Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Јовица Кртинић]

Imam iza sebe na polici knjigu o Pistol Pete-u koju sam dobio za 16. rođendan, kad sam sanjao da ću postati NBA zvijezda.

A ovdje imamo i geneološke podatke. 

https://www.nytimes.com/2007/02/11/books/chapters/0211-1st-fede.html

Pete-ov otac Press Maravich je rođen 1915.  Otac mu se zvao Vajo(Vasil) a mati Sara(h).  Mati se djevojački prezivala Radulović.  Otac mu je rano umro a mati se preudala za čovjeka koji se prezivao Kosanović.  U članku piše da se zvao George ali na popisu stanovništva 1930. je naveden kao Joseph.  Po prezimenima izgleda da su i Vajo i Sara i očuh bili iz Drežnice.

Новотестирани Маравић тврди да је у веома блиској родбинској вези са лозом Пита Маравића.

[Миловић]

Нисам знао где да поставим питање па се надам да ћу добити одговор овде. Да ли неко зна нешто о пореклуо презимену Керлец (Липовача) Јањ. Слава славу Св. Глигорије Чудотворац. Свако добро

[Селаковић]

Продановић, Аранђеловдан, Зрмања, Лика

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, по свему судећи њеној подграни S17250>Y4882>A1328, роду А у Табели Српског ДНК пројекта, "Крајишким Родићима".

Продановић се добро уклапа у овај род по крсној слави, као и по хаплотипу, уколико му опростимо вредност 15 на DYS19 и 16 на DYS385b. Међутим, овај род довољно је стар/разгранат (Лика, Крајина) да његови припадници и без Продановића имају унеколико разноврсне хаплотипове.

Баш ове две специфичне вредности код Продановића су једино што га разликује од тестираног Будимира, из суседног села Прљево, дакле на преосталом 21 маркеру имају поклапање, па је Будимир најближи Продановићу.

Породица тестираног има предање о досељењу "из Колашина из долине Ибра". Морам да приметим да имамо пар породица са овом славом на затвореном делу, у оквиру пројекта тестирања Херцеговаца, које су по хаплотипу блиске Родићима.

На форуму свакако има много бољих познавалаца овог краја од мене, па се надам да ће се и они огласити.

[Милош]

Породица тестираног има предање о досељењу "из Колашина из долине Ибра".

Можда грешим, али претпостављам да је ово предање новијег датума и да је настало због ретког презимена, које се јавља у И. Колашину, тачније у селу Чечеву. Продановићи из И. Колашина би требало да су род са Андрићима и Јаковљевићима, Гаљцима, као и са Девеџићима. Сви су они "Лакоњићи". Славе Петковдан. Имамо једног тестираног Лакоњића- Јаковљевића, који је испао E-BY34282 (род Бјелопавлића).

[Иван Вукићевић]

Максимовић, Трбуње, Блаце, Мратиндан, E-V13>Z5018>L241

Максимовићи су пореклом од Ђокића из Сеоца код Куршумлије који су тамо досељени из суседне Штаве. Ђокићи су од Кнежевића који су огранак Кулиза из тог села. Од Смилића из Штаве који слави исту славу се разликује на свега једном маркеру чиме је потврђено предање о заједничком пореклу. О Кулизама је детаљно писао Радослав Павловић:

Гавриловићи, Смилићи, Милетићи, Милићи, Томићи, Танасковићи, Маклићи (Маклићани), Кнежевићи (Митровићи, Ђокићи), Стевићи (Јовићи), Нешићи, Лазаревићи, Виторовићи, Миленковићи, Вулетићи и Вучковићи (46. к., св. Мина и прекада Богојавци - Богојављање) у Штави (у Копаонику).

Крвни сродници штаваљских Кулиза су: Маклићи (Малкићани), Јовићи, Илићи, Смилићи, Сретеновићи, Крстићи, Милићевићи, Васићи, Лукићи, Глигоријевићи, Томићи, Стевићи, Тодоровићи, Јевтићи, Трифуновићи, Милетићи и Кнежевићи (Ђокићи), 33. к, св. Мина. Сви су у Сеоцу (у Копаонику).

Кулизе су у Штаву досељени из Бишева код Рожаја, а село у које су дошли су назвали по области Штавица између Рожаја и Тутина. Постоје мишљења да су Кулизе због славе Мратиндан пореклом од рудара Саса, међутим припадност E-L241 грани не иде томе у прилог.

