Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 4619214 пута)

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2898
  • Sit pugna perpetua
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #10120 послато: Април 02, 2026, 09:04:00 поподне »
Миловановић, Никољдан, Костреши Бјеловачки, Доњи Кукурузари

Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се млађа подграна не може поуздано утврдити на овом броју маркера. Од карактеристичних вредности издвајају се DYS385=11-13 и DYS389=12-29. Комбнинацију ове две вредности не поседује осим Миловановића више ниједан припадник хаплогрупе R1a у нашој бази. Једино поклапање са мање од 5 разлика на 23/25 маркера има са тестираним из околине Новог Пазара, чији резултата нажалост није још увек јаван. Препорука је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се прецизно утврдила најмлађа подграна испод Z280 којој Миловановићи припадају.

Тестирани је у упитнику навео да презиме носе по претку Миловану, "који се вероватно презивао Костреш". Најстарији поуздано забележени предак је Теодор Миловановић, рођен 1855. у Кострешима. Породични надимак им је "Препо" (множина Препе).

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1900
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #10121 послато: Април 02, 2026, 09:43:53 поподне »
Аџић, Ђурђиц, Мирашевац, Рача Крагујевачка

Припада хаплогрупи R1a-Z280, могуће и млађој подграни CTS1211>YP343>YP371>Y87252>Y632423. На припадност овој подграни, којој припада род (R1a) Дробњака из Ибарског Колшина, могла би указивати карактеристична повишена вредност DYS438=12. Са друге стране, Аџић поседује неколико вредности које одступају од модалног хаплотипа овог рода (DYS19=15, DYS460=11, DYS456=15), па је могуће да се ради и о нешто даљем сродству, уколико заиста припадају истој подграни. Најближе поклапање има са Дмитровићем из Превршца код Костајнице од ког се разликује на 2 од 23 маркера, док се од Јовановића из Црнча код Јагодине и Мартића из Брезојевице код Плава разликује на 3 од 25. Сва тројица наведених славе Ђурђевдан. Како би недвосмислено утврдио да ли припада овој подграни, препорука Аџићу је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да су према породичном предању даљим пореклом из Босне, као и да им је старије презиме било Топаловић. Презиме (Х)Аџић носе од 1880. године, по претку који је ишао на хаџилук. Слично је забележено и у литератури, где се наводи да су преци Аџића једни од оснивача села:

https://www.poreklo.rs/2015/04/30/poreklo-prezimena-sela-mirasevac-i-mali-mirasevac-raca/


Ово је грана тј. мушка линија моје бабе по оцу. Сјајан резултат.Дуго га чекам. По предању Топаловићи су родоначелници села Мирашевац. По мом закључку лутало се у погледу тога да ли су родом (старином) из Неродимља (Косово и Метохија) или из Босне.

Потомци  Топаловића су се поделили па једни (моји Петровићи - изумрли по мушкој линији) славе Светог Николу (а можда су преслављали Ђурђевдан или обрнуто), а други Аџићи и Ђурђевићи - Ђурђевдан.

По Роберту Радићу - Мираш Топаловић је имао сина Радосава, а он синове Цветка и Недељка.
Цветко је имао синове: Милована , Јована и Стојана.

Милован је имао синове: Марка и Новака.

Новак је имао 2 сина: Иван - хаџија (од њега су Аџићи) и Ђурађа (од њега су Ђурђевићи).

Од Стојана су моји Петровићи.

Eво га родислов. Није цео. За Аџиће довољно.

Нек ми се јаве кроз пп.



Ово је резултат великог броја породица у Мирашевцу и Поповићу.


