Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Jelic]

Гачевић, Лазаревдан, Матаруге, Пљевља

Припада хаплогрупи I2-PH908. Већ смо имали једног Гачевића из истог места, исте хаплогрупе као и сада овај, и иако су несумњиво повезани, вероватно нису близак род јер имају неких разлика. У сваком случају, ово је потврда да ово братство из околине Пљеваља припада хаплогрупи I2-PH908.

[Jelic]

Вукотић, Аранђеловдан, Чево, Цетиње

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Озринића. Са тестираним Вукотићем из Праге код Никшића, као и са Дамјановићем са Чева на 23 упоредива маркера има потпуно поклапање. Нема се шта превише рећи, и овде је генетика потврдила предање да су Вукотићи грана Озринића-Драгојевића.

[Equinox]

Раичевић, Ћириловдан, Стројинци, Брус

Припада хаплогрупи I2-Z17855, роду Љешњана-Војинића. На 23 упоредива маркера се само на једном разликује од Перошевића из Лукова код Никшића, Вуковића из Вељег Дубоког код Колашина и од Глишића из Брђана код Горњег Милановца (слави исту славу Ћириловдан). И другима из рода Љешњана-Војинића је близак. Претпостављам да ће корисник Equinox рећи више о пореклу Раичевића.

Раичевићи су једна од старијих фамилија у Стројинцима, где су пописани још 1834. године. По предању, даљом старином од Никшића, досељени су у Стројинце из Криве Реке (Копаоник) одакле су се иселила три брата, чији потомци сви носе исто презиме.
Једна грана је из Криве Реке исељена у Дренову код Трстеника, друга у Стројинце, а трећа у околину Куршимлије. Тачан период исељења из Криве Реке је непознат, али је велика вероватноћа да се исељење догодило крајем 18. века. Такође, пратећи миграционе трендове, постоји вероватноћа да су у Криву Реку досељени из Горњег или Средњег Ибра, тим пре што постоји само неколико родова који славе Св. Ћирика, међу којима су Ћирковићи из Џепа, одакле
су бележена померања становништа на другу страну Копаоника, а које се налази релативно близи Криве Реке.

[Jelic]

Раичевићи су једна од старијих фамилија у Стројинцима, где су пописани још 1834. године. По предању, даљом старином од Никшића, досељени су у Стројинце из Криве Реке (Копаоник) одакле су се иселила три брата, чији потомци сви носе исто презиме.
Једна грана је из Криве Реке исељена у Дренову код Трстеника, друга у Стројинце, а трећа у околину Куршимлије. Тачан период исељења из Криве Реке је непознат, али је велика вероватноћа да се исељење догодило крајем 18. века. Такође, пратећи миграционе трендове, постоји вероватноћа да су у Криву Реку досељени из Горњег или Средњег Ибра, тим пре што постоји само неколико родова који славе Св. Ћирика, међу којима су Ћирковићи из Џепа, одакле
су бележена померања становништа на другу страну Копаоника, а које се налази релативно близи Криве Реке.

Јел познато можда, како су се презивали раније?

[Jelic]

Кривокапић, Јовањдан, Заљут, Цетиње, хаплогрупа J2a-M92>S8230

Потврда да су и Кривокапићи из Заљути исто са Банићевићима-Преобрежанима, тј. да припадају цуцко-пјешивачком роду J2a-M92.

"Бајковићи“ су потомци Бајка који се доселио у 16. столећу из Чарађа у Кућишта. Од двојице Бајкових синова су: од Вучете – Кривокапићи (Кућиште), тако прозвани по Раславу Вучетином кога су звали „Кривокапа“, а од Вучића – „Преобрежани“ (Братеш), које тако зову јер су отишли „пре’о брега“. Вучић је имао два сина: од првог, Пера, су „Перовићи“, који се деле на: Перовиће, Кнежевиће, Турчиновиће, Живковиће и Косовиће, а од другог, Дамјана – Ђуровићи, Банићевићи и Шакићи.

Од Кривокапића знаменит је био Милош Кривокапић (1819-1907), познати црногорски војсковођа, перјаник Његошев, касније сердар и најпосле војвода и сенатор црногорски. Вуко Јанков Кривокапић је основач прве црногорску пиваре „Оногошт“ 1896. године. Познати Кривокапић је и београдски глумац Миодраг-Мики (1949)."
https://www.poreklo.rs/2017/02/20/poreklo-stanovnistva-plemena-cuca/

Ови Кривокапићи су веома разгранати, од њих има доста познатих људи (што кроз историју, што данас). Од њих је глумац Миодраг Кривокапић, затим Милош Кривокапић (сердар Милош), могуће и фудбалери Миодраг (Никшић) и Радован Кривокапић, итд.

