожарници, по претку Тодору, који је дошао ''из Херцеговине'' са браћом Јованом и Петром. Од Јована су Јовановићи, а од Петра Петровићи, сви живјели у Пожарници до 1992. Не зна се како су се раније презивали ни кад су се доселили, али по бројању кољена уназад, рекао бих да се ради о средини 19. вијека.

Оцу тестираног је причао истраживач Никола Лакета да су Тодоровићи од пивских Лакета из Плужина. Овај резултат чини се и да упућује на Пиву, али морамо чекати да се тестира неки Лакета.

У необјаљеним истраживањима Лакете из Невесиња су тестиране, и предање Тодоровића о пореклу од њих је највероватније тачно.

Ван мреже Ивковић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 41
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6022 послато: Септембар 17, 2018, 08:30:10 поподне »
У необјаљеним истраживањима Лакете из Невесиња су тестиране, и предање Тодоровића о пореклу од њих је највероватније тачно.

Нађох га. Видим да је изгледа дошло до погрешног преноса информација и да се ради о невесињских Плужинама, а не пивским.
Хвала.

На мрежи Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2895
  • Sit pugna perpetua
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6023 послато: Септембар 18, 2018, 01:19:10 поподне »
Вићентић, Ћириловдан, Бањани, Уб

Припада хаплогрупи R1a-Z280>L1280>YP6343. Једино ближе поклапање има са Бјелићем из околине Берана, слава Митровдан, разликују се на 3 од 23 маркера. Деле 3 вредности карактеристичне за ову подграну, DYS385=11-13, повишен Y-GATAH4=13 и нешто нижи DYS643=9. Вићентићи су у Бањане досељени у другој половини 18. века из околине Колашина.

https://www.poreklo.rs/2013/02/14/poreklo-prezimena-selo-banjani-ub/

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9197
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6024 послато: Септембар 18, 2018, 02:35:06 поподне »
Поповски, Јовањдан, Побожје (Скопска Црна Гора), Македонија

Припада хаплогрупи I2a2a-M223>L701>P78>A427. Прилично добро се уклапа у Ковачане који су припадници ове хаплогрупе, додуше има неколико вредности које га издвајају, то су DYS392=14 (код Ковачана је 13), DYS456=15 (код Ковачана 14) и високих DYS570=20 (код Ковачана је 16 или 17); високу вредност на овом маркеру имају и Дељанин и један необјављени са истраживања Косоваца (19), као и Аргакијев и Николашев (21).

Тестирани припада роду Качаничких који су по предању између 1840. и 1860. избегли из села Ђурђев Дол у Качаничкој клисури (данас чисто албанско село) у село Чучер у Скопској Црној Гори, јер су убили Арбанасе који су хтели да им уграбе четири девојке које су имали за удају. У Чучер су дошла четири брата који су се накнадно разделили, те је један остао у Чучеру, други брат (Златан) је отишао у Побожје, трећи брат се населио у Љубанцу (од њега потиче тамошњи род Чанкулових) а четврти у Булачану (ово предање је забележио Јован Трифуноски у својој књизи "Скопска Црна Гора"). Предање самог тестираног се унеколико разликује у томе што се брат који се населио у Побожју звао Неша, а по занимању његовог сина, попа Анђелка, носе садашње презиме; раније презиме је било Нешић.
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2895
  • Sit pugna perpetua
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6025 послато: Септембар 18, 2018, 04:49:34 поподне »
Ненадовић, Алимпијевдан, Бранковина, Ваљево

Припада хаплогрупи R1b, највероватније грани PF7562>BY16680. Ово највероватније због тога што је по маркерима близак и тестиранима из рода Морачана-Богићеваца, a сличност између припадника ове две гране помињана је и раније. Морачани-Богићевци припадају грани U152>Z36>Z67*, чија се предачка грана раздвојила од горепоменуте PF7562 пре око 6500 година, што ову сличност у маркерима чини још фасцинантнијом. Ипак, мислим да вредности Y-GATAH4=10, DYS481=23 и DYS549=13 прилично сигурно сврставају Ненадовића у грану BY16680. Нико од припадника гране Z67* не дели ниједну од ових вредности, које су код њих редом 11, 22 и 12, и чине се прилично постојаним код припадника рода Морачана-Богићеваца.

