Шекуларац, Свети Врачи, Чедово, Сјеница
Припада хаплогрупи I2-PH908. Најближи хаплотип на пројекту му је Илић из Сребренице, 3 разлике на 23 маркера. С обзиром на различиту славу и географску удаљеност, вероватно нису повезани.
Иначе Шекуларци из Чедова су по предању пореклом од Портића из Шекулара. Ово предање би, с обзиром на један необјављени резултат, могло бити тачно. Није искључено и то да је Шекуларац повезан са Вељовићем из Дубнице код Сјенице који такође слави Свете Враче.
Очекујем од Неба и Видоја да напишу нешто више о пореклу ове породице.
Ево, шта сам ја нашао о Портићима:
према једној верзији, Портићи су од братства Рајковића, пореклом од Старих Ћеклића.
Према другој верзији, они су из суседног племена Косијера. У Косијерима постоји род Рајковића, који је огранак братства Братићевића. Потичу од претка Братића, који се око 1650. године доселио из Пипера. Раније су славили Ђурђев-дан, што можда, као и време досељења, указује да су они од пиперских Лужана, а у Косијерима су узели да славе Малу Госпођу.
Постоји и верзија да су старином из Херцеговине.
Неки тврде да су им корени у Бјелопавлићима.
Из завичаја, који год био, предигли су крајем 17. века, под притиском неких нових досељеника. У верзији о пореклу из Ћеклића, они су најпре добегли у Дробњак (Бијелу), где Рајковића има и данас. Једна породица оданде пређе чак у Брезојевицу код Плава, због плодне земље која је било много запустеле након одласка много старих породица у Великој сеоби 1690. Део се касније насели у Плав. Тамо и данас има потомака ових Рајковића, од којих су неки прешли у ислам.
У Шекулару Портићи потичу од Илије Рајковића из Брезојевице, који је у свађи убио неког муслимана у време кад је кнез у Шекулару био Арсо Вуков Дашић (крај 17. и почетак 18. века), који је тада младом Илији дозволио да се насели у Мезгале. Шекуларци су их, незнано зашто, назвали Портићи. Портићи су се у Мезгалама умножили, али после догађаја из 1851, када су њихови суседи Зоговићи убили васојевичке хајдуке, сви осим једне куће предигну за Метохију. 1860. настанише се у Гораждевцу, а део се преселио у село Љутоглав источно од Пећи, 1934. године. Међутим, после 1999, када је Метохија окупирана од међународних војних снага, већина Портића се раселила свугде по Србији и Црној Гори.
Надам се да ће и Видоје нешто додати.