Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Jelic]

Решена дилема око порекла Јајчанина, родом су из Доњег Јеловца код Дубице (Поткозарје).

Готово сви крајишки Јајчани славе Стевањдан.

Подсетићу шта Карановић каже за породице које у Крајини славе Стевањдан:

"Najviše rodova je sa slavom Sv. Arhiđakona Stefana u okolini Jajca. Raseljene rodove u Pounju zovu Jajčani, a one u okolini Sarajeva Krajišnik."

"Tri su grupe rodova što slave Sv. Stevana Arhiđakona sa vrlo izbledelim sećanjem da su nekako jedno: Dobrijević-Torbica-Mandić-Mijatović-Jajčanin-Jež i Milojević-Rakić-Trninić. U ovu su oblast doselili iz Jajca: Mijatovići 25 k. u 8 naselja; Jajčanin 5 k. u 2 n.; Ježi 21 k. u 4 n.; Šikmani 6 k. u 2 n.; -Iz Dalmacije; Dobrojevići 3 k. u 3 n., -Sa Tromeđe su: Rokvići 12 k. u 2 naseLja, Trninići 1 k., Miljevći 3 k. u 3 n. Po jednom su predanju od tri sestre od pretka Dobrojevića, koji se ženio vilom, a po drugom od tri jetrve, odive raznih rodova, a po trećima od plemena Ozgorsatovića sa Hercegovine. Prve dve su ženske Milja i Trnjina, a treća što je bila ljuta ko rokva, prozvani joj potomci Rokvići. Od ličke su grupe rodova: Mandići 42 k. u 12 n.; Torbice 5 k. u 2 n.; Borjan 9 k. u 3 n.; Šorak 9 k. u 4 n.; Đurići 6 k. u 4 n.; Ognjenović 3 k. u 3 n.; Grgići 5 k. u 2 n.; Radeka 3 k. u 2 n.; i Božići 4 k. u 2 n."


Као што видимо, међу њима се јавља више хаплогрупа

Трнинићи, Добријевићи и Миљевићи су R1b-U152, Шикмани, Гргићи и Торбице E-V13, Јеж I2-PH908, Јајчани J2b-M205, итд.

И Шорци Р1а М458.

[Иван Вукићевић]

Шекуларчев резултат нам је први пут пружио увид у осталих пет маркера из скупа стандардна 23 маркера. Интересантна је веома ниска вредност 27 на DYS481, такву вредност поседује и тестирани Јовановић (Златибор; Ђурђевдан) са овогодишњег „Светског ДНК дана“. Сада је јасно да је и Јовановић или старином из Шекулара, или је из истог места и рода одакле су Ћетковићи дошли у Шекулар.

Заиста битан резултат, јер сада имамо основни хаплотип Ћетковића што нам омогућава поређење са хаплотипом Јевтића са Озрена који је пореклом од староседелачког рода Костића и Лаловића из Пиве. На основу троструке разлике на DYS481 (Ћетковићи имају вредност 27, а Јевтић 30), као и разлика на још пар маркера, сада се може закључити да ипак нису исти род иако је за то постојала солидна вероватноћа на основу 17 маркера. Моја претпоставка је била да су Ћетковићи пореклом из Пиве и да су се доселили у Шекулар преко Тушиње у Дробњацима где живе Церовићи, али резултат Шекуларца обара ту теорију.

Јовановић би иначе могао бити од Ћетковића из села Ровца јер са Девићем дели вредност 18 на DYS458, док тестирани који припадају другим гранама Ћетковића имају вредност 17.

Да ли се зна из ког је тачно села тестирани? Горња Села су област која обухвата 6 насеља, а Шекуларци настањују Главаца и Кирикуће.

[Clavdivs]

Декић, Никољдан, Нови Град

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Од тестираних из наше табеле најближи му је Нужда са Баније од кога се разликује на свега 3 од упоредивих 37 маркера.

Ако неко зна нешто више о пореклу ових Декића нека напише.

[Небојша]

Декић, Никољдан, Нови Град

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Од тестираних из наше табеле најближи му је Нужда са Баније од кога се разликује на свега 3 од упоредивих 37 маркера.

Ако неко зна нешто више о пореклу ових Декића нека напише.

Декићи су највероватније из Лике пореклом. Тамо их је било у околини Грачаца и Д. Лапца. Буни податак из шематизма за 1882., где крајишки Декићи славе само Аранђеловдан.

