Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[НиколаВук]

Јевтићу, али не и свим нашим припадницима L25, пошто нису иста подграна очито, је вероватно најближи Италијан Де Ларћинезе (Абруцо). Он је Z435+ (TMRCA 3000 год.). После тога, најближи би му могли бити Пољаци, Украјинци, Руси, Чеси и Аустријанци, који су у L24 пројекту сврстани у BY268+.

Овај СНП је низводно од J-CTS3601, који је паралелан са Z435. TMRCA такође око 3000 година.

https://www.yfull.com/tree/J-Z435/
https://www.yfull.com/tree/J-PF5456/

И једна и друга грана се налазе испод L70, коју обично повезују са ширењем Римске Империје; дакле, потомци неких легионара?  Отворене су наравно све опције, а изгледа да је целокупна L70 углавном европска подграна.

[Небојша]

И једна и друга грана се налазе испод L70, коју обично повезују са ширењем Римске Империје; дакле, потомци неких легионара?  Отворене су наравно све опције, а изгледа да је целокупна L70 углавном европска подграна.

Помислио сам прво да би због високог процента у југоисточној Србији и евидентног присуства у Грчкој, могли бити неки Грци (Лепенови Каракачани) , али је вероватно реалнија ова "римска" опција. Занимљиво да је у Сврљигу хаплогрупа J2 (укупно) +15%.

[OlovniCovek]

U Svrljigu je, koliko sam nacuo, bilo natprosecno I2a, cak 40 posto, i petnestak R1a, pomislio bi covek da su testirali neko mesto u Hercegovini, pre nego istok Srbije

[Sharelock]

На Келте? (леук/ пашњак)

Non,  , али нисам добио ни приватне поруке...
Очекивао сам анализу на основу "Petar Čeh de  Leva значи да је Петар Чех пореклом из места Лева или је добио племићку титулу по месту Лев/Лева"... нпр, где се то место налази, како је добило име и сл., да ли је та породица остала у досељеном крају, да ли се ширила итд. Нешто ми је указивало да "Pavo зна више",  али небитно, Форум иде даље...

[Зрно]

Битан резултат за крајишке Y2613. Галића са овом славом било је у околини Купреса. Једни Галићи из тог краја славили су и Јовањдан, али ни они нису били бројни. Много је битније потенцијално порекло из Ливна, где је забалежена породица Галић (Јовањдан), као староседелачка.

У Северној Далмацији, у Кричкама, такође има Галића са славом Ђурђевдан.

Упитно је да ли су сви ови Галићи повезани, а порекло из Ливна може бити занимљиво због оне приче о Јагодићима Y2613. Подсетићу да се за ове Јагодиће каже да им је матица управо негде у околини Грахова, Унца и Ливна.

Галића Срба у Далмацији има у Кричкама и Радошићу близу Сплита. Славе Никољдан, а не Ђурђевдан. У Радошићу су пописани на млетачком катастру из 1709. (Тодор и Сава). У Кричкама су такође били у 18. веку. Моја баба је од њих и причала је да су по предању од Ливна. Хрвата Галића има доста више по Далмацији.

[Зрно]

Шушак, Јовањдан, Смилчић, Бенковац

Припада хаплогрупи R1b-BY611. Нема потпуних поклапања, а најближи су му тестирани из најбројнијег рода А02, Дробњаковић из Прибоја и Михајловић из Тополе (2/23), затим Пејић из Сурдулице и Томић из Барајева (3/23).

Врло занимљиво. Заселак Шушака у Смилчићу је најближи засеоку Арбанаса, који су иначе католици у већински православном селу.

http://preglednik.arkod.hr/ARKOD-Web/#layers=OSNOVNI%20PROSTORNI%20PODACI,TK25-client,ZU-client,LPIS_200,LPIS_210,LPIS_310,LPIS_320,LPIS_321,LPIS_410,LPIS_421,LPIS_422,LPIS_430,LPIS_450,LPIS_490,LPIS_900,LPIS,SLOPE05,SLOPE510,SLOPE1015,SLOPE15,SLOPEnull,POP,POVS,GAEC6,Za%C5%A1ti%C4%87ena%20podru%C4%8Dja,Ptice,Leptiri,Kontinentalna%20regija,Mediteranska%20regija,Brdsko-planinska%20regija,3m%20Vodoza%C5%A1titni%20pojas,10m%20Vodoza%C5%A1titni%20pojas,To%C4%8Dke,Linije,Poligoni,TT%202015,RP,GPP,BFO,SPEC&map_x=421007.8125&map_y=4888574.5625&map_sc=7142

[Тромеђа]

Галић, Ђурђевдан, Босанско Грахово

Припада хаплогрупи R1a-Z280, карпатско-далматинској грани Y2613. Добро се уклапа у највећи род А, а најближа поклапања има са Мијачем из Подгорице (2/18), Матаругом из Босанске Градишке (3/23) и Гаљеном са Баније (4/23). Од специфичних вредности истичу се DYS19=17 и DYS385=11-11. У случају DYS385 дошло је до RecLOH мутације на исти начин као и код гране BY611. По предању су дошли из Херцеговине или Црне Горе, највероватније у другој половини 18. века. Од ових Галића потиче и Милан Галић, један од најбољих фудбалера Југославије и Партизана.