Милош Кривокапић
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88_%D0%9A%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%9B

И овде је генетика потврдила предање о пореклу.

Дакле, "Бајковићи" из Цуца дефинитивно и без икакве сумње J2a-M92.

И познати ЦГ политичар Ранко Кривокапић је од Кривокапића из Цуца:

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A0%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE_%D0%9A%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%9B

Оно што је занимљиво је то да је један део стариначког братства Ивановић из Цуца узео такође презиме Кривокапић. Али, овај тестирани свакако није од њих, већ од правих Кривокапића.

[Милош]

Готов Бигић!!!
За сада само имам информацију да сам иста грана као и Михајловић И-А16413. Ускоро детаљнији извештај кад и званишно добијем податке на свом налогу код ФТДНА.

Чecтиткe!

[Jelic]

Штетић, Јовањдан, Црна Власт, Врховине, Лика

Припада хаплогрупи N2a-P189.2. Има скоро модалан хаплотип за ову хаплогрупу. Иначе, овакав резултат је очекиван јер смо на 23andme имали једног Штетића ове хаплогрупе, такође из Врховина, додуше чини ми се друге славе, Никољдана. Најближи хаплотип му је Брчин из Лике, разликују се на два маркера од упоредивих 23.

[Демића страна]

Штетић, Јовањдан, Црна Власт, Врховине, Лика

Припада хаплогрупи N2a-P189.2. Има скоро модалан хаплотип за ову хаплогрупу. Иначе, овакав резултат је очекиван јер смо на 23andme имали једног Штетића ове хаплогрупе, такође из Врховина, додуше чини ми се друге славе, Никољдана. Најближи хаплотип му је Брчин из Лике, разликују се на два маркера од упоредивих 23.

Према подацима из 1915. године, на подручју Личко-крбавске жупаније пописано је 28 кућа Штетића, од тога 22 куће на подручју Врховина. Штетићи припадају групи родова која је досељена са кореничког подручја, на шта би могло указивати и презиме Штета које је присутно на подручју Коренице (5 кућа према подацима из 1915. године), мада мислим да се ту ипак ради о повратној сеоби.

Ако се добро сјећам, крсну славу смо уписали на основу података из шематизма Горњокарловачке епархије из 1883. године. Ту су наведена презимена Штета (Јовањдан) и Штетић (Никољдан). У сваком случају, није ово први пут да су се подаци из тог шематизма показали као нетачни.

[Uzi]

Штетић, Јовањдан, Црна Власт, Врховине, Лика

Припада хаплогрупи N2a-P189.2. Има скоро модалан хаплотип за ову хаплогрупу. Иначе, овакав резултат је очекиван јер смо на 23andme имали једног Штетића ове хаплогрупе, такође из Врховина, додуше чини ми се друге славе, Никољдана. Најближи хаплотип му је Брчин из Лике, разликују се на два маркера од упоредивих 23.

Прошле сам године, трагајући за Узелцима у Црној Власти, налетио на неког Штетића. Баш ми је жао што га нисам питао какво им је породично предање о пореклу Штетића.

[симо]

Прошле сам године, трагајући за Узелцима у Црној Власти, налетио на неког Штетића. Баш ми је жао што га нисам питао какво им је породично предање о пореклу Штетића.

Штете/Штетићи би могли бити доста стари у Крајини. У селу Дереза код Чазме (Славонска војна граница) помиње се 1650. године случај Србина Радована Штете за којег је неколико Срба из околине Чазме свједочило да неће побјећи у "Турску".

[Лепеничанин]

Гајовић, Аранђеловдан, Марковина, Озринићи, Црна Гора

Припада хаплогрупи R1b-P312, а за дубље подгране не може се ништа закључити.

Гајовић припада роду Кривоглава из Озринића, који очигледно нису и генетски Озринићи. Нисам нашао ближа поклапања ни са једном досад тестираном породицом.

[Jelic]

Гајовић, Аранђеловдан, Марковина, Озринићи, Црна Гора

Припада хаплогрупи R1b-P312, а за дубље подгране не може се ништа закључити.

