Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Jelic]

Суботић, Илиндан, Леденице, Рисан, Бока, ЦГ

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Авдаловића-Суботића. Са тестираним Суботићем из истог места се разликује на једном маркеру од упоредивих 17. Оно што двојицу Суботића на неки начин разликује од двојице Авдаловића је вредност 10 на ГАТИ која је код оба Авдаловића 9, међутим по слави, предању о пореклу са Чева као и осталим маркерима нема сумње да су повезани.

[Дробњак]

Суботић, Леденице, Рисан, Бока, ЦГ

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Авдаловића-Суботића. Са тестираним Суботићем из истог места се разликује на једном маркеру од упоредивих 17. Оно што двојицу Суботића на неки начин разликује од двојице Авдаловића је вредност 10 на ГАТИ која је код оба Авдаловића 9, међутим по слави, предању о пореклу са Чева као и осталим маркерима нема сумње да су повезани.

Коју славу славе ови Суботићи? Је л' Аранђеловдан?

[Jelic]

Коју славу славе ови Суботићи? Је л' Аранђеловдан?

Илиндан, заборавих уписати.

[Дробњак]

Илиндан, заборавих уписати.

Питам пошто имам рођаке Суботиће у Рисну и Котору, пореклом са Леденица и славе Илиндан. Збуних се кад си поменуо Чево јер знам да Озринићи славе Аранђеловдан. Онда би ови Суботићи били потомци староседелаца на Чеву а не Озринићи?

[Милош]

Питам пошто имам рођаке Суботиће у Рисну и Котору, пореклом са Леденица и славе Илиндан. Збуних се кад си поменуо Чево јер знам да Озринићи славе Аранђеловдан. Онда би ови Суботићи били потомци староседелаца на Чеву а не Озринићи?

Кaквa je шaнca дa cу "бpaћa" Oзpинићимa?
 Интepecaнтнa je и cлaвa. Oзpинићи cлaвe Apaнђeлoвдaн/Илиндaн...

[Jelic]

Питам пошто имам рођаке Суботиће у Рисну и Котору, пореклом са Леденица и славе Илиндан. Збуних се кад си поменуо Чево јер знам да Озринићи славе Аранђеловдан. Онда би ови Суботићи били потомци староседелаца на Чеву а не Озринићи?

Требало би да је тако. Убрајају се међу породице које су некада живеле на Чеву али нису потомство Озрово, док се за њихове генетске рођаке Авдаловиће каже да су од Озринића Гардашевића. Биће да је ово прво ипак и за Авдаловиће тачно.

[Jelic]

Кaквa je шaнca дa cу "бpaћa" Oзpинићимa?
 Интepecaнтнa je и cлaвa. Oзpинићи cлaвe Apaнђeлoвдaн/Илиндaн...

Њихова повезаност са Озринићима је могућа али из времена пре Озра.

[симо]

Њихова повезаност са Озринићима је могућа али из времена пре Озра.

И мени се чини тако. Предање и слава упућују на озринићки простор, али не вјерујем да могу припадати главном озринићком братству. Није искључена нека старија веза са братством Озринића.

[Зрно]

Маравић, Никољдан, Николићи, Дрежница, Огулин

Припада хаплогрупи R1b-P312. Нема блиских поклапања на Пројекту, а ни дубља подграна не може се са сигурношћу одредити. Из овог места потиче и предак Пита Маравића, једног од најбољих колеџ играча и (убедљиво) најбољег стрелца у историји колеџ кошарке (NCAA), и једног од 50 најбољих кошаркаша у историји NBA лиге, па би и Пит Маравић требао припадати овој хаплогрупи.

Дрежница се у прошлости састојала од више села, која су пописивана посебно, а има 14 презимена - Batinić, Boca, Bosnić, Ćupurdija, Ivošević, Kosanović, Maravić, Radojčić,
Radulović, Tatalović, Tomić, Trbović, Vukelić i Zrnić. Сви су Срби.

О Дрежници, односно њеној историји, писао је академик Манојло Маравић, у књизи из 1982. године. Нажалост, нема никаквих података о досељавању баш у Дрежницу и њеној раној историји, али се претпоставља да је везана за насељавање Гомирја из 1597. године. Тада су дошли Срби из Далмације, око тврђаве Клис изнад Сплита (када су Млечани накратко отели тврђаву Турцима), мада се помиње и подручје реке Крке. Неколико година касније је у Гомирје стигао нови пакет Срба из Лике, тада под влашћу Турака. Све у свему, порекло тих Срба је тешко утврдити, јер су стигли из области која је мало пре тога насељена из неке источније области, ваљда из Херцеговине и Монтенегра.

