Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Небојша]

Панић, Лучиндан, Дубока, Јагодина, J2b-L283>CTS6190


Панићи се не спомињу код Станоја Мијатовића (Ресава, 1930), али су сигурно у вези са слављеницима Лучиндана, који се у селу углавном сматрају старинцима: https://www.poreklo.rs/2014/11/22/poreklo-prezimena-selo-duboka-jagodina/

Маркерима су Панићу веома блиске следеће породице:

Јерковић, Никољдан, Милићи

Јовановић, Алимпијевдан, Царина, Осечина
Андрић, Алимпијевдан, Бања Ковиљача, Лозница
Перић, Алимпијевдан, Бања Ковиљача, Лозница
Јаковљевић, Алимпијевдан, Гуњаци, Осечина
Панић, Алимпијевдан, Комирић, Осечина

Фекете (17 маркера), Мали Иђош, Бачка

Овај генетички род је веома добро профилисан, будући да су BIGY радили Јерковић, Панић (Лучиндан), Јовановић и Андрић. Алимпијевштаци из Мачве и Колубаре припадају подграни: J2b-L283>CTS6190>Y272343>Y272783. Јерковић је пребацио недавно резултат на Yfull и остаје на нивоу Y272343*, на ком се налази и стари узорак из Дукље (11-12 век нове ере). Панић из Дубоке је позтиван на Y272783, али цепа постојећи ниво, па ће Алимпијевштаци остати дефинисани са два SNP-а: Y273016 и Y272605.

Yfull стабло:


У литератури (и предањима) се припадници овог рода, слављеници Алимпијевдана, на простору Западне Србије сматрају родом Пуљеза, Више о њиховом пореклу у опису порекла становништва Царине код Осечине: https://www.poreklo.rs/2013/01/23/poreklo-prezimena-selo-carina-ose%C4%8Dina/

[Црна Гуја]

Живковић, Аранђеловдан, Поблаће, Пљевља

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује већи број ретких/немодалних вредности: повишене DYS393=14, DYS576=19 и DYS570=19, и снижене DYS390=23, DYS19=15 и DYS391=10. Нема претерано блиских поклапања у нашој бази, а најближи му је Мартиновић из Ходова код Стоца (муслиман), од ког се разликује на 4 од 23 маркера. Због јако специфичног хаплотипа препорука је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се утврдила терминална (најмлађа) подграна испод PH908.

Живковићи у Поблаћу према литератури потичу од Живковића из оближњег Потковача:

Живковићи су, према једној верзији, староседеоци у Потковачу и презивали су се Ђуровићи. Према другој, дошли су у Потковач пре 300 година. Тачнија је прва верзија. Око 1800. године била их је само једна кућа, али их је у породичној задрузи било преко 40 чланова фамилије. Памте имена предака од Ристана (1840). Његови синови су: Гавро, Ђоко и Саво. Гаврови су потомци остали у Потковачу. Неки су Живковићи одселили у Поблаће (7 кућа) а неки у Присоје (4 куће). У Потковачу их има 6 кућа.

https://www.poreklo.rs/2014/02/16/poreklo-prezimena-boljanici-okolna-sela-pljevlja/

[Војиновић Марко]

Кастриот, Кукеш Шкумбин, Кукеш, Албанија, J2b-L283>Z38299


Подграна типична за север Албаније, западну Македонију и исток Црне Горе. У Српском днк пројекту су маркерима најближи Продановићи (Никољдан) из Ирига, Фулини (муслимани) из Челебића крај Фоче, Божовићи (Ђурђевдан) из Фоче, али и род Кукавица-Поповић (Никољдан) који смо помињали на теми Новогодишња днк недеља 2026. Хаплотип је у принципу близак модалном, па генерално постоји велики број поклапања и у J2 FTDNA пројекту (међу Албанцима највише). Савет за даље: BIG Y-700.

Yfull стабло: https://www.yfull.com/tree/J-Z38299/

Изузетно занимљив резултат. Да ли је негативан на PH1751 или је недовољно дубоко тестиран? Је ли оставио неки податак о пореклу, неку везу са средњовековном породицом? Нисам чуо за носиоце тог презимена у северној Албанији уопште. Постоје тестирани Арбереши у Италији који баштине порекло од породице Кастриот, мада они припадају E-V13.

