Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 1235089 пута)

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5140 послато: јануар 10, 2018, 01:11:36 поподне »
Јел можеш нешто ближе о пореклу ове две породице?

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5141 послато: јануар 10, 2018, 02:55:14 поподне »
Драгичевић, Ђурђевдан, Осмаци

Припада хаплогрупи I2-PH908. Најближи хаплотип је Јованић из Лике, разликују се на само једном маркеру од упоредива 23, а деле и исту карактеристичну вредност 25 на 390, уз то и славе и исту славу. Мада су доста географски удаљени, овакав хаплотип какав имају Јованић и Драгичевић, са 25 на 390 поседује и једна необјављена фамилија из околине Гацка која такође слави Ђурђевдан. Самим тим, упркос географској удаљености, рекло би се да су Драгичевић и Јованић повезани.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7899
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5142 послато: јануар 10, 2018, 03:05:18 поподне »
О овим Драгичевићима сам писао на теми о пореклу нашег чувеног сликара Бранка Поповића:

Занимљиво је порекло Бранкове мајке Еуфимије, или Јефимије, зване Фема. Она је од Драгичевића из Осмака испод Мајевице, у североисточној Босни. Према њиховом родослову, потичу из Црмнице (Вир, данас Вирпазар), а као најстаријег претка кога знају наводе Павла Драгичевића (16-17. век). Следе пасови: Никола – Лазар – Никола – Драгач, који се одселио у мајевички крај. Од Драгачевог сина Јована је Фема, мајка Бранка Поповића.

Нисам нашао Драгичевиће у Црмници. Миљанићи наводе извесне Драгићевиће у црмничком племену Лимљани, али ни њих нисам нашао, барем не код Вукмановића у његовој „Црмници“.

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2388.msg76827;boardseen#new
"Наша мука ваља за причешћа"

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5143 послато: јануар 10, 2018, 03:07:34 поподне »
О овим Драгичевићима сам писао на теми о пореклу нашег чувеног сликара Бранка Поповића:

Занимљиво је порекло Бранкове мајке Еуфимије, или Јефимије, зване Фема. Она је од Драгичевића из Осмака испод Мајевице, у североисточној Босни. Према њиховом родослову, потичу из Црмнице (Вир, данас Вирпазар), а као најстаријег претка кога знају наводе Павла Драгичевића (16-17. век). Следе пасови: Никола – Лазар – Никола – Драгач, који се одселио у мајевички крај. Од Драгачевог сина Јована је Фема, мајка Бранка Поповића.

Нисам нашао Драгичевиће у Црмници. Миљанићи наводе извесне Драгићевиће у црмничком племену Лимљани, али ни њих нисам нашао, барем не код Вукмановића у његовој „Црмници“.

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2388.msg76827;boardseen#new

Чини ми се да генетика ипак више упућује ка источној Херцеговини.

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5144 послато: јануар 10, 2018, 03:16:21 поподне »
Шобот, Митровдан, Каменица, Дрвар

Припада хаплогрупи I2-PH908. Несумњиво је повезан са Шоботом из Санског Моста, разликују се на једном маркеру од упоредивих 10. Шоботи немају ближих поклапања на пројекту, а поседују нешто специфичнију комбинацију 14-14 на 385a/b.

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5145 послато: јануар 10, 2018, 03:32:14 поподне »
Марић, Симеон Богопримац, Витовље, Травник

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду 19=14 643=11. У сваком случају, интересантан резултат, што због припадности поменутом роду, што због чињенице да је Марић несумњиво близак Милетићу из Доњег Свилаја код Оџака који је чини ми се навео да је његова породица до скоро славила Симеона Богопримца. Ова слава је иначе јако честа на подручју северне Босне, а присутна је и код неких родова у околини Мркоњић Града и Шипова. Ми на пројекту имамо и једног слављеника ове славе који није I2-PH908, ради се о Борићу из Теслића који је R1a.
« Последња измена: јануар 10, 2018, 03:35:36 поподне Лука »

