Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[симо]

Има и онај фудбалер , Бошко Балабан, рођен у Ријеци, али не знам да ли је православац или католик (бивши репрезентативац комшија ) тј. да ли су сви Балабани сродници

Мислим да би овај Балабан требао бити од уначких Балабана, тачније њихове дијаспоре у Лијевчу.

[barbarylion]

Има и онај фудбалер , Бошко Балабан, рођен у Ријеци, али не знам да ли је православац или католик (бивши репрезентативац комшија ) тј. да ли су сви Балабани сродници

Ne bih znao da li je privatno pravoslavac ili rimokatolik ali koliko me secanje sluzi opredelio se da bude Hrvat, tacnije mislim da je igrao i za reprezentaciju.Mada tesko da se tu moze proturuti neko hrvatako poreklo

[Sergius]

Мислим да нема потребе да сваки пут цитирате претходни коментар са његовом сликом, и тиме рекламирате Диадору :-)

[filipi]

Prezime Balaban u modernoj Hrvatskoj
"Balabani u Hrvatskoj pretežito su Hrvati, najvećim dijelom iz okolice Ozlja. Prema nekim izvorima su iz okolice Bihaća, a često su i Srbi. U prošlom stoljeću relativno najviše hrvatskih stanovnika s ovim prezimenom rođeno je u Gradu Zagrebu i u okolici Ozlja. U naseljima Veliki Vrh i Kostanjevac u okolici Ozlja svaki peti stanovnik prezivao se Balaban."

[Банија]

Prezime Balaban u modernoj Hrvatskoj
"Balabani u Hrvatskoj pretežito su Hrvati, najvećim dijelom iz okolice Ozlja. Prema nekim izvorima su iz okolice Bihaća, a često su i Srbi. U prošlom stoljeću relativno najviše hrvatskih stanovnika s ovim prezimenom rođeno je u Gradu Zagrebu i u okolici Ozlja. U naseljima Veliki Vrh i Kostanjevac u okolici Ozlja svaki peti stanovnik prezivao se Balaban."

Ово је стање на основу пописа из 2011. године и оно никако није релевантно за истраживање породичног поријекла, посебно ако узмемо у обзир дешавања током и након грађанског рата у Хрватској (1991-1995).

[Sergius]

Лукић, Стевањдан, Семизовац, Вогошћа

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Има доста блиских хаплотипова, а потпуно покалапање са Еровићем из Пода.

Станоје Јовановић у свом раду о Вогошћи помиње 9 кућа Лукића у Потуровићима, као и да су досељени у 19. веку и да су старином из Херцеговине.

Милићевић у књизи Херцеговачка презимена спомиње Одавиће у Лугу (Подбрђе, Требиње), и да су поријеклом из Црне Горе. Старо презиме Митриновић. Доселили се средином 17. вијека у Рапти (Зупци), онда у Рапти (Бобани), а затим у Дријењане, Попово, гдје их и данас има. Из Дријењана су тројица браће Митриновића прешли у Луг. Један од њих (Филип) се стално настанио у свом мјесту, други је одселио у Имотски, трећи на Романију. Славе Шћепањдан.

[Црна Гуја]

Проле, Ђурђевдан, Пљева, Шипово

Припада хаплогрупи R1a, највероватније грани Z280>YP237>YP951. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Д, Панићем из Градишке (3/23) и Шљиварем из Босанског Петровца (4/23). Верујем да ће Атлантиш знати нешто више да напише о овој породици.

[Nebo]

У Жумберку се 1551. године помињу неки Балабани ту досељени из Зубаца. Истовремено, постојао је стари род истог презимена у Колешком (Невесиње), где и данас постоји заселак Балабан. Можда би ови Синишини Балабани могли имати везе с њима. Не знам колике је старине то презиме у Поуњу?

тур. balaban - крупан, снажан човек

[Милош]

....ствари су се мало одмотале коначно.

Билo би дoбpo дa Бaлaбaн тecтиpa DYS557...

[Atlantische]

Проле, Ђурђевдан, Пљева, Шипово

Припада хаплогрупи R1a, највероватније грани Z280>YP237>YP951. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Д, Панићем из Градишке (3/23) и Шљиварем из Босанског Петровца (4/23). Верујем да ће Атлантиш знати нешто више да напише о овој породици.

Хвала Милане. Ради се о резултату ујчевине моје мајке.

Што се тиче самих Прола, ради се о презимену које је једно од најчешћих на територији општине Шипово.

Матица им је, гледајући пописе и уопштено где су данас најбројнији око извора реке Пливе у селу Пљеви, као и у оближним селима Драгнић, Драгнић Подови, Козила и Сарићи.

Занимљиво је да сам код одређених рођака чуо предање о пореклу ''из Италије'' али је то очигледно овим резултатом демантовано.

Тестирани Проле је навео да су они по предању од Љубичића из Херцеговине.

Колико видим најближа поклапања су са крајишким Алимпијевштацима који такође имају предање да су по пореклу из Херцеговине, али занимљиво је да се овај род за сада не проналази нигде ван подручја Босанске Крајине, тако да не бих искључио и могућност да се ради и о могућим старинцима на том подручју.

Само село Пљева је током средњег века припадало тзв Пливској жупи.

[симо]

У Жумберку се 1551. године помињу неки Балабани ту досељени из Зубаца. Истовремено, постојао је стари род истог презимена у Колешком (Невесиње), где и данас постоји заселак Балабан. Можда би ови Синишини Балабани могли имати везе с њима. Не знам колике је старине то презиме у Поуњу?