Има ту нечег око Светог Николе и око Светог Ђорђа.
« Последња измена: Април 02, 2026, 09:53:29 поподне нцп »

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1900
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #10122 послато: Април 02, 2026, 09:44:38 поподне »
 :)
« Последња измена: Април 02, 2026, 09:46:53 поподне нцп »

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1900
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #10123 послато: Април 02, 2026, 10:04:01 поподне »
Аџић, Ђурђиц, Мирашевац, Рача Крагујевачка

Припада хаплогрупи R1a-Z280, могуће и млађој подграни CTS1211>YP343>YP371>Y87252>Y632423. На припадност овој подграни, којој припада род (R1a) Дробњака из Ибарског Колшина, могла би указивати карактеристична повишена вредност DYS438=12. Са друге стране, Аџић поседује неколико вредности које одступају од модалног хаплотипа овог рода (DYS19=15, DYS460=11, DYS456=15), па је могуће да се ради и о нешто даљем сродству, уколико заиста припадају истој подграни. Најближе поклапање има са Дмитровићем из Превршца код Костајнице од ког се разликује на 2 од 23 маркера, док се од Јовановића из Црнча код Јагодине и Мартића из Брезојевице код Плава разликује на 3 од 25. Сва тројица наведених славе Ђурђевдан. Како би недвосмислено утврдио да ли припада овој подграни, препорука Аџићу је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да су према породичном предању даљим пореклом из Босне, као и да им је старије презиме било Топаловић. Презиме (Х)Аџић носе од 1880. године, по претку који је ишао на хаџилук. Слично је забележено и у литератури, где се наводи да су преци Аџића једни од оснивача села:

https://www.poreklo.rs/2015/04/30/poreklo-prezimena-sela-mirasevac-i-mali-mirasevac-raca/


Врло ме занима да ли негде у Босни или Херцеговини  овакав резултат: слава Свети Никола или Свети Ђорђе?

Радић као истраживач повезује Топаловиће са Палавестрама из Саранова. Да ли овај резултат обара ту претпоставку или не? Зна ли неко нешто?

Да ли су тестирани Палавестре из Саранова?





Нађох. Има. Палавестра, Ђурђевдан, Ходбина, Мостар  Али друга хаплогрупа.
« Последња измена: Април 02, 2026, 10:14:09 поподне нцп »

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6282
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #10124 послато: Април 02, 2026, 10:05:02 поподне »
Балтић, Ђурђевдан, Доње Селиште/Глина, I2-Y3120>Y508496>I-Y4460>B57>Y3106>Z16973>Y3118

Тестирани наводи више генерација предака, све до најстаријег Дамјана Балтића, рођеног 1836. г. у Доњем Селишту од оца Павла.

У попису инквилина из 1755. године, објављеном у књизи „Грађа за историју Војне границе у XVIII веку” Славка Гавриловића, налази се и помен презимена Baltich. Реч је о документу потписаном у Глини, 3. септембра 1755. године (Signatum Glina den 3-ten Septembris 1755), који је оверио B. Bernyakovich, са титулом Obrist-Lieutenant, односно потпуковник. Сам попис односи се на инквилине, то јест сељаке без сопствене куће и земље, који су живели у кућама крајишких домаћина.

У овом попису, у оквиру војне јединице Mallenich, наведено је село Szelische, које се вероватно може поистоветити са Горњим и Доњим Селиштем у општини Глина. У том делу пописа међу домаћинима су забележени Osztoja Baltich, Sztojan Baltich и Osztojan Baltich. Њихова имена стоје у колони која означава домаћине кућа код којих се инквилини налазе, што показује да Балтићи у овом случају нису пописани као инквилини, него као кућедомаћини, односно људи који су поседовали кућу и у чијим су домаћинствима боравила лица без сопствене куће и земље. Према табели се чини да су поменути Балтићи у Селишту средином XVIII века били евидентирани као засебни домаћини, што упућује на то да су у том месту већ тада били стално насељени и имали више кућа.
Јединица Mallenich у којој се Балтићи помињу односи се на људе капетана Александра Маленића, команданта у Дубици.

