Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[vojinenad]

Аћимовић, Стевањдан (зимски и летњи), Почековина, Трстеник, хаплогрупа J2b-M205>Y22066>Y22063

Аћимовићи би требало да су део шире групе Расјана. Сви славе Св. Стевана. Да подсетимо, име Расјани настало је по селу Расје (засеок села Батоте) на Копаонику. Најдаље што знају на породичном стаблу је извесни Богољуб рођен 1855. године. О даљем пореклу кажу да су из неког Расја у Црној Гори, а помињу и Куче.

У литератури стоји да су ови Аћимовићи пореклом Расјани, од Мораче у Црној Гори. Први се појављује Јаћим Расјанин, рођен 1817. године. Јаћим се појављује и са презименом Радосавић, па то лако може бити старије презиме ових Аћимовића.

Могуће да им је Морача била само једна од етапних станица на путу до Почековине, то је неретко била путања којом су пролазиле многе породице на путу ка Србији, Космету и даље. Ако има истине у том предању да им је старина у Морачи, онда би ово "Расјани" можда могло имати везе са селом Рашко у Доњој Морачи. Последњих 300-400 год у том селу живе потомци кнеза Богдана, а да ли је пре њих ту живео неки стариначки род о томе данас нема сачуваних података. Ово све наравно као претпоставка и идеја, јер то "Расјани" и  веза са облашћу племена Морача наводи на тако нешто, али ипак мислим да мало вероватноће има за ову претпоставку.

[Небојша]

Један интересантан резултат, с обзиром да у том региону немамо пуно тестираних:


Благојевић, Никољдан, Сиколе, Неготин, хаплогрупа J2b-M205>Y22066


Према литератури, Благојевићи се сматрају староседеоцима у том крају:

-Купинићи (Стојановићи), Грујићи (Благојевићи), Пајкинци и Мишићи су један род, славе Никољдан
https://www.poreklo.rs/2015/08/17/poreklo-prezimena-selo-sikole-negotin/

Нема пуно тестираних из Источне Србије, а тамо већ имамо од раније Миливојевиће J2b-M205 из Кривог Вира. Генерално је тамо мало Срба староседелаца, па је овај резултат утолико битнији. Иначе је J2b M205 солидно заступљена у сврљишкој зони, која се наслања на Тимочку Крајину.

Генетски гледано, Благојевићи поседују онај општи Y22066 хаплотип, а издваја се једино висока вредност на DYS458, по чему се приближавају Миловановићима из околине Љига и Сајићима из Качера.


Нешто су заређали ови J2b M205 у последње време, што на ФТДНА, што овде. Ово је 101. J2b M205 у табели ДНК пројекта.

[нцп]

Аћимовић, Стевањдан (зимски и летњи), Почековина, Трстеник, хаплогрупа J2b-M205>Y22066>Y22063

Аћимовићи би требало да су део шире групе Расјана. Сви славе Св. Стевана. Да подсетимо, име Расјани настало је по селу Расје (засеок села Батоте) на Копаонику. Најдаље што знају на породичном стаблу је извесни Богољуб рођен 1855. године. О даљем пореклу кажу да су из неког Расја у Црној Гори, а помињу и Куче.

У литератури стоји да су ови Аћимовићи пореклом Расјани, од Мораче у Црној Гори. Први се појављује Јаћим Расјанин, рођен 1817. године. Јаћим се појављује и са презименом Радосавић, па то лако може бити старије презиме ових Аћимовића.



Савић, Стевањдан (зимски и летњи), Лопаш, Трстеник, хаплогрупа J2b-M205>Y22066>Y22063

Најдаље знају за неког Петра. Рођен вероватно око 1860. године. Преци су им живели у Лопашу, али говоре да су из Бобота код Александровца. О даљем пореклу не знају много, помињу Црну Гору и Куче.

У литератури стоји да је најстарији познати предак Петар рођен 1823. Пореклом су из Батота.

Генетски су Савићу и Аћимовићу најближи тестирани из групе Расјана (Батоћани и Раденковићи), које карактерише специфична мутација на 385ab (17-19). Батоћанину је недавно на FTDNA одређен СНП Y22063, па нема сумње да и горепоменути припадају истој подграни J-M205.

