Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Jelic]

Ровчанин, Лучиндан, Граб, Бијело Поље

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Никшића. Ови Ровчани су по даљем пореклу из Горњих Роваца одакле су протерани крајем 18. века због тога што су наводно "Мацуре", међутим, као и у претходним случајевима, и овде генетика показује да се несумњиво ради о Никшићима. Једине две вредности које су нешто специфичније за род Никшића код Ровчанина су 23 на 390 и 10 на 391.

[НиколаВук]

Откуд одједном ова "инвазија" Никшића? 

[Nebo]

Стигли узорци из ровачког краја?

[Jelic]

Александрић, Ђурђевдан, Доња Горевница, Чачак

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Осим вредности 16 на 456 и комбинације 14-14 на 385a/b, практично нема ни једну другу вредност која значајно одступа од модала за динарик. Додуше, нема претерано блиских поклапања са друге стране. Такође о даљем пореклу Александрића нисам успео наћи ништа, па нека корисник Clavdivs каже нешто више ако зна.

Од ове породице је познати композитор народне музике Драган Александрић https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Dragan_Aleksandri%C4%87

[vojinenad]

Мислим да ниси разумио, сматрам да су Синђић и Милетић исти род, а да ли припадају роду Никшића може једним дијелом да подупре само тестирање маркера 557,а до краја да разјасни само Биг Ипсилон тест једних, других и трећих. Што се свеукупно гледано неће сазнати у скорије вријеме.

Што се тиче убацивања у табелу, мени лично је потпуно свеједно како ћеш их тамо груписати.

Модална вриједност за I2-PH908 на маркеру 635 је 22, а не 23.

Мислим да би Милетића и Синђића требало убацити у исти род, али одвојити их од Никшића, иако можда на први поглед и на ова 23 маркера изгледа Милетић сродан са Никшићима. Предање јасно иде у прилог томе јер и Никшићи и сами Милетићи и Синђићи тврде да они нису од Гојака већ да су старинци у Ровцима.

[Jelic]

Мислим да би Милетића и Синђића требало убацити у исти род, али одвојити их од Никшића, иако можда на први поглед и на ова 23 маркера изгледа Милетић сродан са Никшићима. Предање јасно иде у прилог томе јер и Никшићи и сами Милетићи и Синђићи тврде да они нису од Гојака већ да су старинци у Ровцима.

У реду, издвојићу их у посебан род.

[Jelic]

Радуловић, Аранђеловдан, Лијешње, Колашин

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема претерано блиских поклапања, а од специфичнијих вредности се издваја вредност 19 на 458. Можда није искључено то да је Радуловић повезан са Мехонићем из околине Бијелог Поља (бошњачки ДНК пројекат), јер имају генерално сличан хаплотип, а и Мехонићи су по предању такође старином из Роваца. Можда због вредности 19 на 458 имају и неке потенцијалне везе са Бездановићима из Комана.

О даљем пореклу Радуловића има више верзија, према једној јесу потомство Кнеза Богдана Војинића, према другој су остаци Требјешана који су боравили на подручју Мораче у 18. веку, по трећој су од Радуловића из Комана, по четвртој су Мацуре. Очито да са ове тачке гледишта, ниједна од тих верзија о њиховом даљем пореклу није тачна.

[Црна Гуја]

Обрадовић, Ђурђиц, Катићи, Ивањица

Припада хаплогрупи R1b-Z2103>BY611, најбројнијем роду А02. Са Николићем из Турјана има потпуно поклапање на 23 маркера, а врло блиска поклапања има још и са Ђуришићем из Старчева, Томићем из Арнајева и Ђурђевићем из Смедерева (1/23).

[Црна Гуја]

Лакићевић, Аранђеловдан, Мушовића Ријека, Колашин

Припада хаплогрупи R1b-U152, роду Морачана-Богићеваца. Најближе поклапање има са Поповићем (1/23), затим са Радовићем, Радоњићем и Ћировићем (2/23), и Мировићем и Глишићем (3/23). Потврђено је предање да су Лакићевићи у сродству са Радовићима из Баре, иако је постојало и очигледно нетачно предање Радовића да Лакићевићи потичу од Мацура из Прекобрђа.