[Кековац]

Панић, Аранђеловдан, Силбаш, Бачка Паланка

Припада хаплогрупи I2-Y3120>PH908. Има ретку повишену вредност DYS481=33 али и још пар повишених вредности DYS635=24 и DYS576=19 у односу на модал. Нема блиских подударања у нашој бази, па је препорука за даље тестирање дубински WGS или BigY-700 тест.

Панићи вероватно потичу од Пане Марковца који је 1715. потписан у оближњем Товаришеву. Највероватније се ради о досељеницима за време Велике сеобе Срба.

[Небојша]

Изузетно занимљив резултат. Да ли је негативан на PH1751 или је недовољно дубоко тестиран? Је ли оставио неки податак о пореклу, неку везу са средњовековном породицом? Нисам чуо за носиоце тог презимена у северној Албанији уопште. Постоје тестирани Арбереши у Италији који баштине порекло од породице Кастриот, мада они припадају E-V13.

PH1751 је узводно од Z38299. Од података постоји информација да је у питању род Врачари.

[Небојша]

Симеуновић, Ђурђевдан, Кујник, Брестовац, Славонија, J2b-L283>Y22894


Тестирани је оставио следеће податке о пореклу:

"Постоји предање о доласку у Славонију из Црне Горе, немам прецизну информацију одакле тачно. Најраније забелешке у Кујнику су у 18. веку тако да претпостављам се долазак десио или у 18. или најпре крајем 17. века. Постоји породични надимак Максићи због неког Максе (Максима) хајдука коме су преци помагали. Имена предака по мушкој линији редом од мог оца: Борислав Петра, Петар Душана, Душан Стеве, Стево Николе, Никола Станка, Станко Николе. Никола је рођен око 1800. године у Кујнику."

Реч је о генетички добро профилисаном роду, чији су припадници маркерима веома блиски и славе искључиво Ђурђевдан. У питању је подграна: J2b-L283>Z638>Z631>Z1043>Y22894. Маркери карактеристични за ову групу су: DYS635=24 и DYS643=10. Овом генетичком роду код нас припадају:

Николић, Ђурђевдан, Крстац, Горње Чарађе, Никшић
Николић, Ђурђевдан, Гацко
Бојовић, Ђурђевдан, Прибојска Голеша, Прибој
Јовановић, Ђурђевдан, Убава, Вишеград
Савић, Ђурђевдан, Бачевци, Ваљево
Бижић, Ђурђевдан, Велика Дапчевица, Грубишно Поље
Живанић, Ђурђевдан, Кудиљи, Купрес
Мишковић, Ђурђевдан, Доње Вуковско Купрес
Никић, Ђурђевдан, Кудиљи, Купрес
Перић, католик, Рујани, Ливно
Јекичић, Ђурђевдан, Вршани, Бијељина

Симеуновић је радио BIGY и припада подграни J-FT217584, заједно са Перићем из Ливна. TMRCA је негде око 1000 године нове ере.



Не знам ко је нови Албанац са Yfull, који је формирао паралелну: J-Y462463



Распоред припадника J-Y22894 у Српском днк пројекту:

[Кековац]

Станижан, Никољдан, Сефкерин, Опово

Припада хаплогрупи I1-M253>Y2592>Z2336>Y3866>FT88916>Y11221>Y186709. Први је припадник ове хаплогрупе на нашем пројекту. Ова хаплогрупа је највише заступљена код Мађара, а затим и код Пољака, Чеха и Словака. Присутна је и код Руса и Бугара, али и у западним земљама Европе. Чини се ипак да су Мађари матична популација из које се ова хаплогрупа ширила у источној Европи. Даљим пореклом је као и друге гране хаплогрупе I1-M253 везујемо за старогерманске народе, на шта указује и древни узорак BRC064 из периода Велике сеобе народа из Немачке, који је објављен прошле године и везује се за Тиринжане. Већина Мађара у страним базама припада подграни I-Y65803, која је нарочито распрострањена код Мађара из Буковине. Међутим сви они деле мутацију DYS460=11, коју Станижан не поседује, па се може рећи да Станижан не припада овој групи. За даље тестирање препоручујем BigY-700 тест, јер се на FTDNA стаблу налази много више припадника ове хаплогрупе него на YFull стаблу.