С обзиром да је тестирани Балтић урадио YSTR тест код FTDNA, његов резултат је упоредив на свега 18 до 20 маркера са већином хаплотипова из базе СДНКП, који су добијени из београдских лабораторија. Хаплотип тестираног је прилично модалан, а као карактеристичан у односу на грану I2-Y3120 уочава се једино маркер DYS391=10. Балтић припада грани I2-Y3120>Y508496>I-Y4460>B57>Y3106>Z16973>Y3118. На YFull стаблу у овој грани, која је стара око 2000 година (https://www.yfull.com/tree/I-Y3118/), за сада нема Срба нити јужних Словена, а изразито доминирају припадници источнословенских народа (Украјинци, Руси, Белоруси). Потврђених припадника ове гране нема ни у бази резултата СДНКП, али постоји могућност да јој неко од тестираних који су тренутно на нивоу I2-Y3120 ипак припада.

Најближи резултату Балтића је хаплотип Богојевића (Велики Шушњар/Петриња, Стевањдан) са једном разликом на 20 упоредивих маркера. Та разлика је управо на маркеру који је карактеристичан за Балтића, DYS391, тако да подударање постоји само на модалним вредностима или онима које су блиске модалним. Балтић и Богојевић славе и различите славе што је додатна "отежавајућа околност" која не иде у прилог њиховој могућој блискости. Ипак, због географске близине места порекла Балтића и Богојевића требало би проверити њихову могућу везу, најбоље неким од дубинских геномских тестова.

Верујем да ће Петар Демић имати да допуни сазнања о овој породици.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2592
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #10125 послато: Април 03, 2026, 01:50:21 поподне »
Гавриловић (Јовањдан), Драготина/Глина

Припада хаплогрупи I2a-PH908. Поклапање на 23 маркера има са раније тестираним Гавриловићем из истог места и исте крсне славе. Од свих осталих се разликује на најмање 2 маркера од упоредивих 23. Оно што је карактеристично за Гавриловиће је изузетно ретка снижена вредност DYS385=13-14 (модална је 14-15), а имају и ређу повишену вредност DYS576=19 (модална је 18). Што се тиче територијално ближих тестираних, од Будисављевића (Стевањдан) из Пећана код Удбине се разликује на 2 маркера (од 23). Од Шубатлије из Лаћарка код Сремске Митровице, који исто слави Јовањдан, разликује се на 1 маркеру, али на упоредивих само 17.

Прилог од Демића приликом објаве претходног Гавриловића:

Гавриловићи спадају међу најраније потврђене српске родове у околини Глине. Представник овог рода - Симо Гавриловић, помиње се у документу насталом око 1689. године и везаном за насељавање ширег подручја око Драготине.


Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 375
  • J2b1-M205>Y218180, банијски огранак Крича
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #10126 послато: Април 05, 2026, 12:09:04 поподне »
Миловановић, Никољдан, Костреши Бјеловачки, Доњи Кукурузари

Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се млађа подграна не може поуздано утврдити на овом броју маркера. Од карактеристичних вредности издвајају се DYS385=11-13 и DYS389=12-29. Комбнинацију ове две вредности не поседује осим Миловановића више ниједан припадник хаплогрупе R1a у нашој бази. Једино поклапање са мање од 5 разлика на 23/25 маркера има са тестираним из околине Новог Пазара, чији резултата нажалост није још увек јаван. Препорука је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се прецизно утврдила најмлађа подграна испод Z280 којој Миловановићи припадају.

Тестирани је у упитнику навео да презиме носе по претку Миловану, "који се вероватно презивао Костреш". Најстарији поуздано забележени предак је Теодор Миловановић, рођен 1855. у Кострешима. Породични надимак им је "Препо" (множина Препе).

Присуство Миловановића потврђено је у Бјеловцу током XVIII вијека. У периоду од 1772. до 1786. године, Миловановићи су у селу имали најмање 1 породичну задругу.

У војној документацији Друге банске крајишке регименте, односно Крајишке компаније Бабина Ријека, током 1772. године поименично је пописан артиљерац Никола Миловановић из Бјеловца, рођен у поменутом селу око 1745. године.

