Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Мића]

(наставак)
Разлика 2 маркера, само ђурђевштаци:
27.   Необјављени резултат, Ђурђевдан, Јаребице/Лозница, 2/17
28.   Необјављени резултат, Ђурђевдан, Граб/Грачац (Лика), (2/23)
29.   Младић, Ђурђевдан, Калиновик (Источна Босна), (2/23)
30.   Вучићевић, Ђурђевдан, Добраче/Ариље (Стари Влах), (2/23)
31.   Плескоњић, Ђурђевдан, Доње Бабине/Пријепоље (Стари Влах), R1a-FT288648, (2/23)

О хаплогрупи R1a-M458

Ово је једна од две гране R1a које су карактеристичне за словенске народе. Заступљена је међу свим словенским народима, а највећу учесталост показује међу Западним Словенима: Пољацима, Чесима и Словацима. Дели се на две велике гране, грану L260 која је заступљена највећим делом међу Западним Словенима, и грану L1029 која је релативно равномерно распоређена међу свим словенским народима. Сматра се да је настала негде у пограничном подручју између Пољске и Белорусије, и да се одатле ширила на исток и запад. Код Срба, и уопште код Јужних Словена, ова грана је заступљена пре свега са подграном L1029, док се западнословенска подграна L260 јавља у доста мањем проценту.
Извор: https://www.poreklo.rs/2018/06/10/y-dnk-haplogrupa-r1a/

Шта даље
Ако је у могућности, препорука за даље тестирање WGS или BigY тест, ради одређивања најмлађе гране и одређивања процењеног времена до најмлађег заједничког претка (TMRCA) од Плескоњића, Ђурђевдан, Доње Бабине/Пријепоље (Стари Влах), који припада грани R1a-FT288648 (старост ове гране је процењена на 1.300 година, а TMRCA њених припадника Yfull.com је процењена на 900 година).

[Ojler]

Ja sam posredovao testiranju. Radi se o katoličkom rodu Dedović sa Pelješca. Nenad Vekarić piše sljedeće:

Да ли је тестирани Дедовић по рођењу, с обзиром да не зна ништа о свом пореклу?

[TwT]

Да ли је тестирани Дедовић по рођењу, с обзиром да не зна ништа о свом пореклу?

Da da, zna najdalje djeda, ali mi je potvrdio da su njegovi sa Pelješca kada sam mu poslao isječak iz ove knjige. Svakako Vekarić pominje i neka druga prezimena koja pripadaju ovom rodu, pa ako se neko od njih testira, priča će se potvrditi.

[Црна Гуја]

Кривокућа, Јовањдан, Братљево, Ивањица

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује већи број карактеристичних вредности, повишене DYS389=14-32, DYS437=16 и Y-GATA-H4=11, и снижене DYS439=12 и DYS635=22. Све наведене вредности дели са двојицом Тесли, из Дреновца Радучког код Госпића (1 разлика на 23 маркера) и из Шаша код Суње (2/25), обојица славе Ђурђевдан, и са Убавином из Деспотова код Бачке Паланке (3/25, Марковдан), па нема сумње да сви припадају истој млађој подграни испод PH908. Да би се прецизно утврдило о којој подграни је реч, потребно је додатно тестирање помоћу WGS или BigY теста, јер ниједан припадник овог рода није још увек дубински тестиран.

Тестирани је у упитнику навео да се најстарији познати предак по мушкој линији звао Недељко (Нешо) Кривокућа, и да је преминуо 1907. године.

-Кривокуће, 5 к. (Јовањдан), истог су рода са Кривокућама у Равној Гори и Смиљевцу. Сви славе Јовањдан и између себе не склапају бракове. Има их одсељених у: Ивањици (2 к), Чачку и Београду.

https://www.poreklo.rs/2018/06/03/poreklo-prezimena-selo-bratljevo-ivanjica/

[Иван Вукићевић]

Шестан, Земуник Доњи, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450>Y228147>FT184022

Припада роду Шестана. Од модалног хаплотипа овог рода одступају повишене вредности маркера DYS385b=20 и DYS481=23. Најближе поклапање међу припадницима рода Шестана има са хаплотипом Папана (Никољдан, Кањоши/Буљарица/Будва), од кога се разликује само на два поменута маркера.

