Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Небојша]

На FTDNA се појавио нови J2b M205

Јевтовић, Ђурђевдан, Грдовићи, Ариље, хаплогрупа J2b M205>Y22066

12 23 15 10 15-20 11 15 12 12 12 28 16 8-9-9 11 12 25 14 19 31 14-15-15-15-15-16 11 11 19-20 15 14 19 18 34-34-34 11 9


На ових 37 маркера најближи су му Клаусен (-3) и Мандић из Лике/Славоније (-4).

Овај крај није превише обрађиван у литератури, па ако неко има више података о пореклу, нека напише. Јевтовићи из тог места су се видим јављали и овде на форуму. По имену, рекао бих да је то управо тестирани Јевтовић:

"Зна ли неко нешто више о пореклу Јевтовића из села Грдовићи крај Ариља? Два брата, Стефан и Радоје су пописани на неким од пописа, мислим 1833. - нисам сигуран. Слава је Ђурђевдан. По предању дошли су из старе Херцеговине."

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2627.msg72109#msg72109"

[стеф]

На FTDNA се појавио нови J2b M205

Јевтовић, Ђурђевдан, Грдовићи, Ариље, хаплогрупа J2b M205>Y22066

12 23 15 10 15-20 11 15 12 12 12 28 16 8-9-9 11 12 25 14 19 31 14-15-15-15-15-16 11 11 19-20 15 14 19 18 34-34-34 11 9

Taj сам, само нисам Јевтовић, него Стефановић

Овај крај није превише обрађиван у литератури, па ако неко има више података о пореклу, нека напише. Јевтовићи из тог места су се видим јављали и овде на форуму. По имену, рекао бих да је то управо тестирани Јевтовић:

"Зна ли неко нешто више о пореклу Јевтовића из села Грдовићи крај Ариља? Два брата, Стефан и Радоје су пописани на неким од пописа, мислим 1833. - нисам сигуран. Слава је Ђурђевдан. По предању дошли су из старе Херцеговине."

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2627.msg72109#msg72109"

Тај сам и овде. Оно што знамо сигурно и документовано јесте да је Стефанов син, Милан, отишао за село Коњску (данашњи Михајловац код Смедерева) и од њега потичемо ми Стефановићи. Милана сам пронашао и у Пећинаревој књизи да је долазио назад у стари крај због спора са братом због очевине, има предмет у суду округа ужичког.

Ако неко зна нешто више или ме упути где даље да трагам, нека напише на линку горе, да овде не скрећемо са теме. Занимало би ме да проверим ово наше предање да смо дошли из старе Херцеговине.

Хвала имењаку на представљању, макар и под презименом предака

[Демића страна]

Ако неко зна нешто више или ме упути где даље да трагам, нека напише на линку горе, да овде не скрећемо са теме. Занимало би ме да проверим ово наше предање да смо дошли из старе Херцеговине.

Ваша веза са подручјем Старе Херцеговине је више него извјесна.
Досадашњи подаци показују да хапогрупа J2b1-M205>Y22066 сасвим сигурно има везе са влашким племеном Крича (њихово племенско језгро налазило се у југоисточном дијелу данашње пљеваљске општине), а могуће и са неким другим родовима са ширег подручја Никшића (Власи Усорци).

Ево пар текстова за почетак:
https://www.poreklo.rs/2017/10/02/krici-tragom-izgubljenog-plemena-prvi-dio/
http://www.poreklo.rs/2017/10/06/krici-tragom-izgubljenog-plemena-drugi-dio/
https://www.poreklo.rs/2017/10/14/krici-tragom-izgubljenog-plemena-treci-dio/
http://www.poreklo.rs/2017/10/15/krici-tragom-izgubljenog-plemena-genetika/

Наравно, ту је и наша тема на форуму, као и табела са припадницима нашег рода:
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=195.0
https://dnk.poreklo.rs/tabela-pojedinacne-grupe/?grp-filter=J2bM205

[Sharelock]

Ваша веза са подручјем Старе Херцеговине је више него извјесна.
Досадашњи подаци показују да хапогрупа J2b1-M205>Y22066 сасвим сигурно има везе са влашким племеном Крича (њихово племенско језгро налазило се у југоисточном дијелу данашње пљеваљске општине), а могуће и са неким другим родовима са ширег подручја Никшића (Власи Усорци)...

