Кршић, Јовањдан, Лијешће, Брод, Реп. Српска
Припада хаплогрупи I2-PH908 и на 23 маркера нема пуних поклапања. Најближи на 18 маркера му је Стефановић из Загона, Бијељина, који је релативно и географски близак и такође има вриједност 391=10. Додуше, Кршић и Стефановић се разликују у двије вриједности на маркеру 439,а и не славе исту славу. Од рјеђих вриједности, Кршић има 390=23, 439=14. Има још неких породица које би му могле бити релативно блиске.
Тестирани није знао ништа одређеније о свом поријеклу. Из Шематизма 1882. године видимо да су Кршићи у Босни били концентрисани на ширем простору Усоре, око Теслића, као и према Сави око Дервенте и Брода. забиљежени су и у Лијешћу, али са славом Никољдан. Кршићи у усорском крају забиљежени су да су славили Ђурђевдан, Никољдан и Јовањдан. Нема сумње да је тестирани Кршић управо из те миграционе струје која се у 19. вијеку кретала из правца Усоре према дервентском и бродском крају, све до Саве. Тај простор на граници био је готово пуст и прекривен шумама почетком 19. вијека, тако да су Срби који су углавном долазили из Усоре и усорске врховине, крчили шуме и стварали нова насеља. Филиповић је обрадио Лијешће и није у њему записао Кршиће, међутим помиње досељене Чечавце (Чечава је мјесто у Усори) не наводећи славу. Можда се баш међу овим Чечавцима крију и Кршићи, јер је презиме Кршић забиљежено у Чечави.
Иначе, презиме Кршић је настало од личног мушког имена Кршија, које је било прилично често управо у усорском крају, као скраћено од Васкрсија. Вјероватно је Кршић смо сажета форма од Кршијић.
Што се даљег поријекла тиче, српско становништво Усоре, највећим дијелом потиче од ране струје из Херцеговине досељених Срба из 15. вијека, који су се управо на том подручју очували у већем броју. О економској снази тих Срба у периоду 16. и 17. вијека говоре монументалне грађевине манастира као што је манастир Липље. Усора је била транзитна за све српске сеобе према сјеверу и западу.