Ненадовић има потпуно поклапање на 17 маркера са једним тестираним из Врбића код Крупња из још необјављеног истраживања, а блиски су му и Петровић из Великог Набрђа у Славонији (2/23), Момић из Брњеушке код Глине (3/18), и Симоновић из Идвора и Булат из Кирина код Вргинмоста (4/23).

Тестирани је директни потомак Алексе Ненадовића (седмо колено), тако да смо овим резултатом добили и хаплогрупу знамените породице Ненадовић, која је дала велики број историјски значајних личности као што су Алекса Ненадовић, обор-кнез Тамнавске и Посавске кнежине Ваљевске нахије; његов брат војвода Јаков Ненадовић, први попечитељ (министар) унутрашњих дела (од 1811.); војвода и протојереј Матеја Ненадовић, први председник Правитељствујушчег совјета (владе) Србије (од 1805.); Љубомир Ненадовић - Чика Љуба, књижевник и министар просвете.

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9D%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B8

Ненадовићи су у Бранковину досељени крајем 17. века из Бирча у Осату:

НЕНАДОВИЋИ – Прота Матија, по причању своје бабе Манде, у својим “Мемоарима“ наводи да је његова породица, кад се доселила из Бирча у Осату у ово село, нашла га пусто. Тако у ствари, није било. И раније је било овде насељеника, а нарочито је било у доба досељења Ненадовића породице. Ненадовића се породица доселила у општој сеоби, при крају 17. столећа и настанила се одмах поред Павића кућа. У почетку 19. столећа играли су знатну улогу у нашој историји, али су их време и прилике уклониле одавде те их данас овде нема већ су растурени по Ваљеву и целом свету. Њихови су сродници ЛАЗАРЕВИЋИ, има их 4 куће и славе Св. Алимпија.

https://www.poreklo.rs/2013/01/05/poreklo-prezimena-selo-brankovina-valjevo/
« Последња измена: Септембар 18, 2018, 06:00:22 поподне Црна Гуја »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9197
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6026 послато: Септембар 20, 2018, 11:49:17 пре подне »
Бабић, Јовањдан, Трубар, Бихаћ (раније општина Дрвар)

Припада хаплогрупи N-P189.2>Y7310>FGC28435. Хаплотип му је у потпуности модалан за ову подграну N хаплогрупе осим маркера DYS570 са вредношћу 17 (модал је 18), коју још поседују Делић из Шљивовице код Чајетине и Опачић из Плавна код Книна.

Петар Рађеновић у својој књизи "Унац" наводи да су Бабићи једна од четири породице у Трубару које важе за најстарије (остале три су Родићи, Зељковићи и Шушиловићи). У време његових испитивања (1933-1934.) било је 22 куће Бабића у том селу; доселили су се убрзо после Зељковића, а кад су дошли, "биле по Трубару само гдегде мале прогалице, све остало било под шумом". Од овог рода је Голуб Бабић, хајдучки харамбаша и војвода и један од најзначајнијих вођа Босанско-херцеговачког устанка 1875. године.

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%B1_%D0%91%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%9B
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9197
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6027 послато: Септембар 21, 2018, 11:45:33 поподне »
Ђуровски, Аранђеловдан, Ореовец, Македонски Брод (област Доње Рабетино, део Кичевије)

Припада хаплогрупи Q1-F1096>L715>L713. Најближи на Пројекту му је Марковић из Јарковца код Сечња који је потврђени припадник L713 подгране, али се ипак разликују на 6 од 23 упоредива маркера, неке од тих разлика су двоструке или троструке, тако да веза између њих највероватније није скорашњег датума. Занимљиво је, међутим, да и Марковић прославља Аранђеловдан.