Најближе поклапање гледајући само број разлика између хаплотипова има са хаплотипом Сталетовића (Петковдан, Брезовица/Штрпце), од кога се разликује једино на маркеру DYS635, на коме Сталетовић има вредност 23, за разлику од свих тестираних Шестана који имају вредност 22.

Шестани из Земуника Доњег у Далмацији су римокатолици, док су у матици у Крајини на Скадарском језеру већим делом римокатолици, а мањим делом православци. Тестирани је навео да су Шестани дошли на подручје Задра 1726. године из околине Бара. Може се закључити да је поменуто предање потврђено овим резултатом.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради профилисања овог рода у оквиру гране E-FT184022.
https://www.yfull.com/tree/E-FT184022/

[Ojler]

Ристић, Јовањдан, Чађавица Горња/Бијељина, I2-Y3120>Y508496>S17250>A26390>FTA23679>FTA24412>FTA25120*, род Петковића-Чађавичана

Ово је четврти тестирани Ристић из исте фамилије, који као што је и очекивано припада истом роду Петковића-Чађавичана:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6844.msg192552#msg192552
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6844.msg190535#msg190535
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6844.msg190645#msg190645

Ристић је уједно 12. тестирани припадник рода Петковића из Чађавице Горње који славе Јовањдан. Нема се ништа ново написати о овом роду што већ није речено у оквиру коментара раније тестираних његових припадника. Сви они имају предање да потичу од Петковића из Подгорана, места раније познатог као Зло Село, где су се доселили из Херцеговине. Петковићи у Подгоранима славе Никољдан, што је наводно била стара слава и Петковића из Чађавице. ДНК тестови су ипак оповргли генетичку везу ове две фамилије истог презимена, с обзиром да Петковићи из Подгорана припадају грани I2-PH908. Од некадашњих Петковића из Чађавице Горње у овом селу су се разгранале бројне данашње фамилије различитих презимена: Ристићи, Цвијетиновићи, Ђокићи, Гајићи, Стојановићи, Зарићи, Божићи, Глигоревићи...

Према раније помињаном предању, предак Ристића био је Ристо Петковић, који је прешао у Чађавицу из Подгоре. Стара слава им је била Никољдан.

Модални хаплотип рода Петковића-Чађавичана поседује три карактеристичне вредности: DYS19=17, DYS389i=12 и DYS635=25. Прве две од ове три вредности јављају се и код тестираног Ристића, док му на маркеру DYS635 вредност није одређена. Тестирани је урадио WGS тест, чиме је одређена и грана којој припада род Петковића-Чађавичана.

[Иван Вукићевић]

Павићевић, Петковдан, Осоје (заселак Педеље), Нови Пазар, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY50887>Y133830>Z13591

Припада роду Бјелопавлића. Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS570=19 (модална вредност код Бјелопавлића је 21) и повишену вредност маркера DYS438=11. Потпуно поклапање има са хаплотипом једног тестираног из Падина у Ибарском Колашину са којим је предањски повезан. Тај резултат још није објављен.

Петар Петровић у свом истраживању из 1948. године наводи следеће за Павићевиће из Педеља:
Лакоњић, Миковић 1 к.,  Павићевић 1 к., од Лакоњића у Осоју.
За Лакоњиће из Осоја наводи следеће:
Лакоњић, Гвозденовић 1 к., Петка, Бјелопавлићи из Падина под Рогозном, прешли из Плевљана око 1860.
Плевљани се налазе одмах до Осоја и административно припадају насељу Избице, иако гравитирају Осоју.