тур. balaban - крупан, снажан човек

Чињеница је да је слава Часне Вериге прилично присутна међу гркокатолицима у Жумберку. Скарић је помињао жумберачке Балабане управо као примјер презимена које је донешено са југоистока. Балабани католици у Жумберку су вјероватно покатоличени прилично рано. Мислим да је разлог томе у чињеници да су настањени у селима која су била католичка, тј. да су се веома рано нашли у католичком окружењу. Њихову евентуалну везу са уначким Балабанима појачава чињеница да је прва сеоба у Жумберак 1530. године ишла управо са подручја Унца, Гламоча и Срба. Наравно само генетски резултат може потврдити ову везу.

Иако је лично име Балабан било прилично често међу исламизованим становништвом већ у 16. вијеку ( довољно је погледати пописе Клишког и Босанског санџака) постоји могућност да је овај назив био у употреби и прије доласка Турака. Студо наводи помен неког Матка Балабана у дубровачком архиву из прве половине 15. вијека, видио сам да још у неким предтурским документима се помињу људи са називом Балабан. У сваком случају то треба још истражити.

[симо]

Билo би дoбpo дa Бaлaбaн тecтиpa DYS557...

Да, свакако. Занимљиво је да је Балабану веома близак Стојић (некада Ћумурија) који је 557=17, као и неки Никшићи који би такође требали бити 557=17.

[Небојша]

Колико видим најближа поклапања су са крајишким Алимпијевштацима који такође имају предање да су по пореклу из Херцеговине, али занимљиво је да се овај род за сада не проналази нигде ван подручја Босанске Крајине, тако да не бих искључио и могућност да се ради и о могућим старинцима на том подручју.

Ово јесте интересантно. Процентуално се ова подграна много чешће јавља на простору Крајине, него ли у Србији и Црној Гори. Мора да постоји неко логично објашњење. Судећи по тестираним породицама које припадају овој подграни, не треба искључити могућност да су староседеоци (Средња и Западна Босна/Змијање).

Према литератури, старинцима се сматрају и Грубори и Медићи и Мудринићи. Сви R1a-Z280>YP237.

[Црна Гуја]

Вјештица, Ђурђевдан, Хашани, Крупа на Уни

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>YP951, највећем роду А. Са Ђапом има потпуно поклапање на 17 маркера, а врло близак је и свим осталим припадницима овог рода: Новаковићу и Гашићу (2/23), Мудринићу и Грубору (3/23), Медићу и Петровићу (2/18), Влашковићу (4/23) и Демоњи (2/15). Вјештице су досељене 1864. из Зрмање Врела у Лици.

[Atlantische]

Ово јесте интересантно. Процентуално се ова подграна много чешће јавља на простору Крајине, него ли у Србији и Црној Гори. Мора да постоји неко логично објашњење. Судећи по тестираним породицама које припадају овој подграни, не треба искључити могућност да су староседеоци (Средња и Западна Босна/Змијање).

Према литератури, старинцима се сматрају и Грубори и Медићи и Мудринићи. Сви R1a-Z280>YP237.

Занимљив род свакако, некако ми се чини да би им средњевековна матица могла бити управо на подручју Змијања, тј засигурно (југо)западно од Врбаса, наравно уколико се испостави да су старинци у питању.

[Небојша]

Вјештица, Ђурђевдан, Хашани, Крупа на Уни

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>YP951, највећем роду А. Са Ђапом има потпуно поклапање на 17 маркера, а врло близак је и свим осталим припадницима овог рода: Новаковићу и Гашићу (2/23), Мудринићу и Грубору (3/23), Медићу и Петровићу (2/18), Влашковићу (4/23) и Демоњи (2/15). Вјештице су досељене 1864. из Зрмање Врела у Лици.

Опет YP237 у Крајини.

Њих је било у Прљеву у Лици. Правац исељавања им је углавном исти као и код Родића-Стојсављевића, чијих огранака има пуно у Хашанима код Крупе.

[Небојша]

Занимљив род свакако, некако ми се чини да би им средњевековна матица могла бити управо на подручју Змијања, тј засигурно (југо)западно од Врбаса, наравно уколико се испостави да су старинци у питању.

Врло могуће. Тако нешто тврди и Карановић.

[симо]

Вјештица, Ђурђевдан, Хашани, Крупа на Уни

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>YP951, највећем роду А. Са Ђапом има потпуно поклапање на 17 маркера, а врло близак је и свим осталим припадницима овог рода: Новаковићу и Гашићу (2/23), Мудринићу и Грубору (3/23), Медићу и Петровићу (2/18), Влашковићу (4/23) и Демоњи (2/15). Вјештице су досељене 1864. из Зрмање Врела у Лици.

Неко ми рече да има записано да је старо презиме Вјештица Грубор.

Иначе, овај род заиста дјелује као стариначки на простору Крајине.

[Црна Гуја]

Вукајловић, Томиндан, Бајинци, Србац

Припада хаплогрупи E-V13>L241. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Г; са Вукајловићем из Криваје код Приједора (слава Стевањдан) има потпуно поклапање на 23 маркера, а прилично блиски су му још и Ристић из Књажевца (2/23) и Савић из Бруса (3/23). По предању су даљим пореклом из Гламоча, а још даљим из Невесиња.

[Небојша]

Стојановић, Јовањдан, Босански Петровац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема претерано блиских поклапања, а има нешто повишене две вредности, 19 на 576 и 20 на 570.

Тестирани је навео да је по предању могуће даљим пореклом из околине Имотског.

Зна ли се поближе одакле су ови Стојановићи? Најбројнији су били у Смољани одакле су се исељавали у околна места. Видим да је по мајчиној линији Мрђа. Мрђе су такође из Смољане.