Овим резултатом је разрешено питање којој хаплогрупи припадају Кулизе јер Штава важи за матицу Кулиза у Србији. Подсећања ради, поред Смилића и сада Максимовића, још тројица тестираних су важили за могуће припаднике рода Кулиза:
- Вулићевић, Кијевчиће/Лепосавић, I2-PH908>PH3310
- Јовановић (надимак "Кулизе"), Горњи Ступањ/Александровац, I2-PH908
- Тодоровић (надимак "Кулизе"), Дашница/Александровац, G2a
Сада је очигледно су Кулизама у народу називана сва братства у широј области Копаоника која славе Мратиндан без обзира на стварно порекло.

Мислисав Лутовац је за Милићевиће у Доњем Бишеву забележио да потичу од Кулиза који су некада настањивали цело Бишево. Према предању су наводно из Куча, међутим како су управо Кучи населили Бишево, Милићевићи су највероватније усвојили то предање не би ли се зближили са бројнијим досељеницима. E-L241 грана до сада није забележена међу Кучима, како у племену, тако ни међу исељеницима те је мало вероватно да Кулизе заиста потичу одатле.

[Лепеничанин]

Станић, Аранђеловдан, Оклаце, Ибарски Колашин

Припада хаплогрупи R1b>Z67*, већ генетски профилисаном роду Морачана (Богићеваца).

Тестирањем је потврђено и предање, које се иначе слаже и са истраживањем др Милисава Лутовца, које је објављено у књизи "Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања"  у ком се наводи:

Садашња братства у Оклацу досељена су у току последњих 200 година. Родови су: Станићи (20 к., Св. Арханђео и Велика госпођа), пореклом из Мораче. Дошли су пре 150 година три брата; један отишао у Суво Грло (Метохиски Подгор) од кога су данашњи Томашевићи; други у Рајетиће (Рогозна), а трећи, Стојадин, остао у Оклацу. Од три сина удовице Стане су оклачки Станићи; њих има исељених у Ђаке код Куршумлије и у Н. Пазару.

[Милош]

Станић, Аранђеловдан, Оклаце, Ибарски Колашин

Припада хаплогрупи R1b>Z67*, већ генетски профилисаном роду Морачана (Богићеваца).

Тестирањем је потврђено и предање, које се иначе слаже и са истраживањем др Милисава Лутовца, које је објављено у књизи "Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања"  у ком се наводи:

О Станићима опширније пише Мићовић у својој књизи "Родослов, да се не заборави". Он такође каже да су Станићи Морачани. Пре него се населили у Оклаце, живели су некео време у Попиће код Рибарића. Родоначелник им је Стојадин, који је као слуга радио код Дробњака у Пресијеци, тачније код Јована званог Дрка (од њега су Дркићи). Пошто је био добар и поштен, Јован му даје ћерку Стану. Насељавају се на месту данешњег засеока Реџовићи. Ту му долази и брат Миленко. Стојадин и Стана су имали трјицу синова, од којих потичу сви Станићи. Стана остаје удовица, па су синови по њој прозвани. Станићима су род Томашевићи у Сувом Грлу, али и Краговићи у Кобиљој Глави. Сви славе Аранђеловдан, а прекађују Велику Госпојину, још једну карактеристику Морачана-Богићеваца.

[Небојша]

Јелачић, Св. Василије Велики (раније Св. Климент), Нови Карловци, Инђија, J2a-M410>L26


Презиме Јелачић и стара слава Св. Климент, упућују на простор Херцеговине. За тамошње Јелачиће се, вероватно због славе, верује да су у вези са групом родова око Љубибратића. У склопу Херцеговачког днк пројекта имамо неколико тестирнаих породица са овом славом, али не припадају овој хаплогрупи.

У анонимним базама, Јелачић има неколико поклапања са Ромима из Словачке и Мађарске. Ово је доста чудно, с обзиром да се ова подграна J2a не среће код европских Рома, као онај кластер J2a-M92.

Од тестираних из нашег пројекта, најближи би могли бити Живковићи из Шумадије, али то вероватно није блиска веза.

[Свевлад]

Јелачић, Св. Василије Велики (раније Св. Климент), Нови Карловци, Инђија, J2a-M410>L26


Презиме Јелачић и стара слава Св. Климент, упућују на простор Херцеговине. За тамошње Јелачиће се, вероватно због славе, верује да су у вези са групом родова око Љубибратића. У склопу Херцеговачког днк пројекта имамо неколико тестирнаих породица са овом славом, али не припадају овој хаплогрупи.

У анонимним базама, Јелачић има неколико поклапања са Ромима из Словачке и Мађарске. Ово је доста чудно, с обзиром да се ова подграна J2a не среће код европских Рома, као онај кластер J2a-M92.

Од тестираних из нашег пројекта, најближи би могли бити Живковићи из Шумадије, али то вероватно није блиска веза.

Јесу ли ови Јелачићи повезани са баном Јелачићем?
Сматра се да је бан Јелачића имао даље херцеговачко порекло.