Од Лакоњића су поред Павловића и тестираног из Падина чији резултат није објављен тестирани још и Гајовић (Падине/Зубин Поток) и Гаљак (Резала/Зубин Поток) и за све је потврђено да припадају роду Бјелопавлића. Гајовић је урадио и дубљи генетички тест (YF143077, YSEQ WGS):
https://www.yfull.com/tree/E-Z13591/

[НУки ⚔🦅⚔]

Главоњић, Никољдан, Велешићи, Сарајево, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног на првих 37 маркера поседује повишене вредности маркера DYS390=25, DYS385b=20 и DYS460=10 и снижену вредност маркера DYS456=15. Нема блиских поклапања.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу. Главоњићи се не помињу ни у једном од два рада у којима су обрађени Велешићи:
Стјепо и Владимир Трифковић, Сарајевско Поље, 1908.
Слободан Босиљчић, Срби из Сарајевског поља, 2008.

Препорука за даље тестирање: WGS или BigY тест ради утврђивања млађе гране.

Ипак се помињу под махалом Долац:

[Иван Вукићевић]

Хвала на допуни. Горњи Долац и Доњи Долац су била засебна насеља у околини Велешића. Током 60-их (Велешићи и Доњи Долац) и 80-их (Горњи Долац) сва три насеља су припојена насељу Сарајево.

[Кековац]

Трошић, Ђурђевдан, Допсин, Владиславци

Припада хаплогрупи I2-Y3120>PH908>FT14506 и у оквиру ове гране генетичком роду Зубаца, јер поседује карактеристичну комбинацију вредности DYS19=17, DYS391=10, DYS437=14 и DYS643=11. Генетички род Зубаца је детаљно описани књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине а чине на породице са истоименог подручја у Херцеговини, које се налази југоисточно од Требиња, које славе Ђурђевдан. Има потпуно поклапање са Чоловићем из Тепљуха код Дрниша, који је можда род са Чоловићима из села Турменти код Требиња и поред тога што су херцеговачки Чоловићи удаљени два маркера разлике. Такође има потпуно поклапање са Мирчетићем из Доњег Класнића код Глине, који такође слави Ђурђевдан. Међутим ближа веза у овом случају није сигурна због мањег броја упоредивих маркера, нарочито имајући у виду да Мирчетићу није одређена вредност на маркеру DYS458 на којој Трошић има вредност 17, а уобичајена за овај род је 18.

Трошић је навео предање о досељавању својих предака у време сеоба под Арсенијем Чарнојевићем. Трпињски Трошићи такође потичу из Допсина.

[Radul]

Самац, Ђурђевдан,    Брестик, Глина, J2a-M67 > Z467

Породица Самац припада хплогрупи J2a-M67 > Z467, чији је филогенетички низ следећи: J2 > J-M410 > J-PF4610 > J-L26 > J-PF5087 > J-PF5116 > J-PF5119 > J-CTS4800 > J-L558 > J-M67 > J-Z1847 > J-Y4036 > J-Z467

Тестирани није навео ближе податке о Самцима на Банији. Претходно тестирани из Бањана и Брестика такође није оставио ближе етнографске одреднице. Битно за тестираног да обојица славе исту славу имају поклапања и да је њихово сродство потврђено. Тестирани Самац има блиска поклапања са  необјављеним, Ђурђевдан, Кнежеви Виногради (Јужна Барања), J2-Z467, (1/25) ,Ненадовић, Јовањдан, Богоштица/Крупањ (Мачва), J2-Z467, (1/23).

Јерковић је за Самце, констатовао:

202. Самац, Ђурђевдан, Бањани/Бос.Крупа
С обзиром да православних Самаца нема у Далмацији и Лици (мада има католичких) претпостављам да је ова породица старином из сјеверозападног дијела Босанске Крајине и да се за вријеме ратова пресељавала са друге стране Уне и Саве у Банију и Славонију.

Шта даље
Препорука за даље тестирање WGS или BigY тест, да одредимо тачну позицију.