Подсетићу да се међу овом групом слављеника Св. Стевана из копаоничког краја јавља и хаплогрупа R1a-M458.



Извор: Подгочка насеља трстеничког краја, Момчило Р. Тодосијевић , Београд 2008.

Један интересантан резултат, с обзиром да у том региону немамо пуно тестираних:


Благојевић, Никољдан, Сиколе, Неготин, хаплогрупа J2b-M205>Y22066


Према литератури, Благојевићи се сматрају староседеоцима у том крају:

-Купинићи (Стојановићи), Грујићи (Благојевићи), Пајкинци и Мишићи су један род, славе Никољдан
https://www.poreklo.rs/2015/08/17/poreklo-prezimena-selo-sikole-negotin/

Нема пуно тестираних из Источне Србије, а тамо већ имамо од раније Миливојевиће J2b-M205 из Кривог Вира. Генерално је тамо мало Срба староседелаца, па је овај резултат утолико битнији. Иначе је J2b M205 солидно заступљена у сврљишкој зони, која се наслања на Тимочку Крајину.

Генетски гледано, Благојевићи поседују онај општи Y22066 хаплотип, а издваја се једино висока вредност на DYS458, по чему се приближавају Миловановићима из околине Љига и Сајићима из Качера.


Нешто су заређали ови J2b M205 у последње време, што на ФТДНА, што овде. Ово је 101. J2b M205 у табели ДНК пројекта.

Било би корисно пребацити ове податке на тему о Кричима, због породичних предања, ради укрштања података.

[Небојша]

Било би корисно пребацити ове податке на тему о Кричима, због породичних предања, ради укрштања података.

Ово су нови тестирани, а тема је "Нови тестирани на днк пројекту", тако да су подаци на правом месту. Тешко би било водити паралелено дискусију и тамо и овде, а увек је ту табела ДНК пројекта, ако се треба присетити неких података.

Такође, не треба форсирати код свих балканских M205 конкретно везу са племеном Крича (можда смо и ми криви што смо ради лакшег сналажења користили тај термин), пошто она очито не постоји код многих. Генетска веза да, али то може бити и знатно шири појам.

[нцп]

Ово су нови тестирани, а тема је "Нови тестирани на днк пројекту", тако да су подаци на правом месту. Тешко би било водити паралелено дискусију и тамо и овде, а увек је ту табела ДНК пројекта, ако се треба присетити неких података.

Такође, не треба форсирати код свих балканских M205 конкретно везу са племеном Крича (можда смо и ми криви што смо ради лакшег сналажења користили тај термин), пошто она очито не постоји код многих. Генетска веза да, али то може бити и знатно шири појам.

Добро Кричи као некад постојеће племе ипак одређује ову хаплогрупу на Балкану!
Остали, чији преци никада нису били припадници овог племена наћи ће своје повезнице како - тако!
Прича о припадницима овог рода  захвата широк простор од Тесалије, преко Шоплука, до Дурмитора, па повратне миграције, и потом од "велике расуре" на Дурмитору и Црној Гори расејања у различитим миграционим правцима, па су се родбинске и предачке нити покидале и погубиле! Свакако су подаци о ново-тестиранима и њиховим породичним предањима врло корисни!

[Небојша]

Илић, Ђурђиц, Доња Сабанта, Крагујeвац, хаплогрупа J2b-M241>Z638


Илићи из Доње Сабанте су део шире групе Немањића - Миливојевића. Досељени су крајем 18. века из Жупе (Крушевац)
https://www.poreklo.rs/2015/05/17/poreklo-prezimena-selo-donja-sabanta-pivara-kragujevac/

Од Милојевића су настале породице Илићи, Јовановићи, Лукићи, Милетићи, Пантелићи, Сарићи, Савићи и Тодоровићи. Милојевићи потичу из Крушевачке жупе, а живели су поред речице Врбнице. Ту су имали велику кућу и воденицу са два витла. У то време то је била прилично имућна породица. Но, због турског зулума, Сава, „глава“ породице, са женом Петријом, звана Пена, пребегао је у Шумадију неколико година пре Првог српског устанка. Настанили су се на извору речице Осанице, на крајњем истоку Доње Сабанте, на око 3 километра удаљености од села.

