Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Црна Гуја]

Јовановић, Никољдан, Радобић, Мионица

Припада хаплогрупи E-V13>Z5018>L241. У потпуности се уклапа у род В, који карактерише вредност DYS437=15. Од Вилотића из Шљивове код Крупња и Живковића из Горњег Мушића код Мионице разликује се на само 1 од 23 маркера, а од Јездимировића из Шапца на 2. Вилотић и Живковић такође славе Никољдан, а сва четворица су географски прилично блиски па нема сумње да су ближе повезани у неком релативно скоријем периоду.

[Небојша]

Боторићи, Алимпијевдан, Опаљеник, Ивањица, хаплогрупа J2b2 M241>CTS3617

Боторићи су пореклом из засеока "Боторићи" у Опаљенику код Ивањице.

Према предању, досељеници су из Бијелог Поља : "Боторићи су од Бијелог Поља и у Старом Влаху доста позната породица". (М. Ристић, "Стари Влах", стр. 298, 1963. Београд).

Из ове породице су : Анђелија Боторић, мајка "Владике Јање" Нешковића (1804-1873),  и Светозар Боторић (1857-1916), београдски трговац и хотељер (власник хотела Париза), први филмски продуцент на Балкану.


Овај СНП се налази узводно од PH1602, које изгледа има прилично међу нашом M241. Подсећања ради, до сада није забележен ниједан припадник ове подгране код Албанаца, где хаплогрупа M241 бележи највећи проценат.

Нема блиских поклапања у днк пројекту, као ни у осталим ДНК базама.

[Црна Гуја]

Јојић, Алимпијевдан, Пилица, Бајина Башта

Припада хаплогрупи R1a-M458. У потпуности се уклапа у род Б, има потпуно поклапање на 17 маркера са двојицом Дуњића, а јако блиски су му и Бурмазовић (1/17) и Милинковић (2/23) који такође славе Алимпијевдан, и Аксић (2/18). Јојић, Бурмазовић и Милинковић свакако чине близак род, због исте славе и географске блискости, јер су Бурмазовићи и Милинковићи даљим пореклом из Дуба, који је у непосредној близини Пилице. Сви припадници овог рода највероватније припадају реткој грани А11460 , која се налази непосредно испод М458. У књизи Соколска нахија Љубомира Павловића о Јојићима је записано следеће:

"Јојићи или Гагићи, испод Пачаџија на Камберовцу, дошли су из Мораче у Црној Гори. Они су вредни и предузимљиви, много су се исељавали из свог села по занату и трговини, те их има у Београду и по селима низ Дрину (20 кућа; Свети Алимпије)."

[Небојша]

На FTDNA се појавио нови рођак M205:

Рудан, Чађавица код Бјеловара, Јовањдан или Никољдан, хаплогрупа J2b-M205>Y22066

12 23 15 10 15-19 11 15 12 12 12 28


Остаје да утврдимо која је слава у питању. Из днк пројекта су му најближи Вуковојац и Наранчић из Лике, Чирко из Ливна и Јелача из Северне Далмације. Са свима има -4 на 37 маркера.

[Тромеђа]

Јојић, Алимпијевдан, Пилица, Бајина Башта

Припада хаплогрупи R1a-M458. У потпуности се уклапа у род Б, има потпуно поклапање на 17 маркера са двојицом Дуњића, а јако блиски су му и Бурмазовић (1/17) и Милинковић (2/23) који такође славе Алимпијевдан, и Аксић (2/18). Јојић, Бурмазовић и Милинковић свакако чине близак род, због исте славе и географске блискости, јер су Бурмазовићи и Милинковићи даљим пореклом из Дуба, који је у непосредној близини Пилице. Сви припадници овог рода највероватније припадају реткој грани А11460 , која се налази непосредно испод М458. У књизи Соколска нахија Љубомира Павловића о Јојићима је записано следеће:

"Јојићи или Гагићи, испод Пачаџија на Камберовцу, дошли су из Мораче у Црној Гори. Они су вредни и предузимљиви, много су се исељавали из свог села по занату и трговини, те их има у Београду и по селима низ Дрину (20 кућа; Свети Алимпије)."

Напокон један нови М458 А11460 

Иако је Јојић сигурно ближи роду Б, него нашем роду, приметио сам да са Бурсаћем има само један маркер разлике на 23 маркера.

[Бакс]

На FTDNA се појавио нови рођак M205:

Рудан, Чађавица код Бјеловара, Јовањдан или Никољдан, хаплогрупа J2b-M205>Y22066

12 23 15 10 15-19 11 15 12 12 12 28


Остаје да утврдимо која је слава у питању. Из днк пројекта су му најближи Вуковојац и Наранчић из Лике, Чирко из Ливна и Јелача из Северне Далмације. Са свима има -4 на 37 маркера.