[Воихна]

Максимовић, Јовањдан, Дражиновићи/Пожега, R1b-U106 > R-Y316994, род Папићи - Бучјани

Припада хаплогрупи R1b-Y316994, чији је пун филогенетички низ:

R1b-U106 > R-Y477958 > R-S263 > R-S499 > R-L48 > R-Z9 > R-Z331 > R-Z330 > R-Z326 > R-CTS12135 > R-Y6669 > R-FT73970 > R-Y316994

Крсна слава Јовањдан, карактеристична "децимална" вредност маркера DYS448=20.2 и списак најближих поклапања несумњиво указују да Максимовић припада роду кога у бази српског ДНК пројекта зовемо "Папићи - Бучјани и Цмиљановићи - Јабучани":

1) Бучевац, Јовањдан, Мочиоци/Сарајево (потпуно поклапање)
2) Бучевац, Јовањдан, Радава/Сарајево (потпуно поклапање)
3) Зечевић, Јовањдан, Драглица/Нова Варош (потпуно поклапање)
4) Бучевац, Јовањдан, Мочиоци/Сарајево (1/23)
5) Папић, Јовањдан, Бучје/Прибој (2/23)

Тестирани је у упитнику навео да је од ових Максимовића пореклом и епископ ужички Никофор Максимовић, обновитељ овчарско-кабларских манастира Преображење и Сретење.

Препорука је да Максимовић, ако има финансијске могућности и интерес да настави истраживања, уради геномски тест (WGS) или Big Y-700, како би се ближе профилисао овај род.

Да ли је Максимовић навео нешто о старијем пореклу фамилије (одакле су и како дошли у Јежевицу и Дражиновиће). На Википедији то не пише (може се само наслутити), не знам да ли нешто има у цитираном раду Дурковића. Могуће је да би се њихова прича бар делимично поклопила са причом Папића из Бучја?

[Кековац]

Савић, Ђурђиц, Кестен, Лозна, Бановићи

Припада хаплогрупи I2>Y3120>PH908>A5913>A22312>BY55783, на шта указује комбинација вредности YGATAH4=11 и DYS635=22. Због вредности DYS385b=15 и славе Ђурђиц може се прилично поуздано рећи да припада подграни I2>Y3120>PH908>A5913>A22312>BY55783>Y260989, и генетичком роду Коматовића. Припадници овог рода такође славе Ђурђиц али су географски доста удаљени од Савића, јер су претежно пореклом из долине Ибра, нарочито из Рашке, Лепосавића и Зубиног Потока. Има их насељених и у Топлици, одакле је Савићево најближе поклапање, а то је Вуковић из места Равни Шорт код Куршумлије, од којег се разликује на 3 маркера али дели заједничку ређу вредност DYS19=17.

Вуковић, Ђурђиц (Пантелиндан), Равни Шорт/Куршумлија

Припада хаплогрупи I2-PH908>А5913>BY55783, роду Коматовића. Хаплотип, иако приличан модалан, показује неке вриједности маркера, карактеристичне за род Коматовића, попут YGATAH4=11. Вуковић има и једну своју карактеристичну вриједност DYS19=17, коју нема нико други од Коматовића. По укупној блискости, од Коматовића, Вуковићу је најближи Веселиновић из Лече/Нови Пазар (1/23), али са обзиром на модалност и краткоћу хаплотипа не може се тврдити да му је Веселиновић и родословно најближи. За Вуковића би најкорисније било када би се у будућности појавио неки Коматовић, који такође посједује DYS19=17.

Припадност роду Коматовића, код Вуковића је потврђена и предањем, као и "племенском славом" Пантелинданом. У предаљњима тестирани наводи још и раније презиме Јововић као и Црну Гору. О самим Коматовићима писано је и раније:

Koмaтoвићи нaceљaвajу Бpњaк у дpугoj пoлoвини XVIII вeкa. Пo пpeдaњу дoceлили ce из Бaшчe кoд Poжaja. Дoceљeни cу нa имaњe aгe Koмaтинe, кojи иx je узeo пoд зaштиту. Пo њeму иx пpoзвaшe Кoмaтoвићи. Дoceлили ce нa дaн Cв. Ђopђa jeceњeг, пa oд тaд cлaвe ту cлaву. Paниje cу cлaвили Никoљдaн. Пopeклoм cу Кучи.

