Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Jelic]

Јесу ли им род херцеговачки Бакмази?

По предању које је забележио Јово Крсмановић, нису. И крсна слава се разликује.

[Селаковић]

Дамчески, Алимпијевдан, Крапа, Македонски Брод, Порече

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Посебност резултата Дамческог је управо у томе што хаплотип ни по чему није посебан. Дословно, све 23 вредности су модалне за динарик, што није чест случај. У том смислу, многи тестирани су, нумерички гледано, блиски Дамческом.

Тестирани је навео да је родни надимак његове породице Бизевци. Међутим, таквог рода нема наведеног код П. Јовановића:



Као што видимо, у селу је постојало пет родова са овом славом, народски "Св. Ђорђе Алемпије".

У Крапи и у целом Поречу народ је у прошлости доста страдао од бугарског терора.

[НиколаВук]

Дамчески је други тестирани Брсјак, у оквиру акције тестирања Брсјака и Мијака. Дамчески је навео да је посетио једно старо гробље код Крапе, на коме има надгробника из 18. века и где су се мештани сахрањивали пре гробља на коме се сада сахрањују. То старо гробље мештани зову "Егејско гробље", али тестирани није био сигуран да ли су се ту сахрањивали његови преци и да ли је гробље добило име по досељеницима из егејских предела. У књизи "Порече" Петра Јовановића та миграција није забележена; за род Дурдеваца који славе Св. Ђорђа је наведено да су дошли "од Костура" (данашња Касторија у Грчкој), али то место није баш близу Егејског мора. Тестирани највероватније потиче од неког од ових пет забележених родова који славе Алимпијевдан. Иначе, у истој књизи је за Крапу забележено предање које њено име изводи или по капи Марка Краљевића која је на том месту пала, или по досељеницима из Крапске Баре у Прилепском пољу који су ово село заселили; Крапска бара се тако назива по томе што у њој има рибе - крапа (шарана).

Поглед на Крапу:

[Radul]

Бакмаз, Ђурђевдан, Хан Пијесак

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Има доста блиских хаплотипова (као и потпуних поклапања).

Јово И. Крсмановић у свом опису соколачког села Кусаче каже следеће:
Не знам да ли су у питању исти Бакмази (на основу резултата вероватно јесу), па бих замолио Радула и Романијског да напишу нешто више.

Тестирани је из Калиманића, Соколац. У Пијеску од 20. вијека. Предањем из Херцеговине, могуће је написано, чекајући одговор неког од  Бакмаза који је упознат са поријеклом.

[dragan d]

Дамчески, Алимпијевдан, Крапа, Македонски Брод, Порече

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Посебност резултата Дамческог је управо у томе што хаплотип ни по чему није посебан. Дословно, све 23 вредности су модалне за динарик, што није чест случај. У том смислу, многи тестирани су, нумерички гледано, блиски Дамческом.

Тестирани је навео да је родни надимак његове породице Бизевци. Међутим, таквог рода нема наведеног код П. Јовановића:



Као што видимо, у селу је постојало пет родова са овом славом, народски "Св. Ђорђе Алемпије".

У Крапи и у целом Поречу народ је у прошлости доста страдао од бугарског терора.

Pozdrav. Omeni se radi. Ja sam testirani Damčeski, Krapa, Poreče. Možete li mi pobliže objasniti oznake haplogrupe koje ste naveli a kojoj pripadam. Hvala.

[Селаковић]

Pozdrav. Omeni se radi. Ja sam testirani Damčeski, Krapa, Poreče. Možete li mi pobliže objasniti oznake haplogrupe koje ste naveli a kojoj pripadam. Hvala.

Поздрав!

