Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[toplodolac]

Поздрав свима, можда ово није место за то, али ја само да приупитам има ли икаквог помака, резултата, макар у најави са оног ДНК тестирања за Јужну Србију и Косово и Метохију?

Хвала и још једном извињење што овде постављам питање.

[Црна Гуја]

Ракоњац, Никољдан, Његњево, Бијело Поље

Припада хаплогрупи E-V13>>Z17107 (Z38456-, BY4461-). Са Ракоњцем из Вишњице код Сјенице има потпуно поклапање на 18 маркера, док се са Ракоњцем из Бродарева разликује на само 1 од 16 маркера. Ејуп Мушовић је о Ракоњцима записао следеће:

РАКОЊЦИ

"Старина им је y Лимској долини, у селу Ракоњама, али се не зна да ли је село добило име по породицама или породица по селу. Ракоњци су врло стара породица (православна) јер се неки Паун Ракоњац помиње као ктитор цркве Св. Николе y Бијелом Пољу, 1645. године. После њега породице Ракоњаца су се раселиле (П. Влаховић, Бродарево..-, 109). Ракоњаца има у Бијелом Пољу, Ступу Вишњици, а од средине ХIХ века и y Ступу, код Сјенице. Од 1970. године две породице су у Новом Пазару (Срби)."

[Amicus]

Поздрав свима, можда ово није место за то, али ја само да приупитам има ли икаквог помака, резултата, макар у најави са оног ДНК тестирања за Јужну Србију и Косово и Метохију?

Хвала и још једном извињење што овде постављам питање.

Довршавају се Херцеговци, и одмах за њима долазе Косовци и Јужњаци.

[Jelic]

Вујовић, Аранђеловдан, Чево, Цетиње

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Озринића. Могло би се рећи да Вујовић има модални хаплотип за род Озринића, јер на 23 маркера има потпунпо поклапање са Вукотићем из Праге код Никшића и Дамјановићем са Чева.

Вујовићи су по предању један од огранака Озринића-Драгојевића, тако да је генетика потврдила предање.

[Jelic]

Драшковић, Аранђеловдан, Драгова Лука, Никшић

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Озринића. На 23 упоредива маркера има потпуно поклапање са Новаковићем (старо презиме Драшковић) из Баљковице код Зворника, и на 17 маркера потпуно поклапање са Драшковићем (родовски/ по "трбушчићу" надимак Вуковићи) из Гвозда код Никшића. Очито је да и међу самим чевским Драшковићима има мањих одвојених грана судећи према вредностима маркера.

[Jelic]

Перошевић, Аранђеловдан, Луково, Никшић

Припада хаплогрупи I2-Z17855, роду Љешњана-Војинића. На 23 упоредива маркера има потпуно поклапање са Вуковићем из Роваца, као и са Глишићем из Брђана код Горњег Милановца. Ови Перошевићи се у предању везују за Вуковиће из Роваца, тако да је с обзиром на поклапање ово предање вероватно тачно. Оно што је нејасно јесте да ли се ради о истом братству са Перошевићима из Сировца у Дробњаку, који су такође тестирани као I2-Z17855 род ЉВ и од луковских Перошевића се разликују на 2 маркера од упоредива 23. Перошевићи из Сировца имају предање да су од Радуловића са Лијешња, тако да се предање ове две породице истог ретког презимена и исте генетике не слаже. Ваљало би и да војиненад разјасни ово.

[Jelic]

Радусиновић, Аранђеловдан, Буроње, Подгорица

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Озринића. Добро се уклапа у род Озринића, мада нема ни једно потпуно поклапање унутар рода Озринића.