[Blagic]

Лакићевић, Аранђеловдан, Мушовића Ријека, Колашин

Припада хаплогрупи R1b-U152, роду Морачана-Богићеваца. Најближе поклапање има са Поповићем (1/23), затим са Радовићем, Радоњићем и Ћировићем (2/23), и Мировићем и Глишићем (3/23). Потврђено је предање да су Лакићевићи у сродству са Радовићима из Баре, иако је постојало и очигледно нетачно предање Радовића да Лакићевићи потичу од Мацура из Прекобрђа.

Као Морачанин могу да посвједочим да ни код Радовића, ни у Доњој Морачи уопште, никад нијесам чуо да се Лакићевићи доводе у везу са Мацурама, односно искључују из Богићеваца. Једина дилема по том питању била је да ли су близак или даљи род са Радовићима (по мушкој линији), односно да ли су Јанко (од кога су Лакићевићи) и Раде (родоначелник Радовића) рођена браћа и по оцу и по мајци, или само по мајци. Ово истраживање изгледа упућује на закључак да је друга варијанта реалнија и подудара се са предањем да је кнез Иван, отац Радев, оженио удовицу која је са собом довела дијете (поменутог Јанка), а која је била претходно удата за Поповића (Јанковог оца) из Прекобрђа.
Иначе Поповићи својатају Лакићевиће као њихов огранак.
Међутим, могуће да је Црна Гуја негдје чуо за недоумице (које немају везе са предањем, већ су нагађања новијег датума) које су постојале, а које су овом приликом сасвим отклоњене, да ли су Лакићевићи огранак Поповића Богићеваца, или других Поповића из Прекобрђа, за које се сматра да нијесу у сродству са првим, нити чак да су Богићевци, мада ја никад не чух да се они доводе у везу са Мацурама.

[vojinenad]

Као Морачанин могу да посвједочим да ни код Радовића, ни у Доњој Морачи уопште, никад нијесам чуо да се Лакићевићи доводе у везу са Мацурама, односно искључују из Богићеваца. Једина дилема по том питању била је да ли су близак или даљи род са Радовићима (по мушкој линији), односно да ли су Јанко (од кога су Лакићевићи) и Раде (родоначелник Радовића) рођена браћа и по оцу и по мајци, или само по мајци. Ово истраживање изгледа упућује на закључак да је друга варијанта реалнија и подудара се са предањем да је кнез Иван, отац Радев, оженио удовицу која је са собом довела дијете (поменутог Јанка), а која је била претходно удата за Поповића (Јанковог оца) из Прекобрђа.
Иначе Поповићи својатају Лакићевиће као њихов огранак.
Међутим, могуће да је Црна Гуја негдје чуо за недоумице (које немају везе са предањем, већ су нагађања новијег датума) које су постојале, а које су овом приликом сасвим отклоњене, да ли су Лакићевићи огранак Поповића Богићеваца, или других Поповића из Прекобрђа, за које се сматра да нијесу у сродству са првим, нити чак да су Богићевци, мада ја никад не чух да се они доводе у везу са Мацурама.

Могуће да је прича потекла управо од тога што постоје и други Поповићи. Ако се не варам ради се о Поповићима за које се сматра да су старинци у Морачи, па отуда и та прича која их доводи у сумњу да су од Мацура тј. од ових Поповића које као старинце аутоматски повезују са Мацурама, што није редак случај. Сад видимо да је предање ипак исправно и да су Лакићевићи заиста Богићевци и то од Поповића из Прекобрђа а не од Радовића.
Иначе, већина тих стариначких братстава за које се у причама и предањима говоркало да су као од Мацура испоставило се да припадају словенском становништву, вероватно оном које је јако давно дошло у контакт са још старијим слојем становништва тзв. Мацурама, и које су каснији досељеници сврставали у ''исти кош'' са Мацурама јер су, како то рече један од аутора монографије о пореклу становништва овог краја, осетили ''воњ туђе крви у њима''.