Иако је разјашњено да се "влашки" односи на "занимање", у једном случају, или на "етноним" у другом случају, ја бих био опрезан у коришћењу термина "влашко племе Крича".

[Демића страна]

Иако је разјашњено да се "влашки" односи на "занимање", у једном случају, или на "етноним" у другом случају, ја бих био опрезан у коришћењу термина "влашко племе Крича".

Пишем искључиво у своје име, остали нека пишу како им је воља.

Не знам само због чега поједини људи овдје имају потребу да скачу на сваки помен влашког имена. Схватите да нисмо сви алергични на то и да немамо потребу да се гурамо тамо гдје не припадамо. Генетика је у случају Крича прилично јасна, свиђало се то некоме или не.

[barbarylion]

Vlasko u kontekstu da je tada u tom okruženju predstavljalo romanski element u odredjenom vremenskom periodu. To je potpuno ok.

[стеф]

Хвала на линковима.

https://dnk.poreklo.rs/tabela-pojedinacne-grupe/?grp-filter=J2bM205

Мислим да се поткрала грешка код уноса мојих података - ево исправљених грешака:

DYS455:  11
DYS454:  12
DYS464d:15

(Стефановић - Михајловац-Смедерево-Србија)

[Clavdivs]

Дробњак, Ђурђиц, Штитари, Беране

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака.

Тестирани је навео да је старије презиме Церовић, те да су у Штитаре дошли из Тушине у Дробњаку. Последично, не чуди што се са двојицом претходно тестираних Церовића разликује на само једном од упоредива 23 маркера.

[Црна Гуја]

Бајовић, Никољдан, Безује, Пива

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>YP951. У потпуности се уклапа у род А, а најближа поклапања има са Медићем из Бастаса код Дрвара (1/23), и Медићем из Мартин Брода (1/18). Ово би могло значити да имамо извориште још једног крајишког рода у Црној Гори, мада је наравно могуће и да је миграција ишла у обрнутом смеру. За Бајовиће једно од предања каже да потичу од Гаговића, што је овај резултат дефинитивно оповргао јер Гаговићи припадају хаплогрупи N2-Y6503>FGC28435. По другом (вероватнијем) предању су потомци Баја Пивљанина.

У Горњим (Рудиницама): Николићи (8 к.), Ђачићи (тако прозвани по неком свом ђаку) (4 к.), Ђикановићи (8 к.) и Гутовићи (7 к.),
сви су један род и сви славе св. Николу и старинци су. Шућури (3 к. св. Никола), старинци. Голићи (7 к. св. Ђорђије),
дошли за одивом из Ибарскога Колашина, пореклом Дробњаци. Бајовићи (звани Чепури) (2 к. св. Никола). Бајовићи
су од Бајева Поља. Они ·су непосредни потомци Баја Николића Пивљанина.

Светозар Томић, Пива и Пивљани

Бајовићи. Старосједилачка породица од десетак кућа на Безују, али им је старина у Рудиницама, гдје сада има само једна кућа. У Пиви постоји више верзија предања о поријеклу ове породице. По једној је она од браће Баја Пивљанина, по другој од неког сељака Чепура, који је послије одметања Баја и његове браће остао на њиховом имању, док су по трећој верзији Бајовићи, који су се до 1887. године заиста и звали Чепурима, грана истог стабла од кога су и Врачари и Таушани, дакле блиски Гаговићима, чему би ишла·у прилог и заједничка слава, Никољдан. Y сваком случају, на основу довођења у везу ове породице са Бајом Пивљанином краљ Никола је на приједлог војводе Лазара примио у официрску школу Ђорђија Бајовића, кojи је касније постао командир батаљона Жупе пивске. Једна кућа Бајовића одселила се у околину Новог Пазара, а двије њихове куће су и у Дубровску, у Дробњаку.

Обрен Благојевић, Пива

[Селаковић]

Занимљив резултат!

...док су по трећој верзији Бајовићи, који су се до 1887. године заиста и звали Чепурима, грана истог стабла од кога су и Врачари и Таушани, дакле блиски Гаговићима, чему би ишла·у прилог и заједничка слава, Никољдан...

Ако се не варам, давно смо спомињали неке Ташановиће, који су били са 23&me чини ми се и били су I2a.