Peзултaт пoкaзуje дa je oвo њиxoвo пpeдaњe шкaкљивo. У ceлу Cупњe кoд Paшкe, Пeтap Ж. Пeтpoвић je зaбeлeжиo Кoмaтoвићe кojи знajу зa cвoje poђaкe у Пoлици кoд Бepaнa кojи cлaвe cтapу cлaву Пaнтeлиjeвдaн. Taкo дa je тo дoбap индикaтop гдe дa тpaжимo извopиштe Кoмaтoвићa. У Зaгpaђу пocтoje тe пopoдицe кoje cлaвe Пaнтeлиjeвдaн ,  и кoje cу вepoвaтнo у cpoдcтву ca њимa. Oд тиx Зaгpaђaнa cу и Ceкулићи у Kpњину, кoje пoкушaвaм дa тecтиpaм...

Коматовићи припадaју грани I2-PH908>А5913>BY55783 чија се старост процјењује на рани средњи вијек и која је досад забиљежена код Срба из Црне Горе и Србије.

Савић ипак има и неколико уникатних вредности у оквиру овог генетичког рода, а то су DYS385a=15 и нарочито двоструко повишена DYS458=19. За везу са Рашком је интересантан резултат Кузмановића из Лозне који има блиске хаплотипове међу припадницима генетичког рода Ковачана из Топлице и Рашке, а који често живе у истим местима као и припадници генетичког рода Коматовића. Могуће је да није реч о коинциденцији.

Кузмановић, Св. Врачи, Лозна/Бановићи, I2-Y3120>Z17855>Y230195>Y230196>Y12341>FT12287>Y52071>Y59595

...

Као што сам раније написао у објави за Муникравића, хаплотип овог рода делује близак роду којем припадају и породице Ковачана из Топлице и Рашке који такође славе Св. Враче, па одатле и претпоставка да припадају грани I2-Y59595. Било би добро ако би се ова претпоставка проверила геномским тестом или барем провером кључних SNP мутација, што препоручујем тестираном да уради ако је у могућности.

У Лозни имамо тестирану још једну породицу Савић, која слави Лазареву Суботу, а припада хаплогрупи R1a-M458>L1029, тако да се још једном показало да је породична слава поузданија индикација о узајамном сродству од истог презимена.

Кандидат је у упитнику навео да је надимак његове породице Маџаревићи. Навео је и име претка, који је рођен 1847. године, а живео је у Кестену/Лозни.

Препоручујем за даље тестирање WGS или BigY-700 тест. Имајући у виду да је Обрадовић из Брњака радио WGS тест и поставио резултат на YFull било би добро да и Савић постави резултат дубинског теста (уколико послуша мој савет и уради неки од ова два теста) на то стабло како би се добила процена када је живео њихов заједнички предак.

Више о кровној хаплогрупи I2-Y3120>PH908>А5913 може да се пронађе овде: https://www.poreklo.rs/2021/12/04/stablo-haplogrupe-i2-ph908a5913-2/.

[Лука]

За везу са Рашком је интересантан резултат Кузмановића из Лозне који има блиске хаплотипове међу припадницима генетичког рода Ковачана из Топлице и Рашке, а који често живе у истим местима као и припадници генетичког рода Коматовића. Могуће је да није реч о коинциденцији.

Кузмановић не би требало да припада подграни A1221 и самим тим не би требало да је повезан са поменутим родом Ковачана:

На жалост, немам сазнања о тестираним роду Муникравића, али бих се сложио са Велиборовом констатацијом о вероватној блискости Муникравића са необјављеним родом из Дарде, који је тестиран пре неколико година.
Својевремено сам тестирао лице из Дарде на I-A1221 при Yseq-у, и испао је негативан на ту узводну грану којој припадају Ковачани у Рашкој области и њихова исељена грана у Топлици, што искључује ближу генетску везу са Ковачанима.
Међутим, исти није тестиран на I-Z17855, и радо бих финансирао тестирање Муникравића на овај снп уколико постоји жеља и воља са његове стране.