У тексту Небојше Бабића о Радусиновићима се каже:

"Радусини (или Радусиновићи) и Марковићи у Буроњама су досељени са Чева, од племена Озринића[43]. Славе Аранђеловдан. Озринићи су у област Буроња и раније долазили са стадима зими, јер је овде знатно блажа клима него на Чеву, па су појединци одлучили ту и да се населе. Радусини потичу од Комнена Радусинова Озринића досељеног са Чева средином 17. столећа. Његов даљи рођак Марко Драгојев Озринић се доселио нешто касније, на Комненов позив. Марко Драгојев је рођени брат Радула Драгојева од којег су Радуловићи из Комана[44]. Према братственом предању, Марко Драгојев је земљу у Буроњама купио од поседника Турчина Кулуза из Подгорице. Марковићи се на уже деле на огранке: Петровиће, Мирковиће (они се деле даље на: Јокичиће, Перовиће и Мрђеновиће) и Живковиће (они даље на: Горчиновиће, Шутиловиће, Борковиће, Васовиће и Јовашевиће[45]), али се сви званично презивају – Марковић. Од ових буроњских родова су у Зети и Љешкопољу: од Марковића – Којичићи (Голубовци), Бјелановићи (Балабани)[46], Марковићи (Махала, Горичани). Марковића са тим презименом има и у Подгорици, Врањини, Враки, Бјелопавлићима и Васојевићима. Исељених Радусиновића има у Грбавцима. С обзиром на племенско порекло од Озринића, могли бисмо закључити да су ови орашки родови носиоци хаплогрупе I2а1b РН908."

http://www.poreklo.rs/2017/08/21/ljesanska-nahija/

Може се рећи да је генетика потврдила предање Радусиновића о пореклу са Чева.

[Лепеничанин]

Жижић, Аранђеловдан, Милошевићи, Шавник

Припада хаплогрупи R1b, некој од њених "западних" грана. Нема сумње да је гентски повезан са Бакићем из Мораче, који слави и исту славу.

Познаваоци ЦГ изнеће своје мишљење овде на форуму, а теорије о пореклу Жижића могу се наћи на следећем сајту:

http://www.zizic.me/

[Jelic]

Жижић, Аранђеловдан, Милошевићи, Шавник

Припада хаплогрупи R1b, некој од њених "западних" грана. Нема сумње да је гентски повезан са Бакићем из Мораче, који слави и исту славу.

Познаваоци ЦГ изнеће своје мишљење овде на форуму, а теорије о пореклу Жижића могу се наћи на следећем сајту:

http://www.zizic.me/

Жижићи су пре Дробњака боравили у Ровцима, тако да блискост са Бакићем још више добија на тежини.

[vojinenad]

Жижић, Аранђеловдан, Милошевићи, Шавник

Припада хаплогрупи R1b, некој од њених "западних" грана. Нема сумње да је гентски повезан са Бакићем из Мораче, који слави и исту славу.

Познаваоци ЦГ изнеће своје мишљење овде на форуму, а теорије о пореклу Жижића могу се наћи на следећем сајту:

http://www.zizic.me/

Жижићи и Бакићи немају никакво предање о заједничком пореклу, барем не у последњих неколико векова. Бакићи имају предање да су доселили кад и Богићевци у Морачу, или нешто мало пре њих. Мислим да то предање има основе обзиром на релативну блискост њихових хаплотипова. Жижићи имају предање да је њихов најдаљи предак (мислим да се звао Илија и да је био ковач) доселио са Чева (постоји и верзија да је старином из области племена Кучи) у Веље Дубоко тако што је донео муштулук у Ровца о погибији Махмут-паше бушатлије, па су му Ровчани дали део земље у Дубоком. Након тога се оженио ћерком Трипка Гуриша званом Жижа, по којој је названо цело братство. Врло брзо су се размножили и почели представљати опасност за окоину па су након неке свађе и замерке са осталим Дубочанима племенски збор одлучио да се протерају. Населили су се у селу Милошевићи у Дробњаку.
Бакићи и Жижићи немају блиске сродности у области племена Морача и Ровца, а у даљој старини питај Бога докле досеже то њихово заједничко порекло.

