Предојевић, Алимпијевдан, Лушци Паланка, Сански Мост
Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>YP951. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Д, од Шљивара се разликује на само 1 од 23 маркера, од Панића на 3 од 23, а како сва тројица славе Алимпијевдан нема сумње да припадају истом роду. Није му далеко ни Проле из Пљеве код Шипова (4/23), али се слава разликује па није сигурно да су баш близак род.
http://www.srpski-despot.com/detalj.aspx?object=123...У питању је род са славом св. Алимпије, који је данас издељен на Станчевиће, Шљиваре и Јерковиће. С обзиром да је овај род досељен из Босне, из које иначе води порекло највећи број породица голубићких Срба, као и далматинских Срба уопште, подаци о досељавању могу бити веома интересантни. Наиме, овде се ради о породицама чији су преци у Далмацију дошли, по свему судећи, у време најинтензивнијих насељавања, крајем 17. века...
...Презиме Шљивар свакако долази по занимању родоначелника ове породице. Шљивари су раније, поред Голубића, живели и у Скрадину. У питању је био исељени огранак Шљивара из Голубића. Да су Шљивари у блиском сродству са Станчевићима, произилази и из чињенице да је предак скрадинских Шљивара забележен 1758. године као “Шљивар звани Станчевић”...
...Посебно су бројни огранци голубићког рода са славом св. Алимпије, који су прешли у уначку област (околина Дрвара). Измећу два светска рата тамо их је било чак 90 домова, под презименом Пилиповић. Према предању, у Голубићу су живела четири брата, која су се звала: Пилип, кнез Мијат, Јерко и Предоје. Када су изводили овце на испашу у босанске планине, допао се Пилипу Велики Цвјетнић у Унцу, и решио је да се тамо настани. Кнез Мијат се такође настанио у Унцу, највероватније исто у Цвјетнићу, али је убрзо погинуо, и од њега није остало потомства. Предоје је отишао дубље у Босну, и од њега су Предојевићи са славом св. Алимпије. Четврти брат, Јерко, остао је у Голубићу, и од њега су се развили тамошњи Јерковићи. Ова браћа су се раселила “врло давно”, свакако негде на самом крају 17. или почетком 18. века.
