Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[rugovac]

Bitno je da se bavimo porijeklom a religje su samo jedan od putokaza.

Upravo tako. Pogotvo za vreme Turaka bilo je puno onih koji su privremeno menjali religiju pa se posle vraćali u prethodnu.

Svako to zna najbolje kad počne da nabraja "pasove" svojih predaka, pogotovo Vasojevići i Gornji i Donji.

[marigold]

Стојичић, Јовањдан, Славник, Бојник/СРБ

Припада хаплогрупи I2-CTS10228, без пуних и ближих поклапања. Од карактеристичнијих вриједности, 385аб=14-16, 549=12. По изјави смаог тестираног "седам породица се доселило у село Славник око 1880 а дошли су или из места Клисура близу Власотиначког језера или села Црвена Јабука, које је на самој граници са Бугарском."

Мој прадеда (мамин деда по мајци) је Јордан Стојичић из Славника (славио је Јовањдан), оженио се Миљом и имали су ћерку Милицу (моја баба). Јордан је био учесник Великог рата, прошао је албанску голготу, а умро је отприлике 1961. Његова жена Миља је рано умрла, отприлике 1928. године. Јордан није имао мушку децу, а не знам ништа о његовим прецима. Можда нам је тестирани неки род.

[Jelic]

Трифуновић, Аранђеловдан, Туларе, Прокупље

Припада хаплогрупи I2-PH908. Несумњиво је близак двојици тестираних из Александровца који поседују исте карактеристичне вредности (15-15 на 385a/b, 439 на 11 и 15 на 19) као и Трифуновић. Један од те двојице из Александровца се и презива исто, али слави другу славу (Гавриловдан), док други (Давидовић) слави исту славу као Трифуновић. Очито да се код Трифуновића из Александровца ради о промени славе.

[Jelic]

Николић, Никољдан, Буковица Горња, Бијељина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Мада има хаплотип близак модалу, нема ни једно потпуно поклапање.

Такође, нисам у литератури ништа нашао о Николићима (Буковица Горња није обрађивана) па ако неко нешто зна нека напише.

[Amicus]

Николић, Никољдан, Буковица Горња, Бијељина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Мада има хаплотип близак модалу, нема ни једно потпуно поклапање.

Такође, нисам у литератури ништа нашао о Николићима (Буковица Горња није обрађивана) па ако неко нешто зна нека напише.

Па има Ђурић, Никољдан, Вреоци/Лазаревац/СРБ, 23/23.

Иначе, честитке Николићу на резултату!

[Jelic]

Па има Ђурић, Никољдан, Вреоци/Лазаревац/СРБ, 23/23.

Иначе, честитке Николићу на резултату!

Имају једну разлику на 23 упоредива маркера.

[Amicus]

Имају једну разлику на 23 упоредива маркера.

Код: [Изабери]

13 24 16 11 14 15 12 13 11 31 17 15 19 10 15 18 18 10
13 24 16 11 14 15 12 13 11 31 17 15 19 10 15 18 18 10
Да, сад видим, на табели је само 18 маркера.

[aleksandar I]

Николић, Никољдан, Буковица Горња, Бијељина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Мада има хаплотип близак модалу, нема ни једно потпуно поклапање.

Такође, нисам у литератури ништа нашао о Николићима (Буковица Горња није обрађивана) па ако неко нешто зна нека напише.

Најзад земљак!!!

Горња Буковица није етнолошки обрађена, те и није чудо што нема података. Дакле, Г. Буковица припада Граду (Општина) Бијељина али није у Семберији него у "Брдима" и то скоро гранично село према Општини Брчко.

Мало поразговарах са пријатељем те сазнах да Николића има отприлике 8 кућа у засеоку Рашевци - Горња Буковица

[Sharelock]

...Стојичић, Јовањдан, Славник, Бојник/СРБ..."Припада хаплогрупи I2-CTS10228, без пуних и ближих поклапања. Од карактеристичнијих вриједности, 385аб=14-16, 549=12. По изјави смаог тестираног "седам породица се доселило у село Славник око 1880 а дошли су или из места Клисура близу Власотиначког језера или села Црвена Јабука, које је на самој граници са Бугарском." (Симо, 17.05.2017)

"Мој прадеда (мамин деда по мајци) је Јордан Стојичић из Славника (славио је Јовањдан), оженио се Миљом и имали су ћерку Милицу (моја баба). Јордан је био учесник Великог рата, прошао је албанску голготу, а умро је отприлике 1961. Његова жена Миља је рано умрла, отприлике 1928. године. Јордан није имао мушку децу, а не знам ништа о његовим прецима. Можда нам је тестирани неки род." (marigold, 2.12.2017.)

Данас упознах једног Стојчића пореклом из Лукавца, Хрватска, чија слава је Ђурђевдан. Каже да је раније сретао "Стојичиће, преко, у Босни" и да сматра да је вероватно његово презиме раније било са тим "и".
Сматрам да је вероватно истинита та сеоба из Босне у Хрватску, а када је била, не знам. Једном прочитах да је један усташки официр у Јасеновцу имао презиме Стојчић.

