Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Љиљан]

Благојевић, Алимпијевдан, Велика Обарска, Семберија

Припада хаплогрупи J2b-M241, нешто необичнији хаплотип и не баш очекиван за Семберију. По маркерима најближи су му хаплотипови из подгране Z631. На већем броју маркера близак му је Грк Хангоудис 5/23 разлике. Са друге стране, Благојевић има неке карактеристичне вриједности, као што су 389-2=27 и 448=18. Ове вриједности примјетио сам код једног тестираног из САНУ истраживања за којег се претпоставља цинцарско поријекло, а видим да тих вриједности има и код једног Цинцара  у истраживању Цинцара. Не мора да значи, али резултати некако упућују у том правцу, иако треба рећи да је грана Z631 прилично раширена по свој Европи.
......

Колико видим на СДНК пројекту је Благојевићу најближи, на 2 маркера разлике, муслиман Таљановић из Подгорице, који је сврстан у род Д. Разлика је у маркерима 385b и 389ii, што не мора ништа да значи.
Потребно је сачекати да се појави неки ближи хаплотип да би се било шта могло рећи.

[Синиша Јерковић]

Хвала Аци и Љиљану на подацима. Тешко је повезати податке за семберске породице, јер изгледа да студије које су обрађивале тај простор, Кајмаковић и Филиповић, нису најкомплетније. Филиповић је обрадио мањи број насеља,а Радмила Кајмаковић као да није пописала сва презимена у селима.

Рецимо у Амајлијама, није пописала ни Васиће ни Васиљевиће које помиње Љиљан.

Такође, Благојевићи који славе Алимпијевдан нису пописани у Великој Обарској, као ни породице сродне им које наводи Ацо. Једина забиљежена породица која слави Алимпијевдан у Обарској су Крстићи који су дошли из Батковића.

[aleksandar I]

Једина забиљежена породица која слави Алимпијевдан у Обарској су Крстићи који су дошли из Батковића.

Има логике јер између Батковића, које је такође велико село, и Велике Обарске је Мала Обарска. Све је то веома близу; фактички непрекинути низ кућа. Дјеца из Мале Обарске (В. Обарска има своју ОШ) иду у ОШ  Батковић.

[OlovniCovek]

Ja sam licno primetio da je kod Srba bilo nekako prestizno reci da si iz Vasojevici.

[Синиша Јерковић]

Живковић, Јовањдан, Котарани, Двор на Уни/Банија

Припада хаплогрупи J2a-M92 цуцко-пјешивачком роду. Додуше има неких само својих вриједности које га издвајају у односу на главнину рода. Те вриједности су 391=10, Гата Х4=12, 576=16 и 549=14.

Чини ми се да се ради о типичној банијској породици. У Поуњу се помињу неки Живковићи досељени са Баније, али Карановић спомиње да славе Ђурђевдан. Са друге стране за те исте у Шематизму, наведено је да славе Јовањдан. На Банији су највише живјели у Котаранима, Двор и Велики Градац код Глине. Претпостављам да ће Петар имати још нешто додати.

[Небојша]

Живковић, Јовањдан, Котарани, Двор на Уни/Банија

Припада хаплогрупи J2a-M92 цуцко-пјешивачком роду. Додуше има неких само својих вриједности које га издвајају у односу на главнину рода. Те вриједности су 391=10, Гата Х4=12, 576=16 и 549=14.

Чини ми се да се ради о типичној банијској породици. У Поуњу се помињу неки Живковићи досељени са Баније, али Карановић спомиње да славе Ђурђевдан. Са друге стране за те исте у Шематизму, наведено је да славе Јовањдан. На Банији су највише живјели у Котаранима, Двор и Велики Градац код Глине. Претпостављам да ће Петар имати још нешто додати.

Свака част, Пјешивци! Значи стигли су и до Баније (нешто су заређали ових дана).

Оно што је мени фасцинантно код тестираних из овог рода J2a-M92, јесте да малтене сви славе Св. Јована иако су географски, а вероватно и временски, веома удаљени.

[П]

Живковић, Јовањдан, Котарани, Двор на Уни/Банија

Припада хаплогрупи J2a-M92 цуцко-пјешивачком роду. Додуше има неких само својих вриједности које га издвајају у односу на главнину рода. Те вриједности су 391=10, Гата Х4=12, 576=16 и 549=14.