Иначе је Декића било још у околини Санског Моста. Тестирани је вероватно у вези са онима из околине Новог и Крупе (Масловаре, Соколиште, Мала Новска Рујишка и Горњи Бушевић). 

[Pavo]

Декићи су највероватније из Лике пореклом. Тамо их је било у околини Грачаца и Д. Лапца. Буни податак из шематизма за 1882., где крајишки Декићи славе само Аранђеловдан.

Иначе је Декића било још у околини Санског Моста. Тестирани је вероватно у вези са онима из околине Новог и Крупе (Масловаре, Соколиште, Мала Новска Рујишка и Горњи Бушевић).

Tanasija Dekić iz Blatne(par kilometara sjeverno od G. Buševića) je 1789. prebjegao na drugu stranu Une i bio unovačen u austrijsku vojsku.

[Иван Вукићевић]

Ристић, Бањица, Вождовац, Београд, E-V13>Z1057

Тестирани има врло необичан хаплотип услед чега нема ближих поклапања. Једини на читавом пројекту, укључујући и необјављена истраживања, има високу вредност 25 на DYS635.

Према предању тестираног, Ристићи живе на Бањици девет генерација и досељени су из Куманова или Велеса. Предање се очигледно у одређеној мери сачувало јер је Риста Николић у свом раду о околини Београда из 1903. године забележио следеће за ову породицу са Бањице:
Ристић Коста (1 к.) — пореклом иа Богумила (6лизу Велеса), откуда се његов дед доселио (пре 70—80 год.), слави св. Николу

Бањица је данас градско насеље у Београду проистекло од некадашњег села које је настало када је књаз Милош раселио Топчидер.

У селу Богомила (данашња општина Чашка) постоје два рода која славе Никољдан:
1) Станковци, Митковци, Ристевци, Крстевци, Клисаровски: досељени половином 18. века из суседног села Кораб
2) Дончевци, Валајчаровци: досељени из суседне Слатине

Ристићи би могли бити од братства Ристевци.

[НиколаВук]

Ристић, Бањица, Вождовац, Београд, E-V13>Z1057

Тестирани има врло необичан хаплотип услед чега нема ближих поклапања. Једини на читавом пројекту, укључујући и необјављена истраживања, има високу вредност 26 на DYS635.

Према предању тестираног, Ристићи живе на Бањици девет генерација и досељени су из Куманова или Велеса. Предање се очигледно у одређеној мери сачувало јер је Риста Николић у свом раду о околини Београда из 1903. године забележио следеће за ову породицу са Бањице:
Ристић Коста (1 к.) — пореклом иа Богумила (6лизу Велеса), откуда се његов дед доселио (пре 70—80 год.), слави св. Николу

Бањица је данас градско насеље у Београду проистекло од некадашњег села које је настало када је књаз Милош раселио Топчидер.

У селу Богомила (данашња општина Чашка) постоје два рода која славе Никољдан:
1) Станковци, Митковци, Ристевци, Крстевци, Клисаровски: досељени половином 18. века из суседног села Кораб
2) Дончевци, Валајчаровци: досељени из суседне Слатине

Ристићи би могли бити од братства Ристевци.

Ристићи можда потичу и од неког рода који се још пре етнографских испитивања у потпуности иселио из богомилског краја. Што се тиче родовских надимака у Македонији, истраживачи су бележили један њихов облик, међутим он може а и не мора да се поклапа са оним обликом који је сачуван у самом породичном предању тих родова. Приликом акције тестирања Брсјака сам се сусретао са случајевима да кандидати знају за родовски надимак али у другачијем облику него што је забележен у литератури; ово је изгледа чешћи случај са оним надимцима који су настајали по личним именима предака него са онима који су добијани по некој њиховој карактеристици или по месту одакле су се доселили. Том приликом је било од помоћи ако кандидат зна да наброји поименично пасове предака све до досељења у село одакле је пореклом, по томе сам схватио да је етнограф забележио род под именом другачијег претка у односу на оног којег ми је кандидат саопштио (нпр. род Марковци по претку Марку који је дошао у село, док је у литератури тај исти род означен као Белевци по његовом сину Белету, који је био прва генерација рођена у селу). Због свега овога као и због раширености имена Риста или Ристе сумњам да ови Ристевци имају везе са тестираним Ристићем, мада је све могуће.