[симо]

Жижић, Аранђеловдан, Милошевићи, Шавник

Припада хаплогрупи R1b, некој од њених "западних" грана. Нема сумње да је гентски повезан са Бакићем из Мораче, који слави и исту славу.

Познаваоци ЦГ изнеће своје мишљење овде на форуму, а теорије о пореклу Жижића могу се наћи на следећем сајту:

http://www.zizic.me/

Овај род је, чини се, већ прилично добро профилисан. Резултат Жижића је добра повезница са скоро тестираним Херцеговцем, који припада овом роду, а има предање да је из Дробњака.

Поред Бакића, Жижића и необјављеног Херцеговца, ту су и двојица тестираних САНУ из околине Горњег Милановца, који славе Аранђеловдан, а несумњиво припадају овом роду. Постоји још једна тестирани из Баната који би такође могао припадати овом роду.

[vojinenad]

Перошевић, Аранђеловдан, Луково, Никшић

Припада хаплогрупи I2-Z17855, роду Љешњана-Војинића. На 23 упоредива маркера има потпуно поклапање са Вуковићем из Роваца, као и са Глишићем из Брђана код Горњег Милановца. Ови Перошевићи се у предању везују за Вуковиће из Роваца, тако да је с обзиром на поклапање ово предање вероватно тачно. Оно што је нејасно јесте да ли се ради о истом братству са Перошевићима из Сировца у Дробњаку, који су такође тестирани као I2-Z17855 род ЉВ и од луковских Перошевића се разликују на 2 маркера од упоредива 23. Перошевићи из Сировца имају предање да су од Радуловића са Лијешња, тако да се предање ове две породице истог ретког презимена и исте генетике не слаже. Ваљало би и да војиненад разјасни ово.

Овим се потврђује њихово предање које имају да су од Вуковића. Ови у Сировцу нису имали никакво предање од ког братства из лијешња су све док им Милета Јанковић, аутор ''Хроника села Лијешња у Ровцима'' није рекао да су они од Радуловића, што на крају може да буде и нетачно. Потребно је пронаћи неког Радуловића да се тестира и тек онда да утврдимо шта је од свега овог тачно, да ли су ова два братства перошевић у ствари једно, или су једни од Вуковића а други од Радуловића, и уједно да се утврди да ли су и Радуловићи заиста потомство кнеза Богдана или су тачне оне верзије предања које их сврставају у Ровачке старинце, затим Требјешане, Радуловиће из Комана.

[Црна Гуја]

Чајић, Стевањдан, Доброљупци, Александровац

Припада хаплогрупи R1a-M458. Уклапа се у Општи род А, а најближа поклапања има са Перјаничићем (1/23), који је пореклом из истог села и слави исту славу, и са Чајетинцем из Дубља код Трстеника (2/23), који такође слави Стевањдан, па је извесно да сва тројица припадају истом роду.

[Небојша]

Чајић, Стевањдан, Доброљупци, Александровац

Припада хаплогрупи R1a-M458. Уклапа се у Општи род А, а најближа поклапања има са Перјаничићем (1/23), који је пореклом из истог села и слави исту славу, и са Чајетинцем из Дубља код Трстеника (2/23), који такође слави Стевањдан, па је извесно да сва тројица припадају истом роду.

Ово је већ интересантно. Расјани, трагајући за својим коренима, открише једну већу групу R1a-M458 родова у том крају. С обзиром да се у литератури каже да су Чајићи из Чајетине (Рашка), не чуди сродство са горепоменутим породицама. Најстарији познати предак звао се Симон.

Надам се да ће се ово тестирање Стевањштака из тог краја наставити, па ћемо на крају добити јаснију слику. Колико ми је познато, ове породице, осим што славе исту славу, немају везе са раније тестираним Батоћанима, тј. Раденковићима-Расјанима, бар према литератури.

Ипак, није искључено да су у овај крај дошли у истој сеоби. За ту причу могу бити интересантна предања која се срећу код Расјана, а то су: порекло из Куча, порекло из Мораче, генерално из Црне Горе.