Да ли су сви ти Стојчићи патрилинеарно повезани? Могуће, али што се тиче Стојчића са Власине, може бити да је новије презиме настало по јужносрпском надимку "Стојча" од "Стојана".

[Небојша]

Шкрбић, Јовањдан, Прекаја/Дрвар, хаплогрупа I2-PH908

111 маркера (FTDNA)
13 24 15 10 14-15 11 13 13 13 11 31 17 10-Aug 11 11 26 15 19 30 12-14-15-15 10 10 21-21 15 12 17 18 34-35 11 10 11 8 15-15 7 12 10 8 12 9 12 20-22 16 10 12 12 12 7 10 31 21 13 14 10 13 11 11 12 9 31 14 8 14 11 27 27 19 13 11 11 12 11 9 12 11 10 11 12 31 11 12 22 15 11 10 22 15 18 11 25 13 11 15 23 11 22 18 11 15 20 9 12 11

Рађеновић за Шкрбиће из области Унца каже да су досељени од Зрмање и да су им блиски још Марчете и Секулићи. Може се рећи да је генетика ово и потврдила пошто постоји сличан хаплотип међу необјављеним резултатима.

Шкрбићима би генетски могли бити блиски и Петковићи из Прекаје (слава такође Јовањдан), који су даље у вези са Тркуљама, што може да значи да је ова подграна I2-PH908 доста раширена у том крају. Генерално је I2a прилично јака на том потезу Гламоч - Унац - Северна Далмација.

У Прекаји је 1991. пописано 45 Шкрбића.

Треба рећи да ово нису једини Шкрбићи у Крајини. Постоје још и они са славом Часне вериге (вероватно E-V13), као и они са Срђевданом (по свему судећи R1a-Y2613). Ови Шкрбићи из Прекаје су презиме добили по томе што им је претка коњ ударио копитом (вероватно у зубе) , па су га стога прозвали Шкрбом.

[Jelic]

Шкрбић, Јовањдан, Прекаја/Дрвар, хаплогрупа I2-PH908

111 маркера (FTDNA)
13 24 15 10 14-15 11 13 13 13 11 31 17 10-Aug 11 11 26 15 19 30 12-14-15-15 10 10 21-21 15 12 17 18 34-35 11 10 11 8 15-15 7 12 10 8 12 9 12 20-22 16 10 12 12 12 7 10 31 21 13 14 10 13 11 11 12 9 31 14 8 14 11 27 27 19 13 11 11 12 11 9 12 11 10 11 12 31 11 12 22 15 11 10 22 15 18 11 25 13 11 15 23 11 22 18 11 15 20 9 12 11

Рађеновић за Шкрбиће из области Унца каже да су досељени од Зрмање и да су им блиски још Марчете и Секулићи. Може се рећи да је генетика ово и потврдила пошто постоји сличан хаплотип међу необјављеним резултатима.

Шкрбићима би генетски могли бити блиски и Петковићи из Прекаје (слава такође Јовањдан), који су даље у вези са Тркуљама, што може да значи да је ова подграна I2-PH908 доста раширена у том крају. Генерално је I2a прилично јака на том потезу Гламоч - Унац - Северна Далмација.

У Прекаји је 1991. пописано 45 Шкрбића.

Треба рећи да ово нису једини Шкрбићи у Крајини. Постоје још и они са славом Часне вериге (вероватно E-V13), као и они са Срђевданом (по свему судећи R1a-Y2613). Ови Шкрбићи из Прекаје су презиме добили по томе што им је претка коњ ударио копитом (вероватно у зубе) , па су га стога прозвали Шкрбом.

Овом роду несумњиво поред Петковића и тог необјављеног резултата из околине Мркоњић Града, припада и један резултат такође необјављени из околине Костајнице.

Чини ми се да је и Вановац из Високог (даље порекло Крајина) такође део овог рода тј. да му припада. Од Шкрбића се Вановић разликује на два маркера на упоредивих 23, заправо му је и ближи од Петковића.

Матица овог рода би могао бити простор врбаског под дијалекта, који је матични изгледа и за многе друге крајишке PH908 родове. У прилог овоме иде и предање што далматинске Тркуље (чији су Петковићи из Прекаје огранак) наводе за своје старину околину Бања Луке, а већ сам поменуо и необјављен резултат из околине Мркоњића.

[Rimidalv]

Шкрбића са славом Јовањдан има у Хотковцима код Гламоча, што је у непосредној близини.

[Sharelock]

Шкрбић, Јовањдан, Прекаја/Дрвар, хаплогрупа I2-PH908
...
Рађеновић за Шкрбиће из области Унца каже да су досељени од Зрмање и да су им блиски још Марчете и Секулићи. Може се рећи да је генетика ово и потврдила пошто постоји сличан хаплотип међу необјављеним резултатима.