[herceg]

Sto se tide naseljavanja Dreznice, spominje se Gaspar Frankopan koji naseljava "Vlahe Rasane" vjerojatno od Cazinske lrajine iz Ostorca na Uni (hr wikipedia).

Za Tomice mi je pricano (nesudjena punica) da su dosli iz Gomirja. Ima smisla jer su i jedno i drugo frankopanski posjedi.

[Небојша]

Za Tomice mi je pricano (nesudjena punica) da su dosli iz Gomirja. Ima smisla jer su i jedno i drugo frankopanski posjedi.

Неки Томићи из Мркопаља (Г. Котар) су I2a-Din. (23andMe)

[Небојша]

Ступар, Аранђеловдан, Београд, раније БиХ

Припада хаплогрупи E-V13>PH1246, роду тзв. крајишких Васојевића. Од тестираних из днк пројекта, најближи му је вероватно Здјелар са Кордуна, са којим дели вредност 13 на маркеру DYS458. Ступар поседује нешто специфичнију вредност на маркеру DYS385a (15).

Ступари су иначе Крајишници. У Босанској Крајини су најбројнији Ступари који славе Лазаревдан, али они нису истог порекла као и ови Ступари. Поред ове две гране, у Крајини постоји још неколико грана Ступара (различите славе).

Према литератури, ови Ступари су део велике крајишке групе Родић-Стојсављевић. Међу Родићима већ имамо неколико хаплогрупа (I2-CTS10228, I1-P109, J2b-M241, E-V13>Z5017), што је случај и са осталим већим крајишким родовима, Богуновићима, Кецманима, Трнинићима, итд.

Наравно, углавном се код свих "врте" хаплогрупе/подгране карактеристичне за Крајину, тако је и овај пут.

Ступари са овом славом су крајем 19. века пописани само у дубичком и крупском округу. Уз Новаковиће, Родиће и Стојсављевиће, спадају у најбројније  породице у оквиру рода Родића. Почетком 20. века било их је чак 22 куће у 5 насеља средњег Поуња.

[Небојша]

Заборавих да напишем, мада смо помињали више пута, овој подграни E-V13 доминантно припадају породице које у Крајини славе Петровдан и Часне вериге.

[toplodolac]

Можда није мјесто, али не видим нигдје да има ишта о оном ДНК испитивању (тестирању) за јужну Србију и Косово и Метохију од зимус? Има ли негдје нека информација о томе, неки резултат,...?

Поздрав!

[Јовица Кртинић]

Можда није мјесто, али не видим нигдје да има ишта о оном ДНК испитивању (тестирању) за јужну Србију и Косово и Метохију од зимус? Има ли негдје нека информација о томе, неки резултат,...?

Поздрав!

То истраживање је још на чекању. Чекамо да научници са којима сарађујемо доврше претходно истраживање.

[Црна Гуја]

Вукићевић, Аранђеловдан, Трешњево, Андријевица

Припада хаплогрупи E-V13>PH1246, роду Васојевића. Са Ђукићем се разликује на само 1 од 37 маркера, што не треба превише да чуди јер и Вукићевићи и Ђукићи припадају истој грани Васојевића (Лопаћанима). Са већином осталих из рода разликује се на 2-3 маркера.

Р. Вешовић је записао следеће о Вукићевићима:

"У Tpeшњeвy je лопатско братство Вукићевића, пресељени ту кад и Бојовићи, Голубовићи и други са Лопата из Лијеве Ријеке. Има их у Виницкој и Полици иза Берана, а неки су отселили у Србију, најприје у Стари Влах, па су се доцније разишли као и Бојовићи. Преци ових Вукићевића били су познати четници који су залазили дубоко у Стару Србију, а нарочито се светили Турцима око Берана и Бихора. Од доцнијих су запажени и опјевани раније Арсеније Вукићевић, његов брат Алекса, Ново Лакићев Вукићевић (прије 3 паса) и др. Њих је 23 куће (на Трешњеву, Виницкој и Полици)."

[Jelic]

Карадеглија, Ђурђевдан, Ортијеш, Мостар

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема претарано блиских хаплотипова на пројекту. Од специфичних вредности за динарик, издваја се једино нешто виша вредност 14 на маркеру 389i.

