Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[vojinenad]

Бјелић, Ђурђиц, Црквени Тоци, Пријепоље

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има потпуно поклапање са Бјелићем из Рутоши на Златару код Нове Вароши, као и једну разлику на упоредивих 23 маркера са Белићем из Боговађе код Лајковца. И једни и други славе Св. Ђорђа. Нема сумње да се ради о истом роду.

Нашао сам једино предање које је навео Бјелић из Рутоши, да су старином из Мораче, из Драговића поља. Бјелића има у Морачи, а ту су дошли из Братоножића. За сада генетске потврде за овакво предање немамо, мада је хаплотип, мање-више модалан.

У Морачи има и мање братство Бијелић који су огранак (мислим) Љешњана Трипковића, али они би требали да су "северци" тј. I2a-Z17855. Њима најсроднији су Лакетићи из Дегрмена код Куршумлије.

[Jelic]

У Морачи има и мање братство Бијелић који су огранак (мислим) Љешњана Трипковића, али они би требали да су "северци" тј. I2a-Z17855. Њима најсроднији су Лакетићи из Дегрмена код Куршумлије.

Вероватно је у питању повезивање на основу презимена од стране тестираног Бјелића из места Рутоши код Нове Вароши, а не "право" предање.

[gillle]

Филиповић,  Томиндан, Белица, Јагодина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има хаплотип близак модалу. Најближи на пројекту му је Милосављевић из Тврђана код Лепосавића, са којим има једну разлику на упоредивих 23 маркера. Милосављевићи имају предање да су од Рајовића из Г. Крњина, што очигледно није тачно. Близак му је и Трифуновић из Лозовика код Јагодине, са којим има 3/23. Они би и по предању требали да су у сродству. О овој вези је писао Дробњак.

https://www.poreklo.rs/2012/05/01/selo-lozovik-jagodina/

https://www.poreklo.rs/2014/10/09/poreklo-prezimena-selo-belica-jagodina/

Такође су им по хаплотипу блиски и Шекуларци из Чедова код Сјенице, који славе Св. Враче, као и родови са Старог Влаха са славом Св. Константин и Јелена.

Овде се очигледно ради о већ спомињаним Бушетама, чија је матица сало Беласица на Копаонику. Вероватно су хетероеног порекла, као и Ковачани. Управо из тог разлога сам и споменуо Шекуларце са славом Св. Врачи, која је слава Ковачана, као и родове са славом Св. Константин и Јелена, чији је култ био распрострањен у долини горњег Ибра, о чему сведоче цркве и црквине посвећене овим свецима у тој области. Иако на нивоу спекулација, сматрам да се овде ради о стариницима Ибарске долине и Копаоника, који су се након 1690. распршили на све стране.

Ово је мој кандидат, хвала стручном особљу на анализи Не бих имао шта да додам осим да
 мештани Белице сада не знају да ли су Филипповићи од Милутиновића, Недића или Станимировића.

Истражујући Белицу, Станоје Мијатовић бележи занимљиво предање Станимировића:

 "Мали Биндер Шалаверда преведен је овамо "из арнауцко" кад му је било три године. Кад му је било осам година покрштен je у манастиру Јошаници и добио име Петар, те се после звао Петар Биндер. Овај Станимир био је Петров син, па би се тако овај род могао звати и Петровићи, Биндеровићи."

[Милош]

Постоји још једна, необјављена фамилија из околине Мостара која припада овом роду и слави Ђурђевдан.

И још ја га објавио...

[MarkoBR]

Јокановић, Јовањдан, Ново Село, Зворник

Припада хаплогрупи I1-Z63, роду А. Блиски су му сви из овог рода а потпуно поклапање има са једним тестираним из истраживања Косова и Метохије.

Ако неко зна нешто више о пореклу ових Јокановића нека напише.

Može li se znati sa kim ima poklapanja sa Kosova?
Jer ovih nekoliko koje znam da su I-Z63 sa Kosova svi vode porijeklo sa sjevera Albanije.

[Селаковић]

Илић, Јовањдан, Ладовица, Власотинце

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Илић припада роду Ђоринаца, којих данас има под више презимена. Њихово предање каже да су се доселили из села Локвица из области Порече, са територије Брсјака.