YFull стабло: https://www.yfull.com/tree/I-Y186709/
FTDNA стабло: https://discover.familytreedna.com/y-dna/I-A16500/tree
Напомена: хаплогрупа I-Y186709 је на FTDNA стаблу именована SNP мутацијом A16500.

[Иван Вукићевић]

Гаврић, Петровдан, Брестово, Станари, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722

Припада роду Томића - Морачана. Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS390=23.

Тестирани је навео да Гаврићи потичу од претка који је живео у 19. веку у Брестову и кога су звали Гаврица. Немају предање о даљем пореклу.

[Иван Вукићевић]

Вујовић, Никољдан (прислужба: Стевањдан), Прераца/Билећа, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106>FT287248>CTS11222

Припада истом генетичком роду као и претходно тестирани Вујовићи из истог места:

Вујовић (уже: Мачак), Никољдан (прислужба: Стевањдан), Прераца/Билећа, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106>FT287248>CTS11222
Вујовић (уже: Џиџа), Никољдан (прислужба: Стевањдан), Прераца/Билећа, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106>FT287248>CTS11222
Вујовић (уже: Лугоња), Никољдан (прислужба: Стевањдан), Прераца/Билећа, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106>FT287248>CTS11222
Вујовић (уже: Пантовић), Никољдан (прислужба: Стевањдан), Прераца/Билећа, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106>FT287248>CTS11222
Вујовић (уже: Пезер), Никољдан (прислужба: Стевањдан), Горњи Давидовићи/Билећа, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106>FT287248>CTS11222
Вујовић (уже: Лендер), Никољдан (прислужба: Стевањдан), Бијељани, Билећа, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106>FT287248>CTS11222
Вујовић (уже: Окица), Никољдан (прислужба: Стевањдан), Пресједовац/Калиновик, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106>FT287248>CTS11222

Сва седморица припадају генетичком роду Матаруга (E-FT104106), односно подроду Драгошевића (E-CTS11222) из Грахова у Старој Херцеговини. С обзиром да је за Херцеговца из Катића код Бусоваче, који по предању потиче од Вујовића, утврђено да припада млађој грани E-A18847, за очекивати је да истој грани припадају и Вујовићи:
https://www.yfull.com/tree/E-A18847/
До сада је потврђено да истој грани припадају и Вучетићи из Грахова.

[Иван Вукићевић]

Станисављевић, Клиновац (заселак Сушевска махала), Бујановац, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS390=25, DYS439=13 и DYS549=13 и снижену вредност маркера DYS643=11. Нема блиских поклапања.

Тестирани је навео да Станисављевићи потичу од рода Бузака.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

[Глигорија]

Изузетно занимљив резултат. Да ли је негативан на PH1751 или је недовољно дубоко тестиран? Је ли оставио неки податак о пореклу, неку везу са средњовековном породицом? Нисам чуо за носиоце тог презимена у северној Албанији уопште. Постоје тестирани Арбереши у Италији који баштине порекло од породице Кастриот, мада они припадају E-V13.

Он је армирач који води групу од 10-так армирача на мом градилишту, што би рекао наш народ предузимач. За ово време врхунски армирач. Веровао сам да је од мојих па сам успео да га убедим да се тестира. Ћорак на крају. Причали смо много пута о пореклу. Каже да су му његови стари причали да имају рођаке у Србији од пре 200-300 година...

[drajver]

Симеуновић, Ђурђевдан, Кујник, Брестовац, Славонија, J2b-L283>Y22894


Тестирани је оставио следеће податке о пореклу:

"Постоји предање о доласку у Славонију из Црне Горе, немам прецизну информацију одакле тачно. Најраније забелешке у Кујнику су у 18. веку тако да претпостављам се долазак десио или у 18. или најпре крајем 17. века. Постоји породични надимак Максићи због неког Максе (Максима) хајдука коме су преци помагали. Имена предака по мушкој линији редом од мог оца: Борислав Петра, Петар Душана, Душан Стеве, Стево Николе, Никола Станка, Станко Николе. Никола је рођен око 1800. године у Кујнику."