Ђуровски припадају роду Рашајковаца, који по Трифуноском ("Кичевска котлина") име носе по родоначелнику Рашајку. Род Рашајковаца и род Марковаца из Ореовца су потомци два брата који потичу "од стариот народ" који је ту живео; припадају племенској групи Брсјака. Тестирани је оставио податке о именима својих предака, која се поклапају са ониме што је о том роду писао Трифуноски, наиме у његовој књизи су забележени наврдеда и курђел тестираног (Стојан и Илија), као и Илијин отац који се звао Стојан; Рашајко је био деда или прадеда овог Стојана. Породица тестираног садашње презиме носи по чукундеди који се звао Ђуро.
« Последња измена: Септембар 21, 2018, 11:53:41 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9197
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6028 послато: Септембар 21, 2018, 11:46:37 поподне »
Ђуровски, Аранђеловдан, Ореовец, Македонски Брод (област Доње Рабетино, део Кичевије)

Припада хаплогрупи Q1-F1096>L715>L713. Најближи на Пројекту му је Марковић из Јарковца код Сечња који је потврђени припадник L713 подгране, али се ипак разликују на 6 од 23 упоредива маркера, неке од тих разлика су двоструке или троструке, тако да веза између њих највероватније није скорашњег датума. Занимљиво је, међутим, да и Марковић прославља Аранђеловдан.

Ђуровски припадају роду Рашајковаца, који по Трифуноском ("Кичевска котлина") име носе по родоначелнику Рашајку. Род Рашајковаца и род Марковаца из Ореовца су потомци два брата који потичу "од стариот народ" који је ту живео; припадају племенској групи Брсјака. Тестирани је оставио податке о именима својих предака, која се поклапају са ониме што је о том роду писао Трифуноски, наиме у његовој књизи су забележени наврдеда и курђел тестираног (Стојан и Илија), као и Илијин отац који се звао Стојан; Рашајко је био деда или прадеда овог Стојана. Породица тестираног садашње презиме носи по чукундеди који се звао Ђуро.

Ово је уједно трећи Брсјак који је тестиран у оквиру акције тестирања Брсјака и Мијака, а ускоро очекујемо још кандидата.  8)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10390
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6029 послато: Септембар 22, 2018, 12:06:31 пре подне »
Јесу ли легенде - Милко и Бошко, од ових Ђуровских?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9197
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6030 послато: Септембар 22, 2018, 12:11:21 пре подне »
Јесу ли легенде - Милко и Бошко, од ових Ђуровских?

Сумњам, пошто су они рођени у Тетову, мада није немогуће. Требало би проверити која је њихова слава, онда би ситуација била јаснија.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6031 послато: Септембар 22, 2018, 10:00:44 поподне »
Букумира, Никољдан, Беране, E-V13>PH1246>BY14151

Тестирани припада роду Васојевића и има модални хаплотип за овај род. Букумири су досељени из Братоножића у Лужац, одакле су се касније раширили и на суседна места у околини Берана. Презиме нису донели из тог племена где одавно не постоји, већ га носе по роду коме према предању припадају. Ово је шести резултат исељеника који имају предање о пореклу од Букумира и пети потенцијални род коме би Букумири могли припадати. Букумири су старинци из Братоножића где им је матица била у Кисјелици код Пелева Бријега одакле су касније прешли у Јаблан, такође у Братоножићима, где се презивају Љаљовић (или Лаловић, зависно од извора).

Букумира је према попису из 1913. године било пет кућа у Лушцу и три куће у Беранама, као и једна кућа Чантрића у Будимљи који су њихов огранак. Радослав Вешовић је за Букумире у Васојевићима забележио следеће 30-их година:
Букумири (с Јаблана и с Пелева Бријега), стариначки род, познат прије садашњих Братоножића (од Брата), који се давно отуда почео растурати и овдје их има: 3 к. у Лушцу, 6 к. у в. Беранама (из Лушца и околине), 5 к. у Будимљи (славе св. Николу, а једни се зову Чантрићи, повраћени из Сјенице и славе св. Василију; код Сјенице и данас има Букумира и њихова су рода, веле, и поисламљени Дураковићи у Трпезима).
...
Букумире у Будимљи неки сматрају за старосједеоце, а неки као остатке Богумила.