Поседујете уобичајени, "модални" хаплотип за хаплогрупу којој припадате. Та хаплогрупа је I2а, а дубље припадате њеној подграни CTS10228 и надаље њеној подграни Y3120. Ова последњу подграну називамо колоквијално и "динарик" хаплогрупом, приближније ви сте "динарик север", и типична је за све словенске популације, као и друге народе који су имали значајан удео словенског супстрата (Мађари, Румуни, Грци...). Ова хаплогрупа има своје дубље подгране, али на основу ваша 23 СТР маркера не може се одредити којој подграни припадате. Ако сте заинтересовани за дубље тестирање, а то бисмо и сви ми који пратимо резултате волели, можете да урадите тест попут овог: https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=27&products_id=11788&osCsid=aca366d134f6ddf3b17b6acbd02e43f3

Тада бисмо могли да видимо неку мало детаљнију слику.

[dragan d]

Hvala na odgovoru  . Veoma zanimljivo.

[gillle]

О Станићима опширније пише Мићовић у својој књизи "Родослов, да се не заборави". Он такође каже да су Станићи Морачани. Пре него се населили у Оклаце, живели су некео време у Попиће код Рибарића. Родоначелник им је Стојадин, који је као слуга радио код Дробњака у Пресијеци, тачније код Јована званог Дрка (од њега су Дркићи). Пошто је био добар и поштен, Јован му даје ћерку Стану. Насељавају се на месту данешњег засеока Реџовићи. Ту му долази и брат Миленко. Стојадин и Стана су имали трјицу синова, од којих потичу сви Станићи. Стана остаје удовица, па су синови по њој прозвани. Станићима су род Томашевићи у Сувом Грлу, али и Краговићи у Кобиљој Глави. Сви славе Аранђеловдан, а прекађују Велику Госпојину, још једну карактеристику Морачана-Богићеваца.

Није много важно, али некоме ће ваљати и овај податак; Јован Дрка је Стојадину дао сестру а не ћерку
Ето, има случајева где се даје и сестра

[Atlantische]

Дукић, Ђурђевдан, Вариводе, Кистање

Припада хаплогрупи N2-P189.2>FT182494. Специфичне вредности Дукићевог хаплотипа које одударају од модала су 389i=15, 389ii=30, 458=17 и YGATAH4=10. Од тестираних Дукићу су најближа два нејавна резултата из истраживања САНУ, обојица са Ђурђевданом као крсном славом. Што се тиче разлике у маркерима са њима ситуација је следећа; са тестираним из околине Госпића има две разлике на 17 упоредивих маркера (на 458 и YGATA-и), док са тестираним из Ђаковице на Метохији са истог истраживања има такође 2 разлике на 17 маркера (389ii и 458).

Надам се да ће познаваоци Далмације знати нешто више о овим Дукићима.

[Небојша]

Дукић, Ђурђевдан, Вариводе, Кистање

Припада хаплогрупи N2-P189.2>FT182494. Специфичне вредности Дукићевог хаплотипа које одударају од модала су 389i=15, 389ii=30, 458=17 и YGATAH4=10. Од тестираних Дукићу су најближа два нејавна резултата из истраживања САНУ, обојица са Ђурђевданом као крсном славом. Што се тиче разлике у маркерима са њима ситуација је следећа; са тестираним из околине Госпића има две разлике на 17 упоредивих маркера (на 458 и YGATA-и), док са тестираним из Ђаковице на Метохији са истог истраживања има такође 2 разлике на 17 маркера (389ii и 458).

Надам се да ће познаваоци Далмације знати нешто више о овим Дукићима.

Наш argo би могао да каже коју о овим Дукићима. Бачко их је повезао са оним Дукићима из Биљана и околине Бенковца, али они славе Стевањдан и требали би бити најпре у вези са Стевањштацима I2-PH908 (Дукићи из Грачаца су I2-PH908).

Осим тога, Дукића са славом Ђурђевдан било је у Жагровићу, а тамо су део досељеничке струје "из Босне" (17. век).

Бачко је прилично сигуран у везу ових Дукића и оних из Бенковца, па би требало тестирати и њих. Иначе је презиме често на том потезу и, колико сам успео да испратим, тренутно имамо Дукиће са четири различите хаплогрупе. Не знам да ли су сви из Далмације, али су свакако из западних крајева.

