Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Небојша]

Врбица, Петковдан, Његуши, Цетиње

Припада хаплогрупи I2-PH908. Очекиван резултат, с обзиром да смо имали једног Врбицу из Бања Луке I2a са 23andme (потомак Маша Врбице, као и овај тестирани који је такође потомак Маша Врбице). Оно што је још занимљивије је то да Врбица показује јасну блискост са хаплотиповима са подручја источне Херцеговине који имају 14 на 393 и који славе Никољдан, што и није чудно с обзиром да Врбице по предању и јесу старином из источне Херцеговине. Могуће да је Никољдан била ранија слава Врбица/Вујковића са Његуша. Одређену блискост Врбица показује и са Петровићем из Дубровника за ког се својевремено овде на форуму претпостављало да је од Петровић-Његуша са Његуша што вероватно није тачно, али је могуће да јесте са подручја Његуша и то управо од Врбица/Вујковића.

О самим Врбицама/Вујковићима је записано:

Гатачка братства у Његушима:

Вујковићи „Дејани“ у Врби су од Вујка, који је од гатачког братства Дејани, који се у Његуше доселио у првој половини 17. столећа. Једна кућа Вујковића се иселила у Пјешивце и тамо добила презиме Матковић. Занимљиво је да ове Матковиће Пјешивци зову Матаругама. Сами Вујковићи, пак, тврде да ови Матковићи нису од њих већ од пјешивачких Матковића из Малог Залаза.

Вучковићи у Врби потичу из Врбице код Гацка. Постоје предања да је Вучко Вујку био брат или неки даљи сродник. Један део Вучковића узео је себи презиме Врбица[32], по херцеговачком завичају.

Сва његушка братства пореклом из Гацка славе Свету Петку.

https://www.poreklo.rs/2015/12/24/pleme-njegusi/

Очекивано. Да ли је теситрани из Бања Луке? Они су тамо од краја 19. века, па не знам где да их сврстамо. Мада по пореклу свакако Црна Гора.

[Jelic]

Лукић, Стевањдан, Семизовац, Вогошћа

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Има доста блиских хаплотипова, а потпуно покалапање са Еровићем из Пода.

Станоје Јовановић у свом раду о Вогошћи помиње 9 кућа Лукића у Потуровићима, као и да су досељени у 19. веку и да су старином из Херцеговине.

По слави би можда могао бити повезан са Одавићем из Имотског. А и по предању, и Одавић и Лукић су по предању старином са подручја источне Херцеговине.

[симо]

По слави би можда могао бити повезан са Одавићем из Имотског. А и по предању, и Одавић и Лукић су по предању старином са подручја источне Херцеговине.

Има неких мањих разлика, али мислим да би због славе лако могли бити повезани.

[Небојша]

Машо Врбица, I2-PH908

[Jelic]

Јолџић, Ђурђевдан, Засеље, Котор Варош

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Мада има хаплотип близак модалу, на 23 маркера има само једну разлику са Јањатовићем из Пачира код Бачке Тополе (славе и исту славу) па би нека веза можда могла постојати. На једном маркеру од упоредивих 17 се разликује и са Шпицом из Пријепоља који такође слави Ђурђевдан.

[Sergius]

Очекивано. Да ли је теситрани из Бања Луке? Они су тамо од краја 19. века, па не знам где да их сврстамо. Мада по пореклу свакако Црна Гора.

Тестирани живи у Бањалуци. Потомак је Лабуда, Машиног сина. У канцеларији има велику слику Маше Врбице, и организовао је пренос његових посмртних остатака из Бањалуке у Црну Гору. Мислим да ни сам неће имати ништа против навођења мјеста поријекла - Његуши. Несумњиво његов потомак, несумњиво се ради о Врбици поријеклом из Његуша.

[Jelic]

Лепир, Никољдан, Лишња, Прњавор

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има више специфичних вредност, попут 23 на 390 и комбинације 15-15 на 385a/b. Самим тим и нема неких ближих поклапања.

[Небојша]

Лепир, Никољдан, Лишња, Прњавор

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има више специфичних вредност, попут 23 на 390 и комбинације 15-15 на 385a/b. Самим тим и нема неких ближих поклапања.

Презиме Лепир постоји и на простору Градишке, али је упитно да ли постоји веза са овим Лепирима зато што се славе не слажу. Ови из Градишке славе Аранђеловдан. Презиме Лепир се јавља и код муслимана из Фоче на попису 1991.

Дефинитивно се наставља доминација I2-PH908 у околини Прњавора. У крају између Врбаса и Босне I2a за сада износи око 40%.

[Jelic]

Балабан, Петровдан, Врточе, Босански Петровац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Мада има неких разлика, чини ми се да је повезан са Јерковићем из Суваје код Босанске Крупе који слави исту славу. Очито је да међу крајишким родовима са славом Петровдан/Часне Вериге постоје две групе, једна која слави летњи Петровдан и која је I2-PH908 и једна која слави зимски Петровдан тј. Часне Вериге и која је E1b-V13. Могуће да је повезивање настало управо на основу сличне славе.

[Небојша]

Балабан, Петровдан, Врточе, Босански Петровац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Мада има неких разлика, чини ми се да је повезан са Јерковићем из Суваје код Босанске Крупе који слави исту славу. Очито је да међу крајишким родовима са славом Петровдан/Часне Вериге постоје две групе, једна која слави летњи Петровдан и која је I2-PH908 и једна која слави зимски Петровдан тј. Часне Вериге и која је E1b-V13. Могуће да је повезивање настало управо на основу сличне славе.

Још један крајишки род, и то са ретком славом, где постоји више хаплогрупа. Мада смо због Јерковића очекивали да је нешто слично могуће. Постоји и онај Ловрић I2 са 23andMe, али нема детаљнијих података о пореклу (само БиХ). И једни Ловрићи су део овог рода у Крајини.