Мислим да би језгро Галића из Б. Грахова требало да буде село Доње Пеуље.

Галића Срба у Далмацији има у Кричкама и Радошићу близу Сплита. Славе Никољдан, а не Ђурђевдан. У Радошићу су пописани на млетачком катастру из 1709. (Тодор и Сава). У Кричкама су такође били у 18. веку. Моја баба је од њих и причала је да су по предању од Ливна. Хрвата Галића има доста више по Далмацији.

Ја знам Галиће Србе близу Сплита (вероватно су из тих села) који славе св. Стевана.

[Зрно]

Ја знам Галиће Србе близу Сплита (вероватно су из тих села) који славе св. Стевана.

Питај их ако можеш одакле су тачно. Било их је и у Зелову са Беарама.

[Небојша]

Томовић, Јовањдан, Шекулар, хаплогрупа, Ј1-Z1828>Z18463

Томовићи би требало да су Радмужевићи пореклом, па стога не чуди што се овај резултат поклапа са резултатима претходно тестираних Кењића и Кукаља.

Као што је симо још раније рекао, ове подгране J1 има међу Словацима, Русима, Финцима, итд (TMRCA око 7000 год.). Не сећам се да ли смо раније помињали, али на Yfull видим и једног Албанца који припада овој подграни (порекло - југ Албаније).
https://www.yfull.com/tree/J-Z1828/

Rusi: 13 23 14 10 13-19 12 13 12 13 11 29 19 8-9 11 11 26 14 21 32 14-15-15-16 11 9 20-22 15 13 17 20 32-34 13 10 11

Видоје и Небо би вероватно могли рећи још коју о овим Томовићима.

[vidoje 013]

 Томовићи - Старо Шекуларци, огранак Маслара, блиски Кењићима.  Томо и Станоје Кењић су били  браћа.  Од Станоја и даље Кењићи, а од Тома Томовићи (по казивању самих Томовића). Има и : Томо, родоначелник Томовића, а Станоје, Кењића.
  И Томовићи - Шекуларски Дробњаци, огранак Бабића. То су Небови.
 Дај Боже да буде још тестираних  Шекулараца из  садашњих граница, а биће их  из Метохије, Косова, централне Србије - ранији пресељеници.

[Nebo]

Да, то је блиско сродство између Кењића и Томовића, тако да је и резултат очекиван.

[Nebo]

Бучевац, Никољдан, Крива Река, Чајетина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Иако има хаплотип близак модалу, нема ни једно пуно поклапање.

–Бучевци су из Кратова код Прибоја, славе Никољдан.

Ранија слава ових Бучеваца била је Свети Стефан (Стевањдан), па можда тај податак може бити од користи за утврђивање везе са неким другим родовима.

[Jelic]

Ранија слава ових Бучеваца била је Свети Стефан (Стевањдан), па можда тај податак може бити од користи за утврђивање везе са неким другим родовима.

Можда би могао бити близак родовима у Красави код Крупња који славе Стевандан а исто су PH908.

[Jelic]

Томовић, Јовањдан, Шекулар, хаплогрупа, Ј1-Z1828>Z18463

Томовићи би требало да су Радмужевићи пореклом, па стога не чуди што се овај резултат поклапа са резултатима претходно тестираних Кењића и Кукаља.

Као што је симо још раније рекао, ове подгране J1 има међу Словацима, Русима, Финцима, итд (TMRCA око 7000 год.). Не сећам се да ли смо раније помињали, али на Yfull видим и једног Албанца који припада овој подграни (порекло - југ Албаније).
https://www.yfull.com/tree/J-Z1828/

Rusi: 13 23 14 10 13-19 12 13 12 13 11 29 19 8-9 11 11 26 14 21 32 14-15-15-16 11 9 20-22 15 13 17 20 32-34 13 10 11

Видоје и Небо би вероватно могли рећи још коју о овим Томовићима.

Ако је до сада и било сумње да су Радмужевићи Ј1, сада више никакве сумње нема.

Такође, има индиција да су се Радмужевићи из Шекулара (као и још нека братства из Шекулара), доста исељавали у данашњи рашки управни округ.