Чини ми се да се ради о типичној банијској породици. У Поуњу се помињу неки Живковићи досељени са Баније, али Карановић спомиње да славе Ђурђевдан. Са друге стране за те исте у Шематизму, наведено је да славе Јовањдан. На Банији су највише живјели у Котаранима, Двор и Велики Градац код Глине. Претпостављам да ће Петар имати још нешто додати.

Живковић се тестирао уз моју препоруку, па ми је драго што је човјек добио овај врло занимљив род и занимљиву хаплогрупу.
Честитке нашој J браћи на новом члану њиховог рода!

Према попису СР Хрватске из 1948. године у Котаранима код Двора пописано је 18 кућа Живковића.
Што се тиче крсне славе, огранак Живковића коме припада тестирани слави Јовањдан, али у Котаранима постоји и огранак који слави Ђурђевдан. Према подацима из црквеног шематизма Горњокарловачке епархије из 1883. године, Живковићи у Горњој крајини славили су Ђурђевдан, Никољдан, Матијевдан и Јовањдан.
Само презиме Живковић потврђено је на Банији још 1695. године у једном документу који говори о преласку народа са подручја Поткозарја на подручје Баније.
Анте Милиновић, који се бавио проучавањем становништва Двора и околине, сврстао је Живковиће међу родове који су на Банију дошли преко Подгрмеча.

[Radul]

Васић, Јовањдан, Амајлије, Бијељина, Семберија

Припада хаплогрупи J2a-M92 цуцко-пјешивачком роду. Нема ниједну специфичну вриједност по којој би се одвајао од осталих из овог рода, сем можда 570=17. Географски и по слави му је близак Пајић из Буквика код Брчког, па би требало испитати везу ове двије породице иако по маркерима имају разлика. У сваком случају, цуцко-пјешивачка струја је допрла до Семберије и Посавине. Претпостављам да се ради о досељеницима с краја 18. вијека па надаље.

Амајлије су младо село, насељено из Херцеговине и Црне Горе. Нисам видио да се спомињу Васићи, али има више породица које славе Јовањдан. Посебно је разгранат род Црногорчевића, не знам да ли би Васићи могли бити од тих.

Живковић, Јовањдан, Котарани, Двор на Уни/Банија

Припада хаплогрупи J2a-M92 цуцко-пјешивачком роду. Додуше има неких само својих вриједности које га издвајају у односу на главнину рода. Те вриједности су 391=10, Гата Х4=12, 576=16 и 549=14.

Чини ми се да се ради о типичној банијској породици. У Поуњу се помињу неки Живковићи досељени са Баније, али Карановић спомиње да славе Ђурђевдан. Са друге стране за те исте у Шематизму, наведено је да славе Јовањдан. На Банији су највише живјели у Котаранима, Двор и Велики Градац код Глине. Претпостављам да ће Петар имати још нешто додати.

Велики братски поздрав  

Вјерујем да сада имате доста питања у вези Ј2а М92.  Покушаћу мало поједноставити ствари.

Ј2а М92 је настао прије око 8000 година, сматра се у западној Анадолији. Дијели се на двије велике гране, CTS2906 и PF7412. Наши М92 припадају CTS2906, која је формирана прије 6000 година.
https://www.yfull.com/tree/J-M92/

Археогенетика забиљежила је присуство Ј2а на Балкану још у неолиту, нађена на локалитетима у Мађарској. Но, експанзију доживљава у бронзаном добу.
https://www.google.com/maps/d/viewer?hl=en_US&mid=1V-CgrG6VwztiPbTGUWkI3GBUac8&ll=47.42143386611134%2C50.176169302917515&z=3

Српски М92

Е сад, што се тиче нас, највјероватније долазимо на Балкан око 700 п.н.е или у вријеме Рима и то морским путем(Крит). За то нам говори више чињеница, прије свега матица Ј2а М92 на Балкану је у приморју Црне Горе¹; друго М67 и М92 за разлику од других хаплогрупа заобилази балканску руту и иде стриктно морским путем, обично као грчи колониста²; треће италијански М92 који су нам најближи како географски тако и генетички воде поријекло од грчких колониста који су Италији присутни од бронзаног доба,³ елем М92 се поклапа са грчким колонијама.⁴ Све ово упућује да смо и ми дошли морским путем, можда испрва у Корчулу која је једна од највећих грчких колонија на Балкану.

