Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 4608009 пута)

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5840 послато: Јул 08, 2018, 04:49:35 поподне »
Зашто? Оба резултата су јавно објављена. Зашто не би могли о њима јавно и коментарисати?
Biće toga, znam za ta ostupanja u svom okruženju. Bude neugodno čak i onda kada se to dalo predvidjet. Al dobro, tu smo zbog istine.
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10391
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5841 послато: Јул 08, 2018, 05:03:17 поподне »
С обзиром на постојање ивањичком Рабреновићу блиских родова R1b у Старом Влаху, са предањем о пореклу из ЦГ, рекао бих да се ради о доласку групе сродних родова из Потарја у Стари Влах. Могуће је да су у самом Потарју постојала два разнородна братства истог презимена - Рабреновић. Или је дошло до прибраћивања неког рода R1b већем братству Рабреновића РН908. Ни први ни последњи случај...
"Наша мука ваља за причешћа"

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5842 послато: Јул 08, 2018, 05:15:36 поподне »
С обзиром на помен Храбрена Манојловића међу Тарским Никшића, као и то да је резултат I2-PH908 Рарбеновића "са извора", лично сам склонији Милошевој хипотези тј. претпоставци.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2429
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5843 послато: Јул 11, 2018, 12:26:39 поподне »
Мареновић, Јовањдан, Плешин, Рашка

Припада хаплогрупи R1a-Z280, волго-карпатској грани Y2902>Y2910. Једино блиско поклапање има са Радоничићем из Доброте код Котора (2/23, род И). Иако Радоничић поседује две необичне вредности (DYS393=14 и DYS385a=9), по укупној блискости чини се врло вероватним да Мареновић и он припадају истом роду.

"Данашње село заселило се око средине 18. века. У протоколу венчаних у цркви у Грацу, у Брвеници, забележен је 1842. „житељ Синожеца Стојан и Петројка“. Гробље је на брегу повише села. Родови: Мареновићи 4 к., Кијевчани 6 к., св. Јован, Кучи; преци били неко време у Морачи, па су тамо једни узели да славе св. Јована а други св. Луку. Кијевчани су дошли по позиву Мареновића из Кијеваца код Сјенице око 1880; имају одељаке у Витковцу у Доњој Гружи и у Новом Селу у Морави."

Петар Ж. Петровић, Рашка

Сад тек приметих овај разултат. Тестирани Мареновић рекао ми је да је у литератури наилазио да су у сеоби након Куча и Мораче следиле Лопате, па Сјеница и на крају Голија. Мареновићи имају предање да су однекле "из Црне Горе" дошла два брата, Марун (од њега Мареновићи) и Перун (од њега Перовићи). Преслављају Ивањдан (7. јул). Лично су ми предање Мареновића и наводи из литературе били занимљиви због сличности са наводима о пореклу мојих Селаковића.

Рекао бих да je Мареновићу генетски најближи Лазовић (Корита, Бијело Поље), а деле и исту славу. Има неких разлика у хаплотипу, али мислим да су несумњиво повезани. За Лазовиће је М. Лутовац написао "Лазовић, чији је предак дошао из Лопата у Брдима". Наш Видоје013 за њих је раније на форуму наводио: "Они имају више предања, да су: Васојевићи ( ваљда због  Лопата, које су им биле етапна станица у селидби), Кучи ( у окружењу има доста кучких православних и муслиманских родова), из Шекулара ( слава Св. Јован зимски)."

Свакако, блиски би им могли бити и остали из ближе и даље околине који припадају истој подграни, Вилимоновић, Сеочанац...

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14349
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5844 послато: Јул 12, 2018, 12:24:41 поподне »
Удовичић, Бања Лука, Босанска Крајина, J2a-M67>SK1336


Удовчић на 12 маркера има поклапање са Ђураковим из Бачке. Близу стоје и остале породице из овог рода (Босанска Крајина, Рашка област). Удовчићи имају предање о пореклу "из Црне Горе".

извор: FTDNA
« Последња измена: Јул 12, 2018, 12:56:14 поподне Небојша »

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5845 послато: Јул 12, 2018, 12:34:00 поподне »
Удовчић, Бања Лука, Босанска Крајина, J2a-M67>SK1336


Удовчић на 12 маркера има поклапање са Ђураковим из Бачке. Близу стоје и остале породице из овог рода (Босанска Крајина, Рашка област). Удовчићи имају предање о пореклу "из Црне Горе".

извор: FTDNA

У тим крајевима већ постоји овај кластер тј. род, ради се о Будићу из места Шолаји код Кнежева и о Адамовићу из Санског Моста.

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5846 послато: Јул 12, 2018, 12:55:22 поподне »
Удовчић, Бања Лука, Босанска Крајина, J2a-M67>SK1336


Удовчић на 12 маркера има поклапање са Ђураковим из Бачке. Близу стоје и остале породице из овог рода (Босанска Крајина, Рашка област). Удовчићи имају предање о пореклу "из Црне Горе".