[Небојша]

Бајовић, Никољдан, Безује, Пива

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>YP951. У потпуности се уклапа у род А, а најближа поклапања има са Медићем из Бастаса код Дрвара (1/23), и Медићем из Мартин Брода (1/18). Ово би могло значити да имамо извориште још једног крајишког рода у Црној Гори, мада је наравно могуће и да је миграција ишла у обрнутом смеру. За Бајовиће једно од предања каже да потичу од Гаговића, што је овај резултат дефинитивно оповргао јер Гаговићи припадају хаплогрупи N2-Y6503>FGC28435. По другом (вероватнијем) предању су потомци Баја Пивљанина.

Занимљив резултат, посебно за Крајишнике YP237 који су можда добили оквирно матицу на простору Старе Херцеговине. Ако се не варам, међу Херцеговцима (необјављени резултати) такође постоји један YP237 који се потпуно уклапа у род "A"?

[Uzi]

Бајовић, Никољдан, Безује, Пива

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>YP951. У потпуности се уклапа у род А, а најближа поклапања има са Медићем из Бастаса код Дрвара (1/23), и Медићем из Мартин Брода (1/18). Ово би могло значити да имамо извориште још једног крајишког рода у Црној Гори, мада је наравно могуће и да је миграција ишла у обрнутом смеру. За Бајовиће једно од предања каже да потичу од Гаговића, што је овај резултат дефинитивно оповргао јер Гаговићи припадају хаплогрупи N2-Y6503>FGC28435. По другом (вероватнијем) предању су потомци Баја Пивљанина.

Неочекиван резултат. Посебно јер су поред Гаговића и Ђачићи N2, а и они би требали бити род са Николићима, од којих је Бајо Пивљанин. Било би добро да се тестирају и сами Николићи.

[crni]

Неочекиван резултат. Посебно јер су поред Гаговића и Ђачићи N2, а и они би требали бити род са Николићима, од којих је Бајо Пивљанин. Било би добро да се тестирају и сами Николићи.

Бајовић, Никољдан, Безује, Пива

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>YP951. У потпуности се уклапа у род А, а најближа поклапања има са Медићем из Бастаса код Дрвара (1/23), и Медићем из Мартин Брода (1/18). Ово би могло значити да имамо извориште још једног крајишког рода у Црној Гори, мада је наравно могуће и да је миграција ишла у обрнутом смеру. За Бајовиће једно од предања каже да потичу од Гаговића, што је овај резултат дефинитивно оповргао јер Гаговићи припадају хаплогрупи N2-Y6503>FGC28435. По другом (вероватнијем) предању су потомци Баја Пивљанина.

Обзиром на наводе Обрена Благојевића да "У Пиви постоји више верзија предања о поријеклу ове породице. По једној је она од браће Баја Пивљанина, по другој од неког сељака Чепура, који је послије одметања Баја и његове браће остао на њиховом имању, док су по трећој верзији Бајовићи, који су се до 1887. године заиста и звали Чепурима, грана истог стабла од кога су и Врачари и Таушани, дакле блиски Гаговићима ..", поред једног тестираног Николића из Пиве можда би било занимљиво имати резултате Марковића (старо презиме Николић-Пивљанин) и Срејовића (старо презиме Гломазић) из Шумадијског села Љуљаци општине Кнић смјештено на јужним обронцима планине Рудник ?

Љуљаци - прилог Марка Марковића из Љуљака сајту Котража који се бави пореклом породица из Шумадије.

Фељтон: Ко су Шумадинци (51) - фељтон Портала Порекло са живом дискусијом и мноштвом коментара потомака Баје Пивљанина из Љуљака.

Порекло презимена, село Љуљаци (Кнић) - прилог сарадника Портала Порекло Милодана, према књизи Михаила Драгића „Гружа“.



На првој слици су Александар Ж. Марковић и његов млађи брат Сава из гружанског села Љуљаци. Артиљеријски наредник Александар Марковић је био учесник Балканских ратова, Великог рата, похода преко Албаније, Солунског фронта. Пјешадијски поднаредник Сава Марковић је погинуо 1915. године на подручју Јелашнице у 19. години живота у окршају са Бугарима. (http://www.dnevno.rs/istorijski-zabavnik/zanimljivosti-iz-istorije/74581/album-secanja-na-nase-pretke-iz-prvog-svetskog-rata)