Ово "из Куча" може звучати занимљиво, пошто се ова група Стевањштака M458 налази у општем роду, где су Кликовци из Куча, као и Зековићи (порекло Кучи).

[Иван Вукићевић]

Жижић, Аранђеловдан, Милошевићи, Шавник

Припада хаплогрупи R1b, некој од њених "западних" грана. Нема сумње да је гентски повезан са Бакићем из Мораче, који слави и исту славу.

Познаваоци ЦГ изнеће своје мишљење овде на форуму, а теорије о пореклу Жижића могу се наћи на следећем сајту:

http://www.zizic.me/

На сајту Жижића се не наводи од ког су братства са Чева, тако да вреди споменути изворно предање у целини које је записао Андрија Лубурић:

Жижићи су се доселили у Дробњак из Дубоког у Ровцима 1818. год. О њиховој далекој старини прича се двојако:
Они сами причају, да им је најдаља старина у Чеву и да су се раније презивали Домазетовићима. Тамо им је предак ковао. Имао је седам синова. Сваде се с Чевљанима и убију два Озринића. Због тога побегну у Брда и населе се у Добром Пољу. Чевљани некако подмите спушког капетана Мећикукића, те их одатле прогна. Оду у Ровца и населе се у Дубоком.

Како је за Домазетовиће утврђено да припадају роду Озринића, предање о пореклу са Чева се може одбацити. Остаје предање које се сачувало у Ровцима по коме је ковач Илија, за кога се удала Жижа, пореклом из Куча и да је раније славио Св. Николу.

[Jelic]

На сајту Жижића се не наводи од ког су братства са Чева, тако да вреди споменути изворно предање у целини које је записао Андрија Лубурић:

Жижићи су се доселили у Дробњак из Дубоког у Ровцима 1818. год. О њиховој далекој старини прича се двојако:
Они сами причају, да им је најдаља старина у Чеву и да су се раније презивали Домазетовићима. Тамо им је предак ковао. Имао је седам синова. Сваде се с Чевљанима и убију два Озринића. Због тога побегну у Брда и населе се у Добром Пољу. Чевљани некако подмите спушког капетана Мећикукића, те их одатле прогна. Оду у Ровца и населе се у Дубоком.

Како је за Домазетовиће утврђено да припадају роду Озринића, предање о пореклу са Чева се може одбацити. Остаје предање које се сачувало у Ровцима по коме је ковач Илија, за кога се удала Жижа, пореклом из Куча и да је раније славио Св. Николу.

Вероватно ни ово друго предање није тачно, с обзиром на поклапање са Бакићем. А можда ни сами Жижићи нису једнородни.

[vojinenad]

Вероватно ни ово друго предање није тачно, с обзиром на поклапање са Бакићем. А можда ни сами Жижићи нису једнородни.

Да се разумемо, и једна и друга верзија предања сигурно нису безвезе остала упамћена, и по свему судећи имају везе са њиховим боравком у Кучима и на Чеву. Обзиром да су се бавили ковачким занатом вероватно да су то чинили услужно и према потреби , па су могуће захваљујући томе и чешће мењали место боравка. Њихов предак Илија, за кога се зна да је био ковач, очигледно је био сналажљив човек обзиром да је након погибије Махмут-паше Бушатлије пожурио да то дојави у Ровца и узме муштулук пошто је знао колико су му они били кивни због оне њихове погибије и преваре коју је паша починио. За муштулук Илија је добио да се може населити у Вељем Дубоком. Индикативно је то да се Илија том приликом призетио, а према предању потиче управо од братства Домазетовић, дакле од братства које је назцано по томе што се неки њихов предак призетио.
Веза Жижића са Бакићима је свакако старија од доласка у Жижића у Ровца и Бакића у Морачу, и од времена боравка Илије на Чеву. Веза би могла можда да буде у области племена Кучи и у јако давно време, где могуће колевка и једних и других.