Недавно смо добили једног "северњака" из Крапе, која је одмах поред Локвице. Дамчески је имао потпуно модалан хаплотип, па се стога не може рећи да је у скоријој вези са Ђоринцем, јер хаплотип овог другог одступа од модала на неколико места. Углавном је реч о маркерима који су склонији мутацији, али истакао бих две карактеристичне вредности. То су нешто ређа вредност 15 на споромутирајућем DYS19, а потом и веома редак утростручени DYS385. Реч је о необичном „трипликованом“ DYS385, па тестирани има вредност 14-15-16. До овога долази најчешће због палиндромских секвенци у ДНК, па су удвостручавања уочена на пример код DYS19, 390 и 391, док је код 385 могуће утростручавање (Kayser et al. 2000, Butler et al. 2002, Kurihara et al. 2004). Учесталост ових случајева углавном је у промилима. Оваква вредност може бити наследна и треба је узимати и обзир код процена сродности. Код тестираног је вероватно реч о скоријој мутацији. Исто ово напоменуо сам код саопштавања резултата једног Србина из Румуније на затвореном делу форума, који је до сада био једини на нашем пројекту са оваквом вредношћу. Нажалост, на основу остатка хаплотипа не може се рећи да постоји веза између Илића и тог Србина из Румуније.

Говорећи из сећања, Илићевом хаплотипу био је близак и један тестирани са "Мајског тестирања 200 Срба" из околине Сврљига, али тај човек више није део нашег пројекта.

Ђоринци су стари печалбари. Данас их је вероватно највише у Смедереву, где се наш тестирани и родио.

[НиколаВук]

Илић се самостално тестирао преко ДНК центра у Београду и проследио ми је свој резултат јер је наишао на позив за тестирање Брсјака и Мијака, а као што је Селаковић написао, његова породица има предање да се у Ладовицу доселила из Локвице у Поречу и да потиче од Брсјака. Дакле, још један "динарик север" Брсјак.

[Одисеј]

Ако за неког само пише да је Y3120, то значи да није у питању ниједна од три "познате" мутације (S17250, Z17855, Y4460), већ да је или у питању модални динарик или нека друга мутација?

[НиколаВук]

Ако за неког само пише да је Y3120, то значи да није у питању ниједна од три "познате" мутације (S17250, Z17855, Y4460), већ да је или у питању модални динарик или нека друга мутација?

Тако се сада означавају они који су се раније означавали као "динарик север", што је парафилетска група која укључује све снипове испод Y3210/YP196 који нису PH908 (тј. "динарик југ"), што нпр. укључује и оне који су S17250+ али PH908-.

[Одисеј]

Тако се сада означавају они који су се раније означавали као "динарик север", што је парафилетска група која укључује све снипове испод Y3210/YP196 који нису PH908 (тј. "динарик југ"), што нпр. укључује и оне који су S17250+ али PH908-.

Аха, схватам, ради се о томе да није тестиран довољно велик број маркера да би се утврдила мутација, те да је једино сигурно да се не ради о "јужњаку".

[НиколаВук]

Аха, схватам, ради се о томе да није тестиран довољно велик број маркера да би се утврдила мутација, те да је једино сигурно да се не ради о "јужњаку".

Углавном се то гледа по вредности маркера dys448, ако је његова вредност 19 онда је највероватније у питању PH908, ако је 20 онда је нека друга грана "динарика". Има и ту изузетака наравно ("лажних јужњака" и "лажних северњака"), али процентуално врло мало. Неки PH908 родови су још више измутирали, нпр. Озринићи који на том маркеру имају вредност 18. Ако код тестираног није очитан маркер 448, онда се води уопштено као Y3210, иако би могао да буде "јужњак". 

[Одисеј]

Углавном се то гледа по вредности маркера dys448, ако је његова вредност 19 онда је највероватније у питању PH908, ако је 20 онда је нека друга грана "динарика". Има и ту изузетака наравно ("лажних јужњака" и "лажних северњака"), али процентуално врло мало. Неки PH908 родови су још више измутирали, нпр. Озринићи који на том маркеру имају вредност 18. Ако код тестираног није очитан маркер 448, онда се води уопштено као Y3210, иако би могао да буде "јужњак".

