Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Wolf Sagash]

Видим по литератури да се у Глушцима помињу и Ликићи. Везује их иста слава, па би можда и Бојбаше могли имати везе с љубињским родовима.

Ја сам Ликић из Љубиња, а имам тетку удату у Глушце за Бојбашу. Бојбаше су наводно из Попова Поља, а Ликићи у Глушце су наводно доселили половином 19 вијека из Љубиња.

[Небојша]

На FTDNA се појавио нови J-M205. Неки Костић. Чекамо да се јави. У сваком случају, најближи су му Усорци, Чирко и Батоћанин. Са Чирком -5 на 67, са Наранчићем и Батоћанином -6 на 67 маркера, па врло вероватно припада подграни Y22063.

Јавио се Костић, подаци:

Костић, Никољдан, Чачак, према предању пореклом из околине Нове Вароши, хаплогрупа J2b M205>Y22066 (111 маркера)


Костићу је генетски најближи Костић са истом славом из Ивањице. Деле мутацију на 389II (29) и што је још битније, мутацију на маркеру 456 (13), која се не јавља пречесто. Присутна је ипак код још неких родова из ове потенцијалне групе Y22063 (Белићи, Чачак; Новаковићи, Крајина, Ћировићи, Шумадија).

Осим тога, Костићу су блиски и остали из рода Y22063, Батоћанин, Чирко и Наранчић.

[Свевлад]

Јавио се Костић, подаци:

Костић, Никољдан, Чачак, према предању пореклом из околине Нове Вароши, хаплогрупа J2b M205>Y22066 (111 маркера)


Костићу је генетски најближи Костић са истом славом из Ивањице. Деле мутацију на 389II (29) и што је још битније, мутацију на маркеру 456 (13), која се не јавља пречесто. Присутна је ипак код још неких родова из ове потенцијалне групе Y22063 (Белићи, Чачак; Новаковићи, Крајина, Ћировићи, Шумадија).

Осим тога, Костићу су блиски и остали из рода Y22063, Батоћанин, Чирко и Наранчић.

Крајишки Новаковићи никољштаци вероватно имају 2 хаплогрупе.

[Небојша]

Крајишки Новаковићи никољштаци вероватно имају 2 хаплогрупе.

Сасвим сигурно. Можда и више. Често је то презиме у Крајини, а и слава је једна од најчешћих. У Далмацији, тачније Бјелини, Новаковићи Никољштаци се помињу још почетком 18. века. Они за себе кажу да су од Попине пореклом, али такво предање је упитно због неких других података. Било је Новаковића са Св. Николом у Биочићу и у околини Задра, што може бити интересантно због Крички и њихових огранака, мада се тестирани Новаковићи из Крајине не уклапају превише у њихов "кластер" M205.

Конкретно, тестирани су вероватно у вези са онима из Бјелајског Поља, који су даље пореклом из Лике, или Северне Далације и који су прилично бројни на читавом том потезу (Петровац - Подргмечје).

Да не идемо далеко од теме, поента је да Новаковићи и Костићи поседују исту, ретку, мутацију на DYS456.

[Небојша]

Јавио се Костић, подаци:

Костић, Никољдан, Чачак, према предању пореклом из околине Нове Вароши, хаплогрупа J2b M205>Y22066 (111 маркера)

Костић је по мајчиној линији од Громовића. Ово презиме је такође присутно у Моравичком округу.

[Јово Бојбаша]

Бојбаша, Ђурђевдан, Глушци, Метковић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема хаплотип који одудара од модала, али нема ни потпуних поклапања на пројекту. Најближи му је, чисто технички, Вуковић из Барање (слава Мратиндан) са којим се разликује на 2 маркера од упоредивих 23.

Нисам успео ништа наћи о овој фамилији, па ако неко нешто зна, нека напише.