У мом селу има неколико породица Рудан, и сви су из села Банчићи код Љубиња.

Да ли има неколико несродних братстава Рудан, или је овде реч о исељеницима?

[Небојша]

У мом селу има неколико породица Рудан, и сви су из села Банчићи код Љубиња.

Да ли има неколико несродних братстава Рудан, или је овде реч о исељеницима?

Познато ми је да има Рудана у околини Љубиња, али они су наводно пореклом из Рудина у ЦГ и славе Ђурђевдан. Не верујем да постоји веза са крајишким Руданима.

[Демића страна]

На FTDNA се појавио нови рођак M205:

Рудан, Чађавица код Бјеловара, Јовањдан или Никољдан, хаплогрупа J2b-M205>Y22066

12 23 15 10 15-19 11 15 12 12 12 28


Остаје да утврдимо која је слава у питању. Из днк пројекта су му најближи Вуковојац и Наранчић из Лике, Чирко из Ливна и Јелача из Северне Далмације. Са свима има -4 на 37 маркера.

Према подацима шематизма Пакрачке епархије из 1898. године, Рудани су били присутни само у парохији Велика Писаница (којој је припадало и село Чађавица) и ту су пописани са двије крсне славе, Јовањданом и Никољданом.
Рудане у Чађавици биљежи и попис из 1948. године (3 куће, 16 особа).

[Црна Гуја]

Напокон један нови М458 А11460 

Иако је Јојић сигурно ближи роду Б, него нашем роду, приметио сам да са Бурсаћем има само један маркер разлике на 23 маркера.

Да, то показује да су ваша два рода прилично блиска, једина разлика на 23 маркера је DYS385a. Било би одлично када би неко из ваша два рода урадио Велики Ипсилон у будућности, а најбоље би било из оба рода по један.

[Акса]

Јојић, Алимпијевдан, Пилица, Бајина Башта

Припада хаплогрупи R1a-M458. У потпуности се уклапа у род Б, има потпуно поклапање на 17 маркера са двојицом Дуњића, а јако блиски су му и Бурмазовић (1/17) и Милинковић (2/23) који такође славе Алимпијевдан, и Аксић (2/18). Јојић, Бурмазовић и Милинковић свакако чине близак род, због исте славе и географске блискости, јер су Бурмазовићи и Милинковићи даљим пореклом из Дуба, који је у непосредној близини Пилице. Сви припадници овог рода највероватније припадају реткој грани А11460 , која се налази непосредно испод М458. У књизи Соколска нахија Љубомира Павловића о Јојићима је записано следеће:

"Јојићи или Гагићи, испод Пачаџија на Камберовцу, дошли су из Мораче у Црној Гори. Они су вредни и предузимљиви, много су се исељавали из свог села по занату и трговини, те их има у Београду и по селима низ Дрину (20 кућа; Свети Алимпије)."

За Јојиће-Гагиће се не каже у литератури да су рођаци Бурмаза, а очигледно су род, али раздвојени пре 250 и више година. Није искључено да су досељени и као нешто удаљени сродници.

Јојића-Гагића осим што је било у Пилици (20 кућа), било их је и у Злоделу (18 кућа), у варош Бајина Башта (2 куће) и у Биосци код Ужица (2 куће)...

Бурмаза око (120 кућа)... https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2756.msg75536#msg75536

Према мојем сачињеном списку у периоду од 1900. до 1930 када је спроведено етнографско истраживање било их је око (160 кућа). Списак није коначан, пошто се помиње у литературама да су се много исељавали из Дуба и Пилице, ова два села су им изгледа била матична и из ових села су се највише исељавали. Исељеници из 18. и 19. века који су се селили даље од своје области према Београду, северније према Мачви итд, њих је тешко пронаћи у литературама, јер су презимена формирала по најближим очевима и дедовима.

Бурмаза и Јојића је у првим деценијама 20. века без евидентираних било вероватно 200 до 250 кућа. Овај род сада има можда и до десет хиљада потомака.

У литератури се помиње хајдуковање по Романији, неки од њих су ишли да тамо хајдукују, сасвим је могуће да имају огранке и по источној Босни/РС.

[Акса]

Јојића-Гагића осим што је било у Пилици (20 кућа), било их је и у Злоделу (18 кућа), у варош Бајина Башта (2 куће) и у Биосци код Ужица (2 куће)...

Бурмаза око (120 кућа)... https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2756.msg75536#msg75536

Нађох још исељених Јојића у друга места у Соколској нахији.