[Лепеничанин]

Постоји село Бањица код Велеса. Највероватније је Коста Ристић био одатле.

[Иван Вукићевић]

Због свега овога као и због раширености имена Риста или Ристе сумњам да ови Ристевци имају везе са тестираним Ристићем, мада је све могуће.

Слажем се да није много вероватно, али није ни немогуће јер се Ристевци из Богомиле зову по претку Ристи који се доселио са браћом половином 18. века. Деда Косте Ристића се у Бањицу доселио у трећој или четвртој деценији 19. века, свега 80 година касније.

Постоји село Бањица код Велеса. Највероватније је Коста Ристић био одатле.

Сад видим да си о томе писао и пре:
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=3036.msg81997#msg81997
Бањица такође припада општини Чашка, међутим и није тако близу Богомиле.

[Косорић-Лијовић]

Не разумијем зашто толико форсирате Церовиће с Девићима, када се испоставило да припадају сасвим другој хаплогрупи, тј. И1. Требало би избацити то! Прије бих рекао да су Девићи Церовчани, а Церовчани Томићи. Читајте књигу о Колашину, ту све пише о поријеклу Церовчана итд.! Постоји и предање да су Шекуларци од Томића. Некада је било пола Ћетковића Томића. Вежем се за нека предања, не говорим из празне главе! Јовановићи који славе Ђурђевдан би могли бити од Ћетковог унука, Јована Вучининог. А Ћетко је Илијин II Косорића-Лијовића. Постоји и податак да је Илија имао близанце, Огњена и Страхињу. Ћетково име није право, већ надимак. Итд.

[vidoje 013]

Благодарим, Селаче.

Сад имамо утврђену исту хаплогрупу код три гране Ћетковића.
Ћетко је имао четири сина: од првог су Церовићи из Белог Поља код Пећи, од другог Шекуларци у Горњим Селима, од трећег Вајмеши у Шекулару и Ровцима (од којих је Девић), од четвртог Бабићи и њихови огранци у Ровцима, Калудри и Мурини.
Недостаје нам само резултат Церовића, а надам се да ћемо га у скорој будућности имати.

     Прото Андрија Поповић у Хроници Шекулара (Београд, 2018) записао је:"Ћетковиће село се назива по Ћетку. Ћетко је био родом из Дробњака и тако се прозивао Вајмеш. Његова мајка била удовица и дошла у Шекулар те на конак код Даше, као сирота да тражи парче хљеба и да иде к Пећи. Даша био удовац и узме ову Ћеткову мајку и Ћетка подњиви." Прото Андрија је био 30. година парох Шекулара све до до 1921. годин. Потиче из свештеничке породице која је наследно давала попове Шекулару

[vidoje 013]

Не разумијем зашто толико форсирате Церовиће с Девићима, када се испоставило да припадају сасвим другој хаплогрупи, тј. И1. Требало би избацити то! Прије бих рекао да су Девићи Церовчани, а Церовчани Томићи. Читајте књигу о Колашину, ту све пише о поријеклу Церовчана итд.! Постоји и предање да су Шекуларци од Томића. Некада је било пола Ћетковића Томића. Вежем се за нека предања, не говорим из празне главе! Јовановићи који славе Ђурђевдан би могли бити од Ћетковог унука, Јована Вучининог. А Ћетко је Илијин II Косорића-Лијовића. Постоји и податак да је Илија имао близанце, Огњена и Страхињу. Ћетково име није право, већ надимак. Итд.

 Многи кажу да је Ћетку право име било Млађен или Младен.

[Милош]

Филиповић,  Томиндан, Белица, Јагодина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има хаплотип близак модалу. Најближи на пројекту му је Милосављевић из Тврђана код Лепосавића, са којим има једну разлику на упоредивих 23 маркера. Милосављевићи имају предање да су од Рајовића из Г. Крњина, што очигледно није тачно. Близак му је и Трифуновић из Лозовика код Јагодине, са којим има 3/23. Они би и по предању требали да су у сродству. О овој вези је писао Дробњак.