Презиме Бојбаша постоји само у долини Неретве. Сви су православни Срби и славе Св.Ђорђа. Претпоставља се да су у Метковић дошли из Херцеговине (не постоји документован податак) за време Морејског рата када је највећи број православних родова у долину Неретве дошао из Херцеговине. На Млетачком попису 1811  Copia del Status Animarum della Parrochia di Rito Greco di Nareneta dell’ anno  у Метковићу су пописане две куће Бојбаша. Прва кућа је кућа Петра пок. Саве са ћерком Ђурђом и сином Петром. У другој кући живе браћа Јован и Спиридон (Шпиро) пок. Јефтимије. Јован са женом Видом, синовима Станком и Андријом и ћеркама Настасиом, Јованом и Симоном. Шпиро са женом Маријом, синовима Михајлом (Мијом) и Николом и ћерком Аном. Петар није имао потомака и све данашње Бојбаше су потомци синова пок.Јефтимије Јована и Шпире. Касније се из Метковића селе у село Глушци.
Пред први светски рат са економским миграцијама за Америку са осталим земљацима неколико Бојбаша је отишло у УСА. У другом светском рату од усташке руке у логорима Јасеновац и Стара Градишка страдало је мученичком смрћу 45 Бојбаша (морам да проверим списак), и то жена и деце. Пред распад СФРЈ са најездом новоусташтва 1991 Бојбаше су се раселиле од Херцеговине, Црне Горе, Србије до УСА и Аустралије.
Презиме Бојбаша је сложеница речи Бој што значи висина, положај, изнад некога или нечега и Баша што значи глава. Претпостаља се да су Бојбаше биле неки вид ратних вођа. И данас у жаргону Старе Херцеговине Бојбаша значи бити ратоборан, делија, јунак. Сходно коренима ових речи који су дошле на наше просторе окупацијом српских територија од стране Османлијског царста, логично је закључити да је старо презиме заборављено. Уколико неко има још неких података молим да ми их достави. Можда би путем заједничког претка могло се доћи до податка о старом презимену, припадности одређеном братсву или племену.

[Зрно]

Бојбаша је испао оно што је и очекивано с обзиром да је околина Метковића и Имотског насељена из Херцеговине пре 300 година.

Бојбаша-Малбаша-Харамбаша...све се односи на неког локалног народног вођу. Вероватно је презиме и настало приликом досељења пре 300 година, а можда једног дана, захваљујући генетици, и утврдимо од којег старијег презимена потичу Бојбаше.

[Грк]

Постоји ли овај попис "Млетачком попису 1811  Copia del Status Animarum della Parrochia di Rito Greco di Nareneta dell’ anno" негдје на нету у пдф формату?

[Зрно]

Постоји ли овај попис "Млетачком попису 1811  Copia del Status Animarum della Parrochia di Rito Greco di Nareneta dell’ anno" негдје на нету у пдф формату?

Није то млетачки попис, него попис душа у православној парохији Метковић. Млетачка република је пропала 1797.

[Јово Бојбаша]

Постоји ли овај попис "Млетачком попису 1811  Copia del Status Animarum della Parrochia di Rito Greco di Nareneta dell’ anno" негдје на нету у пдф формату?

http://www.academia.edu/6841579/Stanovni%C5%A1tvo_parohije_Neretva_prema_anagrafu_iz_1811

Uzmi samo u obzir da je Maja Šunjić danas Hrvatica i da se u ovome radu često poziva na izvore iz skorašnje istorije koji su napisani od strane Hrvata i cilju propagande kako bi dokazali katoličku istoriju Hercegovine koja je poklekla pod pravoslavnom najezdom za vreme Nemanjića. Time dokazuju da oni nisu pokatoličeni već smo mi posrbljeni.
U pravu ste, ovo nije mletački popis, izvinjavam se.

[Kor]

http://www.academia.edu/6841579/Stanovni%C5%A1tvo_parohije_Neretva_prema_anagrafu_iz_1811

Uzmi samo u obzir da je Maja Šunjić danas Hrvatica i da se u ovome radu često poziva na izvore iz skorašnje istorije koji su napisani od strane Hrvata i cilju propagande kako bi dokazali katoličku istoriju Hercegovine koja je poklekla pod pravoslavnom najezdom za vreme Nemanjića. Time dokazuju da oni nisu pokatoličeni već smo mi posrbljeni.
U pravu ste, ovo nije mletački popis, izvinjavam se.

Католичка историја Срба, па и оних у Херцеговини, у једном краћем временском периоду, мислим да никоме озбиљном није спорна. Спорно је да се на име католичке религиозне припадности људи по аутоматизму сврставају у хрватски национални корпус. Тако су данас Дубровчани Хрвати иако су вероватно више од 80% Срби.

[Jelic]

Перовић, Лучиндан, Медвеђа, раније Булатовић из Роваца

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Никшића. Први Никшић са 111 маркера. У сваком случају, има 557=17 као и Бечановић, па се нема много тога рећи. Од припадника рода Никшића на већем броју маркера се разликује на 67 упоредивих на 7 од Бечановића, и на 37 упоредивих на 6 од Томашевића. Од хаплотипова на 23 маркера, ни са једним нема потпуно поклапање.