Солотуша, Бајина Башта:
Гвозденовићи II у Доганџијама примили су презиме од Доганџија Гвозденовића, дошли су из Пилице од тамошњих Јојића (7 к.; Св. Алимпије).

Гуњаци, Осечина:
Симићи изнад цркве и Трифуновићи на дну Гуњака су рођаци; досељени су из истих разлога као и Ђуричићи из Пилице крајем 18. века, од рода Јојића. Симићи су се спустили поред Царине Пецкој, и на добрим су имањима; зову се: Тишановићи, Симићи, Митровићи, Мићићи, Трифуновићи и Ненадовићи (38 к.; Св. Алимпије).

[Селаковић]

Бурмази и сродници су очито огроман род у западној Србији и добро је што смо их "профилисали". Живо ме интересује хаплотип Живаљевића из Велике...

[Jug36]

Dobio sam svoje update rezultate od YSEQ, definitivno sam E-V13..test radjen na 28 markera..ostaju jos 2 markera na koje cekam rezultate...S3003 i CTS5856

[гаша]

Да ли ћете данас коментарисати јуче пристигле резултате Милутиновића и Владисављевића које смо Еквинокс и ја прибавили? Хвала унапред!

[vojinenad]

Јел можеш нешто ближе о пореклу ове две породице?

[Jelic]

Драгичевић, Ђурђевдан, Осмаци

Припада хаплогрупи I2-PH908. Најближи хаплотип је Јованић из Лике, разликују се на само једном маркеру од упоредива 23, а деле и исту карактеристичну вредност 25 на 390, уз то и славе и исту славу. Мада су доста географски удаљени, овакав хаплотип какав имају Јованић и Драгичевић, са 25 на 390 поседује и једна необјављена фамилија из околине Гацка која такође слави Ђурђевдан. Самим тим, упркос географској удаљености, рекло би се да су Драгичевић и Јованић повезани.

[Nebo]

О овим Драгичевићима сам писао на теми о пореклу нашег чувеног сликара Бранка Поповића:

Занимљиво је порекло Бранкове мајке Еуфимије, или Јефимије, зване Фема. Она је од Драгичевића из Осмака испод Мајевице, у североисточној Босни. Према њиховом родослову, потичу из Црмнице (Вир, данас Вирпазар), а као најстаријег претка кога знају наводе Павла Драгичевића (16-17. век). Следе пасови: Никола – Лазар – Никола – Драгач, који се одселио у мајевички крај. Од Драгачевог сина Јована је Фема, мајка Бранка Поповића.

Нисам нашао Драгичевиће у Црмници. Миљанићи наводе извесне Драгићевиће у црмничком племену Лимљани, али ни њих нисам нашао, барем не код Вукмановића у његовој „Црмници“.

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2388.msg76827;boardseen#new

[Jelic]

О овим Драгичевићима сам писао на теми о пореклу нашег чувеног сликара Бранка Поповића:

Занимљиво је порекло Бранкове мајке Еуфимије, или Јефимије, зване Фема. Она је од Драгичевића из Осмака испод Мајевице, у североисточној Босни. Према њиховом родослову, потичу из Црмнице (Вир, данас Вирпазар), а као најстаријег претка кога знају наводе Павла Драгичевића (16-17. век). Следе пасови: Никола – Лазар – Никола – Драгач, који се одселио у мајевички крај. Од Драгачевог сина Јована је Фема, мајка Бранка Поповића.

Нисам нашао Драгичевиће у Црмници. Миљанићи наводе извесне Драгићевиће у црмничком племену Лимљани, али ни њих нисам нашао, барем не код Вукмановића у његовој „Црмници“.

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2388.msg76827;boardseen#new

Чини ми се да генетика ипак више упућује ка источној Херцеговини.

[Jelic]

Шобот, Митровдан, Каменица, Дрвар

Припада хаплогрупи I2-PH908. Несумњиво је повезан са Шоботом из Санског Моста, разликују се на једном маркеру од упоредивих 10. Шоботи немају ближих поклапања на пројекту, а поседују нешто специфичнију комбинацију 14-14 на 385a/b.

[Jelic]

Марић, Симеон Богопримац, Витовље, Травник

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду 19=14 643=11. У сваком случају, интересантан резултат, што због припадности поменутом роду, што због чињенице да је Марић несумњиво близак Милетићу из Доњег Свилаја код Оџака који је чини ми се навео да је његова породица до скоро славила Симеона Богопримца. Ова слава је иначе јако честа на подручју северне Босне, а присутна је и код неких родова у околини Мркоњић Града и Шипова. Ми на пројекту имамо и једног слављеника ове славе који није I2-PH908, ради се о Борићу из Теслића који је R1a.