Претпоставка да је презиме Костреш изворно презиме свих Никољштака из некадашњег бјеловачког заселка Костреши није доказана, већ је ријеч само о мојој претпоставци. У сваком случају, било би добро да се тестирају Костреши из Костреша (крсна слава Никољдан), како бисмо провјерили има ли та претпоставка смисла.
« Последња измена: Април 05, 2026, 12:10:37 поподне Петар М. Демић »

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 375
  • J2b1-M205>Y218180, банијски огранак Крича
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #10127 послато: Април 05, 2026, 12:28:55 поподне »
Балтић, Ђурђевдан, Доње Селиште/Глина, I2-Y3120>Y508496>I-Y4460>B57>Y3106>Z16973>Y3118

Тестирани наводи више генерација предака, све до најстаријег Дамјана Балтића, рођеног 1836. г. у Доњем Селишту од оца Павла.

У попису инквилина из 1755. године, објављеном у књизи „Грађа за историју Војне границе у XVIII веку” Славка Гавриловића, налази се и помен презимена Baltich. Реч је о документу потписаном у Глини, 3. септембра 1755. године (Signatum Glina den 3-ten Septembris 1755), који је оверио B. Bernyakovich, са титулом Obrist-Lieutenant, односно потпуковник. Сам попис односи се на инквилине, то јест сељаке без сопствене куће и земље, који су живели у кућама крајишких домаћина.

У овом попису, у оквиру војне јединице Mallenich, наведено је село Szelische, које се вероватно може поистоветити са Горњим и Доњим Селиштем у општини Глина. У том делу пописа међу домаћинима су забележени Osztoja Baltich, Sztojan Baltich и Osztojan Baltich. Њихова имена стоје у колони која означава домаћине кућа код којих се инквилини налазе, што показује да Балтићи у овом случају нису пописани као инквилини, него као кућедомаћини, односно људи који су поседовали кућу и у чијим су домаћинствима боравила лица без сопствене куће и земље. Према табели се чини да су поменути Балтићи у Селишту средином XVIII века били евидентирани као засебни домаћини, што упућује на то да су у том месту већ тада били стално насељени и имали више кућа.
Јединица Mallenich у којој се Балтићи помињу односи се на људе капетана Александра Маленића, команданта у Дубици.

С обзиром да је тестирани Балтић урадио YSTR тест код FTDNA, његов резултат је упоредив на свега 18 до 20 маркера са већином хаплотипова из базе СДНКП, који су добијени из београдских лабораторија. Хаплотип тестираног је прилично модалан, а као карактеристичан у односу на грану I2-Y3120 уочава се једино маркер DYS391=10. Балтић припада грани I2-Y3120>Y508496>I-Y4460>B57>Y3106>Z16973>Y3118. На YFull стаблу у овој грани, која је стара око 2000 година (https://www.yfull.com/tree/I-Y3118/), за сада нема Срба нити јужних Словена, а изразито доминирају припадници источнословенских народа (Украјинци, Руси, Белоруси). Потврђених припадника ове гране нема ни у бази резултата СДНКП, али постоји могућност да јој неко од тестираних који су тренутно на нивоу I2-Y3120 ипак припада.

Најближи резултату Балтића је хаплотип Богојевића (Велики Шушњар/Петриња, Стевањдан) са једном разликом на 20 упоредивих маркера. Та разлика је управо на маркеру који је карактеристичан за Балтића, DYS391, тако да подударање постоји само на модалним вредностима или онима које су блиске модалним. Балтић и Богојевић славе и различите славе што је додатна "отежавајућа околност" која не иде у прилог њиховој могућој блискости. Ипак, због географске близине места порекла Балтића и Богојевића требало би проверити њихову могућу везу, најбоље неким од дубинских геномских тестова.

Верујем да ће Петар Демић имати да допуни сазнања о овој породици.

Према подацима из војне документације Прве банске крајишке регименте, Друге банске крајишке регименте и Банске хусарске регименте, у селу Селиште су током друге половине XVIII вијека постојале најмање 4 породичне задруге Балтића.

Крсна слава Балтића из села Селиште је Ђурђевдан (23. април по јулијанском календару, 6. мај по грегоријанском календару).