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1618
  • Z3660>Y34637
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5146 послато: јануар 10, 2018, 05:01:30 поподне »
Милутиновић, Св. Врачи, Перуника, Куршумлија

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Б: од Јокановића се разликује на само 1 од 19 маркера, од Гаврића на 2 од 18, а од Јелића на 3 од 23. Једина необичнија вредност је нешто нижа DYS19=16. Колега Филимоновић је послао следеће податке:

"(Милутиновићи:) Називају се још и Керељи, без сачуваног сећања које би могло да објасни етимологију њиховог кровног назива, као и предања одакле су досељени у Перунику после 1878. године. Кажу за себе да су старином из Херцеговине, без ближих информација и одређења.

Радослав Љ. Павловић их уврштава у Маринчане, без било каког образложења.

С обзиром да је исти по Копаонику, средњем и горњем Ибру пописао родове који такође славе Св. Враче са кровним називом Курлаје, могуће је да се ради о истом роду, код кога је дошло до вокалне корупције у изговору.

Један од засеока села Остраће се назива Курељ, те би родовски називи Курлаје и Керељи, у случају да резултати будућих ДНК тестирања индикују везу са становништвом које је пореклом из Остраћа, могли да буду асоцирани управо са називом Курељ."

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1618
  • Z3660>Y34637
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5147 послато: јануар 10, 2018, 05:16:27 поподне »
Владисављевић, Св. Врачи, Игриште, Куршумлија

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Нема блиских поклапања на Пројекту, а поседује неколико неуобичајених вредности: DYS448=19, DYS643=9 и DYS385=14-14 (RecLOH).

"Називају се још и Маринчани, по селу Маринци, одакле су се иселили после 1878. године.

О даљем пореклу кажу да су старином од Пећи, и да су исти род са Ђокићима и Вулићима из Гргура (Блаце)

Према исказима становника околних села, који су се у истом периоду доселили из Ибарског Колашина, Маринчани се издвајају и разликују од осталог становништва по нешто нижем расту и говору, који се разликује од зетско-рашких говора и који у себи садржи изразе који нису својствени говору већине динарског становништва топличког краја (нпр. жлица, уместо кашика и слично). Из тих разлога се спекулише да су потомци средњевековних рудара који су се населили са севера или запада.

Маринчани су, поред Ковачана, друга велика група породица или родова који славе Св. Враче на јужним обронцима копаоника, које је  забележио Радослав Љ. Павловић средином 20. века.
Маринчани су заправо породице или родови који су после 1878. године исељени из села Маринци, које се налази на крајњем северу подујевске општине, у непосредној близини средњовековног рудника Беласица и  данашњег села Штава, које припада куршумлијској општини.

За разлику од Ковачана, који су се током 18. и 19. века расељавали по средишњем делу Косова, средњем и горњем Ибру и коначно, по Топлици после 1878. године, Маринчани су се искључиво расељавали по копаоничким селима блачке, бруске и куршумлијске општине.

У периоду у коме је Павловић вршио теренска испитивања, потомци Маринчана су живели у следећим селима:

Општина Блаце
(1) Барбатовац (Керељи)
(2) Гргуре (Керељи)

Општина Брус
(1) Блажево (Нешковићи)
(2) Градац (Маринчани, Симићи)

Општина Куршумлија
(1) Селова (Алексићи - Белостенци, Антићи, Богдановићи, Јевтићи, Митровићи, Ракићи)
(2) Игриште (Арсићи, Владисављевићи, Ђокићи, Јевремовићи, Петровићи, Урошевићи, Цветковићи)
(3) Данковиће (Јевремовићи)
(4) Перуника (Керељи)

Исељене Маринчане из Топлице је такође забележио у Милутовцу код Трстеника(Белостенци и Живадиновићи)

Павловић не даје ближе информације о њиховом пореклу, али за све пописане породице тврди да припадају једном истом роду.

У необјављеном спису из Етнографске збирке САНУ под називом Св. Врачи, Павловић тврди да су Маринчани сродници Ковачана и Ковачицу им одређује као место даљег порекла."



Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5148 послато: јануар 10, 2018, 05:29:15 поподне »
Милутиновић, Св. Врачи, Перуника, Куршумлија

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Б: од Јокановића се разликује на само 1 од 19 маркера, од Гаврића на 2 од 18, а од Јелића на 3 од 23. Једина необичнија вредност је нешто нижа DYS19=16. Колега Филимоновић је послао следеће податке:

"(Милутиновићи:) Називају се још и Керељи, без сачуваног сећања које би могло да објасни етимологију њиховог кровног назива, као и предања одакле су досељени у Перунику после 1878. године. Кажу за себе да су старином из Херцеговине, без ближих информација и одређења.

Радослав Љ. Павловић их уврштава у Маринчане, без било каког образложења.

С обзиром да је исти по Копаонику, средњем и горњем Ибру пописао родове који такође славе Св. Враче са кровним називом Курлаје, могуће је да се ради о истом роду, код кога је дошло до вокалне корупције у изговору.

Један од засеока села Остраће се назива Курељ, те би родовски називи Курлаје и Керељи, у случају да резултати будућих ДНК тестирања индикују везу са становништвом које је пореклом из Остраћа, могли да буду асоцирани управо са називом Курељ."

Интересантно је оволико блиско поклапање са YP4278 припадницима у Босни и у Херцеговини. Мада, можда би разлика била већа на већем броју маркера.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3902
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5149 послато: јануар 10, 2018, 05:32:01 поподне »
Марић, Симеон Богопримац, Витовље, Травник

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду 19=14 643=11. У сваком случају, интересантан резултат, што због припадности поменутом роду, што због чињенице да је Марић несумњиво близак Милетићу из Доњег Свилаја код Оџака који је чини ми се навео да је његова породица до скоро славила Симеона Богопримца. Ова слава је иначе јако честа на подручју северне Босне, а присутна је и код неких родова у околини Мркоњић Града и Шипова. Ми на пројекту имамо и једног слављеника ове славе који није I2-PH908, ради се о Борићу из Теслића који је R1a.

Cпoмињaлa ce тa вeзa кoд Mилeтићa ca цeнтpaлнoм Бocнoм. Дa ли ce знa нeштo вишe o oвим Mapићимa?

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5150 послато: јануар 10, 2018, 05:36:26 поподне »
Cпoмињaлa ce тa вeзa кoд Mилeтићa ca цeнтpaлнoм Бocнoм. Дa ли ce знa нeштo вишe o oвим Mapићимa?

Милетића који славе Симеона Богопримца по шематизму из 1882. године заиста има на подручју Травника одакле је и Марић. Поред Травника, Милетића са том славом изгледа има и у околини Дервенте и Тешња.

О самим Марићима нисам успео ништа детаљније наћи. У сваком случају, добро је да су двојица слављеника ове ретке славе исти род. Остаје да се види да ли међу слављеницима ове славе на подручју Босне има и R1a сродних Борићу.

Такође остаје да се види јесу ли слављеници Симеона Богопримца са подручја Шипова и Мркоњића повезани са родовима те славе источно или су "прича за себе".
« Последња измена: јануар 10, 2018, 05:38:27 поподне Лука »

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3902
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5151 послато: јануар 10, 2018, 05:38:44 поподне »
Милутиновић, Св. Врачи, Перуника, Куршумлија


С обзиром да је исти по Копаонику, средњем и горњем Ибру пописао родове који такође славе Св. Враче са кровним називом Курлаје, могуће је да се ради о истом роду, код кога је дошло до вокалне корупције у изговору.


Пaвлoвић зa Kуpлaje-Kуpлиje, кoje joш нaзивa Шљepи, кaжe дa cу из Kучa, дa cу нeкaдa cлaвили Никoљдaн, пa Ђуpђиц/Ђуpђeвдaн, и нa кpajу Cв. Вpaчe. Кaжe дa cу poд ca Kepeљимa, Mapинчaнимa, Koвaчaнимa итд.