извор: FTDNA

Удовичић, највероватније Далмација (Водице), хаплогрупа J2a-M67

12 23 15 10 10-16 11 15 11 13 11 29

Удовичић на 12 маркера има потпуно поклапање са Ђураковим и Адамовићем (Богуновићи) из Крајине.

Јел се ради о истој особи или не?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14349
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5847 послато: Јул 12, 2018, 12:55:43 поподне »
Исправка, тестирани се презива Удовичић.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14349
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5848 послато: Јул 12, 2018, 01:23:13 поподне »
Јел се ради о истој особи или не?

Да, само што је тестирани из Бања Луке, не из Далмације, а није убачен тада због мањка информација.

Босанац

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5849 послато: Јул 12, 2018, 01:57:01 поподне »
Ко су ове Милојце?

Филип Милојца:

4   32.12%
8   72.57%
12   91.4%
16   97.66%
20   99.42%
24   99.86%

Зна ли се шта о њима ...

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5850 послато: Јул 12, 2018, 11:47:36 поподне »
Војиновић, Јовањдан, Војиновићи/Пива/Плужине, E-V13>>Z5018>>L241

Тестирани припада роду Аџића, Комненовића и Копривица чија је матица у Бањанима. Војиновићи су према предању старинци из Плужина због чега се сматра да су огранак Браниловића, међутим на основу овог резултата је јасно да то није случај јер Браниловићи припадају роду Бањана, односно N2-FGC28435 грани. О Војиновићима су писали Томић и Благојевић у својим радовима о Пиви.

- Светозар Томић, Пива и Пивљани:
У селу су: Војиновићи (12 к.), Шашовићи (7 к.) и Дондићи (7 к.). Сви су старином из Плужина и сви славе св. Јована. Јоковићи (4 к.) од Јоковића са Брезана, Аџићи (3 к.) од Аџића из Лисине. Деда ових Аџића дошао је као домазет на мираз у Војиновиће.

Занимљиво је да су и Аџићи, који припадају истом роду, такође присутни у истом селу и то тако што је Аџић дошао као домазет баш у кућу Војиновића.

- Обрен Благојевић, Пива:
Војиновићи. Стара породица од око 15 домова у истоименом селу, на Планини пивској. Славили су Јовањдан и поријеклом су из Плужина, па се ту, у Војиновићима, настанили на првобитном катуну.
По предању, Војиновићи су од Браниловића, а зову се по Војину, који је био барјактар у турској војсци, под Озијом (Оџаков) и тамо био 12 година. У читуљи која се у њиховој породици водила од 1718. године, први је био уписан Вук, па Војин, Твртко и даље: Лука-Јоко-Раде (умро 1872. у 85-тој години живота). Твртко је први издигао из Плужина у Дрпе (садашњи Војиновићи), у Копривну долину (сада Љетиште). Од њих су биле и мање гране: Шашовићи, Ђаковићи и Бошковићи, који су се одселили у Босну. Тамо су се одсељавали и Војиновићи, и то око 1810. године 3 куће на Гласинац, а касније још 4. Послије првог свјетског рата 6 кућа Војиновића одселило се у Врањеш.
Из овог братства је велики јунак и поткомандир баталиона Планине пивске Лука Војиновић Голошија, чији је син Мијо касније такође био официр црногорске војске.


Благојевић је записао да су према предању од Војиновића још две породице у Пиви:

Шашовићи. Живе у Војиновићима и има их само три куће. Поријеклом су такође од Војиновића, па су славили и исту славу, Јовањдан. По предању, то презиме добили су по претку Тривку, који је као угледан човјек, наизмјенично са Вуком (Баком) Војиновнћем, ишао на племенску скупштину, на Чамници, па пошто је био растом мали, дали му надимак Шашољак, Шашо. И од њих су се три куће 1889. године одселиле у Србију.

Дондићи. Породица од десетак кућа у Војиновићима (истоимени заселак). Славили су Јовањдан. По једној верзији предања, поријеклом су од самих Војиновића, а по другој из Попова, одакле се око 1760. године доселила удова Митра са три сина. Приликом велике сеобе из 1889. године, одселиле су у Србију и двије куће Дондића.



Ван мреже Uzi

  • Одбор за архивистику
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1646
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5851 послато: Јул 13, 2018, 01:03:40 пре подне »
Војиновић, Јовањдан, Војиновићи/Пива/Плужине, E-V13>>Z5018>>L241

Тестирани припада роду Аџића, Комненовића и Копривица чија је матица у Бањанима. Војиновићи су према предању старинци из Плужина због чега се сматра да су огранак Браниловића, међутим на основу овог резултата је јасно да то није случај јер Браниловићи припадају роду Бањана, односно N2-FGC28435 грани. О Војиновићима су писали Томић и Благојевић у својим радовима о Пиви.