У књизи „Лепеница“ Тодора Радивојевића, у прегледу породица (бр. 233/425) порекло породице Саве Милојевића означено је као Немањићи, са местом порекла Жупа (Крушевачко-жупски округ), а досељени су у периоду 1788-1803. године, са крсном славом Свети Ђорђе. У време истраживања професора Тодора Радивојевића, 1893-1903. године, наводи да је тада фамилија Милојевићи у Сабанти имала шест кућа: Илићи – 3 куће, Лукићи – 2 и Сарићи – 1 кућа.

Овде је било речи о тестираним Илићима:
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2884.msg78853#msg78853


Генетски су Илићима најближи Миленковићи из околине Александровца (Д. Ратаје) који такође славе Ђурђиц. Још једна породица из тог дела Србије сврстана је у овај општи J-Z631 род. То су Стевановићи из околине Бруса.
https://dnk.poreklo.rs/tabela-pojedinacne-grupe/?grp-filter=J2b


С обзиром на генетско поклапање и исту крсну славу, преко ових Миленковића треба тражити даље повезнице. Проблем је што у околини Александровца има пуно Миленковића, а нисам наишао конкретно на ове што славе Ђурђиц.

На YHRD и FTDNA, Илић природно има више ближих и даљих поклапања (широм Европе).

Yfull стабло J2b-M241>Z638:
https://www.yfull.com/tree/J-Z638/

[Jelic]

Стевић, Алимпијевдан, Сељанце, Косовска Митровица

Припада хаплогрупи I2-PH908. По свему судећи је повезан са групом породица које имају 14 на 393, док је код Стевића вредност на том маркеру отишла и за један горе, на вредност 15. Иначе припадници овог рода, готово сви, имају и комбинацију 19-18 на 576/570, коју има и Стевић, тако да би и то ишло у прилог његовој припадности овом роду, а и у прилог међусобној повезаности свих породица у овом роду. Поред ове комбинације, готово сви поседују и вредност 22 на 635. У сваком случају би ваљало имати овај род и СНП-ом профилисаним. Овом роду највероватније припадају и две међусобно несумњиво блиске породице, Лукић из Велике Сочанице код Дервенте и Аврамовић из Драгница код Лознице. Географски, род је јако распрострањен, са могућом матицом у источној Херцеговини (род херцеговачких Милићевића Никољштака). Такође су и крсне славе у роду различите, па би то могло ићи у прилог нешто већој старости рода.

О пореклу ових Стевића је више писано на овој теми:

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=3121.msg83640#msg83640

[НиколаВук]

Илић, Ђурђиц, Доња Сабанта, Крагујeвац, хаплогрупа J2b-M241>Z638


Илићи из Доње Сабанте су део шире групе Немањића - Миливојевића. Досељени су крајем 18. века из Жупе (Крушевац)
https://www.poreklo.rs/2015/05/17/poreklo-prezimena-selo-donja-sabanta-pivara-kragujevac/

Од Милојевића су настале породице Илићи, Јовановићи, Лукићи, Милетићи, Пантелићи, Сарићи, Савићи и Тодоровићи. Милојевићи потичу из Крушевачке жупе, а живели су поред речице Врбнице. Ту су имали велику кућу и воденицу са два витла. У то време то је била прилично имућна породица. Но, због турског зулума, Сава, „глава“ породице, са женом Петријом, звана Пена, пребегао је у Шумадију неколико година пре Првог српског устанка. Настанили су се на извору речице Осанице, на крајњем истоку Доње Сабанте, на око 3 километра удаљености од села.

У књизи „Лепеница“ Тодора Радивојевића, у прегледу породица (бр. 233/425) порекло породице Саве Милојевића означено је као Немањићи, са местом порекла Жупа (Крушевачко-жупски округ), а досељени су у периоду 1788-1803. године, са крсном славом Свети Ђорђе. У време истраживања професора Тодора Радивојевића, 1893-1903. године, наводи да је тада фамилија Милојевићи у Сабанти имала шест кућа: Илићи – 3 куће, Лукићи – 2 и Сарићи – 1 кућа.