Навешћу све досадањше разултате братстава која су према предањима пореклом од Букумира:
1. Бандић, муслиман, Радавац, Пећ, E-V13>Z5018>Z16661>BY5293, род Куча
Бандићи потичу од муслимана Љаљевића из Бјелопољске области који су према предању од православних Љаљовића из Братоножића.
2. Бихорац, муслиман, Делимеђе, Тутин, E-V13>Z5018>BY5293, род Куча
Бихорци такође потичу од Љаљевића из Бјелопољске области. Могуће је да је предање настало због сличности презимена (Љаљовић/Љаљевић).
3. Дураковић, муслиман, Трпези, Петњица, R1b-L23>BY611>Y32147, род Бихораца, Вујовића-Љуботињана, Лутоваца, Мурића и Радомана
Дураковићи се рођакају са Букумирима из околине Берана.
4. Скендеровић, муслиман, Трпези, Петњица, J2b-Z638>Z1296>Z1295
Рођакају се са православним Ратковићима-Букумирима из Башче (Рожаје) и Ивановићима из Буковице (Рожаје), као и муслиманима Дервовићима из Бијелог Поља и Рамдедовићима из Лагатора (Петњица). Према предању Ратковића, досељени су из Брскута где су се презивали Бојовић.
5. Узуновић, Аранђеловдан, Рогача, Лучани, E-V13>Z5017>Z16988
Према предању потичу од Фемића из Фемића Крша код Бијелог Поља, а Фемићи су пореклом од Љаљовића из Братоножића. Фемићи међутим славе Никољдан, а не Аранђеловдан.

Имамо још два резултата припадника братстава која немају предање о пореклу од Букумира, а за која постоје мишљења да би могла бити од тог рода:
1. Вељић, Никољдан, Беране, G2a-L497
Према предању су из Братоножића. Матица им је Лужац код Берана.
2. Паламар, муслиман, Годочеље, Петњица R1a-Z282>M458>L1029
Паламари су огранак Кораћа из суседне Јоховице, а они потичу од православних Кораћа из Вуче у Горњим Селима која је у прошлости припадала селу Главаца. Кораћи су према предању од Дармановића из Братоножића што је само делимично тачно јер је Ередељановић забележио да су се преостали Кораћи у Братоножићима прибили уз Прогоновиће чији су Дармановићи огранак. 

Најновији резултат треба узети са великом резервом не само за род Букумира, већ и за истоимено братство код Берана, и то из два разлога:
- Тестирани није сродан ниједном братству са сличним предањем, па чак ни Дураковићу са чијим се братством Букумири из Берана рођакају.
- Васојевићи имају генетске сроднике у Херцеговини одакле и потичу према предању, а Букумири су старинци из Братоножића и спомињу се 1411. године, 33 године пре Васојевића на подручју Зете. Нису повезани предањима нити крсном славом - Букумири славе Никољдан и преслављају Петковдан, а Васојевићи славе Аранђеловдан и преслављају Александровдан.
Овде се по мом мишљењу највероватније ради о некој врсти прибраћивања до ког је дошло у Доњим Васојевићима. Да ли је у питању доводак или нешто друго, тешко да ћемо то сазнати.

Иако смо очекивали да ће нам овај резултат разрешити дилему о пореклу Букумира, само је додатно закомпликовао ствари по том питању. Остаје нам да сачекамо да се тестира неко од Љаљовића са Јаблана јер без тога једино може да се нагађа ко је од тестираних исељеника заиста од Букумира из Братоножића.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6032 послато: Септембар 23, 2018, 04:12:13 поподне »
Букумира, Никољдан, Беране, E-V13>PH1246>BY14151

Тестирани припада роду Васојевића и има модални хаплотип за овај род. Букумири су досељени из Братоножића у Лужац, одакле су се касније раширили и на суседна места у околини Берана. Презиме нису донели из тог племена где одавно не постоји, већ га носе по роду коме према предању припадају. Ово је шести резултат исељеника који имају предање о пореклу од Букумира и пети потенцијални род коме би Букумири могли припадати. Букумири су старинци из Братоножића где им је матица била у Кисјелици код Пелева Бријега одакле су касније прешли у Јаблан, такође у Братоножићима, где се презивају Љаљовић (или Лаловић, зависно од извора).