У пописима Крајишке компаније Мајске Пољане (Прва банска крајишка регимента) и Жарковићевог хусарског ескадрона (Банска хусарска регимента) из 1772. године, поименично су пописана четворица Балтића из села Селиште – неплаћени разводник Балтић Филип (пор. задруга бр. 31, стар 40 година), артиљерац Балтић Јован (пор. задруга бр. 5, стар 27 година), хусар Балтић Петар (пор. задруга бр. 6, стар 18 година) и хусар Балтић Томиша (пор. задруга бр. 1, стар 22 године).

Осим у селу Доње Селиште, Балтића са крсном славом Ђурђевдан било је од XVIII вијека и у оближњем селу Балинац. Од огранка из Балинца потиче један од значајнијих крајишких Срба XIX вијека - Мојсије Балтић.

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 375
  • J2b1-M205>Y218180, банијски огранак Крича
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #10128 послато: Април 05, 2026, 12:38:15 поподне »
Гавриловић (Јовањдан), Драготина/Глина

Припада хаплогрупи I2a-PH908. Поклапање на 23 маркера има са раније тестираним Гавриловићем из истог места и исте крсне славе. Од свих осталих се разликује на најмање 2 маркера од упоредивих 23. Оно што је карактеристично за Гавриловиће је изузетно ретка снижена вредност DYS385=13-14 (модална је 14-15), а имају и ређу повишену вредност DYS576=19 (модална је 18). Што се тиче територијално ближих тестираних, од Будисављевића (Стевањдан) из Пећана код Удбине се разликује на 2 маркера (од 23). Од Шубатлије из Лаћарка код Сремске Митровице, који исто слави Јовањдан, разликује се на 1 маркеру, али на упоредивих само 17.

Прилог од Демића приликом објаве претходног Гавриловића:

Гавриловићи спадају међу најраније потврђене српске родове у околини Глине. Представник овог рода - Симо Гавриловић, помиње се у документу насталом око 1689. године и везаном за насељавање ширег подручја око Драготине.



Према подацима из војне документације Прве банске крајишке регименте, Друге банске крајишке регименте и Банске хусарске регименте, у селу Драготина су током друге половине XVIII вијека постојале најмање 3 породичне задруге Гавриловића.

Крсна слава Гавриловића из села Драготина је Јовањдан (7. јануар по јулијанском календару, 20. јануар по грегоријанском календару).

У попису Крајишке компаније Маја (Прва банска крајишка регимента) из 1772. године, поименично су пописана тројица Гавриловића из села Драготина – стријелац Гавриловић Глиго (пор. задруга бр. 39, стар 39 година), артиљерац Гавриловић Арсенија (пор. задруга бр. 37, стар 29 година) и оштростријелац Гавриловић Максим (пор. задруга бр. 39, стар 38 година).

Осим у селу Драготина, Гавриловића са крсном славом Јовањдан било је од XVIII вијека и у оближњем селу Дабрина.

Ван мреже Vigan Demiri

  • Гост
  • *
  • Поруке: 15
  • J2b L283 Y22894 Y462463 BY225800
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #10129 послато: Април 07, 2026, 03:27:01 поподне »
J-Y462463 Ovoj grane imam
I ja

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4299
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #10130 послато: Април 07, 2026, 11:12:38 поподне »
Перовић, Петковдан, Бобуља (заселак Глизица), Даниловград, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY50887>Y133830>Z13591

Припада роду Бјелопавлића. Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS389i=14, DYS458=17 и DYS481=23.

Ово је веома значајан резултат за Бјелопавлиће, пошто је Перовић први тестирани Бубић са подручја Мартинића, где је матица ове гране Бјелопавлића (друга грана су Митровићи). Перовићи су грана Вукшића, који потичу од Вукше (сина или унука Бубиног).

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране и генетичког профилисања Бубића.

Ван мреже Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 1394
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #10131 послато: Април 08, 2026, 09:45:55 пре подне »
Рајчић, Ђурђиц, Драгољевац/Исток, R1b-P312 > R-U152 > R-L2 > R-A19725 (род А у бази СДНКП)

Хаплотип се одлично уклапа у групу тестираних који припадају хаплогрупи R1b-A19725, а сврстани су у род А у нашој бази. Поседује све специфичне вредности маркера за хаплогрупу R1b-U152, који карактеришу припаднике овог генетичког рода у нашој бази: повишена вредност DYS438=13 (модална је 12), снижена вредност DYS533=11 (модална 12), повишена вредност DYS643=11 (модална 10).