Овде је било речи о тестираним Илићима:
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2884.msg78853#msg78853


Генетски су Илићима најближи Миленковићи из околине Александровца (Д. Ратаје) који такође славе Ђурђиц. Још једна породица из тог дела Србије сврстана је у овај општи J-Z631 род. То су Стевановићи из околине Бруса.
https://dnk.poreklo.rs/tabela-pojedinacne-grupe/?grp-filter=J2b


С обзиром на генетско поклапање и исту крсну славу, преко ових Миленковића треба тражити даље повезнице. Проблем је што у околини Александровца има пуно Миленковића, а нисам наишао конкретно на ове што славе Ђурђиц.

На YHRD и FTDNA, Илић природно има више ближих и даљих поклапања (широм Европе).

Yfull стабло J2b-M241>Z638:
https://www.yfull.com/tree/J-Z638/

Може ли се на основу доступних маркера извући прецизнија подграна од Z638 којој припада Илић?

[Небојша]

Може ли се на основу доступних маркера извући прецизнија подграна од Z638 којој припада Илић?

Ако изузмемо мутацију на 385а, ово је доста чест Z638 хаплотип, па у том смислу није захвално на основу маркера давати процену. На YHRD најближи хаплотипови су:

Јужна Пољска
Словачка
Западна Хрватска
Аустрија
Белгија
Енглеска
Шпанија

На FTDNA "блиски" хаплотипови постоје у Чешкој и Словачкој.

[Црна Гуја]

Шикуљак, Ђурђевдан, Влашково, Илијаш

Припада хаплогрупи E-V13>Z5017>Z19851. Са раније тестираним Шикуљаком има потпуно поклапање на 23 маркера, а деле и две специфичне вредности, DYS385=15-18 и DYS533=11. Јако блиски су му и Пухалац из Вишеграда и Ракић из Роћевића код Зворника (који такође имају DYS385=15-18), од обојице се разликује на само 1 маркеру.

[Црна Гуја]

Подбићанин, муслиман, Брвине, Бродарево

Припада хаплогрупи E-V13>Z5018>Z16661, роду Куча. Са Ђурђевићем из Пријепоља (муслиманом) има потпуно поклапање на 17 маркера, а прилично близак му је и Миловановић из Крушевца, разликују се на само 1 од 23 маркера. Према књизи "Бродарево и његова околина" Петра Влаховића, Подбићани су у Брвине досељени 1795. из Подбишћа. Тестирани је навео да је раније презиме највероватније било Ђурђевић, и да су славили Ђурђевдан.

[Црна Гуја]

Деспотовски, Никољдан, Скопље

Припада хаплогрупи E-V13>PH1246>BY14151. Поседује неколико неуобичајених вредности на не толико брзомутирајућим маркерима (DYS390=26, DYS448=19, DYS635=24), па се не може са сигурношћу рећи да ли припада роду Васојевића. Нема потпуних поклапања, а најближи су му Ђукић (2/19) и Вукићевић (2/18). Није оставио детаљније податке о пореклу, ако неко има више информација нека напише.

[Небојша]

Рекох ја пре неки дан да су ови J2b M205 нешто заређали


Михајловић, Мратиндан (Св. Стефан Дечански), Велика Обарска, Бијељина/РС, хаплогрупа J2b-M205>Y22066

Михајловићи имају сачувано предање о пореклу из Херцеговине, или ЦГ. Кажу да су им сродни Јовановићи из Обарске. У литератури се за њих каже да су део шире групе Милетића и да су пореклом из Херцеговине (међу првим досељеницима).

Иначе од Милетића води порекло више породица у В. Обарској и све славе Мратиндан. Доста велики род. Само је ових Михајловића 1991. било 69 чланова (и 9 Мијајловића?).

Од Милетића су:

–Василићи,
–Николићи,
–Панићи,
–Михајловићи,
–Млађеновићи,
–Деспотовићи,
–Трифковићи,
–Јовановићи

ОБАРСКА ВЕЛИКА има 857 кућа. Делови села су: Доња Обарска (са махалама: Буџак, Буковица, Пољана и Табашница) и Горња Обарска (са махалама: Јелав, Миљевићи, Познановићи и Огорјелица). По народном предању, пре 100 година у селу је било само 7 кућа и сви су били досељени из Херцеговине.
https://www.poreklo.rs/2014/10/05/poreklo-prezimena-selo-velika-obarska-bijeljina/

Слава Мратиндан је карактеристична за неке родове у источној Херцеговини, па је можда читав род одатле пореклом.