[симо]

Тестирани Calich(ФТДНА B201866) из Хрватске, којег смо можда једном и имали у табели, је заправо Ћалић из Купирова у Лици, дакле Србин. У складу са тим мислим да би га могли вратити на Пројекат. Његови резултати су:

13   25   16   11   14-14   11   13   12   13   11   30   18   8-10   11   11   25   13   19   31   12-14-15-15   10   8   21-21   15   12   18   19   34-35   11   10   11   8   15-15   7   12   10   8   12   9   12   22-22   17   10   12   12   12   7   10   31   21   13   15   10   13   11   11   12   9

Значајан је резултат Ћалића због двије ствари:

Поред Паскаша, он је још један потврђени крајишки припадник добро профилисане гране 437=13, Гата Х4=8. Матица ове гране је свакако у долини Неретве, што знамо из неких необјављених херцеговачких резултата.

Други детаљ је да је Ћалић 557=17, тј. грана 437=13, Гата Х4=8 би могла бити подграна групе 561=16>557=17. На жалост Ћалић није тестирао 561, па не можемо бити сасвим сигурни, али је шанса велика.

Уколико би се ово показало као тачно, Захумље би заиста избило у први план као мјесто поријекла групе 557=17.

Мислим да се Ћалићу с великом сигурношћу може уписати слава Јовањдан. У Горњокарловачкој епархији Ћалићи су славили Јовањдан и Петровдан. Али исељени лички Ћалићи у Босанској Крајини славе Јовањдан, па претпостављам да је то слава и купировачких Ћалића. Осим тога и генетички блиски Паскаши такође славе Јовањдан.

[Небојша]

Тестирани Calich(ФТДНА B201866) из Хрватске, којег смо можда једном и имали у табели, је заправо Ћалић из Купирова у Лици, дакле Србин. У складу са тим мислим да би га могли вратити на Пројекат. Његови резултати су:

13   25   16   11   14-14   11   13   12   13   11   30   18   8-10   11   11   25   13   19   31   12-14-15-15   10   8   21-21   15   12   18   19   34-35   11   10   11   8   15-15   7   12   10   8   12   9   12   22-22   17   10   12   12   12   7   10   31   21   13   15   10   13   11   11   12   9

Значајан је резултат Ћалића због двије ствари:

Поред Паскаша, он је још један потврђени крајишки припадник добро профилисане гране 437=13, Гата Х4=8. Матица ове гране је свакако у долини Неретве, што знамо из неких необјављених херцеговачких резултата.

Други детаљ је да је Ћалић 557=17, тј. грана 437=13, Гата Х4=8 би могла бити подграна групе 561=16>557=17. На жалост Ћалић није тестирао 561, па не можемо бити сасвим сигурни, али је шанса велика.

Уколико би се ово показало као тачно, Захумље би заиста избило у први план као мјесто поријекла групе 557=17.

Мислим да се Ћалићу с великом сигурношћу може уписати слава Јовањдан. У Горњокарловачкој епархији Ћалићи су славили Јовањдан и Петровдан. Али исељени лички Ћалићи у Босанској Крајини славе Јовањдан, па претпостављам да је то слава и купировачких Ћалића. Осим тога и генетички блиски Паскаши такође славе Јовањдан.

С обзиром на локацију, вероватно су у питању досељеници из Далмације. У Далмацији је било и Ћалића, али и Чалића са славом Јовањдан. Занимљиво да је Ћалића (и Чалића), било у Имотској Крајини и околини Дувна. Ту имамо и оне Чирке, тј. Јурчевиће, који су повезани са личким Усорцима, што можда указује на сличан миграицони правац неких наших родова из Лике.

[симо]

С обзиром на локацију, вероватно су у питању досељеници из Далмације. У Далмацији је било и Ћалића, али и Чалића са славом Јовањдан. Занимљиво да је Ћалића (и Чалића), било у Имотској Крајини и околини Дувна. Ту имамо и оне Чирке, тј. Јурчевиће, који су повезани са личким Усорцима, што можда указује на сличан миграицони правац неких наших родова из Лике.

Могуће, Паскаши се у Лици помињу у скупини Усораца. Мада је Павичић у тај списак убацио и неке породице које нису биле усорачке. Али је могућ заједнички смјер сеоба.

[Небојша]

Прибић, Ђурђевдан, Госпић, Лика, хаплогрупа N-P189.2

14 25 14 11 11-17 11 12 12 14 14 29 18 9-9 11 12 25 14 20 30 13-14-14-14 11 11 18-19 14 14 17 18 38-38 12 10


Прибићи се по Лици шире са старих крајишких територија. Изгледа да им је једна од матица била у околини Косиња. Постоје слична презимена, попут Прибићевић, па би било занимљиво утврдити да ли постоји и генетска веза.