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5152 послато: јануар 10, 2018, 05:44:19 поподне »
Пaвлoвић зa Kуpлaje-Kуpлиje, кoje joш нaзивa Шљepи, кaжe дa cу из Kучa, дa cу нeкaдa cлaвили Никoљдaн, пa Ђуpђиц/Ђуpђeвдaн, и нa кpajу Cв. Вpaчe. Кaжe дa cу poд ca Kepeљимa, Mapинчaнимa, Koвaчaнимa итд.

На ЦГ истраживању 404 постоји један хаплотип са 13 на 458, али нисам сигуран да ли би он могао припадати грани YP4278:

16   13   25   29   13   17   11   14   13   11   10   23   11   13   14   11   20   0.0025   R1a

У сваком случају, YP4278 на подручју данашње ЦГ дефинитивно није значајније заступљен ако га уопште има. Рекло би се да су Милутиновићи, ако су уопште досељеници на подручју Куршумлије, ту дошли из Херцеговине с обзиром да и сами имају предање о пореклу одатле. Томе у прилог би могло ићи и њихово блиско поклапање са породицама у Босни и Херцеговини.
« Последња измена: јануар 10, 2018, 05:57:25 поподне Лука »

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5153 послато: јануар 10, 2018, 05:45:13 поподне »
Милетића који славе Симеона Богопримца по шематизму из 1882. године заиста има на подручју Травника одакле је и Марић. Поред Травника, Милетића са том славом изгледа има и у околини Дервенте и Тешња.

О самим Марићима нисам успео ништа детаљније наћи. У сваком случају, добро је да су двојица слављеника ове ретке славе исти род. Остаје да се види да ли међу слављеницима ове славе на подручју Босне има и R1a сродних Борићу.

Такође остаје да се види јесу ли слављеници Симеона Богопримца са подручја Шипова и Мркоњића повезани са родовима те славе источно или су "прича за себе".

За Бориће се, ако се не варам, писало да су раније славили другу славу? За очекивати је свакако да ће бити више хаплогрупа међу слављеницима ове славе у Средњој Босни, с обзиром да је тамо веома раширена.

Било би занимљиво утврдити колика је временска дистанца између Марића и ових рођака јужније 19=14, као и оне буњевачке групе, која им је после њих можда најближа?

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5154 послато: јануар 10, 2018, 05:48:40 поподне »
За Бориће се, ако се не варам, писало да су раније славили другу славу? За очекивати је свакако да ће бити више хаплогрупа међу слављеницима ове славе у Средњој Босни, с обзиром да је тамо веома раширена.

Било би занимљиво утврдити колика је временска дистанца између Марића и ових рођака јужније 19=14, као и оне буњевачке групе, која им је после њих можда најближа?

Могуће је да су Борићи раније славили другу славу јер их у шематизму из 1882. године са том славом уопште нема тј. не помињу се. Требало би ипак проверити то.

Што се тиче повезаности Марића и Милетића са тарским Никшићима она је несумњива. Поставља се питање јесу ли у северну Босну њихови преци дошли из источне Херцеговине, или са подручја где се помињу тарски Никшићи.

У источној Херцеговини Симеона Богопримца славе Скочајићи из околине Мостара, не знам да ли има још слављеника ове славе у источној Херцеговини поред Скочајића.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3902
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5155 послато: јануар 10, 2018, 05:57:41 поподне »
За Бориће се, ако се не варам, писало да су раније славили другу славу? За очекивати је свакако да ће бити више хаплогрупа међу слављеницима ове славе у Средњој Босни, с обзиром да је тамо веома раширена.

Било би занимљиво утврдити колика је временска дистанца између Марића и ових рођака јужније 19=14, као и оне буњевачке групе, која им је после њих можда најближа?