Интересантно.....Још се увијек не сналазим добро у овоме, али капирам. Поготово ми је занимљиво ово у вези "лажних" јужњака и сјеверњака, јећам се кад је неко рекао, мислим да је то био Лука, да један тестирани припада роду који је заправо накнадно "појужњачен", тј. да има вриједност 19 на том маркеру која се је развила накнадно, након што се је јужни динарик већ издвојио.

[Црна Гуја]

Нововић, Лучиндан, Осоје, Драгочава, Фоча

Припада хаплогрупи R1a-Z280>L1280. Најближе поклапање има са Булатовићем из Горње Горице код Подгорице, разликују се на 3 од 23 маркера, а славе и исту славу. Поседује неколико ређих вредности, DYS385=11-11, и повишене DYS448=22 и Y-GATAH4=12.

Најстарији познати предак је Митар Нововић, рођен око 1820. године. Према породичном предању, предак (могуће Ново, по коме носе презиме) доселио се негде из Црне Горе, бежећи од крвне освете. Тестирани наводи да није сачувано сећање да су у сродству са Нововићима из других крајева Босне и Херцеговине и Црне Горе.

[Милош]

Костић, Томиндан, Горња Јошаница, Блаце

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности има нешто вишу вредност 12 на 391, као и нешто ниже вредности 12 и 29 на 389I и 389II. Нема ближих поклапања на пројекту. Како су Костићи старином из Земанице код Лепосавића, може се рећи да имамо још један, по хаплотипу различити, род који можемо везати за Бушете, а који су такође PH908.

Тестирани је директан потомак истакнутог устаника и борца из Првог српског устанка у Горњем Ибру, Николе Слепчевића, кога у више наврата помиње Аврам Поповић у чланку „Устанак у Горњем Ибру и по Копаонику од 1806 до 1813. године“.

Син Николе Слепчевића – Коста (1815) се 1878. године иселило из Земанице (Лепосавић) у Горњу Јошаницу (Блаце), заједно са већим бројем устаничких породица из Копорића.

У МКВ цркве Св. Ђорђа у Топличкој Великој Плани се 1880. године наводе Слепчевић (Косте) Јаблан, рођен 1851. у Земаници, настањен у Горњој Јошаници, Слепчевић (Косте) Веселин, рођен 1847. године у Земаници, такође настањен у Горњој Јошаници.

Слепчевић (Николе) Коста се упокојио исте године када су му се синови Јаблан и и Веселин оженили (МКУ 1880).

У првом попису становништва Топличког округа који је извршен након доношења закона о насељавању новоослобођених крајева из 1884. године, у Горњој Јошаници су у истом домаћинству  (ред. бр. 1) пописани синови Косте Слепчевића као Костић Јаблан и Костић Веселин.

Тестирани броји следеће пасове до најстаријег познатог претка:
Тестирни (1961, Београд) – С. Костић (1935, Г. Јошаница) – Петар Костић (1906, Г. Јошаница) – Милосав Костић (1882, Г. Јошаница) – Веселин Слепчевић (1839 (1847), Земаница) – Коста Слепчевић (1815, Земаница) – Никола Слепчевић (Земаница).

Данас више нема породица у Горњем Ибру ни у Топлици које носе презиме Слепчевић из Земанице. Оно се јавља као породични надимак фамилија у Горњој Јошаници које су настале деобом Слепчевића у периоду од 1878 до 1884. године и то: Василијевића, Костића, Стевановића и Тодоровића.

* хвала Миловану на информацијама

[Equinox]

Костић, Томиндан, Горња Јошаница, Блаце

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности има нешто вишу вредност 12 на 391, као и нешто ниже вредности 12 и 29 на 389I и 389II. Нема ближих поклапања на пројекту. Како су Костићи старином из Земанице код Лепосавића, може се рећи да имамо још један, по хаплотипу различити, род који можемо везати за Бушете, а који су такође PH908.

Тестирани је директан потомак истакнутог устаника и борца из Првог српског устанка у Горњем Ибру, Николе Слепчевића, кога у више наврата помиње Аврам Поповић у чланку „Устанак у Горњем Ибру и по Копаонику од 1806 до 1813. године“.