[Небојша]

Јесу ли ови Јелачићи повезани са баном Јелачићем?
Сматра се да је бан Јелачића имао даље херцеговачко порекло.

Не бих знао. Моја је претпоставка да имају неке везе са Херцеговином (презиме, стара слава...). Помиње се Бан Јелачић у Сремским Карловацима, мада сумњам да тестирани не би знао за њихову везу (да постоји):

http://www.novosti.rs/%D0%B4%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%98.524.html:726972-%D0%A1%D0%B2%D0%B8-%D0%BF%D1%83%D1%82%D0%B5%D0%B2%D0%B8-%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B0-%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B5-%D1%83-%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%86%D0%B5

Најбоље да сам тестирани напише нешто више о пореклу, ако прати тему

[Небојша]

Цветковић, Ђурђевдан, Мушутиште, Сува Река, Призрен, J2b-M205>Y22066


Према литератури, у селу Сува Река постоје три гране Цветковића. Две славе Ђурђевдан, једна Никољдан. Они што славе Никољдан кажу да су из Црне Горе пореклом, једни што славе Ђурђевдан кажу да су из села Дворане, а даље негде из Србије, а други са Ђурђем не знају више о пореклу.

(Данило Стијовић, Ономастика Суве Реке и околних села)


Цветковић поседује практично модални J-Y22066 хаплотип, а даље Y22063 (ближи групи 576=18). Постоји већ неколико сличних хаплотипова код исељеника јужноморавске струје и шире. С обзиром да је у питању скоро па модални хаплотип, Цветковић има веома блиских поклапања и широм динарског подручја.

[Милош]

Цветковић, Ђурђевдан, Мушутиште, Сува Река, Призрен, J2b-M205>Y22066

Према литератури, у селу Сува Река постоје три гране Цветковића. Две славе Ђурђевдан, једна Никољдан. Они што славе Никољдан кажу да су из Црне Горе пореклом, једни што славе Ђурђевдан кажу да су из села Дворане, а даље негде из Србије, а други са Ђурђем не знају више о пореклу.

(Данило Стијовић, Ономастика Суве Реке и околних села)


Цветковић поседује практично модални J-Y22066 хаплотип, а даље Y22063 (ближи групи 576=18). Постоји већ неколико сличних хаплотипова код исељеника јужноморавске струје и шире. С обзиром да је у питању скоро па модални хаплотип, Цветковић има веома блиских поклапања и широм динарског подручја.

И најзад први Y22066 са простора КиМ. Сматрам да се ради о староседеоцима. Иначе ово предање једног рода Цветковића о пореклу из Србије је веома упитно и веровтно се доводи у везу са истим називом места, што је чест случај на који сам наилазио.Колико ми је познато, такве инверзне миграције нису забележене.

[Петар Демић]

Цветковић, Ђурђевдан, Мушутиште, Сува Река, Призрен, J2b-M205>Y22066


Према литератури, у селу Сува Река постоје три гране Цветковића. Две славе Ђурђевдан, једна Никољдан. Они што славе Никољдан кажу да су из Црне Горе пореклом, једни што славе Ђурђевдан кажу да су из села Дворане, а даље негде из Србије, а други са Ђурђем не знају више о пореклу.

(Данило Стијовић, Ономастика Суве Реке и околних села)


Цветковић поседује практично модални J-Y22066 хаплотип, а даље Y22063 (ближи групи 576=18). Постоји већ неколико сличних хаплотипова код исељеника јужноморавске струје и шире. С обзиром да је у питању скоро па модални хаплотип, Цветковић има веома блиских поклапања и широм динарског подручја.

Искрено, нисам очекивао да ће се J2b1-M205>Y22066 појавити у Метохији. Мислио сам да ће се прије појавити у Косовском Поморављу, што због поарбанашених Дема из Жегре код Гњилана, што због тога што се Косовско Поморавље ослања на Скопску Црну Гору, Пчињу и Јабланицу (већ имамо људе који су поријеклом из тих области и који припадају нашој хаплогрупи).

[Helix]

Максимовић, Трбуње, Блаце, Мратиндан, E-V13>Z5018>L241

 О Кулизама је детаљно писао Радослав Павловић:

https://drive.google.com/file/d/0BygLnT7QYlpOajA3U0JfdHNHQ1k/view?usp=sharing

[Jelic]

Станић, Аранђеловдан, Оклаце, Ибарски Колашин

Припада хаплогрупи R1b>Z67*, већ генетски профилисаном роду Морачана (Богићеваца).

Тестирањем је потврђено и предање, које се иначе слаже и са истраживањем др Милисава Лутовца, које је објављено у књизи "Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања"  у ком се наводи:

С обзиром на преславу и предање, овакав резултат је сасвим логичан.