- Дукић, Стевањдан, Дерингај, Грачац, Лика: I2-PH908
- Дукић, Ђурђевдан, Вариводе, Кистање, Далмација: N-P189.2
- Дукић, ХР: I1-M253
- Дукић, ХР? R1a-M417

[argo]

Dukići su u Varivodama prisutni još od 1709. godine kada je mletački katastar zabilježio 4 njihove porodice (Milanko, Milić, Radonja i Ranisav) sa ukupno 25 članova. S obzirom na različita imena njihovih očeva, glavari ovih porodica nisu bili u najbližem međusobnom srodstvu (braća). To onda upućuje i na veću raznovrsnost roda i raniji nastanak samog prezimena.
Njihovo dalje porijeklo nije mi poznato, ali ne bih isključio doseljavanje iz Like za vrijeme morejskog rata iako lički Dukići imaju različitu haplogrupu.

[Jelic]

Наш argo би могао да каже коју о овим Дукићима. Бачко их је повезао са оним Дукићима из Биљана и околине Бенковца, али они славе Стевањдан и требали би бити најпре у вези са Стевањштацима I2-PH908 (Дукићи из Грачаца су I2-PH908).

Осим тога, Дукића са славом Ђурђевдан било је у Жагровићу, а тамо су део досељеничке струје "из Босне" (17. век).

Бачко је прилично сигуран у везу ових Дукића и оних из Бенковца, па би требало тестирати и њих. Иначе је презиме често на том потезу и, колико сам успео да испратим, тренутно имамо Дукиће са четири различите хаплогрупе. Не знам да ли су сви из Далмације, али су свакако из западних крајева.

- Дукић, Стевањдан, Дерингај, Грачац, Лика: I2-PH908
- Дукић, Ђурђевдан, Вариводе, Кистање, Далмација: N-P189.2
- Дукић, ХР: I1-M253
- Дукић, ХР? R1a-M417

Мислим да ће се на крају ипак испоставити да Дукићи из Варивода и Бенковца нису сродни. Делује да је ово класично Бачково повезивање на основу истог презимена (једино ако заиста и једни и други имају предање о заједничком пореклу).

Што се тиче Дукића који је I1-M253, зар нису у питању католици из Далмације?

Дукић, католик, Задар, раније Сињ, I1-M253

[Platin]

Није резултат, али знам да се у Земуну спомињу Дукићи... Не знам ништа о њиховом пореклу, само се пре 150-200 година помињу у црквеним књигама.

[Селаковић]

Шекуларац, Ђурђевдан, Горња Села, Беране

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>S17250>Y4882>A1328*, роду А у Табели Српског ДНК пројекта, Шекуларским Дробњацима.

Честитам нашем Небу рођака!

У случају Шекуларца само презиме говори довољно. Из овог рода имамо већ тестирана два појединца. Један је Девић, а Шекуларац има један различит маркер од њега (DYS458), од 17 упоредивих. Други је један тестирани са САНУ истраживања, од њега се Шекуларац такође разликује на једном маркеру (DYS389 II). Генетика је потврдила предање.

Шекуларчев резултат нам је први пут пружио увид у осталих пет маркера из скупа стандардна 23 маркера. Интересантна је веома ниска вредност 27 на DYS481, такву вредност поседује и тестирани Јовановић (Златибор; Ђурђевдан) са овогодишњег „Светског ДНК дана“. Сада је јасно да је и Јовановић или старином из Шекулара, или је из истог места и рода одакле су Ћетковићи дошли у Шекулар.

[Селаковић]

Интересантна је веома ниска вредност 27 на DYS481, такву вредност поседује и тестирани Јовановић (Златибор; Ђурђевдан) са овогодишњег „Светског ДНК дана“.

Да додам, мада DYS481 спада у маркере који су склонији мутирању, исту ниску вредност као Шекуларац имају и Караџићи из Дробњака, а и целокупан хаплотип Караџића доста је близак Ћетковићима. Биће занимљиво једног дана видети да ли су и колико Караџићи и Ћетковићи блиски, за почетак када одредимо СНП грану Караџића.