Син Николе Слепчевића – Коста (1815) се 1878. године иселило из Земанице (Лепосавић) у Горњу Јошаницу (Блаце), заједно са већим бројем устаничких породица из Копорића.

У МКВ цркве Св. Ђорђа у Топличкој Великој Плани се 1880. године наводе Слепчевић (Косте) Јаблан, рођен 1851. у Земаници, настањен у Горњој Јошаници, Слепчевић (Косте) Веселин, рођен 1847. године у Земаници, такође настањен у Горњој Јошаници.

Слепчевић (Николе) Коста се упокојио исте године када су му се синови Јаблан и и Веселин оженили (МКУ 1880).

У првом попису становништва Топличког округа који је извршен након доношења закона о насељавању новоослобођених крајева из 1884. године, у Горњој Јошаници су у истом домаћинству  (ред. бр. 1) пописани синови Косте Слепчевића као Костић Јаблан и Костић Веселин.

Тестирани броји следеће пасове до најстаријег познатог претка:
Тестирни (1961, Београд) – С. Костић (1935, Г. Јошаница) – Петар Костић (1906, Г. Јошаница) – Милосав Костић (1882, Г. Јошаница) – Веселин Слепчевић (1839 (1847), Земаница) – Коста Слепчевић (1815, Земаница) – Никола Слепчевић (Земаница).

Данас више нема породица у Горњем Ибру ни у Топлици које носе презиме Слепчевић из Земанице. Оно се јавља као породични надимак фамилија у Горњој Јошаници које су настале деобом Слепчевића у периоду од 1878 до 1884. године и то: Василијевића, Костића, Стевановића и Тодоровића.

У Ратној архиви Милоша С. Милојевића се 1876 и 1877. године међу војницима Дренопољског логора наводе Слепчевићи – Огњан, Мијаило, Радоица, Јаблан, Василије и Антоније, сви из Земанице.

Синови Николе Слепчевића (Коста  и Тодор), заједно са синовима Стевана Слепчевића  (Радоицом и Антонијем), синовима Тодора Слечевића ( Огњаном и Мијаилом) и Василијем Слепчевићем, који су били истакнути устаници и борци у Српско-турским ратовима, су се 1878. године иселили из Земанице (Лепосавић) у Горњу Јошаницу (Блаце).

Поред Костића, потомака Косте Слепчевића, у првом попису становништва Топличког округа из 1884. године, су у Горњој Јошаници такође пописани потомци Стевана Слепчевића под презименом Стевановић у задрузи под редним бројем 10, коју су сачињавали Милисав (65), Радоица (52) и Аксентије (30), док је најстарији син Тодора Слепчевића пописан као глава домаћинства (задруге) под именом Тодоровић Огњан (ред. бр. 9).

[Иван Вукићевић]

Бојовић, Власово, Прокупље, Е-V13>Z1057

Припада роду Милошевића-Плањана из Шаранаца за које се на основу хаплотипа може очекивати да припадају подграни PH1246>BY14151. Бојовићи из Власова су према предању од Бојовића из Зминице у Шаранцима што је и генетски потврђено јер се тестирани од Бојовића из Зминице од 16 упоредивих маркера једино разликује на DYS390 са нешто нижом вредношћу 23, док је модална вредност на том маркеру 25 за овај род. Од Анђелића из истог рода се разликује на 3 од 23 маркера при чему су две разлике двоструке. Породица тестираног не слави славу, док Бојовићи у Шаранцима славе Ђурђевдан, као и остала братства из овог рода.

РТС је прошле године објавио краћу репортажу о Власову:
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/56/srbija-danas/2751107/prokupacko-selo-vlasovo-skoro-bez-stanovnika.html

[Никола Стојановић]

Бојовић, Власово, Прокупље, Е-V13>Z1057

Припада роду Милошевића-Плањана из Шаранаца за које се на основу хаплотипа може очекивати да припадају подграни PH1246>BY14151. Бојовићи из Власова су према предању од Бојовића из Зминице у Шаранцима што је и генетски потврђено јер се тестирани од Бојовића из Зминице од 16 упоредивих маркера једино разликује на DYS390 са нешто нижом вредношћу 23, док је модална вредност на том маркеру 25 за овај род. Од Анђелића из истог рода се разликује на 3 од 23 маркера при чему су две разлике двоструке. Породица тестираног не слави славу, док Бојовићи у Шаранцима славе Ђурђевдан, као и остала братства из овог рода.