Изгледа да је Кујник у 17. вијеку, за вријеме турске власти, био насељен муслиманским становништвом, које се након Бечког рата, крајем 17. вијека, повукло према Босни.

У попису из 1698. године, види се да је село насељено од стране шест домаћинстава Срба који су стигли из Босне. Само неке главе домаћинстава су забиљежене са презименима: Крезевић(могуће Кнежевић), Адамовић, Мишљеновић, а други са именима: Милић, Казимир, Обрен.

У попису из 1736. године, у селу већ има 13 српских домаћинстава. Од презимена из претходног пописа присутни су само Адамовићи, којих има три домаћинстава, а присутна су још и презимена: Миловуковић, Томашевић, Михаиловић, Милосављевић, Царевић, Штековић, Марковић, Босиочић и Радосављевић.

За тестираног Сименуовића би можда од интереса могао бити Симеун Марковић који се јавља у попису из 1736. године.

Презиме Симеуновић је у Кујнику је први пут записано 1755. године.

[DrazenZ1985]

Живковић, Аранђеловдан, Поблаће, Пљевља

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује већи број ретких/немодалних вредности: повишене DYS393=14, DYS576=19 и DYS570=19, и снижене DYS390=23, DYS19=15 и DYS391=10. Нема претерано блиских поклапања у нашој бази, а најближи му је Мартиновић из Ходова код Стоца (муслиман), од ког се разликује на 4 од 23 маркера. Због јако специфичног хаплотипа препорука је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се утврдила терминална (најмлађа) подграна испод PH908.

Живковићи у Поблаћу према литератури потичу од Живковића из оближњег Потковача:

https://www.poreklo.rs/2014/02/16/poreklo-prezimena-boljanici-okolna-sela-pljevlja/

Шта практично значи то што се са неким разликујем на 4 од 23 маркера (са Мартиновићем из Ходова), у којој мери то указује на сродство? Живковићи из Крње Јеле наводно потичу од извесног попа Ивана Мартиновића, такође је познато да су Крњу Јелу основали Морачани, одакле је моја чукун-баба, а можда је и чукун-деда чим је тражио жену из тог краја, а он је иначе живео у околини Пљеваља-Поблаће. Да ли би ми ови дубински тестови који су предложени то могли расветилити?
Поздрав!

[Зрно]

Костић (Никољдан), Мајур/Јагодина

Припада хаплогрупи R1b-PF7562>PF7563 и најмлађој дефинисаној грани FT44409, за коју је карактеристична вредност DYS385=12-15. Костић има потпуно поклапање на 23 маркера са Мартићем и Булатом са Баније. који славе Митровдан, али не бих тражио блиску везу с њима, већ са онима из ближег окружења који славе Никољдан а разликују се на 1 или 2 маркера. Сви из гране FT44409 су генерално слични по маркерима. Што се тиче Никољштака, од Стојановића из Љештара код Кос. Каненице разликује се једном, а на два маркера од Златановића из Великог Ропотова код Кос. Каменице, затим Петровића и Николића из околине Куршумлије (Рударе и Висока), као и Павловића из Бекове код Новог Пазара. 

Грана на Yfull стаблу: https://www.yfull.com/tree/R-BY16680/

Костићи из Мајура по напомени тестираног потичу од Велојеваца, тј. Косте Велојевића рођеног 1846. Према књизи "Белица" од Станоја Мијатовића из 1941. године, међу старинцима у Мајуру набројани су Велојевци (10 кућа, Никољдан).

[Бојанс]

Симеуновић, Ђурђевдан, Кујник, Брестовац, Славонија, J2b-L283>Y22894


Тестирани је оставио следеће податке о пореклу:

"Постоји предање о доласку у Славонију из Црне Горе, немам прецизну информацију одакле тачно. Најраније забелешке у Кујнику су у 18. веку тако да претпостављам се долазак десио или у 18. или најпре крајем 17. века. Постоји породични надимак Максићи због неког Максе (Максима) хајдука коме су преци помагали. Имена предака по мушкој линији редом од мог оца: Борислав Петра, Петар Душана, Душан Стеве, Стево Николе, Никола Станка, Станко Николе. Никола је рођен око 1800. године у Кујнику."