Трифуновићу, Ваши Трифуновићи су сигурно ови из Лозовика. То је веома велика фамилија. Најстарији родови тог краја славе Св. Тому. У Белици су то Станимировићи који су у Белицу дошли из Топлице, а одатле са Косова, а онда Милутиновићи и Недићи у истом селу са истим правцем играција, мада не држе да су род. У Лозовику, који није далеко од Белице, то су Томићи и Трифуновићи (вероватно Ваши) са истим правцем сеобе (Косово -> Топлица -> Лозовик). У Мишевићу су то Тасићи који су ту дошли из Лозовика. У Багрдану су то Милосављевићи (Косово -> Топлица -> Багрдан), а у Рибару Тимићи (Косово -> Топлица -> Рибаре). Слично је и предање Бушетића из Рековца који славе Св. Тому, да су пореклом са Косова, одакле су прешли у Топлицу, а из Топлице у Левач. Скоро све ове фамилије спадају у најстарије у својим селима или спадају у прве досељенике и углавном су досељене половином 18. века.
Вероватно имате пуно "рођака" у околини Јагодине.

Фамилије у Лозовику које славе Св. Тому по предању потичу од два брата који су се доселили после Кочине крајине а пре Првог српског устанка са Косова и Топлице. Све фамилије потичу од два рођена брата. Тодор Чуљко, старији брат је побегао из тамнице негде на Копаонику и дошао у Лозовик од њега су у селу:
Гајићи (4 куће) и Радојевићи - Болини (2 куће) славе Св. Тому, малу славу немају. Од њих су у суседном Мишевићу Тасићи (2 куће).
Од млађег брата који је дошао пратећи старијег су:
Томићи - Спасојеви (16 кућа), Трифуновићи (3 куће), Филиповићи (7 кућа) и Милошевићи - Цукарићи (2 куће). Сви славе Св. Тому, а мала слава им је Преображење.

https://www.poreklo.rs/2012/05/01/selo-lozovik-jagodina/

https://www.poreklo.rs/2014/10/09/poreklo-prezimena-selo-belica-jagodina/

Такође су им по хаплотипу блиски и Шекуларци из Чедова код Сјенице, који славе Св. Враче, као и родови са Старог Влаха са славом Св. Константин и Јелена.

Овде се очигледно ради о већ спомињаним Бушетама, чија је матица сало Беласица на Копаонику. Вероватно су хетероеног порекла, као и Ковачани. Управо из тог разлога сам и споменуо Шекуларце са славом Св. Врачи, која је слава Ковачана, као и родове са славом Св. Константин и Јелена, чији је култ био распрострањен у долини горњег Ибра, о чему сведоче цркве и црквине посвећене овим свецима у тој области. Иако на нивоу спекулација, сматрам да се овде ради о стариницима Ибарске долине и Копаоника, који су се након 1690. распршили на све стране.

[Jelic]

Филиповић,  Томиндан, Белица, Јагодина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има хаплотип близак модалу. Најближи на пројекту му је Милосављевић из Тврђана код Лепосавића, са којим има једну разлику на упоредивих 23 маркера. Милосављевићи имају предање да су од Рајовића из Г. Крњина, што очигледно није тачно. Близак му је и Трифуновић из Лозовика код Јагодине, са којим има 3/23. Они би и по предању требали да су у сродству. О овој вези је писао Дробњак.

https://www.poreklo.rs/2012/05/01/selo-lozovik-jagodina/

https://www.poreklo.rs/2014/10/09/poreklo-prezimena-selo-belica-jagodina/

Такође су им по хаплотипу блиски и Шекуларци из Чедова код Сјенице, који славе Св. Враче, као и родови са Старог Влаха са славом Св. Константин и Јелена.

Овде се очигледно ради о већ спомињаним Бушетама, чија је матица сало Беласица на Копаонику. Вероватно су хетероеног порекла, као и Ковачани. Управо из тог разлога сам и споменуо Шекуларце са славом Св. Врачи, која је слава Ковачана, као и родове са славом Св. Константин и Јелена, чији је култ био распрострањен у долини горњег Ибра, о чему сведоче цркве и црквине посвећене овим свецима у тој области. Иако на нивоу спекулација, сматрам да се овде ради о стариницима Ибарске долине и Копаоника, који су се након 1690. распршили на све стране.

У суштини је то што си за Бушете навео тачно, мада је упитно јесу ли Шекуларци из Чедова (даљим пореклом од Портића из Шекулара) и родови у Пријепољу који славе Константина и Јелену досељеници са истока у време након 1690. године. Ја верујем да би они могли бити досељени из југоисточнијих крајева Балкана, али је то вероватно било много пре 1690. године.