Букумира је према попису из 1913. године било пет кућа у Лушцу и три куће у Беранама, као и једна кућа Чантрића у Будимљи који су њихов огранак. Радослав Вешовић је за Букумире у Васојевићима забележио следеће 30-их година:
Букумири (с Јаблана и с Пелева Бријега), стариначки род, познат прије садашњих Братоножића (од Брата), који се давно отуда почео растурати и овдје их има: 3 к. у Лушцу, 6 к. у в. Беранама (из Лушца и околине), 5 к. у Будимљи (славе св. Николу, а једни се зову Чантрићи, повраћени из Сјенице и славе св. Василију; код Сјенице и данас има Букумира и њихова су рода, веле, и поисламљени Дураковићи у Трпезима).
...
Букумире у Будимљи неки сматрају за старосједеоце, а неки као остатке Богумила.


Навешћу све досадањше разултате братстава која су према предањима пореклом од Букумира:
1. Бандић, муслиман, Радавац, Пећ, E-V13>Z5018>Z16661>BY5293, род Куча
Бандићи потичу од муслимана Љаљевића из Бјелопољске области који су према предању од православних Љаљовића из Братоножића.
2. Бихорац, муслиман, Делимеђе, Тутин, E-V13>Z5018>BY5293, род Куча
Бихорци такође потичу од Љаљевића из Бјелопољске области. Могуће је да је предање настало због сличности презимена (Љаљовић/Љаљевић).
3. Дураковић, муслиман, Трпези, Петњица, R1b-L23>BY611>Y32147, род Бихораца, Вујовића-Љуботињана, Лутоваца, Мурића и Радомана
Дураковићи се рођакају са Букумирима из околине Берана.
4. Скендеровић, муслиман, Трпези, Петњица, J2b-Z638>Z1296>Z1295
Рођакају се са православним Ратковићима-Букумирима из Башче (Рожаје) и Ивановићима из Буковице (Рожаје), као и муслиманима Дервовићима из Бијелог Поља и Рамдедовићима из Лагатора (Петњица). Према предању Ратковића, досељени су из Брскута где су се презивали Бојовић.
5. Узуновић, Аранђеловдан, Рогача, Лучани, E-V13>Z5017>Z16988
Према предању потичу од Фемића из Фемића Крша код Бијелог Поља, а Фемићи су пореклом од Љаљовића из Братоножића. Фемићи међутим славе Никољдан, а не Аранђеловдан.

Имамо још два резултата припадника братстава која немају предање о пореклу од Букумира, а за која постоје мишљења да би могла бити од тог рода:
1. Вељић, Никољдан, Беране, G2a-L497
Према предању су из Братоножића. Матица им је Лужац код Берана.
2. Паламар, муслиман, Годочеље, Петњица R1a-Z282>M458>L1029
Паламари су огранак Кораћа из суседне Јоховице, а они потичу од православних Кораћа из Вуче у Горњим Селима која је у прошлости припадала селу Главаца. Кораћи су према предању од Дармановића из Братоножића што је само делимично тачно јер је Ередељановић забележио да су се преостали Кораћи у Братоножићима прибили уз Прогоновиће чији су Дармановићи огранак. 

Најновији резултат треба узети са великом резервом не само за род Букумира, већ и за истоимено братство код Берана, и то из два разлога:
- Тестирани није сродан ниједном братству са сличним предањем, па чак ни Дураковићу са чијим се братством Букумири из Берана рођакају.
- Васојевићи имају генетске сроднике у Херцеговини одакле и потичу према предању, а Букумири су старинци из Братоножића и спомињу се 1411. године, 33 године пре Васојевића на подручју Зете. Нису повезани предањима нити крсном славом - Букумири славе Никољдан и преслављају Петковдан, а Васојевићи славе Аранђеловдан и преслављају Александровдан.
Овде се по мом мишљењу највероватније ради о некој врсти прибраћивања до ког је дошло у Доњим Васојевићима. Да ли је у питању доводак или нешто друго, тешко да ћемо то сазнати.