[vidoje 013]

Ако је до сада и било сумње да су Радмужевићи Ј1, сада више никакве сумње нема.

Такође, има индиција да су се Радмужевићи из Шекулара (као и још нека братства из Шекулара), доста исељавали у данашњи рашки управни округ.

 То није спорно. Не само Рашка, него и Краљево са околином, Чачак, Крагујевац, Топлица. Топлица и  Метохија (знатно) су заступљени Шекуларцима.

[Nebo]

Ако је до сада и било сумње да су Радмужевићи Ј1, сада више никакве сумње нема.

Радмужевиће чине пет главних братстава, од којих имамо до сада тестирана два - Кукаље и Кењиће (Томовићи су њихов огранак). Остају три велика братства: Лекићи, Спалевићи и Маслари (два већа огранка Маслара су Бошковићи и Негојевићи, ови други су исељеници који живе на подручју општине Врњачка Бања). Мислим да не треба да закључујемо док се сви не тестирају.

С обзиром на њихову старину, ја сам и пре ових тестирања заступао став да су хетерогени, и до даљњег се тога држим. Па, време ће показати.

Они Шекуларци Е1б из Жупе Александровачке (а досељени у Жупу пре доласка Васојевића у Шекулар) ми не дају да закључим да су сви Радмужевићи истог рода.

[Jelic]

Радмужевиће чине пет главних братстава, од којих имамо до сада тестирана два - Кукаље и Кењиће (Томовићи су њихов огранак). Остају три велика братства: Лекићи, Спалевићи и Маслари (два већа огранка Маслара су Бошковићи и Негојевићи, ови други су исељеници који живе на подручју општине Врњачка Бања). Мислим да не треба да закључујемо док се сви не тестирају.

С обзиром на њихову старину, ја сам и пре ових тестирања заступао став да су хетерогени, и до даљњег се тога држим. Па, време ће показати.

Они Шекуларци Е1б из Жупе Александровачке (а досељени у Жупу пре доласка Васојевића у Шекулар) ми не дају да закључим да су сви Радмужевићи истог рода.

Могуће, али мислим да изненађења неће бити тј. да нису хетерогени.

[Nebo]

Ранија слава ових Бучеваца била је Свети Стефан (Стевањдан), па можда тај податак може бити од користи за утврђивање везе са неким другим родовима.

И да додам (данас то сазнах) да је раније презиме Бучеваца било - Поповић.

А презиме Бучевац понели су по свом изворном месту Бучју, на пола пута између Прибоја и Пљеваља.

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%83%D1%87%D1%98%D0%B5_(%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%B1%D0%BE%D1%98)

[Jelic]

Још један тестирани са моје стране.

Благојевић, слава Стевањдан, родом Дренова, Прњавор, БиХ

DYS393    DYS390    DYS19    DYS391    DYS385    DYS426    DYS388    DYS439    DYS389I    DYS392    DYS389II
13    24    17    11    14-15    11    13    13    13    11    31

DYS458    DYS459    DYS455    DYS454    DYS447    DYS437    DYS448    DYS449    DYS464
17    8-10    11    11    25    15    19    31    12-14-14-15

DYS460    Y-GATA-H4    YCAII    DYS456    DYS607    DYS576    DYS570    CDY    DYS442    DYS438
10    10    21-21    15    12    18    19    34-34    11    10

Невген упућује на групу И2а-Л621.

Како видим то је сада већ 5. Благојевић који је тестиран али први И2.

Сад тек видим да се Благојевић солидно поклапа са јединим тестираним из необјављених истраживања који је из околине Костајнице (босанске). А слава је иста. Веза Благојевића и тестираног из околине Костајнице са крајишким Стевањштацима којима је матица у околини Герзова није искључена.

[Небојша]

Сад тек видим да се Благојевић солидно поклапа са јединим тестираним из необјављених истраживања који је из околине Костајнице (босанске). А слава је иста. Веза Благојевића и тестираног из околине Костајнице са крајишким Стевањштацима којима је матица у околини Герзова није искључена.

Значи њих би заиста могло бити нешто више на том потезу око Герзова, али и даље, са друге стране Врбаса. Чини се вероватном она претпоставка да су ту дошли почетком 16. века, приликом освајања Јајца.

Ових Стевањштака I2a иначе има и по Северној Далмацији. Ту су забележени још крајем 17. века, па су вероватно део оне сеобе из Западне Босне (Бјелајско Поље). Треба размотрити опцију да су се заједно кретали са групом Стевањштака R1b-U152, који такође масовно прелазе у Далмацију из Бјелајског Поља и Санице крајем 17. века.

Овима другима је матица у источној Херцеговини изгледа, а не знам да ли тамо постоји неки I2-PH908 род који би био интересантан за Крајишнике са славом Стевањдан?