[Милош]

Искрено, нисам очекивао да ће се J2b1-M205>Y22066 појавити у Метохији. Мислио сам да ће се прије појавити у Косовском Поморављу, што због поарбанашених Дема из Жегре код Гњилана, што због тога што се Косовско Поморавље ослања на Скопску Црну Гору, Пчињу и Јабланицу (већ имамо људе који су поријеклом из тих области и који припадају нашој хаплогрупи).

Мушутиште и не припада правој Метохији, више административно. Оно се ослања на Призренски подгор и реално више припада том кругу, како у лингвистичком, тако и у културолошком смислу.

[Милош]

Максимовић, Трбуње, Блаце, Мратиндан, E-V13>Z5018>L241

Постоји и вероватноћа да су Кулизе хетерогени род, попут Ковачана. Исто потичу из рударског краја. У Добриловинском катастиху имамо село Кулизићи, дакле у близини Брскова. И Вулићевић је од Бишеваца, који имају предање да су дошли из Бишева. Фуштићи су из истог краја.

[Zor]

Максимовић, Трбуње, Блаце, Мратиндан, E-V13>Z5018>L241

Максимовићи су пореклом од Ђокића из Сеоца код Куршумлије који су тамо досељени из суседне Штаве. Ђокићи су од Кнежевића који су огранак Кулиза из тог села. Од Смилића из Штаве који слави исту славу се разликује на свега једном маркеру чиме је потврђено предање о заједничком пореклу. О Кулизама је детаљно писао Радослав Павловић:


Овим резултатом је разрешено питање којој хаплогрупи припадају Кулизе јер Штава важи за матицу Кулиза у Србији.

 Смилић се не може поуздано предвидјети као L241 због чудног хаплотипа. Грани L241 у прилог иде његов dys643 модалан за L241, али по неким осталим вриједностима попут dys389, dys458 (модална за CTS9320), врло високог dys456 које је за 2-3 већи од L241 модала, он јасно изгледа ближи грани Z17107* којој припадају Ракоњци, постоје неки хаплотипови који немају повишену вриједност на dys438 и који су се раније одовојили од Ракоњаца, нпр. из Румуније, они имају углавном ову специфичну вриједност од dys456=18, која постоји и код хаплотипова ближим Ракоњцима.
 Смилић је 2/17 са румунским хаплотипом из Калараша, а са Американцем из Гревене поријеклом са којима Румун изгледа у вези је 15/18 (2 бржа).

 Ја и даље заступам тезу да су Кумани највјероватнија опција за наш род, а познато је да се и Кулизе доводе у везу са сличним популацијама. Један од ријетких хаплотипова на овом подручју који је сродан Ракоњцима јесте и из истраживања Тузланског кантона, а нпр. Калесија је довођена у везу са Кализама/Кулизама. За тога могу рећи да се одвојио од Ракоњаца након што су се они одвојили од сродних хаплотипова на истоку. Може лако бити и познија веза - 16. вијек.

 Био је досад шаблон са овим Z17107* хаплотиповима да се нађу на правим мјестима за довођење у везу са тим популацијама. Ако би Кулизе биле Z17107 онда су удаљени преко 1000 година од нас сигурно, али би били могуће/вјероватно и индикација да су те "источне" хипотезе о Кулизама имале утемељења.
 Наравно могу бити и L241 као већина са том вриједношћу на dys643.

 Само СНП може њих поуздано опредијелити са ова 23 маркера.

[Иван Вукићевић]

Само СНП може њих поуздано опредијелити са ова 23 маркера.

Слажем се, СНП тест је неопходан да би смо добили потврду. Смилић је већ био сврстан у табели као E-L241, па сам због тога на исти начин сврстао и Максимовића.

[Небојша]

Јелачић, Св. Василије Велики (раније Св. Климент), Нови Карловци, Инђија, J2a-M410>L26


Презиме Јелачић и стара слава Св. Климент, упућују на простор Херцеговине. За тамошње Јелачиће се, вероватно због славе, верује да су у вези са групом родова око Љубибратића. У склопу Херцеговачког днк пројекта имамо неколико тестирнаих породица са овом славом, али не припадају овој хаплогрупи.

Од тестираних из нашег пројекта, најближи би могли бити Живковићи из Шумадије, али то вероватно није блиска веза.

Погледао сам мало детаљније маркере Јелачића. И он и Живковић би врло лако могли бити J2a-M67, па сам их пребацио у тај род. Ова подграна је код нас присутна у солидном проценту у Понишављу, али је има и у динарским крајевима (код исељеника из Херцеговине), што би могли бити интересантно и за Јелачиће.

Yfull стабло J2a-M67 (TMRCA 12300)
https://www.yfull.com/tree/J-M67/