Тестирани је навео следеће податке о даљем пореклу:

ОТАЦ ТОМИСЛАВ ЈЕ РОЂЕН У СЕЛУ ОРТИЈЕШ КОД МОСТАРА. ПРЕМА ПРЕДАЊУ ПРЕЦИ СУ СЕ У ОРТИЈЕШ ДОСЕЛИЛИ ИЗ ДУЧИЦЕ У ЖУПИ НИКШИЋКОЈ. ПРЕЗИВАЛИ СУ СЕ КОСТИЋ. ДОСЕЛИЛИ СУ У 18. ВИЈЕКУ. АГА ИБРО КОРКУТ ИЗ ЗВОРНИКА ИМ ЈЕ ПРОМИЈЕНИО ПРЕЗИМЕ У КАРАДЕГЛИЈА ШТО ЗНАЧИ ЦРНОГОРАЦ. ДВА БРАТА СУ ДОСЕЛИЛА У ОРТИЈЕШ. ОД ЈЕДНОГ БРАТА КОЈЕМ СЕ ВИЈЕКОВИМА РАЂАЛО ЈЕДНО МУШКО ДИЈЕТЕ МУШКО ПОТОМСТВО ЈЕ ИЗУМРЛО, ДОК ДРУГИ БРАТ ИМА МУШКО ПОТОМСТВО ДО ДАНАШЊИХ ДАНА. ПРЕМА ПРЕДАЊУ ТРЕЋИ БРАТ ЈЕ ОДСЕЛИО У ОКОЛИНУ ЧАПЉИНЕ И ПРЕЗИВА СЕ КАРАДЕГЛИЋ ИЛИ КАРАДАГЛИЋ.

Милићевић даје нешто другачије податке о овој породици, по њему су даљим пореклом Херцег-Новог из ког су дошли након куге због које је нестало читаво дотадашње становништво Ортијеша.

[ДушанВучко]

Карадеглија, Ђурђевдан, Ортијеш, Мостар

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема претарано блиских хаплотипова на пројекту. Од специфичних вредности за динарик, издваја се једино нешто виша вредност 14 на маркеру 389i.

Тестирани је навео следеће податке о даљем пореклу:

ОТАЦ ТОМИСЛАВ ЈЕ РОЂЕН У СЕЛУ ОРТИЈЕШ КОД МОСТАРА. ПРЕМА ПРЕДАЊУ ПРЕЦИ СУ СЕ У ОРТИЈЕШ ДОСЕЛИЛИ ИЗ ДУЧИЦЕ У ЖУПИ НИКШИЋКОЈ. ПРЕЗИВАЛИ СУ СЕ КОСТИЋ. ДОСЕЛИЛИ СУ У 18. ВИЈЕКУ. АГА ИБРО КОРКУТ ИЗ ЗВОРНИКА ИМ ЈЕ ПРОМИЈЕНИО ПРЕЗИМЕ У КАРАДЕГЛИЈА ШТО ЗНАЧИ ЦРНОГОРАЦ. ДВА БРАТА СУ ДОСЕЛИЛА У ОРТИЈЕШ. ОД ЈЕДНОГ БРАТА КОЈЕМ СЕ ВИЈЕКОВИМА РАЂАЛО ЈЕДНО МУШКО ДИЈЕТЕ МУШКО ПОТОМСТВО ЈЕ ИЗУМРЛО, ДОК ДРУГИ БРАТ ИМА МУШКО ПОТОМСТВО ДО ДАНАШЊИХ ДАНА. ПРЕМА ПРЕДАЊУ ТРЕЋИ БРАТ ЈЕ ОДСЕЛИО У ОКОЛИНУ ЧАПЉИНЕ И ПРЕЗИВА СЕ КАРАДЕГЛИЋ ИЛИ КАРАДАГЛИЋ.

Милићевић даје нешто другачије податке о овој породици, по њему су даљим пореклом Херцег-Новог из ког су дошли након куге због које је нестало читаво дотадашње становништво Ортијеша.