Реч је о генетички добро профилисаном роду, чији су припадници маркерима веома блиски и славе искључиво Ђурђевдан. У питању је подграна: J2b-L283>Z638>Z631>Z1043>Y22894. Маркери карактеристични за ову групу су: DYS635=24 и DYS643=10. Овом генетичком роду код нас припадају:

Николић, Ђурђевдан, Крстац, Горње Чарађе, Никшић
Николић, Ђурђевдан, Гацко
Бојовић, Ђурђевдан, Прибојска Голеша, Прибој
Јовановић, Ђурђевдан, Убава, Вишеград
Савић, Ђурђевдан, Бачевци, Ваљево
Бижић, Ђурђевдан, Велика Дапчевица, Грубишно Поље
Живанић, Ђурђевдан, Кудиљи, Купрес
Мишковић, Ђурђевдан, Доње Вуковско Купрес
Никић, Ђурђевдан, Кудиљи, Купрес
Перић, католик, Рујани, Ливно
Јекичић, Ђурђевдан, Вршани, Бијељина

Симеуновић је радио BIGY и припада подграни J-FT217584, заједно са Перићем из Ливна. TMRCA је негде око 1000 године нове ере.



Не знам ко је нови Албанац са Yfull, који је формирао паралелну: J-Y462463



Распоред припадника J-Y22894 у Српском днк пројекту:

Хвала вам на анализи Небојша.
Да ли бисмо на основу ових информација могли знати из ког дела старе Херцеговине се одвила миграција? За које племе бисмо могли везати наше порекло?
Измена: Гледајући мапу видех да је означен Бродски Кујник а не Пожешки. Ја сам из Кујника између Пакраца и Славонске Пожеге. Нису далеко један од другог па је лако да дође до забуне.

[Небојша]

Хвала вам на анализи Небојша.
Да ли бисмо на основу ових информација могли знати из ког дела старе Херцеговине се одвила миграција? За које племе бисмо могли везати наше порекло?

Нема на чему. На основу тренутних резултата, матица би могла бити негде у троуглу Гацко - Никшић - Прибој. Не може се везати конкретно за неко племе, већ је више део опште старохерцеговачке струје. Можда се у Херцеговини треба фокусирати на Николиће, док је у околини Купреса то род Павловића (старије презиме, родовско име - Кнежевић):

Живанићи, Дујмићи, Аскићи, Талићи, Золотићи, Дражићи, Никићи и Малушићи (старо презиме Кнежевићи) носе заједничко презиме Павловићи и живели су овде, “кад је било Немањића царство”. Славе Св. Ђурђа. Где су сада куће Дујмића и Аскића биле су раније кошаре Павловића. Пре Аустрије су одселили једни Дражићи у Зеницу, и неки Живанићи у Зеницу и око Брчког.

https://www.poreklo.rs/2012/07/23/poreklo-prezimena-selo-donje-vukovsko-kupres-fbih/

[Бојанс]

Изгледа да је Кујник у 17. вијеку, за вријеме турске власти, био насељен муслиманским становништвом, које се након Бечког рата, крајем 17. вијека, повукло према Босни.

У попису из 1698. године, види се да је село насељено од стране шест домаћинстава Срба који су стигли из Босне. Само неке главе домаћинстава су забиљежене са презименима: Крезевић(могуће Кнежевић), Адамовић, Мишљеновић, а други са именима: Милић, Казимир, Обрен.

У попису из 1736. године, у селу већ има 13 српских домаћинстава. Од презимена из претходног пописа присутни су само Адамовићи, којих има три домаћинстава, а присутна су још и презимена: Миловуковић, Томашевић, Михаиловић, Милосављевић, Царевић, Штековић, Марковић, Босиочић и Радосављевић.

За тестираног Сименуовића би можда од интереса могао бити Симеун Марковић који се јавља у попису из 1736. године.