- Светозар Томић, Пива и Пивљани:
У селу су: Војиновићи (12 к.), Шашовићи (7 к.) и Дондићи (7 к.). Сви су старином из Плужина и сви славе св. Јована. Јоковићи (4 к.) од Јоковића са Брезана, Аџићи (3 к.) од Аџића из Лисине. Деда ових Аџића дошао је као домазет на мираз у Војиновиће.

Занимљиво је да су и Аџићи, који припадају истом роду, такође присутни у истом селу и то тако што је Аџић дошао као домазет баш у кућу Војиновића.

- Обрен Благојевић, Пива:
Војиновићи. Стара породица од око 15 домова у истоименом селу, на Планини пивској. Славили су Јовањдан и поријеклом су из Плужина, па се ту, у Војиновићима, настанили на првобитном катуну.
По предању, Војиновићи су од Браниловића, а зову се по Војину, који је био барјактар у турској војсци, под Озијом (Оџаков) и тамо био 12 година. У читуљи која се у њиховој породици водила од 1718. године, први је био уписан Вук, па Војин, Твртко и даље: Лука-Јоко-Раде (умро 1872. у 85-тој години живота). Твртко је први издигао из Плужина у Дрпе (садашњи Војиновићи), у Копривну долину (сада Љетиште). Од њих су биле и мање гране: Шашовићи, Ђаковићи и Бошковићи, који су се одселили у Босну. Тамо су се одсељавали и Војиновићи, и то око 1810. године 3 куће на Гласинац, а касније још 4. Послије првог свјетског рата 6 кућа Војиновића одселило се у Врањеш.
Из овог братства је велики јунак и поткомандир баталиона Планине пивске Лука Војиновић Голошија, чији је син Мијо касније такође био официр црногорске војске.


Благојевић је записао да су према предању од Војиновића још две породице у Пиви:

Шашовићи. Живе у Војиновићима и има их само три куће. Поријеклом су такође од Војиновића, па су славили и исту славу, Јовањдан. По предању, то презиме добили су по претку Тривку, који је као угледан човјек, наизмјенично са Вуком (Баком) Војиновнћем, ишао на племенску скупштину, на Чамници, па пошто је био растом мали, дали му надимак Шашољак, Шашо. И од њих су се три куће 1889. године одселиле у Србију.

Дондићи. Породица од десетак кућа у Војиновићима (истоимени заселак). Славили су Јовањдан. По једној верзији предања, поријеклом су од самих Војиновића, а по другој из Попова, одакле се око 1760. године доселила удова Митра са три сина. Приликом велике сеобе из 1889. године, одселиле су у Србију и двије куће Дондића.


Код Благојевића пише да у Пиви има Јововића са славом Јовањдан, који су по једној верзији предања од старих Вујиновића. Можда су ови стари Вујиновићи од Браниловића, па је по томе онда настала и претпоставка да су Војиновићи са славом Јовањдан од Браниловића.

Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 475
  • I2a Noster Labor
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5852 послато: Јул 14, 2018, 01:03:40 поподне »
Војиновић, Јовањдан, Војиновићи/Пива/Плужине, E-V13>>Z5018>>L241

Тестирани припада роду Аџића, Комненовића и Копривица чија је матица у Бањанима. ...
...
- Обрен Благојевић, Пива:
... Твртко је први издигао из Плужина у Дрпе (садашњи Војиновићи), у Копривну долину (сада Љетиште).

Сматрам да је већа вероватноћа да су Копривице добиле презиме по тој (или некој другој) Копривној долини, него да је та (или нека друга) Копривна долина добила назив по Копривицама. Такође предање Копривица о жени Милоша Обилића коју су гањали Турци, те се породи у збегу и остави дете у копривама, те други нађоше дете и уздигоше претка Копривица је "лирско-епски мотив" о пореклу Копривица.

Само да ми се не наљути фамилија због овог писанија о Копривицама  :-\
Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2029
  • G2a-FT221531
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5853 послато: Јул 24, 2018, 09:34:28 пре подне »
Белоица, Никољдан, Буковица, Рожаје

Припада хаплогрупи G1-L830. Белоица је у светским базама близак једино анонимној особи која као претка наводи извесног Ивана Анушића рођеног 1922. у Краљевини Југославији. Разликују се на 1 од 19 упоредивих маркера. Од иностраних хаплотипова грани L830 припадају ашкенаски Јевреји из централне и источне Европе као и Арапи из Кувајта, Катара, Саудијске Арабије. Процењена старост и време најскоријег заједничког претка ове гране је веома проблематично због малог броја урађених комплетних секвенцирања Y хромозома, па се тако време када је формирана ова грана процењује на 17000 година п.н.е, док је време најскоријег заједничког претка процењено на 1900 година п.н.е. На овом броју маркера рекао бих да овдашњу групу од осталих одваја вредност 17=DYS19.

