Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Иван Вукићевић]

У праву си, вероватно се ради о непоузданој реконструкцији на основу истог презимена.
Када се све сагледа, требало би за сада место порекла променити у Сарајево.

Да, тако је најбоље. Променио сам место порекла у Сарајево, па ако сазнамо нешто ново, изменићемо поново по потреби.

[Милош]

Филиповић, Пантелијевдан, Брњак, Зубин Поток

Припада хаплогрупи I2-Y3120>PH908, односно грани Y260989, роду Коматовића. Од карактеристичних вредности се могу издвојити DYS449=29, YGATAH=11 и DYS635=22, које и карактеришу ову грану. Најближи на пројекту му је од тестираних Коматовића, Веселиновић из околине Новог Пазара, са којим има једну разлику на упоредива 25 маркера.

Филиповићу сам навео као матицу Брњак, што је извесно, иако таквог презимена тамо нема. Сам тестирани је навео Црепуљу, као матично место. Колико је мени познато у том селу никада није било Коматовића. Покушао сам и на основу набројаних пасова (Прокопије-Дамјан-Сретен-Филип), које је тестирани оставио, да пронађем о којој се породици ради, пре свега код Драга Мићовића у књизи, али без успеха. Једино због Пантелијевдана као главне славе, а не Ђурђица, која је у овом случају мала слава, претпостављам да се ради о исељеницима из Брњака, вероватно насељени у Топлици, након Берлинског конгреса.

Тестираном бих препоручио неки напреднији тест (WGS).

[Кековац]

Елезовић, Ђурђиц, Вучитрн

Кандидат је већ радио WGS тест пре неколико година и на YFull стаблу је формирао грану I1-Z58>Y3560>TY317272 са древним узорком SZM-38 из Мађарске аварског периода, о којем пише у раду следеће:

It was the burial of an adult male with Europid characteristics and Mongoloid features on theskull. The grave with a niche contained a horse burial, horse-riding equipment, gold earringswith pendants, penannular silver earrings, bronze and silver belt fittings, a short and a longknife, fire lighting tools, and animal bones (chicken and calf). The burial was dated to themiddle of the 7th century CE.

Сада је радио тест на Биолошком факултету којим је практично потврдио вредности маркера који су му већ очитани WGS тестом. Ово је трећи Елезовић из Вучитрна у нашој бази и једини је који има модалну вредност DYS385=14-14, док преостала двојица имају карактеристичну вредност DYS385=14-15, па су због тога ближе међусобно повезани. Један од њих још увек није објављен.

Поред Елезовића са славом Ђурђиц овој хаплогрупи припадају још и следеће породице:
Милошевић, Јовањдан, Бистрица, Петровац на Млави
Тодоровић, Јовањдан, Друговац, Смедерево
необјављен, Јовањдан, Горња Репа, Репа, Подујево
необјављен, Јовањдан, Горње Неродимље, Урошевац
Антуновић, Никољдан, Клечак, Љути До, Берковићи
Анђелић, Никољдан, Безедек, Мохач
Илић, Никољдан, Лозовик, Велика Плана
Радосављевић, Никољдан, Глибовац, Смедеревска Паланка
Андрић, Михољдан, Змајево, Врбас
Влакетић, Михољдан, Маркушица, Винковци

Занимљиво је да Атанасије Урошевић каже за Елезовиће из Вучитрна да су даљим пореклом из Боке. Ипак, међу Србима се ова хаплогрупа најчешће среће на Косову и у подручјима Централне Србије који спадају у област косовске насељеничке струје, тако да је Урошевићева тврдња највероватније погрешна и ради се по свему судећи о старом косовском роду.

Саветујем Елезовићу за даље истраживање да проба да анимира за WGS тестирање што више припадника ове хаплогрупе како би се утврдила међусобна веза ових породица и даље порекло ове хаплогрупе код Срба. Антуновић би можда био најбољи кандидат јер деле вредност DYS635=21, а такође је једини који има вредност DYS439=11, коју поседују сва три Елезовића.

[Blazhinho]

Nisam novi testirani, ali izgleda da sam i ja, konacno, dobio svoju najnizu mogucu granu, pa objavljujem ovde, kako bi bilo ubaceno u tabelu. To je FTB11646 i trebalo bi da je stara oko 1500 godina. Filogenetski niz izgleda ovako: R-M207>M173>M420>M459>CTS7500>CTS5437>M515>M198>M417>PF6162>Z283>Z282>Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y2613>Y2617>Y2615>Y2609>Y2608>YP3929>FT62520>FTB12337>FTB11646. Zahvaljujem se jos jednom Imocaninu, koji je uspeo da ocita moj VCF fajl sa Dantea.

[drajver]

Миливојевић, Аранђеловдан, Вучковица/Кнић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних и немодалних вриједности маркера могу се издвојити: DYS19=15, DYS385ab=14-16 и DYS437=14. Узимајући у обзир ове карактеристичне вриједности, као и укупну блискост хаплотипа, чини се да би Миливојевић могао бити повезан са два нејавна муслиманска рода са подручја Пештера и Полимља. Један од та два рода је из Милошевог дола/Пријепоље(само презиме указује на старије поријекло у селу Рамошево на Пештери), а други род је из Расове/Бијело Поље, са предањем да потичу од средњовјековног српског спахије Јован-Бега. Са првим је разлика на маркерима 3/25,а са другим 3/20, при чему сви посједују DYS385ab=14-16 и DYS437=14. За род из Расове постоје индиције да је позитивно тестиран на I2-PH908>FT16449>Y151633, али нема јасних потврда о том резултату. Свакако пожељно би било да се горе наведена маркерна веза потврди и кроз SNP и дубинске тестове.

Тестирани је навео породично поријекло по којем су Миливојевићи и то под презименом Мијовић доселили у Вучковицу/Кнић из Буђева/Сјеница, у вријеме Карађорђевих похода 1809. године. У етнографској литератури се овај род наводио и под називом Буђевци, па не би требало бити велике сумње у ово породично предање. Тим више што и генетичка поклапања показују везе на том подручју (Рамошево је веома близу Буђева). Наводи се да је Буђево током 1809. године остало без свог старијег српског становништва које се са Карађорђем повукло ка сјеверу, али не би било лоше тестирањем провјерити неке од српских родова у Буђеву, поготово оне који славе Аранђеловдан. Како год, чини се да би Миливојевићи могли припадати старијем српском становништву Рашке и Полимске области.