[Банија]

Балабан, Петровдан, Врточе, Босански Петровац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Мада има неких разлика, чини ми се да је повезан са Јерковићем из Суваје код Босанске Крупе који слави исту славу. Очито је да међу крајишким родовима са славом Петровдан/Часне Вериге постоје две групе, једна која слави летњи Петровдан и која је I2-PH908 и једна која слави зимски Петровдан тј. Часне Вериге и која је E1b-V13. Могуће да је повезивање настало управо на основу сличне славе.

Честитам Синиши на проналажењу сродника.
Око крсне славе, мислим да није могуће направити генетску подјелу на основу тога да ли је љетњи или зимски Петровдан, јер имамо примјере код неких родова да је крсна слава некада била Петровдан, а да су сада Часне вериге (и обрнуто, нпр. код Комљеновића из села Велики Градац код Глине).

[Sergius]

Презиме Лепир постоји и на простору Градишке, али је упитно да ли постоји веза са овим Лепирима зато што се славе не слажу. Ови из Градишке славе Аранђеловдан. Презиме Лепир се јавља и код муслимана из Фоче на попису 1991.

Дефинитивно се наставља доминација I2-PH908 у околини Прњавора. У крају између Врбаса и Босне I2a за сада износи око 40%.

Има Лепира из исте општине Прњавор који славе Часне Вериге.

[Небојша]

Честитам Синиши на проналажењу сродника.
Око крсне славе, мислим да није могуће направити генетску подјелу на основу тога да ли је љетњи или зимски Петровдан, јер имамо примјере код неких родова да је крсна слава некада била Петровдан, а да су сада Часне вериге (и обрнуто, нпр. код Комљеновића из села Велики Градац код Глине).

Придружујем се честиткама, важан резултат за њега, свакако!

Балабане не налазим у Врточама код Рађеновића, а ни на попису из 1991. Било их је у Буковачи, досељени из Далмације?

[Sergius]

Балабан, Петровдан, Врточе, Босански Петровац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Мада има неких разлика, чини ми се да је повезан са Јерковићем из Суваје код Босанске Крупе који слави исту славу. Очито је да међу крајишким родовима са славом Петровдан/Часне Вериге постоје две групе, једна која слави летњи Петровдан и која је I2-PH908 и једна која слави зимски Петровдан тј. Часне Вериге и која је E1b-V13. Могуће да је повезивање настало управо на основу сличне славе.

Честитам Синиши што је нашао ближег сродника са истом славом, и што ће сада моћи имати представу о хаплотипу заједничког претка Јерковића и Балабана, а што ће му помоћи у даљој потрази.

Такође, будући да је мени једна прабаба Балабан из Босанског Петровца, честитам хаплогрупи I2-PH908, која је код мојих 8 чукунђедова сада изједначена са N2-P189.2, тренутни резултат је 3:3 :-)

[Банија]

Балабане не налазим у Врточама код Рађеновића, а ни на попису из 1991. Било их је у Буковачи, досељени из Далмације?

Било их је у селу Теочак (прво село сјеверозападно од села Врточе, припадало је општини Бихаћ).

[симо]

Честитам Синиши на проналажењу сродника.
Око крсне славе, мислим да није могуће направити генетску подјелу на основу тога да ли је љетњи или зимски Петровдан, јер имамо примјере код неких родова да је крсна слава некада била Петровдан, а да су сада Часне вериге (и обрнуто, нпр. код Комљеновића из села Велики Градац код Глине).

Тачно је да се варијанта љетни, зимски не може узети као опредјељујућа. Има и Балабана који славе Часне Вериге. Прелазак на Часне Вериге је обично тражен од свештеника, као лакши празник за слављење. У суштини, можемо рећи да није било прелазака оних који су славили Часне Вериге на Петровдан.

[Банија]

У суштини, можемо рећи да није било прелазака оних који су славили Часне Вериге на Петровдан.

Наведох Комљеновиће са Баније као примјер преласка са Часних верига (стара крсна слава наведена у црквеним подацима из 1883. године) на Петровдан (садашња крсна слава).

[ДушанВучко]

Било их је у селу Теочак (прво село сјеверозападно од села Врточе, припадало је општини Бихаћ).

Има и онај фудбалер , Бошко Балабан, рођен у Ријеци, али не знам да ли је православац или католик (бивши репрезентативац комшија ) тј. да ли су сви Балабани сродници

[симо]

Придружујем се честиткама, важан резултат за њега, свакако!

Балабане не налазим у Врточама код Рађеновића, а ни на попису из 1991. Било их је у Буковачи, досељени из Далмације?

Хвала свима, ствари су се мало одмотале коначно.

Нема сумње да су Балабани прилично стари на подручју Унца. Једино се за ове из Буковаче тврди поријекло из Далмације, међутим сам Рађеновића, а и Карановић их наводе као једну од најстаријих уначких породица.

Међутим, не искључујем д аих је било и у Далмацији, у општим кретањима с краја 17. вијека. Треба видјети да ли би они заправо могли бити повезани са Булованима из Радучића код Книна ( они додуше славе Ђурђевдан, мада су се у Далмацији доста мијењале славе), а у попису далмације из 1709. године помињу се и неки Боловани код Бенковца. Такође Балабани су у близини Тромеђе пописани у попису Лике 1712. године.

Кад саберем податке покушаћу написати нешто више.

[симо]

Наведох Комљеновиће са Баније као примјер преласка са Часних верига (стара крсна слава наведена у црквеним подацима из 1883. године) на Петровдан (садашња крсна слава).

Не примјетих, онда се они вратише на теже.