Иако смо очекивали да ће нам овај резултат разрешити дилему о пореклу Букумира, само је додатно закомпликовао ствари по том питању. Остаје нам да сачекамо да се тестира неко од Љаљовића са Јаблана јер без тога једино може да се нагађа ко је од тестираних исељеника заиста од Букумира из Братоножића.

На основу чега Паламаре, Скендеровиће и Дураковиће доводите у везу са Букумирима ?
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6033 послато: Септембар 23, 2018, 07:19:18 поподне »
На основу чега Паламаре, Скендеровиће и Дураковиће доводите у везу са Букумирима ?

Скендеровићи и Дураковићи имају предање о пореклу од Букумира о чему је писао Лутовац. Исто предање о пореклу Дураковића спомиње и Вешовић.

Паламари су од Кораћа, а за њих су поједини аутори изнели претпоставку да су од Букумира (рецимо Миљанићи), док рецимо Ердељановић није Кораће сврстао међу Букумире. На основу хаплогрупе (R1a) је готово извесно да Кораћи нису од Букумира, међутим та идеја се изгледа свидела администраторима Бошњачког ДНК пројекта па за Паламера у табели пише "Korać, Bukumiri - Dola".
 

Ван мреже Zor

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1513
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6034 послато: Септембар 23, 2018, 08:00:25 поподне »
Најновији резултат треба узети са великом резервом не само за род Букумира, већ и за истоимено братство код Берана, и то из два разлога:
- Тестирани није сродан ниједном братству са сличним предањем, па чак ни Дураковићу са чијим се братством Букумири из Берана рођакају.
- Васојевићи имају генетске сроднике у Херцеговини одакле и потичу према предању, а Букумири су старинци из Братоножића и спомињу се 1411. године, 33 године пре Васојевића на подручју Зете. Нису повезани предањима нити крсном славом - Букумири славе Никољдан и преслављају Петковдан, а Васојевићи славе Аранђеловдан и преслављају Александровдан.
Овде се по мом мишљењу највероватније ради о некој врсти прибраћивања до ког је дошло у Доњим Васојевићима. Да ли је у питању доводак или нешто друго, тешко да ћемо то сазнати.

Иако смо очекивали да ће нам овај резултат разрешити дилему о пореклу Букумира, само је додатно закомпликовао ствари по том питању. Остаје нам да сачекамо да се тестира неко од Љаљовића са Јаблана јер без тога једино може да се нагађа ко је од тестираних исељеника заиста од Букумира из Братоножића.

 Ако Букумира има GATAH4=10 онда је потомак Раја, тј. сигурни племенски Васојевић дакле морао би бити прибраћен..

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6035 послато: Септембар 23, 2018, 08:56:32 поподне »
Ако Букумира има GATAH4=10 онда је потомак Раја, тј. сигурни племенски Васојевић дакле морао би бити прибраћен..

Вероватно је од Новаковића или Мијомановића пошто као и они има вредност 11 на том маркеру.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6036 послато: Септембар 23, 2018, 09:27:43 поподне »
Скендеровићи и Дураковићи имају предање о пореклу од Букумира о чему је писао Лутовац. Исто предање о пореклу Дураковића спомиње и Вешовић.

Паламари су од Кораћа, а за њих су поједини аутори изнели претпоставку да су од Букумира (рецимо Миљанићи), док рецимо Ердељановић није Кораће сврстао међу Букумире. На основу хаплогрупе (R1a) је готово извесно да Кораћи нису од Букумира, међутим та идеја се изгледа свидела администраторима Бошњачког ДНК пројекта па за Паламера у табели пише "Korać, Bukumiri - Dola".