[Милош]

У суштини је то што си за Бушете навео тачно, мада је упитно јесу ли Шекуларци из Чедова (даљим пореклом од Портића из Шекулара) и родови у Пријепољу који славе Константина и Јелену досељеници са истока у време након 1690. године. Ја верујем да би они могли бити досељени из југоисточнијих крајева Балкана, али је то вероватно било много пре 1690. године.

Свакако. И мислио сам на ранији период, али као да постоји нека веза...

[Милош]

Бјелић, Ђурђиц, Црквени Тоци, Пријепоље

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има потпуно поклапање са Бјелићем из Рутоши на Златару код Нове Вароши, као и једну разлику на упоредивих 23 маркера са Белићем из Боговађе код Лајковца. И једни и други славе Св. Ђорђа. Нема сумње да се ради о истом роду.

Нашао сам једино предање које је навео Бјелић из Рутоши, да су старином из Мораче, из Драговића поља. Бјелића има у Морачи, а ту су дошли из Братоножића. За сада генетске потврде за овакво предање немамо, мада је хаплотип, мање-више модалан.

[Селаковић]

Бјелић, Ђурђиц, Црквени Тоци, Пријепоље

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има потпуно поклапање са Бјелићем из Рутоши на Златару код Нове Вароши, као и једну разлику на упоредивих 23 маркера са Белићем из Боговађе код Лајковца. И једни и други славе Св. Ђорђа. Нема сумње да се ради о истом роду.

Не знам кад су се ширили по Србији, али свака част на очуваном презимену! 

[Небојша]

Бјелић, Ђурђиц, Црквени Тоци, Пријепоље

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има потпуно поклапање са Бјелићем из Рутоши на Златару код Нове Вароши, као и једну разлику на упоредивих 23 маркера са Белићем из Боговађе код Лајковца. И једни и други славе Св. Ђорђа. Нема сумње да се ради о истом роду.

Нашао сам једино предање које је навео Бјелић из Рутоши, да су старином из Мораче, из Драговића поља. Бјелића има у Морачи, а ту су дошли из Братоножића. За сада генетске потврде за овакво предање немамо, мада је хаплотип, мање-више модалан.

Бјелић је мој кандидат. Каже да имају предање о пореклу из Херцеговине. Дошли су одатле у Дренову код Пријепоља, затим 1891. прелазе у село Црквени Тоци. Слава Ђурђиц, преслава друге Тројице.

[Милош]

Андрић, Ђурђевдан, Царина, Осечина

Припада хаплогрупи I2-PH908, добро испрофилисаном роду 437=13, GATAH4=8. Сви су му блиски из овог рода. Матица овог рода је у долини Неретве, што знамо из неких необјављених херцеговачких резултата. Због резултата Ћалића, овај род вероватно припада старијој грани PH908>561=16>557=17, која је чврсто везана за средњовековно Захумље.

Они једини у овом роду славе Ђурђевдан. Највероватније се ради о:

"Мирчетићи. Они су пореклом из Требиња, дошли су негде у околину Сребрнице, па су уз Раосављевиће дошли под Бобију и ту се населили. Они су се још рано сродили с далматинским досељеницима и од њих се нису ни одвајали; данас су под презименима Малешевићи, Мирчетићи и Васиљевићи у Царини, на имањима исељених Раосављевића и као Ђурђићи у Мрчком. Говоре западним дијалектом (20 к.; Св. Ђурђе)."

https://www.poreklo.rs/2013/01/23/poreklo-prezimena-selo-carina-osečina/

Андрићи, али са славом Аранђеловдан, се спомињу у месту Плужац код Осечине.

https://www.poreklo.rs/2013/07/28/poreklo-prezimena-selo-plužac-osečina/

Пореклом из Плужца је и породица тестираног Симеуновића из Матијевца код Владимираца, који слави Аранђеловдан и припада исто роду 437=13, GATAH4=8.

https://www.poreklo.rs/2013/02/16/poreklo-prezimena-selo-matijevac-vladimirci/

[Jelic]

Они једини у овом роду славе Ђурђевдан.

Постоји још једна, необјављена фамилија из околине Мостара која припада овом роду и слави Ђурђевдан.