[Иван Вукићевић]

Вероватно ни ово друго предање није тачно, с обзиром на поклапање са Бакићем. А можда ни сами Жижићи нису једнородни.

Заправо, врло лако може да се испостави да је предање из Роваца тачно. Бањовићи из Куча су ковачи и славе Св. Николу, а међу њима до сада нема тестираних. Ердељановић је у раду о Кучима записао следеће о Бањовићима:

Због свога ниског друштвеног положаја и загонетног порекла врло је интересантна група људи, коју Кучи обухватају заједничким именом Бањовићи. Сви су Бањовићи од вајкада ковачи и презрени од свега осталог становништва, тако да се они морају само међу собом узимати, јер ниједан Куч не би нипошто дао своју кћер за Бањовића. Колико их сматрају за ниску класу кучког друштва, види се и по томе, што Бањовићима није чак било допуштено градити кућу на два боја, т.ј. кућу "на избу". Кад је један Бањовић на Косору то покушао, главар Вукић Попов му је забранио. Тако су дакле Бањовићи засебна каста, врста кучких парија. По својој физиономији ни у чему се не разликују од осталог становништва, те се не може тврдити, да су Цигани, у толико пре, што и Кучи изричито веле, да су Бањовићи Срби. У Кучима су они веома давно а тврде и сами, као што и Кучи казују, да су пореклом од Бање-Луке из Босне, па да су по томе и прозвати Бањовићима.

Поред Бањовића, у Кучима одавно нема ковача. Некада су још ковали једино Бисаћи у Затријепчу и изумрли Кући са Косора.

[vojinenad]

Заправо, врло лако може да се испостави да је предање из Роваца тачно. Бањовићи из Куча су ковачи и славе Св. Николу, а међу њима до сада нема тестираних. Ердељановић је у раду о Кучима записао следеће о Бањовићима:

Због свога ниског друштвеног положаја и загонетног порекла врло је интересантна група људи, коју Кучи обухватају заједничким именом Бањовићи. Сви су Бањовићи од вајкада ковачи и презрени од свега осталог становништва, тако да се они морају само међу собом узимати, јер ниједан Куч не би нипошто дао своју кћер за Бањовића. Колико их сматрају за ниску класу кучког друштва, види се и по томе, што Бањовићима није чак било допуштено градити кућу на два боја, т.ј. кућу "на избу". Кад је један Бањовић на Косору то покушао, главар Вукић Попов му је забранио. Тако су дакле Бањовићи засебна каста, врста кучких парија. По својој физиономији ни у чему се не разликују од осталог становништва, те се не може тврдити, да су Цигани, у толико пре, што и Кучи изричито веле, да су Бањовићи Срби. У Кучима су они веома давно а тврде и сами, као што и Кучи казују, да су пореклом од Бање-Луке из Босне, па да су по томе и прозвати Бањовићима.

Поред Бањовића, у Кучима одавно нема ковача. Некада су још ковали једино Бисаћи у Затријепчу и изумрли Кући са Косора.

Није искључено то да се неко од њих "призетио" на Чеву и то можда баш код Домазетовића, а детаљи о доселењу Илије у Ровца су готово сигурно тачни. Предање о свом правом пореклу су највероватније свесно прикривали односно стављали у први план ту причу о Чеву и Домазетовићима, што им је вероватно много више одговарало обзиром на то какав однос су Кучи имали према Бањовићима.

[Иван Вукићевић]

Предање о свом правом пореклу су највероватније свесно прикривали односно стављали у први план ту причу о Чеву и Домазетовићима, што им је вероватно много више одговарало обзиром на то какав однос су Кучи имали према Бањовићима.

Да, то је највероватније био разлог за настанак предања о пореклу са Чеву. Вероватно су једно време називани Жижићима (по мајци, власници имања) и Домазетовићима (по оцу домазету), да би касније у Дробњацима почели да се представљају као Домазетовићи са Чева.