Иване, већ сам негдје написао да ми је мајка Кораћ а Паламари прве комшије у Годочељу, нико од њих не помиње Букумире. Презмена Калић (Каленица), Чивовић (Чиво) и Кораћ, све прве комшије, упућују да се ради о занимањима везаним за обраду метала. У Годочељу постоји крш који се зове Остра стијена и све упућује да је тај камен, изузетно доброг квалитета, довео те људе који су ту нашли зараду. Паламари су традиционално добри зидари и мајстори.  Занимљиво је да су Калићи, Паламари и Чивовићи населили дио Годочеља који је директно повезан са Гусарама гдје су Паламари и Кочани имали своје воденице. Тај пут је јако стрм и упућује да се експлоатација камена испод Остре стијене вршили свлачењем низ тај пут. Нигдје у близини не постоји толико лежиште камена и такве квалитете. Највероватније да постоји веза између ових људи са онима у Горњим Селима и Брзави али да нису поријеклом старобалканци.
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6037 послато: Септембар 23, 2018, 09:37:29 поподне »
Иване, већ сам негдје написао да ми је мајка Кораћ а Паламари прве комшије у Годочељу, нико од њих не помиње Букумире.

То уопште није спорно, ни Кораћи ни Паламари немају предање о пореклу од Букумира, као што већ написао у више наврата.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6038 послато: Септембар 23, 2018, 09:39:44 поподне »
Пераловић, Никољдан, Косор, Подгорица, E-V13>Z5018>Z16661>BY5293

Тестирани припада роду Куча. Може се рећи да има модални хаплотип за овај род ако се изузме повишена вредност DYS549=13 коју има још једино Плазинић из Губереваца код Лучана.

Пераловићи из Косора се сматрају за староседеоце у племену, а о њима је детаљније писао Јован Ердељновић:
Пераловића има и сад две куће на Косору, а то је само малени остатак од негдашњег јаког браства, из кога су бивале још у 16. веку кучке војводе. Тако је сачувана народна успомена на војводу Жија Пералова. Велики део Пераловића морао се одселити с Косора због „крви“. Најпре су прешли у Подгорицу, где су прозвати Кулићи. Једни су Кулићи и сад у Подгорици, други су отишли у Владне у Зети а трећи у Пиву у Херцеговини. Сви Пераловићи и Кулићи славе Cв. Николу (6. дец.) осим оних у Пиви, који су морали узети Св. Јована (7. јан.) за главну славу, јер њега слави сва Пива. Од косорских Пераловића су пореклом и мухамеданци Колиновићи у Гусињу, који са својим огранцима у Пећи и другде броје већ преко 150 кућа.

За Коленовиће (Ердељановић их назива Колиновићима) из околине Гусиња је и Андрија Јовићевић навео да потичу од Пераловића. Према попису из 1913. године било их је 75 кућа у околини Гусиња при чему су били једини становници села које је по њима названо.
Кулића можда има у Подгорици, али их у Владнама није било 20-година када је Јовићевић обишао Зету. Кулићи у Пиви су огранак Браниловића, тако да је Ердељановић вероватно само пренео оно што је чуо од Пераловића (рођакања на основу презимена су честа појава).

Имајући у виду претходне резултате којима је установљено да и мања, наводно стариначка, братства такође припадају роду Куча, овај резултат је донекле био очекиван имајући у виду да је у питању некадашње војводско братство.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1196
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6039 послато: Септембар 23, 2018, 09:48:42 поподне »
Ако Букумира има GATAH4=10 онда је потомак Раја, тј. сигурни племенски Васојевић дакле морао би бити прибраћен..
       
   Занимљив резултат. Све је могуће. Тестирани је мој кандидат.
  Мало историје није на одмет.  Међу побијеним хашким главарима 1825. године био је и Милован Букумира из Будимље. Објесио их је Ђулбег Шабанагић код манастира Ђурђеви Ступови да би обезглавио становништво. Најмногобројније братство Букумири проћерани су из овог краја 1826.године.  Милисав Лутовац је записао: "Да би осветио свог брата поменутог Милована Букумиру, кога је Ђулбег обесио. Милутин Букумира убије Бајрамбега Шабанагића. Ђулбег тада покупи војску коју су сачињавали Васојевићи и други Срби чифчије, с њом нападне Букумире и растерају их на све стране.
У народу се прича да су Букумири, отступајући преко Полице према Пештеру, у одбрани убили и 17 Васојевића и других Срба који су учествовали у турској војсци. Прелаз на Брњици где је погинуо Бајрам-бег и данас носи назив Бајровац"