[Nebo]

Шекуларац, Ђурђевдан, Горња Села, Беране

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>S17250>Y4882>A1328*, роду А у Табели Српског ДНК пројекта, Шекуларским Дробњацима.

Честитам нашем Небу рођака!

У случају Шекуларца само презиме говори довољно. Из овог рода имамо већ тестирана два појединца. Један је Девић, а Шекуларац има један различит маркер од њега (DYS458), од 17 упоредивих. Други је један тестирани са САНУ истраживања, од њега се Шекуларац такође разликује на једном маркеру (DYS389 II). Генетика је потврдила предање.

Шекуларчев резултат нам је први пут пружио увид у осталих пет маркера из скупа стандардна 23 маркера. Интересантна је веома ниска вредност 27 на DYS481, такву вредност поседује и тестирани Јовановић (Златибор; Ђурђевдан) са овогодишњег „Светског ДНК дана“. Сада је јасно да је и Јовановић или старином из Шекулара, или је из истог места и рода одакле су Ћетковићи дошли у Шекулар.

Благодарим, Селаче.

Сад имамо утврђену исту хаплогрупу код три гране Ћетковића.
Ћетко је имао четири сина: од првог су Церовићи из Белог Поља код Пећи, од другог Шекуларци у Горњим Селима, од трећег Вајмеши у Шекулару и Ровцима (од којих је Девић), од четвртог Бабићи и њихови огранци у Ровцима, Калудри и Мурини.
Недостаје нам само резултат Церовића, а надам се да ћемо га у скорој будућности имати.

[Nebo]

Шекуларчев резултат нам је први пут пружио увид у осталих пет маркера из скупа стандардна 23 маркера. Интересантна је веома ниска вредност 27 на DYS481, такву вредност поседује и тестирани Јовановић (Златибор; Ђурђевдан) са овогодишњег „Светског ДНК дана“. Сада је јасно да је и Јовановић или старином из Шекулара, или је из истог места и рода одакле су Ћетковићи дошли у Шекулар.

С обзиром на могућу везу (не по мушкој линији) златиборских Јовановића и прибојских Гудурића, мени делује реалније ова друга варијанта - да су Јовановићи исељеници из дурмиторског краја од рода од којег потичу и Ћетковићи.

[Небојша]

Цветковић, Ђурђевдан, Мушутиште, Сува Река, Призрен, J2b-M205>Y22066


Према литератури, у селу Сува Река постоје три гране Цветковића. Две славе Ђурђевдан, једна Никољдан. Они што славе Никољдан кажу да су из Црне Горе пореклом, једни што славе Ђурђевдан кажу да су из села Дворане, а даље негде из Србије, а други са Ђурђем не знају више о пореклу.

(Данило Стијовић, Ономастика Суве Реке и околних села)


Цветковић поседује практично модални J-Y22066 хаплотип, а даље Y22063 (ближи групи 576=18). Постоји већ неколико сличних хаплотипова код исељеника јужноморавске струје и шире. С обзиром да је у питању скоро па модални хаплотип, Цветковић има веома блиских поклапања и широм динарског подручја.

Тестирани Цветковић се јавио са новим подацима:

" Отац Јован. Деда Миодраг, баба Божидарка. Прадеда Танасије, прабаба Пана. Танасије се доселио из села Гулијан код Сврљига и оженио се у Сувој Реци, деда Миодраг се родио у Мушутишту. Танасије је био припадник жандармерије и погинуо је доле на Космету. "

Овај резултат се не коси са предањем, будући да у околини Сврљига има прилично J2b-M205.

[Милош]

Тестирани Цветковић се јавио са новим подацима:

" Отац Јован. Деда Миодраг, баба Божидарка. Прадеда Танасије, прабаба Пана. Танасије се доселио из села Гулијан код Сврљига и оженио се у Сувој Реци, деда Миодраг се родио у Мушутишту. Танасије је био припадник жандармерије и погинуо је доле на Космету. "

Овај резултат се не коси са предањем, будући да у околини Сврљига има прилично J2b-M205.