[Небојша]

Да се на кратко вратимо на тему:

Врањеш, Карловац/ХР, хаплогрупа R1b

13 24 14 11 11-14 12 12 13 13 13 29 17 9-10 11 11 25 15 19 30 15-15-17-18 11 11 19-24 17 15 17 17 35-40 12 12

Врањеши су некада били православни, али су покатоличени током другог светског рата. Остављам Гуји и Лепену да одреде којој би грани могао да припада тестирани Врањеш. Помислио сам прво да би могао бити у вези са Маравићем из Огулина због географске блискости, али изгледа да постоји превише разлика.


Трипић, Крсно Поље, Маглај/БиХ, хаплогрупа R1a-M458

13 25 17 10 11-14 12 12 11 13 11 29 16 9 9 11 11 23 14 20 31 12-12-15-15 12 11 19-23 16 16 17 19 34-36-38 14 11

Податак о крсној слави ћу јавити накнадно. Тестирани је иначе род раније тестираном Трипићу из околине Маглаја, али по мајчиној линији. У Крсном Пољу је било Трипића са више слава, па су мислили да нису повезани. Међутим, ови Трипићи имају свега једну разлику на 37 маркера са претходно тестираним Трипићима из тог краја. И заиста, према Шематизму из 1882. у општини Малгај има Трипића са разним славама (Петровдан, Стевањдан, Ђурђевдан, Јовањдан, Митровдан, Игњатијевдан, итд.)

Податке ми је проследила сјајна Ана Трипић, иначе супруга тестираног Раде Трипића (први тестирани), која неуморно ради на истраживању порекла по свим породичним линијама, а уз то и промовише сајт Порекло.рс на све могуће начине.

[Jelic]

Врањеш, Карловац/ХР, хаплогрупа R1b

13 24 14 11 11-14 12 12 13 13 13 29 17 9-10 11 11 25 15 19 30 15-15-17-18 11 11 19-24 17 15 17 17 35-40 12 12

Врањеши су некада били православни, али су покатоличени током другог светског рата. Остављам Гуји и Лепену да одреде којој би грани могао да припада тестирани Врањеш. Помислио сам прво да би могао бити у вези са Маравићем из Огулина због географске блискости, али изгледа да постоји превише разлика.

Крсна слава није позната?

[Небојша]

Крсна слава није позната?

Није познатно. Кажу само да су сигурни да је отац (или деда) тестираног био православац.

[filipi]

Да се на кратко вратимо на тему:

Врањеш, Карловац/ХР, хаплогрупа R1b

13 24 14 11 11-14 12 12 13 13 13 29 17 9-10 11 11 25 15 19 30 15-15-17-18 11 11 19-24 17 15 17 17 35-40 12 12

Врањеши су некада били православни, али су покатоличени током другог светског рата. Остављам Гуји и Лепену да одреде којој би грани могао да припада тестирани Врањеш. Помислио сам прво да би могао бити у вези са Маравићем из Огулина због географске блискости, али изгледа да постоји превише разлика.


Трипић, Крсно Поље, Маглај/БиХ, хаплогрупа R1a-M458

13 25 17 10 11-14 12 12 11 13 11 29 16 9 9 11 11 23 14 20 31 12-12-15-15 12 11 19-23 16 16 17 19 34-36-38 14 11

Податак о крсној слави ћу јавити накнадно. Тестирани је иначе род раније тестираном Трипићу из околине Маглаја, али по мајчиној линији. У Крсном Пољу је било Трипића са више слава, па су мислили да нису повезани. Међутим, ови Трипићи имају свега једну разлику на 37 маркера са претходно тестираним Трипићима из тог краја. И заиста, према Шематизму из 1882. у општини Малгај има Трипића са разним славама (Петровдан, Стевањдан, Ђурђевдан, Јовањдан, Митровдан, Игњатијевдан, итд.)