Академик Драгослав Срејовић, један од наших најчувенијих археолога, је од ових љуљачких Срејовића (старо презиме Гломазић), а имамо тестираног Гломазића N2.
(http://www.narodnimuzej.rs/o-muzeju/kroz-lica-muzeja/dragoslav-srejovic-1931-1996/)

[Jelic]

Жунић, Стевањдан, Смртић, Прњавор

Припада хаплогрупи I2-PH908. Несумњиво је повезан генетски са Кудићем из Котор Вароши, затим са Кљајићем из Дервенте и Бранковићем из Челинца. Са Кудићем и Кљајићем се разликује на једном маркеру од упоредива 23, док је Бранковић нешто даљи, чак пет разлика 5 на 23 упоредива маркера. Са свима наравно, дели и исту крсну славу. У сваком случају, овај род на подручју између Босне и Врбаса је сада доста добро профилисан. Ваља напоменути да се у шематизму из 1882. године поред Прњавора Жунићи као слављеници Стевањдана спомињу и у околини Варцар Вакуфа односно данашњег Мркоњић Града, мада је питање да ли постоји веза по мушкој линији.

[Jelic]

Шукало, Јовањдан, Турјак, Градишка

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема претерано блиских поклапања на пројекту. Од специфичнијих вредности се издвајају 14 на 456 и 14 на 393.

Ако неко зна нешто више о пореклу ове породице, нека напише.

[Jelic]

Катић, Аранђеловдан, Залом, Невесиње

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Озринића. Катић има за род Озринића, као и за динарик уопштено, до сад незабележену, јако високу вредност 34 на 389i. Додуше, ово не би требало толико да чуди јер је озринићки модал на том маркеру такође висока вредност 32. У самом роду Озринића, Катић нема ближих поклапања.

Тестирани је навео да су старином са Чева. Генетика је потврдила ово предање.

[симо]

Шукало, Јовањдан, Турјак, Градишка

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема претерано блиских поклапања на пројекту. Од специфичнијих вредности се издвајају 14 на 456 и 14 на 393.

Ако неко зна нешто више о пореклу ове породице, нека напише.

Презиме је свакако надимачко и вјероватно није превише старо, с обзиром да је локализовано на потезу сјеверозападно од Бањалуке, на ширем подручју Козаре. Могуће да постоји нека даља веза са родом Croat/Јањатовић Плашки ( нису предалеко,а и једни и други имају 393=14).

[Jelic]

Презиме је свакако надимачко и вјероватно није превише старо, с обзиром да је локализовано на потезу сјеверозападно од Бањалуке, на ширем подручју Козаре. Могуће да постоји нека даља веза са родом Croat/Јањатовић Плашки ( нису предалеко,а и једни и други имају 393=14).

Могуће, мада је оно што га одваја од те читаве групе са 14 на 393 висока вредност 24 на 635, као и комбинација 19-18 на 576/570 коју они поседују а Шукало не. Ово су додуше брзомутирајући маркери, али као да у тој групи са 14 на 393 они нешто спорије мутирају.

[Jelic]

Кнежевић, Свети Врачи, Рвати, Рашка

Припада хаплогрупи I2-PH908. Кнежевић је несумњиво је повезан са Симићем из Криве Реке код Бруса на Копаонику, разликују се на 2 маркера од 23, а оно што још иде у прилог њиховој међусобној повезаности је ниска вредност 11 на 533 коју поседују обојица као и предање Кнежевића које их везује за исту област из које је и Симић:

-Кнежевићи, Св. Врачи. Доселили су се из Јелакаца – Копаоник. Има их 12 кућа.

https://www.poreklo.rs/2015/07/13/poreklo-prezimena-selo-rvati-raska/

Дакле, рекло би се да је сада са овим профилисан још један кластер Ковачана.

Надам се да ће о самим Кнежевићима и Симићима рећи нешто више корисник Equinox.

[Jelic]

Катић, Аранђеловдан, Залом, Невесиње

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Озринића. Катић има за род Озринића, као и за динарик уопштено, до сад незабележену, јако високу вредност 34 на 389i. Додуше, ово не би требало толико да чуди јер је озринићки модал на том маркеру такође висока вредност 32. У самом роду Озринића, Катић нема ближих поклапања.

Тестирани је навео да су старином са Чева. Генетика је потврдила ово предање.

Иначе би ваљало напоменути да овај резултат, иако "озринићки", није у "режији" нашег Небојше Драшковића.