Референце

1) Српски ДНК пројекат

2) "Tree branches of of J2 spread west along the Mediteranean. One of these (M102*), like I1b2 and E M78-alpha, appears to have taken the Balkan route (via Albania) to Italy (northern italy in this instance), ending up in Bearnais in south-west France without circuiting Spain. The other two (M67* & M92) can also be traced strongly to Italy, with a more southern centre of gravity. They both started their journey directly from Levant and Anatolia, largely bypassing Balkans " -  The Origins of the British: The New Prehistory of Britain. (2012)

3) "Several common Italian J2a subclades are found mainly in the south of Italy (M319, M92, Z467, Z7671, all under L558) and are likely to be of Greek origin. " - http://www.eupedia.com/europe/Haplogroup_J2_Y-DNA.shtml#J2a_Mediterranean

4) https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/f/f4/AntikeGriechen1.jpg
https://en.wikipedia.org/wiki/Second_Greek_colonisation

[П]

Живковић се тестирао уз моју препоруку, па ми је драго што је човјек добио овај врло занимљив род и занимљиву хаплогрупу.
Честитке нашој J браћи на новом члану њиховог рода!

Према попису СР Хрватске из 1948. године у Котаранима код Двора пописано је 18 кућа Живковића.
Што се тиче крсне славе, огранак Живковића коме припада тестирани слави Јовањдан, али у Котаранима постоји и огранак који слави Ђурђевдан. Према подацима из црквеног шематизма Горњокарловачке епархије из 1883. године, Живковићи у Горњој крајини славили су Ђурђевдан, Никољдан, Матијевдан и Јовањдан.
Само презиме Живковић потврђено је на Банији још 1695. године у једном документу који говори о преласку народа са подручја Поткозарја на подручје Баније.
Анте Милиновић, који се бавио проучавањем становништва Двора и околине, сврстао је Живковиће међу родове који су на Банију дошли преко Подгрмеча.

Пподвучени дио није тачан, сви Живковићи у Котаранима славе Јовањдан.

Заборавио сам напоменути да на Банији постоје презимена Кривошија и Кривошић, која уз генетски резултат Живковића свакако говоре да дио Банијаца потиче са подручја Кривошија, Пјешиваца и Цуца.

[aleksandar I]

Кршић, Јовањдан, Лијешће, Брод, Реп. Српска
Припада хаплогрупи I2-PH908 и на 23 маркера нема пуних поклапања.

Прије но што Небојша започне са I2a поставићу један линк за тестираног, кога веома цијеним!

http://www.blic.rs/vesti/reportaza/fejsbuk-pop-lazo-jugonostalgicar-koji-voli-pesmu-evrovizije/r8w7nnn

Можда је то моја уобразиља, али мени личи на Патријарха московског и све Русије Кирила. Додуше, рече ми колега са посла да је то више због браде. Биће да је у праву!

[Синиша Јерковић]

Драшковић, Аранђеловдан, Чево, Озринићи

Припада хаплогрупи I2-PH908, озринићком роду. Као и остали Озринићи има карактеристичне озринићке вриједности 448=18 и 389-1=14 и 389-2=32.

Драшковићи припадају Озринићима Драгојевићима. По предању потичу од попа Пренте.

Засад од три главне озринићке групе имамо тестиране да припадају озринићком роду 448=18 сљедеће породице:

Озринићи Драгојевићи: Вукотићи, Драшковићи, Радуловићи у Команима
Озринићи Гардашевићи: Пејовићи и Ђуровићи у Орасима, Љешанска нахија

Колико ми је познато немамо још тестираних из треће групе Озринића, Цаушевића.

[Црна Гуја]

Копривица, Никољдан, Градина, Гацко

Припада хаплогрупи Е-V13. Има потпуно поклапање на 17 маркера са Копривицом из Матарове (Куршумлија), док се са Копривицом из Вукојевца (Куршумлија) од 23 маркера разликује само на маркеру DYS385. Релативно блиско поклапање има и са Рачићем из Бањалуке (4/23).

[Sergius]

Све ово упућује да смо и ми дошли морским путем, можда испрва у Корчулу која је једна од највећих грчких колонија на Балкану.

Да ли ово значи да је заједнички предак наших Цуца и Пјешиваца био савременик, и можда рођак, Марка Пола?

[Црна Гуја]

Јездимировић, Аранђеловдан, Гацко

Припада хаплогрупи Е-V13. Најближе поклапање има са Ћоровићем из Крушевице код Љубиња, разликују се на 2 од 19 маркера. Умерену блискост показује и са појединим припадницима рода Бјелопавлића, Радовићем (4/23) и Кадовићем (5/23).