Дефинитивно тачно предање за досељавање од Зрмање. Познајем испитаника од Марчетића (Марчета=Марчетићи) који је из околине Дрвара и који има предање да су се њихови стари доселили од Зрмање.

[симо]

Вановци су, рекао бих, сигурно повезани са Шкрбићима и Марчетама. Старо презиме Вановаца је Меселџије и са подручја Гламоча су, тачније њихова најстарија постојбина је мјесто Прибеље, на путу Гламоч-Мркоњић Град. Та локација би их могла повезати са Марчетама у околини Мркоњић Града.

Што се тиче Марчета и Шкрбића у Унцу и њиховог наводног досељавања из Зрмање, нешто нисам увјерен у ту причу, јер Марчетићи (не Марчете) у Зрмањи славе Аранђеловдан. Марчетића са славом Никољдан има у околини Книна, и они су се једним дијелом исељавали у Ливањско Поље.

Заправо, презимена Марчета које слави Јовањдан нема на подручју Лике и Далмације, има Марчетића са другим славама.

Уколико је и било неког боравка Марчета на подручју Далмације, могло је то бити само привремено. Како год, слажем се са овим што је Лука написао да матицу овог рода треба тражити негјде на потезу Гламоч-Мркоњић Град.

Што се Петковића тиче, нисам сасвим увјерен да упадају у овај род. Има ту неких битних разлика са Шкрбићем.

[Jelic]

.
Што се Петковића тиче, нисам сасвим увјерен да упадају у овај род. Има ту неких битних разлика са Шкрбићем.

Нека га за сада, има неких вредности које га јасно и сврставају у овај род.

[Jelic]

Стојановић, Јовањдан, Босански Петровац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема претерано блиских поклапања, а има нешто повишене две вредности, 19 на 576 и 20 на 570.

Тестирани је навео да је по предању могуће даљим пореклом из околине Имотског.

[Небојша]

Стојановић, Јовањдан, Босански Петровац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема претерано блиских поклапања, а има нешто повишене две вредности, 19 на 576 и 20 на 570.

Тестирани је навео да је по предању могуће даљим пореклом из околине Имотског.

За Стојановиће из тог краја се верује да су део Бањаца (Св. Јован). По инерцији би рекли N2a, али очито није тако. Иначе су сви Стојановићи из тог краја пореклом из Далмације.

[Jelic]

Врбица, Петковдан, Његуши, Цетиње

Припада хаплогрупи I2-PH908. Очекиван резултат, с обзиром да смо имали једног Врбицу из Бања Луке I2a са 23andme (потомак Маша Врбице, као и овај тестирани који је такође потомак Маша Врбице). Оно што је још занимљивије је то да Врбица показује јасну блискост са хаплотиповима са подручја источне Херцеговине који имају 14 на 393 и који славе Никољдан, што и није чудно с обзиром да Врбице по предању и јесу старином из источне Херцеговине. Могуће да је Никољдан била ранија слава Врбица/Вујковића са Његуша. Одређену блискост Врбица показује и са Петровићем из Дубровника за ког се својевремено овде на форуму претпостављало да је од Петровић-Његуша са Његуша што вероватно није тачно, али је могуће да јесте са подручја Његуша и то управо од Врбица/Вујковића.

О самим Врбицама/Вујковићима је записано:

Гатачка братства у Његушима:

Вујковићи „Дејани“ у Врби су од Вујка, који је од гатачког братства Дејани, који се у Његуше доселио у првој половини 17. столећа. Једна кућа Вујковића се иселила у Пјешивце и тамо добила презиме Матковић. Занимљиво је да ове Матковиће Пјешивци зову Матаругама. Сами Вујковићи, пак, тврде да ови Матковићи нису од њих већ од пјешивачких Матковића из Малог Залаза.

Вучковићи у Врби потичу из Врбице код Гацка. Постоје предања да је Вучко Вујку био брат или неки даљи сродник. Један део Вучковића узео је себи презиме Врбица[32], по херцеговачком завичају.

Сва његушка братства пореклом из Гацка славе Свету Петку.

https://www.poreklo.rs/2015/12/24/pleme-njegusi/

[Clavdivs]

Лукић, Стевањдан, Семизовац, Вогошћа

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Има доста блиских хаплотипова, а потпуно покалапање са Еровићем из Пода.

Станоје Јовановић у свом раду о Вогошћи помиње 9 кућа Лукића у Потуровићима, као и да су досељени у 19. веку и да су старином из Херцеговине.

[Небојша]

Лукић, Стевањдан, Семизовац, Вогошћа

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Има доста блиских хаплотипова, а потпуно покалапање са Еровићем из Пода.

Станоје Јовановић у свом раду о Вогошћи помиње 9 кућа Лукића у Потуровићима, као и да су досељени у 19. веку и да су старином из Херцеговине.

Наставља се "доминација" Дробњака на читавом том потезу од Горњег Подриња до Сарајева. Свака част! Мада је ово чини ми се први конкретно из тог краја.