Ако је прадеда дошао између два светска рата из Гулијана код Сврљига, онда то треба да стоји као место порекла, а не Мушутиште. Са САНУ истраживања има потпуно поклапање на 17 маркера са тестиранима из околине Сврљига, који славе и преслављају Св. Ђорђа. Вероватно се ради о: "једни што славе Ђурђевдан кажу да су из села Дворане, а даље негде из Србије", које бележи Стијовић у Ономастици Суве Реке.

[Небојша]

Јајчанин, Стевањдан, Сарајево, хаплогрупа J2b M205>Y22066


Јајчана са овом славом било је највише на простору Крајине. Нисам успео наћи више о овим Јајчанима из Сарајева, али претпостављам да су досељени из крајева западно, на шта и презиме упућује.

У Крајини се за Јајчане са Св. Стеваном каже да су део оне велике групе родова, чија је матица управо негде у околини Герзова. У оквиру ове групе родова већ имамо неколико хаплогрупа (I2-PH908, E-V13, R1b-U152). Издваја се I2-PH908 као најдоминантнија.

Генетски је Јајчаниу најближи Старчевић из околине Добоја, који такође слави Стевањдан. Једна од претпоставки је да су и Старчевићи досељени из крајева западно (где је матица крајишких Стевањштака), а ово је својеврсна потврда те везе.

По маркерима то би могла бити она "трећа" група Y22066 (385=15-18, 458=16), у коју би могли упасти још Тинтор и Лакић. Лакићи су такође са Змијања пореклом, што није далеко од Герзова и Јајца.

Карановић каже да се за исељенике из Јајца (Стевањдан) у Поуњу каже Јајчанин, а у околини Сарајева Крајишник. Како Крајишника са овом славом има у Сарајеву, можда и међу њима треба тражити неке од ових хаплогрупа које срећемо у Крајини.

Решена дилема око порекла Јајчанина, родом су из Доњег Јеловца код Дубице (Поткозарје).

Готово сви крајишки Јајчани славе Стевањдан.

Подсетићу шта Карановић каже за породице које у Крајини славе Стевањдан:

"Najviše rodova je sa slavom Sv. Arhiđakona Stefana u okolini Jajca. Raseljene rodove u Pounju zovu Jajčani, a one u okolini Sarajeva Krajišnik."

"Tri su grupe rodova što slave Sv. Stevana Arhiđakona sa vrlo izbledelim sećanjem da su nekako jedno: Dobrijević-Torbica-Mandić-Mijatović-Jajčanin-Jež i Milojević-Rakić-Trninić. U ovu su oblast doselili iz Jajca: Mijatovići 25 k. u 8 naselja; Jajčanin 5 k. u 2 n.; Ježi 21 k. u 4 n.; Šikmani 6 k. u 2 n.; -Iz Dalmacije; Dobrojevići 3 k. u 3 n., -Sa Tromeđe su: Rokvići 12 k. u 2 naseLja, Trninići 1 k., Miljevći 3 k. u 3 n. Po jednom su predanju od tri sestre od pretka Dobrojevića, koji se ženio vilom, a po drugom od tri jetrve, odive raznih rodova, a po trećima od plemena Ozgorsatovića sa Hercegovine. Prve dve su ženske Milja i Trnjina, a treća što je bila ljuta ko rokva, prozvani joj potomci Rokvići. Od ličke su grupe rodova: Mandići 42 k. u 12 n.; Torbice 5 k. u 2 n.; Borjan 9 k. u 3 n.; Šorak 9 k. u 4 n.; Đurići 6 k. u 4 n.; Ognjenović 3 k. u 3 n.; Grgići 5 k. u 2 n.; Radeka 3 k. u 2 n.; i Božići 4 k. u 2 n."


Као што видимо, међу њима се јавља више хаплогрупа

Трнинићи, Добријевићи и Миљевићи су R1b-U152, Шикмани, Гргићи и Торбице E-V13, Јеж I2-PH908, Јајчани J2b-M205, итд.