Зaнимљивo je дa Mapић имa нa 385a=14 кao cви ocтaли у poду, дoк ту Mилeтић имa jeдини 15, штo гoвopи o "cкopaшњoj" мутaциjи. Mapић c дpугe cтpaнe jeдини имa 17 нa 576. Ca Mилeтићeм (Гpaбoвaц), Kpвaвцeм и Глишoвићeм je paзликa caмo нa тoм мapкepу.

Aкo кao мoдaл узмeмo xaплoтип тpojицe нaвeдeниx, peкao биx дa иx ca xepцeгoвaчкoм гpaнoм дeли нeкиx 850 гoдинa, a дa je caм poд cтap oкo 750 гoдинa. Taкo дa je лoгичниja мигpaциja из Пoлимљa или у Пocaвину или цeнтpaлну Бocну.

симо

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5156 послато: јануар 10, 2018, 06:03:27 поподне »
Помињали смо раније ове родове који славе св. Симеона Богопримца, а којима је матична област планинско подручје између Врбаса и Босне, тачније шири простор око планине Влашић. Карановић је о њима писао и погрешно их повезао са бјелопавлићким Лужанима, који славе сасвим другог св. Симеона. Уколико је тачно да је Милетић раније славио ову славу, онда је то јака веза са Марићем и осталима из овог рода.

Генерално, Скарић је сматрао да је у том дијелу око Влашића остало доста босанских старинаца. Не тврдим да их није било, међутим и тамо преовладава источнохерцеговачки дијалекат, само што је то херцеговачко становништво раније досељено, по свему судећи у 16. вијеку.

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5157 послато: јануар 10, 2018, 06:07:40 поподне »
Помињали смо раније ове родове који славе св. Симеона Богопримца, а којима је матична област планинско подручје између Врбаса и Босне, тачније шири простор око планине Влашић. Карановић је о њима писао и погрешно их повезао са бјелопавлићким Лужанима, који славе сасвим другог св. Симеона. Уколико је тачно да је Милетић раније славио ову славу, онда је то јака веза са Марићем и осталима из овог рода.

Генерално, Скарић је сматрао да је у том дијелу око Влашића остало доста босанских старинаца. Не тврдим да их није било, међутим и тамо преовладава источнохерцеговачки дијалекат, само што је то херцеговачко становништво раније досељено, по свему судећи у 16. вијеку.

Да, Лужани у Бјелопавлићима славе Симеона Столпника.

Борић би могао бити старинац у тим крајевима јер нема ближих поклапања. Остаје као што рекох да се види да ли ће се појавити још хаплогрупа код слављеника ове ретке славе.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3902
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5158 послато: јануар 10, 2018, 06:14:47 поподне »
Помињали смо раније ове родове који славе св. Симеона Богопримца, а којима је матична област планинско подручје између Врбаса и Босне, тачније шири простор око планине Влашић. Карановић је о њима писао и погрешно их повезао са бјелопавлићким Лужанима, који славе сасвим другог св. Симеона. Уколико је тачно да је Милетић раније славио ову славу, онда је то јака веза са Марићем и осталима из овог рода.

Генерално, Скарић је сматрао да је у том дијелу око Влашића остало доста босанских старинаца. Не тврдим да их није било, међутим и тамо преовладава источнохерцеговачки дијалекат, само што је то херцеговачко становништво раније досељено, по свему судећи у 16. вијеку.

Вpлo je мoгућe дa cу пpeци Mapићa, a вepoвaтнo и Mилeтићa из Пocaвинe, дoшли у jeднoм пepиoду(пpeтпocтaвљaм XVII вeк) из Пoлимљa у цeнтpлну Бocну, пpeузeвши cлaву cтapиникa...

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1618
  • Z3660>Y34637
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5159 послато: јануар 10, 2018, 07:11:31 поподне »
Макевић, Никољдан, Дреновац, Шабац

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310. Нема блиских поклапања па је сврстан у посебан род. Има више ретких и неуобичајених вредности: DYS439=13, DYS456=15, DYS481=25, DYS635=22 и DYS643=13. Верујем да ће Иван Вукићевић рећи нешто више о овом роду.