РТС је прошле године објавио краћу репортажу о Власову:
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/56/srbija-danas/2751107/prokupacko-selo-vlasovo-skoro-bez-stanovnika.html

Тестирани Бојовић од Васојевића који живи у Нишу је исто пореклом из Топлице и E-V13.

[Jelic]

Бојовић, Власово, Прокупље, Е-V13>Z1057

Припада роду Милошевића-Плањана из Шаранаца за које се на основу хаплотипа може очекивати да припадају подграни PH1246>BY14151. Бојовићи из Власова су према предању од Бојовића из Зминице у Шаранцима што је и генетски потврђено јер се тестирани од Бојовића из Зминице од 16 упоредивих маркера једино разликује на DYS390 са нешто нижом вредношћу 23, док је модална вредност на том маркеру 25 за овај род. Од Анђелића из истог рода се разликује на 3 од 23 маркера при чему су две разлике двоструке. Породица тестираног не слави славу, док Бојовићи у Шаранцима славе Ђурђевдан, као и остала братства из овог рода.

РТС је прошле године објавио краћу репортажу о Власову:
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/56/srbija-danas/2751107/prokupacko-selo-vlasovo-skoro-bez-stanovnika.html

Ако сам добро схватио, у питању су колонисти с краја 19. века, тако да се без проблема може и овом Бојовићу уписати слава Ђурђевдан.

[Иван Вукићевић]

Тестирани Бојовић од Васојевића који живи у Нишу је исто пореклом из Топлице и E-V13.

Да ли знаш одакле је тачно из Топлице пошто тренутно немамо тај податак? Бојовића из Васојевића је било у Горњој Коњуши, Крчмарама и Пасјачи.

Ако сам добро схватио, у питању су колонисти с краја 19. века, тако да се без проблема може и овом Бојовићу уписати слава Ђурђевдан.

Сигурно су досељени у 19. веку, али ни тестирани не зна баш тачно када. Како су се многе породице из данашње Црне Горе доселиле у Топлицу и пре 1878. године, не мора бити у питању колонизација након ослобођења. Препустио бих тестираном, који је иначе члан друштва, да одлучи да ли ће Ђурђевдан бити наведен као слава или не.

[Милош]

Јурић, нема славу, Суботица

Припада хплогрупи I2-PH908. Нема блиских поклапања на пројекту. Од карактеристичних вредности се могу издвојити нешто нижа вредност 10 на DYS391 и висока вредност 19 на DYS458. Ту комбинацију имају неки тестирани са херцеговачког подухвата, па могуће да нека веза ту постоји.

Презиме Јурић се спомињу код Ердељановића у књизи "Буњевачка презимена".

"ЈУРИЋИ – у Бачкој: у Сомбору, од 1677.год. (у поменутом писму католика Сомбора папи, по препису пок. Мих.Гавриловића из ватиканске архиве); у Суботици, од 1686.год.; православни у Лици; 1436.год. се помиње “ЮрићЬ постоларЬ“ који је држао франкопанско имање у жупи Цетини у Далмацији; у Далмацији католици у Вргорцу, Имотском и у Задру; католици у Сињу и Кијеву код Врлике; католици у Крапању код Шибеника; православни Србин, жумберачки војвода, Силвестер Јурић 1569.год., а досељеник са босанско-далматинско-личке тромеђе; католици у Ливну и у Травнику; католици у Коњицу и католици стариници у Босанској Крајини и другде по Босни; православни по западној Босни, у Ливањском Пољу, у уначком протопрезвитерату и код Мостарског Блата. У западној и средњој Босни два католичка или поглавито католичка села с именом Јурићи и у западној Херцеговини католичко село Јурића Долац."

https://www.poreklo.rs/2012/05/08/bunjevačka-prezimena-jelinić-kmetović/