Што се тиче Белоица, за њих се каже да су досељеници из Куча, што је са оваквим резултатом доста упитно.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5854 послато: Јул 24, 2018, 09:51:27 пре подне »
Не, Белоице су Братоножићи.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2029
  • G2a-FT221531
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5855 послато: Јул 24, 2018, 09:52:48 пре подне »
Не, Белоице су Братоножићи.
Занимљиво, јер онда у Братоножићима имамо још једну ''егзотичну'' хаплогрупу.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

симо

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5856 послато: Јул 24, 2018, 10:27:50 пре подне »
Не, Белоице су Братоножићи.

Белоице имају и предање да су из Куча и из Братоножића. При томе су прилично давно дошли у Буковицу код Рожаја из Метохије, најстарији су род у том селу. С обзиром да хаплогрупа G1 није досад регистрована на подручју Куча и Братоножића, питање је колико је и то предање тачно. Видјели смо код више родова из Полимља да та предања и не одговарају увијек истини.

Остаје наравно могућност и такве везе, нису сви родови из Братоножића тестирани.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10391
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5857 послато: Јул 24, 2018, 11:20:49 пре подне »
"Белојице

Првобитно су се презивали Балевићи и постојбина им је у Пелевом Бријегу, а старином су Братоножићи. Прво су населили Буковицу код Рожаја, где се помињу 1813. голине. Тамо је један од пет браће Белојица примио ислам и од њега су Муслимани – Качари.
Из Буковице су се Белојице иселили у Суви До, Тутин, Јерку и Нови Пазар. Суводолски Белојице су се иселили у Шумадију и Београд."

("Становништво сјеничког и тутинског краја", Ејуп Мушовић)

"Од два брата Куча су Црногорци Белоице и Качари Муслимани."

("Етнички процеси и етничка структура становништва Новог Пазара", Ејуп Мушовић)

Исти аутор, различите приче.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5858 послато: Јул 24, 2018, 05:05:16 поподне »
Мушовић наводи податке за исељенике у српском делу Рашке области, тако је предање које је Лутовац забележио у Буковици код Рожаја (која је њихова матица) најрелевантније:

Најстарије становништво Буковице су Белојице (45. к.) (с. Никољдан). Родом су Балевићи из Братоножића, али се рођакају и са Кучима. Пре но што се доселио у Буковицу, пре 220 година, њихов предак је био у Брестовику код Пећи. Тамо је "пао на крв" и доселио се у Балотиће (Рожаје). Из Балотића је прешао у Белобрк са синовима и синовцима у Качаре (крај у Буковици). Ту су нашли у напуштеном насељу кацу и у њој мечиће. Пошто им се један рођак "потурчио", остали су се настанили у Вртачама (крај у Буковици) и одатле се размножавањем ширили по данашњем селу. За време Карађорђевог устанка побегли су у Србију Мато, Стефан, Павле и Бошко. Отуда су се вратили кад су Турци поново завладали Србијом. У Србији је остао само Павле који је тамо био ожењен, од њега су Павловићи у Каони (околина Чачка). Качари (Ибрахимовићи) су такође Белојице који су примили ислам пре шест појасева.

Изгледа да је предање о пореклу од Балевића устаљено, док је до рођакања са Кучима вероватно дошло јер у суседству око Буковице има доста Куча, за разлику од Братоножића којих нема у том крају. Међутим, на основу гране којој припадају би се рекло да нису пореклом ни из једног од ова два племена. Једино што се може узети као поуздано је да су досељени из Метохије.

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5859 послато: Јул 24, 2018, 05:30:48 поподне »
"Белојице

Првобитно су се презивали Балевићи и постојбина им је у Пелевом Бријегу, а старином су Братоножићи. Прво су населили Буковицу код Рожаја, где се помињу 1813. голине. Тамо је један од пет браће Белојица примио ислам и од њега су Муслимани – Качари.
Из Буковице су се Белојице иселили у Суви До, Тутин, Јерку и Нови Пазар. Суводолски Белојице су се иселили у Шумадију и Београд."

("Становништво сјеничког и тутинског краја", Ејуп Мушовић)

"Од два брата Куча су Црногорци Белоице и Качари Муслимани."

("Етнички процеси и етничка структура становништва Новог Пазара", Ејуп Мушовић)

Исти аутор, различите приче.


Чуди је био рахметлија Мушовић. Ово је типично он.

1. Качари/Ибрахимовићи су огранак Белоица а не од два брата. Значи део се исламизиро.

2. Белоице важе за врло опасне и преке људе, лаке не обарачу.