Најближа поклапања Рајчићу су:

1. Јовић, Ђурђиц, Драгољевац/Исток (Метохија) (разлика на 1 маркер од 23 упоредива)
2. Необјављени резултат, Св. Ђорђе посни, Боровец/Струга/Западна Македонија (1/23)
3. Крупеж, Никољдан, Ракова/Чачак (2/25)
4. Маслан, Св. Василије Велики, Кути/Херцег Нови (2/23)

Тестирани није у упитнику навео никакво предање о свом пореклу, али је уочљиво да има блиско поклапање са Јовићем из истог места и са истом славом, који је у свом упитнику навео да је раније презиме Јовића било Рајчић, тако да нема никакве дилеме да се ради о истом роду. Анализа Јовићевог резултата са интересантним предањем објављена је на истој овој теми:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=391.msg128806#msg128806

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6282
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #10132 послато: Април 08, 2026, 10:27:06 пре подне »
Рајчић, Ђурђиц, Драгољевац/Исток, R1b-P312 > R-U152 > R-L2 > R-A19725 (род А у бази СДНКП)

Хаплотип се одлично уклапа у групу тестираних који припадају хаплогрупи R1b-A19725, а сврстани су у род А у нашој бази. Поседује све специфичне вредности маркера за хаплогрупу R1b-U152, који карактеришу припаднике овог генетичког рода у нашој бази: повишена вредност DYS438=13 (модална је 12), снижена вредност DYS533=11 (модална 12), повишена вредност DYS643=11 (модална 10).

Најближа поклапања Рајчићу су:

1. Јовић, Ђурђиц, Драгољевац/Исток (Метохија) (разлика на 1 маркер од 23 упоредива)
2. Необјављени резултат, Св. Ђорђе посни, Боровец/Струга/Западна Македонија (1/23)
3. Крупеж, Никољдан, Ракова/Чачак (2/25)
4. Маслан, Св. Василије Велики, Кути/Херцег Нови (2/23)

Тестирани није у упитнику навео никакво предање о свом пореклу, али је уочљиво да има блиско поклапање са Јовићем из истог места и са истом славом, који је у свом упитнику навео да је раније презиме Јовића било Рајчић, тако да нема никакве дилеме да се ради о истом роду. Анализа Јовићевог резултата са интересантним предањем објављена је на истој овој теми:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=391.msg128806#msg128806

Према наводима из литературе, Рајчићи су у Драгољевац дошли некада давно „из Седлара код Приштине“ у оближње село Прекале, а касније прешли y Драгољевац. Дошли су заједно са Седларевићима. Мала слава им је Ђурђевдан.
Није баш јасно на које Седларе се мисли. Постоје два села овог имена на КиМ, једно у Дреници, у општини Липљан и друго у општини Косовска Каменица. Оба су поприлично и приближно подједнако удаљена од Приштине. Може бити да постоји неки заселак овог имена ближи Приштини, за који не знам.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14352
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #10133 послато: Април 08, 2026, 11:14:59 пре подне »
Симеуновић, Ђурђевдан, Кујник, Брестовац, Славонија, J2b-L283>Y22894


Тестирани је оставио следеће податке о пореклу:

"Постоји предање о доласку у Славонију из Црне Горе, немам прецизну информацију одакле тачно. Најраније забелешке у Кујнику су у 18. веку тако да претпостављам се долазак десио или у 18. или најпре крајем 17. века. Постоји породични надимак Максићи због неког Максе (Максима) хајдука коме су преци помагали. Имена предака по мушкој линији редом од мог оца: Борислав Петра, Петар Душана, Душан Стеве, Стево Николе, Никола Станка, Станко Николе. Никола је рођен око 1800. године у Кујнику."