[Jelic]

Јездимировић, Аранђеловдан, Гацко

Припада хаплогрупи Е-V13. Најближе поклапање има са Ћоровићем из Крушевице код Љубиња, разликују се на 2 од 19 маркера. Умерену блискост показује и са појединим припадницима рода Бјелопавлића, Радовићем (4/23) и Кадовићем (5/23).

Јел се зна нешто више о пореклу, нисам ово презиме успео наћи код Милићевића и Дедијера?

[Црна Гуја]

Антић, Часне Вериге апостола Петра, Брвник, Шамац

Припада хаплогрупи Е-V13>PH1246, роду Васојевића. Најближи су му хаплотипови Миликића (1/23), Вешовића (2/23), Милићевића (3/23) и Ђукића (2/19). Тестирани је оставио следеће податке о свом пореклу:

Према попису у селу Брвнику 5.2.1851. налазио се и Анто Симић са својом браћом Николом и Илијом. У то време обичај је био да синови узимају презиме које је настало од имена очева. Тако је презиме Антиног сина Саве постало Антић и тако је остало све до данас.

Саво рођен око 1830 г. ; Жена Митра.
Михајло, рођен 1883 г. ;Жена Ђука.
Милан, рођен 1912.г. ; Жена Милка Бумбуловић (село Брвник).
Михајло, рођен 1939 г. Жена Анђа Ђурђевић (село Брвник). Њени претци су такође мењали презиме. Претходно су се презивали Јовичић.
Милан, рођен 1963. г.; Жена Блаженка р. Поповић. Иначе из села Караџићева, општина Винковци.
Миодраг, рођен 1988 г. у Винковцима

[Црна Гуја]

Јел се зна нешто више о пореклу, нисам ово презиме успео наћи код Милићевића и Дедијера?

Ни ја не нађох ништа више о Јездимировићима.

[Wolf Sagash]

Јездимировић, Аранђеловдан, Гацко

Припада хаплогрупи Е-V13. Најближе поклапање има са Ћоровићем из Крушевице код Љубиња, разликују се на 2 од 19 маркера. Умерену блискост показује и са појединим припадницима рода Бјелопавлића, Радовићем (4/23) и Кадовићем (5/23).

Ћоровићи су одавно у Крушевици И Жабици, одакле се један дио породице преселио у љубињску чаршију око 1825. године. Наводно из Браног Дола. Славе Јоакима и Ану. Од њих су историчар Владимир, књижевник Светозар, те сликар и академик Милорад. У Жабици живе покрај Баља који такође славе Јоакима и Ану, али нису исте хаплогрупе.

[aleksandar I]

Копривица, Никољдан, Градина, Гацко

Припада хаплогрупи Е-V13. Има потпуно поклапање на 17 маркера са Копривицом из Матарове (Куршумлија), док се са Копривицом из Вукојевца (Куршумлија) од 23 маркера разликује само на маркеру DYS385. Релативно блиско поклапање има и са Рачићем из Бањалуке (4/23).

Момо Копривица је прави Гачанин; годину дана старији од мене а знамо се још са Филозофског ф. у Сарајеву. Дакле,  Градина (Гацко), Св. Никола. Веома духовит.Мислим даје издао је збирку афоризама. Уживам када слушам његов "херцеговачки мелодични говор"; отворио је трибину.

 Потврдило се да је "оригинални Копривица".

[aleksandar I]

Јездимировић, Аранђеловдан, Гацко

Припада хаплогрупи Е-V13. Најближе поклапање има са Ћоровићем из Крушевице код Љубиња, разликују се на 2 од 19 маркера. Умерену блискост показује и са појединим припадницима рода Бјелопавлића, Радовићем (4/23) и Кадовићем (5/23).

Зоран Јездиморивић, или како то он изговара ЈездимировиЧ, је навео мјесто поријекла Гацко. У упитнику је навео старије презиме Кедић. Мајка му је Херцеговца, а отац му је у Бијељину дошао из Шапца или около. То значи да не знам да ли је ближим поријеклом Поцерац или Мачванин.

Зоран Јездимировић је академски вајар и творац реплике споменика краљу Петру I Карађоређевићу у центру Бијељине.

А сад очекујемо од Гује резултате Ђиласа!  Изненађење