Податке ми је проследила сјајна Ана Трипић, иначе супруга тестираног Раде Трипића (први тестирани), која неуморно ради на истраживању порекла по свим породичним линијама, а уз то и промовише сајт Порекло.рс на све могуће начине.

Tripice i Krsno Polje slobodno mozemo staviti u Ozrence.

[Amicus]

За још један излазак из оквира теме, следи удаљавање са форума на седам дана.

Хвала на разумевању.

[Jelic]

Дошен, Никољдан, Почитељ, Лика

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду DYS19=14. И географски, и по хаплотипу, је најближи Џаићу са Баније (место Љесковац код Двора на Уни) са којим има две разлике на 23 упоредива маркера. По слави, и вредности 18 на 448 је близак и Лукићу из Горње Бадање код Лознице. Иначе се управо унутар овог рода, на маркеру 448 издваја један под род који има 18 на 448, и коме у овом кластеру припадају Дошен, Џаић и Лукић. Као што се из географског распореда тестираних из овог кластера види, матица кластера је дефинитивно на подручју источне Херцеговине, што потврђује и једна породица тестирана у необјављеним истраживањима која се у источној Херцеговини помиње још у 15. веку.

Род Дошена/Дошеновића у Почитељу је био познат православни свештенички род, од њих је познати српски песник и филозоф из 18. века, Јован Дошеновић:

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%94%D0%BE%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

[Amicus]

Дошен, Никољдан, Почитељ, Лика

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду DYS19=14. И географски, и по хаплотипу, је најближи Џаићу са Баније (место Љесковац код Двора на Уни) са којим има две разлике на 23 упоредива маркера. По слави, и вредности 18 на 448 је близак и Лукићу из Горње Бадање код Лознице. Иначе се управо унутар овог рода, на маркеру 448 издваја један под род који има 18 на 448, и коме у овом кластеру припадају Дошен, Џаић и Лукић. Као што се из географског распореда тестираних из овог кластера види, матица кластера је дефинитивно на подручју источне Херцеговине, што потврђује и једна породица тестирана у необјављеним истраживањима која се у источној Херцеговини помиње још у 15. веку.

Род Дошена/Дошеновића у Почитељу је био познат православни свештенички род, од њих је познати српски песник и филозоф из 18. века, Јован Дошеновић:

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%94%D0%BE%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

Хвала Лука!

[Jelic]

Хвала Лука!

Нема на чему Амико.

[Небојша]

Дошен, Никољдан, Почитељ, Лика

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду DYS19=14. И географски, и по хаплотипу, је најближи Џаићу са Баније (место Љесковац код Двора на Уни) са којим има две разлике на 23 упоредива маркера. По слави, и вредности 18 на 448 је близак и Лукићу из Горње Бадање код Лознице. Иначе се управо унутар овог рода, на маркеру 448 издваја један под род који има 18 на 448, и коме у овом кластеру припадају Дошен, Џаић и Лукић. Као што се из географског распореда тестираних из овог кластера види, матица кластера је дефинитивно на подручју источне Херцеговине, што потврђује и једна породица тестирана у необјављеним истраживањима која се у источној Херцеговини помиње још у 15. веку.

Род Дошена/Дошеновића у Почитељу је био познат православни свештенички род, од њих је познати српски песник и филозоф из 18. века, Јован Дошеновић:

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%94%D0%BE%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

Дошена је изгледа било више несродних у Крајини. Осим што славе више славе, на то упућује и један необјављени резултат из Крајине.

Било их је и покатоличених у Лици (имају свој грб). Интересантно да се за те католике Дошене каже да су пореклом Буњевци, што се не коси са Херцеговином, али ни овом подграном "DYS19=14".

Срби Дошени у Лику мислим долазе из Северне Даламције, треба проверити.