Реч је о генетички добро профилисаном роду, чији су припадници маркерима веома блиски и славе искључиво Ђурђевдан. У питању је подграна: J2b-L283>Z638>Z631>Z1043>Y22894. Маркери карактеристични за ову групу су: DYS635=24 и DYS643=10. Овом генетичком роду код нас припадају:

Николић, Ђурђевдан, Крстац, Горње Чарађе, Никшић
Николић, Ђурђевдан, Гацко
Бојовић, Ђурђевдан, Прибојска Голеша, Прибој
Јовановић, Ђурђевдан, Убава, Вишеград
Савић, Ђурђевдан, Бачевци, Ваљево
Бижић, Ђурђевдан, Велика Дапчевица, Грубишно Поље
Живанић, Ђурђевдан, Кудиљи, Купрес
Мишковић, Ђурђевдан, Доње Вуковско Купрес
Никић, Ђурђевдан, Кудиљи, Купрес
Перић, католик, Рујани, Ливно
Јекичић, Ђурђевдан, Вршани, Бијељина

Симеуновић је радио BIGY и припада подграни J-FT217584, заједно са Перићем из Ливна. TMRCA је негде око 1000 године нове ере.



Не знам ко је нови Албанац са Yfull, који је формирао паралелну: J-Y462463



Распоред припадника J-Y22894 у Српском днк пројекту:



Појавио се нови тестирани на Yfull стаблу J-Y22894. Претпостављам да је ово Симеуновић, само збуњује што за област порекла пише Срем, а не Славонија.


На мрежи Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1349
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #10134 послато: Април 08, 2026, 11:47:37 пре подне »
Према наводима из литературе, Рајчићи су у Драгољевац дошли некада давно „из Седлара код Приштине“ у оближње село Прекале, а касније прешли y Драгољевац. Дошли су заједно са Седларевићима. Мала слава им је Ђурђевдан.
Није баш јасно на које Седларе се мисли. Постоје два села овог имена на КиМ, једно у Дреници, у општини Липљан и друго у општини Косовска Каменица. Оба су поприлично и приближно подједнако удаљена од Приштине. Може бити да постоји неки заселак овог имена ближи Приштини, за који не знам.

Готово сигурно се ради о дреничком Седлару, поготово ако је књига у којој је овај податак наведен писана у време среске административне поделе, према којој је дреничко Седларе припадало срезу са седиштем у Приштини, а Седларе у Кривој Реци срезу са седиштем у Гњилану.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6282
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #10135 послато: Април 08, 2026, 08:52:12 поподне »
Митић, Аранђеловдан, Драшковац/Лесковац, I2-Y3120

Тестирани је навео да фамилија има надимак Алимандинци. Мисли да се његов чукундеда презивао Митровић и каже да се доселио из Берана. У литератури се Митићи бележе под сличним надимком, као Аламандрини, и каже се да су се доселили из оближњег Доњег Бријања. Део Драшковца у коме живе Митићи зове се по њима Аламадринска махала и у њој је седемдесетих година 20. века било пет кућа Митића.
Село Драшковац је иначе спојено са селом Шарлинце и практично чине исто насеље. Цео овај крај су у време Берлинског конгреса у великом броју насељавали Албанци, да би се након ослобођења повукли са Турцима, па се од 1879. године у села поново враћају Срби.

Хаплотип тестираног обилује ретким вредностима. Највише упада у очи екстремно ретка тројна вредност маркера DYS385=14-15-16, а следе такође карактеристични маркери DYS439=14, DYS458=19, DYS456=14 и повишена вредност DYS570>=20. Све ове вредности јављају се код хаплотипа тестираног Ђорђевића из суседног села Шарлинца који такође слави Аранђеловдан, тако да нема никакве сумње да се ради о припадницима истог рода. О пореклу Ђорђевића нема навода у литератури, нити је тестирани навео неке податке.

И Митићу и Ђорђевићу могу једино препоручити да ураде неки од великих геномских тестова, како би сазнали нешто више о старини своје везе уколико им већ није била позната.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Бојанс

  • Гост
  • *
  • Поруке: 13
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #10136 послато: Април 09, 2026, 08:15:58 поподне »

Појавио се нови тестирани на Yfull стаблу J-Y22894. Претпостављам да је ово Симеуновић, само збуњује што за област порекла пише Срем, а не Славонија.