[Vasko jordanov]

Dys439=9
17264

Dobar dan svima. Radio sam test preko Instituta za molekularnu genetiku u Beogradu i potvrđena mi je podgrana E-Z17264 (imam 12/17 markera).Moj rod su Jordanovi iz sela Ulanci kod Velesa (Gradsko). Staro porodično prezime nam je Kostasi / Kostači, a etnolog Vojislav Radovanović nas je 1924. godine upisao kao rod Simičijovci-Grci poreklom iz sela Cepelovo u Epiru (Grčka), odakle su naši pobegli od Ali-paše početkom 19. veka. Radovanović je takođe zapisao da je posle Prvog svetskog rata pola porodice otišlo za Solun, dok su moji ostali u Makedoniji.Molim administratore da mi pomognu i uporede moje markere sa bazom kako bismo videli da li imamo bliska poklapanja sa testiranim porodicama iz Grčke (Soluna/Epira) ili šireg Balkana. Hvala unapred!"

[Ojler]

Dobar dan svima. Radio sam test preko Instituta za molekularnu genetiku u Beogradu i potvrđena mi je podgrana E-Z17264 (imam 12/17 markera).Moj rod su Jordanovi iz sela Ulanci kod Velesa (Gradsko). Staro porodično prezime nam je Kostasi / Kostači, a etnolog Vojislav Radovanović nas je 1924. godine upisao kao rod Simičijovci-Grci poreklom iz sela Cepelovo u Epiru (Grčka), odakle su naši pobegli od Ali-paše početkom 19. veka. Radovanović je takođe zapisao da je posle Prvog svetskog rata pola porodice otišlo za Solun, dok su moji ostali u Makedoniji.Molim administratore da mi pomognu i uporede moje markere sa bazom kako bismo videli da li imamo bliska poklapanja sa testiranim porodicama iz Grčke (Soluna/Epira) ili šireg Balkana. Hvala unapred!"

Погледајте овде питање и одговор број 11:

https://www.poreklo.rs/dnk-testiranje-preko-drustva-poreklo-najcesca-pitanja-i-odgovori/

[Воихна]

Максимовић, Јовањдан, Дражиновићи/Пожега, R1b-U106 > R-Y316994, род Папићи - Бучјани

Припада хаплогрупи R1b-Y316994, чији је пун филогенетички низ:

R1b-U106 > R-Y477958 > R-S263 > R-S499 > R-L48 > R-Z9 > R-Z331 > R-Z330 > R-Z326 > R-CTS12135 > R-Y6669 > R-FT73970 > R-Y316994

Крсна слава Јовањдан, карактеристична "децимална" вредност маркера DYS448=20.2 и списак најближих поклапања несумњиво указују да Максимовић припада роду кога у бази српског ДНК пројекта зовемо "Папићи - Бучјани и Цмиљановићи - Јабучани":

1) Бучевац, Јовањдан, Мочиоци/Сарајево (потпуно поклапање)
2) Бучевац, Јовањдан, Радава/Сарајево (потпуно поклапање)
3) Зечевић, Јовањдан, Драглица/Нова Варош (потпуно поклапање)
4) Бучевац, Јовањдан, Мочиоци/Сарајево (1/23)
5) Папић, Јовањдан, Бучје/Прибој (2/23)

Тестирани је у упитнику навео да је од ових Максимовића пореклом и епископ ужички Никофор Максимовић, обновитељ овчарско-кабларских манастира Преображење и Сретење.

Препорука је да Максимовић, ако има финансијске могућности и интерес да настави истраживања, уради геномски тест (WGS) или Big Y-700, како би се ближе профилисао овај род.

Љуба Павловић не налази Максимовиће у Дражиновићима, а у селима ширег подручја нема их са славом Јовањдан осим  Гостинице, односно Рибашевине и Пеула:

"Максим престарели и онеспособљенн хајдук прешао је из Рибашевине и први засновао Пеуле. Од њега је дугогодишња хајдучке. породица Максимовића са 7 кућа, слави св. Јована... – Познановиће у Пеулама. дугогодишњу хајдучку породицу, довели су Максимовићи на своје имање из околине Фоче; има их 7 кућа, славе св. Јована."

Да ли је можда (и) ово предачка фамилија тестираног Максимовића из Дражиновића?