Генетски је Михајловић ближи овој групи родова око Усораца, па лако може бити Y22063. Уже, Михајловић је вероватно најближи Костићима из западне Србије, Новаковићима из Крајине и другима који деле неке специфичне вредности (576=18, 570=18, 456=13, итд.).

Ово је први J-M205 из Семберије, мада тамо имамо свега неких 20-ак резултата.

[aleksandar I]

Михајловић, Мратиндан (Св. Стефан Дечански), Велика Обарска, Бијељина/РС, хаплогрупа J2b-M205>Y22066

Да ли је то овај Михајловић?

Списак досад пријављених за тестирање на Светски ДНК дан (укупно 38):

Михајловић, Велика Обарска, Бијељина, Мратиндан

Чини се да јесте!

[Jelic]

Дамјановић, Петковдан, Даниловград

Припада хаплогрупи Е-V13, њеној Z5017>Z16988 грани, роду Бјелопавлића. Са Кадовићем из Шобајића има потпуно поклапање на 23 упоредива маркера, а и остали хаплотипови у род Бјелопавлића су му јако блиски.

Овај резултат некако потврђује да су и Бубићи у Бјелопавлићима од Бијелог Павла:

Бубићи:

Њихов родоначелник Буба је, према једној верзији – син или унук Бијелог Павла, а према другој није сродан Митровићима, већ се ради о Буби Ђоновом, „Латину“ (католику), који је из Хота дошао у Црну Гору у време Ивана Црнојевића, код кога је био велмож и где је и покрштен. Буба је имао три сина – Вукшу, Ерака и Раслава.

Од Вукше Бубиног су у Мартинићима: Драгојевићи (од Драгоја Вукшиног); Стојовићи, Радовићи, Муратовићи (од Пероша Вукшиног); Перовићи, Јочићи, Мињићи (од Вукоте Вукшиног).

Наводно су од Вукше и Јањевићи и њихов огранак Ђалетићи, али се за њих каже да су од Бритвића из Пјешиваца.

Од Ерака Бубиног су у Мартинићима „Ераковићи“ – Савељићи, Лајовићи, Батрићевићи, Ћаћановићи, Радоњићи.

Од Раслава Бубиног су у Вражегрмцима: Милановићи; Дамјановићи; Станишићи и њихови огранци Бубаловићи и Дракуловићи.

Група родова у Вражегрмцима наводно потиче од Раславовог брата Аврама: Вујадиновићи, Мандићи и Матуновићи су вероватније Лужани, а за Миљевиће се каже да су од довотка из Пјешиваца.

Имамо резултат тестираног Станишића из Винића (где и иначе јесте средиште овог братства), - И1 П109. На форуму се водила полемика да ли је овај Станишић уопште од бјелопавлићких Станишића - Бубића, а то превасходно због славе Савин-дан коју је тестирани навео. Код Шобајића није изричито наведено коју славу славе Станишићи. С обзиром да је тестирани из Винића, тешко је поверовати да је од неких других Станишића. Слава Савин-дан и хаплогрупа И1 П109 новљански род, упућују на неку везу с дробњачким Новљанима. А можда и на порекло Новљана са севера Албаније и сродство с Бубићима?

Као што је и овде наведено, тестирани су и Станишићи који припадају хаплогрупи I1-P109. Вероватно је у питању неко прибраћивање.

[Jelic]

Вујовић, Аранђеловдан, Никшић

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Озринића. У потпуности се уклапа у род Озринића, једина мало виша вредност је 14 на 439.

[Jelic]

Николић, Ђурђевдан, Доњи Рибник, Трстеник

Припада хаплогрупи I2-PH908. Николић је генетски несумњиво повезан са Шљивићима из Ботуње код Бруса (слава Ђурђиц) и Милосављевићем такође из Ботуње код Бруса (слава Ђурђевдан). Овоме у прилог иде и то што је Николић навео да је старином из Парчина код Александровца који је суседно село Ботуњи. Што се тиче повезаности ове три међусобно повезане фамилије са другим породицама на пројекту, у суштини им није далек Брборић из Љубиња који такође слави Ђурђевдан, али ова веза остаје некако непотврђена због малог броја маркера. С обзиром на то да Николић има 111 маркера, и да има урађене маркере 557 и 561 на којима има вредност 17 односно 16, можда није искључена нека даља веза са племеном Никшића које такође поседује исту комбинацију на поменутим маркерима.