Због мутације на 385b (17) и вредности 18 на маркеру 458, делује да је Прибићу најближи Малешевић из околине Гламоча. Ако се не варам, међу Жумберчанима се јавља слично презиме, па може бити да је у питању она веза са околином Гламоча, Срба и Унца.

[Uzi]

Прибић, Ђурђевдан, Госпић, Лика, хаплогрупа N-P189.2

14 25 14 11 11-17 11 12 12 14 14 29 18 9-9 11 12 25 14 20 30 13-14-14-14 11 11 18-19 14 14 17 18 38-38 12 10


Прибићи се по Лици шире са старих крајишких територија. Изгледа да им је једна од матица била у околини Косиња. Постоје слична презимена, попут Прибићевић, па би било занимљиво утврдити да ли постоји и генетска веза.

Због мутације на 385b (17) и вредности 18 на маркеру 458, делује да је Прибићу најближи Малешевић из околине Гламоча. Ако се не варам, међу Жумберчанима се јавља слично презиме, па може бити да је у питању она веза са околином Гламоча, Срба и Унца.

Свакако занимљив резултат, штета што није урађен још ни један Биг Ипсилон за N-P189.2 који славе Ђурђевдан. Можда би то требао бити следећи циљ N-P189.2 пројекта.

[симо]

Прибић, Ђурђевдан, Госпић, Лика, хаплогрупа N-P189.2

14 25 14 11 11-17 11 12 12 14 14 29 18 9-9 11 12 25 14 20 30 13-14-14-14 11 11 18-19 14 14 17 18 38-38 12 10


Прибићи се по Лици шире са старих крајишких територија. Изгледа да им је једна од матица била у околини Косиња. Постоје слична презимена, попут Прибићевић, па би било занимљиво утврдити да ли постоји и генетска веза.

Због мутације на 385b (17) и вредности 18 на маркеру 458, делује да је Прибићу најближи Малешевић из околине Гламоча. Ако се не варам, међу Жумберчанима се јавља слично презиме, па може бити да је у питању она веза са околином Гламоча, Срба и Унца.

У Жумберку постоји гркокатоличка (унијатска) парохија Прибић. Нисам  провјеравао колико је старо име тј. да ли су га донијели српски досељеници. Такође постоји и обрнута могућност, настајања презимена по топониму.

[Небојша]

Аћимовић, Стевањдан (зимски и летњи), Почековина, Трстеник, хаплогрупа J2b-M205>Y22066>Y22063

Аћимовићи би требало да су део шире групе Расјана. Сви славе Св. Стевана. Да подсетимо, име Расјани настало је по селу Расје (засеок села Батоте) на Копаонику. Најдаље што знају на породичном стаблу је извесни Богољуб рођен 1855. године. О даљем пореклу кажу да су из неког Расја у Црној Гори, а помињу и Куче.

У литератури стоји да су ови Аћимовићи пореклом Расјани, од Мораче у Црној Гори. Први се појављује Јаћим Расјанин, рођен 1817. године. Јаћим се појављује и са презименом Радосавић, па то лако може бити старије презиме ових Аћимовића.



Савић, Стевањдан (зимски и летњи), Лопаш, Трстеник, хаплогрупа J2b-M205>Y22066>Y22063

Најдаље знају за неког Петра. Рођен вероватно око 1860. године. Преци су им живели у Лопашу, али говоре да су из Бобота код Александровца. О даљем пореклу не знају много, помињу Црну Гору и Куче.

У литератури стоји да је најстарији познати предак Петар рођен 1823. Пореклом су из Батота.

Генетски су Савићу и Аћимовићу најближи тестирани из групе Расјана (Батоћани и Раденковићи), које карактерише специфична мутација на 385ab (17-19). Батоћанину је недавно на FTDNA одређен СНП Y22063, па нема сумње да и горепоменути припадају истој подграни J-M205.

Подсетићу да се међу овом групом слављеника Св. Стевана из копаоничког краја јавља и хаплогрупа R1a-M458.



Извор: Подгочка насеља трстеничког краја, Момчило Р. Тодосијевић , Београд 2008.

[Небојша]

Генетски су Савићу и Аћимовићу најближи тестирани из групе Расјана (Батоћани и Раденковићи), које карактерише специфична мутација на 385ab (17-19). Батоћанину је недавно на FTDNA одређен СНП Y22063, па нема сумње да и горепоменути припадају истој подграни J-M205.

Заборавих да поменем да су Батоћанину на FTDNA најближи (67 маркера):

- Раденковић, Почековина 67/67
- Чирко, Ливно -5
- Костић Чачак - 6
- Наранчић, Лика - 6
- Милутиновић, Крушевац - 7


Са ова два резултата је мање-више сигурно да су Расјани доминантно J2b-M205.