Тако је Небојша, то сам ја.
Искрено био сам у дилеми да ли да ставим Хрватска, Црна Гора или Србија.
На крају сам ставио Србија како би стајала наша застава, тражен ми је округ па сам ставио сремски како ми је одатле мајка.
Мислите ли да бих требао да променим?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14352
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #10137 послато: Април 09, 2026, 08:43:43 поподне »
Тако је Небојша, то сам ја.
Искрено био сам у дилеми да ли да ставим Хрватска, Црна Гора или Србија.
На крају сам ставио Србија како би стајала наша застава, тражен ми је округ па сам ставио сремски како ми је одатле мајка.
Мислите ли да бих требао да променим?

Одлично што сте пребацили резултат! Заставица на Yfull преставља вашу Y-ДНК подграну, дакле директну мушку линију. Нема везе са мајчиним пореклом и то може само да буде збуњујуће некоме ко ће гледати стабло. Дакле да, треба да ставите Хрватска, Пожешко-славонска жупанија, имате опцију језик - српски.

Ван мреже Бојанс

  • Гост
  • *
  • Поруке: 13
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #10138 послато: Април 09, 2026, 10:04:09 поподне »
Одлично што сте пребацили резултат! Заставица на Yfull преставља вашу Y-ДНК подграну, дакле директну мушку линију. Нема везе са мајчиним пореклом и то може само да буде збуњујуће некоме ко ће гледати стабло. Дакле да, треба да ставите Хрватска, Пожешко-славонска жупанија, имате опцију језик - српски.

Начинио сам измену Небојша, хвала на савету.
Јасно ми је да ипсилон хромозом нема везе са мајчиним пореклом али ето морао сам неку регију да изаберем када сам већ изабрао Србију, сада стоји исправна информација.



Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4299
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #10139 послато: Април 13, 2026, 01:48:41 пре подне »
Живковић, Никољдан, Годијево, Бијело Поље, I2-Y3120>S17250>PH908

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS385b=16 и DYS570=19 и снижену вредност маркера DYS481=29. Најближа поклапања има са хаплотиповима (тј. хаплотипом, пошто су истоветни) следеће двојице тестираних, од којих се разликује на два маркера (DYS385b и DYS481):
- Крњевић, Аранђеловдан, Фатница/Билећа
- Каришик, Ђурђевдан, Зијемље/Источни Мостар
За обојицу тестираних је SNP тестовима утврђено да припадају млађој грани I2-PH908>FT16449.

Према речима тестираног, Живковићи из Годијева су род са презимењацима из суседне Црнче. Милисав Лутовац у свом раду о Бихору не помиње Живковиће у Годијеву, док за Живковиће из Црнче наводи следеће:
Живковићи (4 к., Сл. Никољдан), предак досељен из Куча.

Презиме Живковић се не јавља у Годијеву на попису из 1913. године, али се на списку пописаних налази Миладин Вулов Куч. Тестирани ми је саопштио да су Живковићи и 1913. године били присутни у Годијеву, као и да је Миладин Вулов Живковић погинуо у Првом светском рату. На основу ових података основано се може претпоставити да су Живковићи 1913. године пописани као Кучи у Годијеву, по свој прилици због предања о пореклу из Куча. У Црнчи су на истом попису пописани као Живковићи. Живковићи немају генетичке сроднике у Кучима, као ни међу другим братствима са предањима о пореклу из тог племена, тако да се вероватно ради о староседелачком роду из Доњег Бихора.

Годијево је 1913. године са суседним Шиповицама (које су тада припадале Годијеву) имало 105 кућа, од којих су 103 биле муслиманске, а 2 православне. Поред Куча (тј. Живковића) у селу су од православаца живели још једино Еровићи, о којима се данас ништа не зна. Тестирани је споменуо да су Живковићи у Годијеву делили земљу са Дробњацима на локалитетима Букова Глава и Попов До, па постоји могућност да је старо презиме тих Дробњака било Еровић.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.