Презиме Симеуновић је у Кујнику је први пут записано 1755. године.

Велико хвала drajver! За мене заиста занимљива и потенцијално значајна информација.
Логично је онда да би од Симеуна Марковића могли настати Симеуновићи али би се то морало још детаљније испитати.

Знате ли можда где бих могао наћи нешто више о томе уколико може постојати још нека информација?

Такође сам прочитао податак о првом запису Симеуновића у Кујнику у 1755. години.

[drajver]

Велико хвала drajver! За мене заиста занимљива и потенцијално значајна информација.
Логично је онда да би од Симеуна Марковића могли настати Симеуновићи али би се то морало још детаљније испитати.

Знате ли можда где бих могао наћи нешто више о томе уколико може постојати још нека информација?

Такође сам прочитао податак о првом запису Симеуновића у Кујнику у 1755. години.

Ово што сам навео односи се на објављене пописе. И то је отприлике оно што може да се прочита.

Не сумњам да по разним архивима има још необјављене грађе. На теми о Тренковим пандурима, Малешевић је релативно скоро постављао спискове пандура, међу којима има и приличан број славонских Срба, а на основу грађе из аустријских војних архива. Постоји увијек шанса да се неки додатни податак пронађе и у таквим списковима. https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7945.0 Ово наводим само као примјер, не и за ваш конкретан случај. На сајту familysearch.org има доста такве грађе, па и неких црквених књига са наших простора.

[Бојанс]

Ово што сам навео односи се на објављене пописе. И то је отприлике оно што може да се прочита.

Не сумњам да по разним архивима има још необјављене грађе. На теми о Тренковим пандурима, Малешевић је релативно скоро постављао спискове пандура, међу којима има и приличан број славонских Срба, а на основу грађе из аустријских војних архива. Постоји увијек шанса да се неки додатни податак пронађе и у таквим списковима. https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7945.0 Ово наводим само као примјер, не и за ваш конкретан случај. На сајту familysearch.org има доста такве грађе, па и неких црквених књига са наших простора.

Хвала на корисним информацијама drajver.

[Црна Гуја]

Аџић, Ђурђиц, Мирашевац, Рача Крагујевачка

Припада хаплогрупи R1a-Z280, могуће и млађој подграни CTS1211>YP343>YP371>Y87252>Y632423. На припадност овој подграни, којој припада род (R1a) Дробњака из Ибарског Колшина, могла би указивати карактеристична повишена вредност DYS438=12. Са друге стране, Аџић поседује неколико вредности које одступају од модалног хаплотипа овог рода (DYS19=15, DYS460=11, DYS456=15), па је могуће да се ради и о нешто даљем сродству, уколико заиста припадају истој подграни. Најближе поклапање има са Дмитровићем из Превршца код Костајнице од ког се разликује на 2 од 23 маркера, док се од Јовановића из Црнча код Јагодине и Мартића из Брезојевице код Плава разликује на 3 од 25. Сва тројица наведених славе Ђурђевдан. Како би недвосмислено утврдио да ли припада овој подграни, препорука Аџићу је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да су према породичном предању даљим пореклом из Босне, као и да им је старије презиме било Топаловић. Презиме (Х)Аџић носе од 1880. године, по претку који је ишао на хаџилук. Слично је забележено и у литератури, где се наводи да су преци Аџића једни од оснивача села:

Postanak sela i poreklo stanovništva

Selo, upravo kraj Veliki Miraševac, je osnovano u doba Kočine Krajine – pre oko 110 godina.. Osnovala su ga dva roda, pomenuti Petrovići i Topalovići – Bošnjaci. Od ovog drugog roda selo danas ima 10 kuća.

Poreklo porodica

Redni broj, prezime (ogranci), odakle su doseljeni, Krsna slava:

Doseljeni u periodu od 1788. do 1803. godine.

-530, Topalovići (Đurđevići-Mijailovići; Adžići-Radovanovići; Miloševići i Petrovići), Bosna, Đurđevdan.

https://www.poreklo.rs/2015/04/30/poreklo-prezimena-sela-mirasevac-i-mali-mirasevac-raca/