Гајовић припада роду Кривоглава из Озринића, који очигледно нису и генетски Озринићи. Нисам нашао ближа поклапања ни са једном досад тестираном породицом.

Занимљив резултат, Гајовићи би требало да су Озринићи-Цаушевићи. Али, очито је реч о неком прибраћивању правим Цаушевићима, као што су се Николићи "Аџије" прибратили правим Озринићима-Драгојевићима.

[Uzi]

Штете/Штетићи би могли бити доста стари у Крајини. У селу Дереза код Чазме (Славонска војна граница) помиње се 1650. године случај Србина Радована Штете за којег је неколико Срба из околине Чазме свједочило да неће побјећи у "Турску".

Занимљив податак. Хвала Симо.

[Лепеничанин]

Ђоројевић, Аранђеловдан, Горње Поље, Никшић, Црна Гора

Припада хаплогрупи R1b-PF7562.

Могуће је да има неке везе са Мушовићем, који потиче из Никшића, према предању, мада се то не може са сигурношћу тврдити.

Близак је Војчићу из табеле Српског ДНК пројекта, за ког немамо податке о пореклу. Војчић је иначе родовско, шире, презиме групе породица из аранђеловачког села Врбице. Уколико би тестирани Војчић био од њих, онда је могућа веза огромног броја породица из општине Аранђеловац које потичу од Никшића и славе Аранђеловдан.

[Nebo]

Ђоројевићи у Горњем Пољу би требало да потичу од Ђоројевића (Стојковића) из Мартинића (Даниловград), који су тамо старинци.

Можда би могли имати неке везе с Мугошима? Иста хаплогрупа и суседни крајеви.

[Сол]

Штете/Штетићи би могли бити доста стари у Крајини. У селу Дереза код Чазме (Славонска војна граница) помиње се 1650. године случај Србина Радована Штете за којег је неколико Срба из околине Чазме свједочило да неће побјећи у "Турску".

Занимљив резултат Бенјамина (Вараждинске Топлице'/Загорје?) и Штете (Чазма), јер се између њих налази(о) Мали и Велики Калник - некадашњи посед Косача. (наравно ово може бити пука случајност)

[Лепеничанин]

Можда би могли имати неке везе с Мугошима?

Није ми познат хаплотип Мугоша, колико знам нису тестирани. Ако мислиш на Мараше, они нису блиски Ђоројевићу.

[Лепеничанин]

Такође, у Доњој Сабанти код Крагујевца се помињу Мартиновићи (Мартинићи, Живковићи и Мијаиловићи), Мартинићи (Црна Гора), Аранђеловдан.

[НиколаВук]

Штетић, Јовањдан, Црна Власт, Врховине, Лика

Припада хаплогрупи N2a-P189.2. Има скоро модалан хаплотип за ову хаплогрупу. Иначе, овакав резултат је очекиван јер смо на 23andme имали једног Штетића ове хаплогрупе, такође из Врховина, додуше чини ми се друге славе, Никољдана. Најближи хаплотип му је Брчин из Лике, разликују се на два маркера од упоредивих 23.

Мислим да је најчувенији носилац овог презимена професорка Снежана Штетић. Свако ко је полагао за лиценцу туристичког водича зна о коме је реч. 

<a href="https://www.youtube.com/v/fbUqPBJUgQ0" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/fbUqPBJUgQ0</a>

[Radul]

Кривокапић, Јовањдан, Заљут, Цетиње, хаплогрупа J2a-M92>S8230

Потврда да су и Кривокапићи из Заљути исто са Банићевићима-Преобрежанима, тј. да припадају цуцко-пјешивачком роду J2a-M92.

"Бајковићи“ су потомци Бајка који се доселио у 16. столећу из Чарађа у Кућишта. Од двојице Бајкових синова су: од Вучете – Кривокапићи (Кућиште), тако прозвани по Раславу Вучетином кога су звали „Кривокапа“, а од Вучића – „Преобрежани“ (Братеш), које тако зову јер су отишли „пре’о брега“. Вучић је имао два сина: од првог, Пера, су „Перовићи“, који се деле на: Перовиће, Кнежевиће, Турчиновиће, Живковиће и Косовиће, а од другог, Дамјана – Ђуровићи, Банићевићи и Шакићи.

Како је лијепо видјети да се предања потврђују. Поздрав Кривокапићу соколе