За Карадаглије,с обзиром да тестирани наводи Дучице из Жупе,као место порекла,и старо презиме Костић,нашао сам да у том селу има Костић презиме,да су од Шћепановића (у Дучице се доселили из Роваца)...једино се слава не уклапа,вероватно је дошло до промене,што није једини случај (Пецељи су такође од Шћепановића и променили су у Ђурђевдан)...У Дучицама је и породица Војиновић,такође од Шћепановића,треба упоредити маркере Војиновића и Карадаглије или са осталим Шћепановићима,али мислим да се добро уклапа у род Никшића,ако је тачно и предање тестираног о старом презимену Костић...можда кад би још нека сазнања тестирани поделио,промена славе ако зна да се десила,али Костић постоји у Дучицама

[Херцеговац (Вујовић)]

Pozdrav svima na forumu. Nedavno sam se testirao i dobio sam sledece rezultate:
Haplogrupa: E1b1b
DYS456  17
DYS389 I 13
DYS390  24
DYS389  II 30
DYS458  16
DYS19  13
DYS385  a/b  16  19
DYS393  13
DYS391  10
DYS439  11
DYS635  24
DYS392  12
Y GATA H4  12
DYS437  14
DYS438  10
DYS448  20
Prezime mi je Hercegovac, a slava sv. Nikola.
Zivjeli smo u Lasvanskoj dolini do ovog rata, a doselili smo prije nesto vise od 100 godina iz okoline Nevesinja.
Moji preci su se bavili stocarstvom i poljoprivredom.
Prezime koje smo donijeli je bilo Vujovic pa je moj cukundeda promijenio prezime Vujovic u Hercegovac.
To bi bilo sve sto znam i bio bih jako zahvalan za svaku informaciju vezanu za moje porijeklo.

Ево мене са именима и сликама надгробних споменика мојих Вујовића.
Ристо Вујовић са супругом и 4 сина (Јово, Лука, Симо и Ђоко, сви рођени као Вујовићи и послије очеве смрти промјенили презиме у Херцеговац). Од жене Ристе Вујовића нема споменика (највјероватније је то један од оштећених и нечитких).
Са њима је дошао и Ристин брат Јово Вујовић са женом Митром. Није ми познато да ли су имали дјеце.
Слике надгробних споменика:
 http://porijeklo-hercegovac-vujovic.jouwweb.nl/
Поједини дјелови су нечитки, али се највећи дио може прочитати.
Можда неко има нека сазнања о догађајима крајем 18 вијека и сеоби Ристе и Јове Вујовића из Херцеговине, наводно негдје од Невесиња.

[Wolf Sagash]

Карадеглија, Ђурђевдан, Ортијеш, Мостар

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема претарано блиских хаплотипова на пројекту. Од специфичних вредности за динарик, издваја се једино нешто виша вредност 14 на маркеру 389i.

Тестирани је навео следеће податке о даљем пореклу:

ОТАЦ ТОМИСЛАВ ЈЕ РОЂЕН У СЕЛУ ОРТИЈЕШ КОД МОСТАРА. ПРЕМА ПРЕДАЊУ ПРЕЦИ СУ СЕ У ОРТИЈЕШ ДОСЕЛИЛИ ИЗ ДУЧИЦЕ У ЖУПИ НИКШИЋКОЈ. ПРЕЗИВАЛИ СУ СЕ КОСТИЋ. ДОСЕЛИЛИ СУ У 18. ВИЈЕКУ. АГА ИБРО КОРКУТ ИЗ ЗВОРНИКА ИМ ЈЕ ПРОМИЈЕНИО ПРЕЗИМЕ У КАРАДЕГЛИЈА ШТО ЗНАЧИ ЦРНОГОРАЦ. ДВА БРАТА СУ ДОСЕЛИЛА У ОРТИЈЕШ. ОД ЈЕДНОГ БРАТА КОЈЕМ СЕ ВИЈЕКОВИМА РАЂАЛО ЈЕДНО МУШКО ДИЈЕТЕ МУШКО ПОТОМСТВО ЈЕ ИЗУМРЛО, ДОК ДРУГИ БРАТ ИМА МУШКО ПОТОМСТВО ДО ДАНАШЊИХ ДАНА. ПРЕМА ПРЕДАЊУ ТРЕЋИ БРАТ ЈЕ ОДСЕЛИО У ОКОЛИНУ ЧАПЉИНЕ И ПРЕЗИВА СЕ КАРАДЕГЛИЋ ИЛИ КАРАДАГЛИЋ.

Милићевић даје нешто другачије податке о овој породици, по њему су даљим пореклом Херцег-Новог из ког су дошли након куге због које је нестало читаво дотадашње становништво Ортијеша.

Карадеглија има у Тасовчићима и данас. Од њих су и двије породице у Љубињу.