Крстић, Београд, крсна слава Никољдан
Урадио сам тест у лабораторији ДНК у Београду, хаплогрупа И2а1б3, Динарик Север
Историју мушке линије је јако тешко испратити. Непосредно после Првог светског рата, два брата пореклом из северне Грчке, тачније околине Солуна, Јоргос и његов брат за сада непознатог имена, долазе у насеље Понор у близини Пирота. Јоргос (изворно презиме за сада непознато) мења име у Јордан и узима презиме Крстић и крсну славу Никољдан. Јоргос је имао два сина, Вукадина и Сретена, а није познато да ли је његов брат имао мушко потомство. Имена Вукадин и Сретен ми сугеришу да је Јоргос децу добио након пресељења у тадашњу Краљевину СХС. Вукадин је имао два сина, Станислава и Драгослава, а Сретен није имао мушко потмоство. Станислав је рођен у Понору, одакле се у младости сели у Београд и ту добија једног сина Срђана, а Драгослав нема мушко потомство. Ја, Крстић Новак, сам потомак Срђана, и имам једног млађег брата.
С обзиром на то да се линија може испратити у северну Грчку, као и на чињеницу да је ова хаплогрупа типичан словенски маркер, да ли је реална могућност да ова линија вуче порекло од првог налета Словена на Византију још у VI веку наше ере, који се настанио у северној Грчкој и асимиловао у Грке?