[Небојша]

Николић, Ђурђевдан, Доњи Рибник, Трстеник

Припада хаплогрупи I2-PH908. Николић је генетски несумњиво повезан са Шљивићима из Ботуње код Бруса (слава Ђурђиц) и Милосављевићем такође из Ботуње код Бруса (слава Ђурђевдан). Овоме у прилог иде и то што је Николић навео да је старином из Парчина код Александровца који је суседно село Ботуњи. Што се тиче повезаности ове три међусобно повезане фамилије са другим породицама на пројекту, у суштини им није далек Брборић из Љубиња који такође слави Ђурђевдан, али ова веза остаје некако непотврђена због малог броја маркера. С обзиром на то да Николић има 111 маркера, и да има урађене маркере 557 и 561 на којима има вредност 17 односно 16, можда није искључена нека даља веза са племеном Никшића које такође поседује исту комбинацију на поменутим маркерима.

Дакле то је онај род "Херцеговина 19=15". Преносим још једном шта се у литератури каже за ове породице пореклом из села Ботуња (родовски надимак "Грци"):

"Бoћe je ocнoвaнo кpajeм XVII вeкa, oд cтpaнe двojицe бpaћe Бoћa и Бoтунa. Cтapинoм cу из Цpнe Гope - "oд Пoдгopицe" (?). Пoтoмци Бoћa cу ocтaли у Бoћe, a Бoтунa cу ocнoвaли Бoтуњу. Пивницe Бoћa билe cу у Бoћкoj пoљaни у Aлeкcaндpoвaчкoj жупи. Пoтoмци Бoћa cу "Гpци"- Гpкoвићи, Бoжaнићи и Caвкoвићи. Имajу cpoдникe у Гoкчaници, Пoдибpу и у дoлини зaпaднe Mopaвe. У Бoтуњи cу им cpoдни Paдулoвићи, Mилиcaвљeвићи и Шљивићи; Дoбpoдoлци у Бpзeћи; Вacићи-Пoпoвићи у Ћeлиjaмa (Pacинa), у Paзбojни и Kуpшумлиjcкoj бaњи. Cви cлaвe Ђуpђиц и Ђуpђeвдaн."

Напоменуо бих да је и ово кандидат нашег Батоћанина, као и недавно тестирани Перовић I2a из Медвеђе. Захваљујући њиховом ангажовању, расветљена је донекле генетска слика појединих родова из расинског округа.

Поред Расјана J2b M205, тестиране су оне породице R1a-M458 које такође славе Стевањдан (Чајетинци, Перјаничићи и остали), затим Перовићи/Булатовићи, као и Шљивићи-Милосављевићи I2-PH908. Конкретно овај Николић према литератури није повезан са "Грцима" из Боћа и Ботуње, али генетска веза изгледа постоји.

[Милош]

Николић, Ђурђевдан, Доњи Рибник, Трстеник

С обзиром на то да Николић има 111 маркера, и да има урађене маркере 557 и 561 на којима има вредност 17 односно 16, можда није искључена нека даља веза са племеном Никшића које такође поседује исту комбинацију на поменутим маркерима.

Зaxумљaни и Нepeтљaни...

[Nebo]

Дамјановић, Петковдан, Даниловград

Припада хаплогрупи Е-V13, њеној Z5017>Z16988 грани, роду Бјелопавлића. Са Кадовићем из Шобајића има потпуно поклапање на 23 упоредива маркера, а и остали хаплотипови у род Бјелопавлића су му јако блиски.

Овај резултат некако потврђује да су и Бубићи у Бјелопавлићима од Бијелог Павла:

Као што је и овде наведено, тестирани су и Станишићи који припадају хаплогрупи I1-P109. Вероватно је у питању неко прибраћивање.

За коначан закључак о пореклу Бубића, најважнији би били ови родови из Мартинића.